Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД, СКА - SANU-a

Transkript

Љубомир Никић
Гордана Жујовић
Гордана Радојчић-Костић
ГРАЂА ЗА БИОГРАФСКИ РЕЧНИК ЧЛАНОВА
ДРУШТВА СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ,
СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ
1841–1947
SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS
LIBRARY EDITIONS 24
Ljubomir Nikić
Gordana Žujović
Gordana Radojčić-Kostić
MATERIAL FOR THE BIOGRAPHICAL
DICTIONARY OF THE MEMBERS OF THE
SOCIETY OF SERBIAN LETTERS,
SERBIAN LEARNED SOCIETY AND
SERBIAN ROYAL ACADEMY
1841–1947
Adopted at the 2nd meeting of the Department of Language and Literature of February 14. 2004,
according to the review of academician Miroslav Pantić
Editor
academician
NIKŠA STIPČEVIĆ
BELGRADE 2007
II
ISSN 0561-743X
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
ИЗДАЊА БИБЛИОТЕКЕ
24
Гордана Жујовић
ГРАЂА ЗА БИОГРАФСКИ РЕЧНИК
ЧЛАНОВА ДРУШТВА СРПСКЕ
СЛОВЕСНОСТИ,
СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА И СРПСКЕ
КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ
1841–1947
Примљено на II скупу Одељења језика и књижевности од 14. фебруара 2004. године,
на основу реферата академика Мирослава Пантића
Уредник
академик
НИКША СТИПЧЕВИЋ
БЕОГРАД 2007
III
Издаје
Српска академија наука и уметности
Технички уредник
Мира Зебић
Идејно решење корице
Никола Костић
Тираж 500 примерака
Штампа
„Colorgrafx“, Београд
IV
САДРЖАЈ
Уводна напомена .................................................................................................................... 7
Еditorial Note ...........................................................................................................................8
Гордана Радојчић–Костић
Хронолошки преглед историје ДСС, СУД, СКА ............................................................. I–XLI
Љубомир Никић, Гордана Жујовић, Гордана Радојчић–Костић
Речник чланова А-Ш ....................................................................................................... 1–365
Скраћенице.................................................................................................................. 367–373
ПРИЛОЗИ
Председништво Академије 1886–1947............................................................................... 377
Академија природних наука 1886–1947............................................................................. 384
Академија философских наука 1886–1947......................................................................... 386
Академија друштвених наука 1886–1947........................................................................... 388
Академија уметности 1886–1947........................................................................................ 390
Хронологија избора правих чланова 1886–1947................................................................ 392
Хронологија избора дописника 1886–1947........................................................................ 395
Хронологија проглашења правих чланова 1886–1947....................................................... 400
Почасни чланови Српске краљевске академије................................................................. 407
V
EDITORIAL NOTE
Material for the Biographical Dictionary is the result of the long-standing work of the
Bibliographical Department of the SASA Library on the collection of data on the life and work of
members of the Academy – persons whose work left an imprint on the scientific, artistic and social
life of Serbia in the 19th and the first half of the 20th century.
This reference book contains essential biographical and bibliographical data on the members of
the Society of Serbian Letters (1842–1864), the Serbian Learned Society (1864–1892) and the
Serbian Royal Academy (1886–1947). In addition to information on the dates of election and type of
membership, also provided are the most important biographical and bibliographical sources and
literature on all the members. Data on published biographies and bibliographies refer to their
scientific work while the biographical data provide particulars of the professional and public life of
members of the Societies and academicians. Attached is a Chronology of the most important events
from the history of the Academy and chronological lists of the election of members.
The references have been drawn up on the basis of the systematic taking of excerpts of material
from domestic and foreign literature. Only the most important references for the more recent period
have been selectively included, exhaustive information being today accessible in the electronic
databases of large libraries.
The material has been arranged in Cyrillic alphabetical order and provides an all-inclusive list
of members of the Academy and the Societies.
VI
УВОДНА НАПОМЕНА
Грађа за биографски речник је резултат дугогодишњег рада Библиографског одељења
Библиотеке САНУ на прикупљању података о животу и раду чланова Академије – личности
које су својим радом обележиле научни, уметнички и друштвени живот Србије у XIX и првој
половини XX века.
Приручник садржи основне био-библиографске податке о члановима Друштва српске
словесности (1842–1864), Српског ученог друштва (1864–1892) и Српске краљевске академије
(1886–1947). Поред података о датумима избора и врсти чланства, дати су и најважнији
биобиблиографски извори и литература о свим члановима. Подаци о објављеним биографијама
и библиографијама упућују на научни рад а биографски подаци своде се на информације које се
тичу професионалног и јавног живота чланова друштава и академика. По правилу подаци су
навођени на основу непосредног увида у званична документа. У прилогу су дати Хронологија
важнијих догађаја из историје Академије и друштава и хронолошки прегледи избора чланова.
Референце су израђене на основу систематског ексцерпирања грађе из домаће и стране
литературе. За новији период селективно су наведене само најважније референце пошто су
исцрпне информације данас доступне у електронским базама података великих библиотека.
Грађа је сређена по азбучном редоследу и даје потпуни попис чланова Академије и
друштава.
VII
VIII
ХРОНОЛОГИЈА
Друштвo српске словесности (1841–1864)
Српско учено друштво (1864–1892)
Српска краљевска академија (1886–1947)
II
ДРУШТВО СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ (1841–1864)
Кнез Михаило отвара прву седницу Друштва српске словесности, 8. јуна 1842. Литографија Анастаса Јовановића
III
IV
1841
28. септембар Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, професори
Лицеја, поднели су министру просвете пројекат Устава,
Устројенија и печата Србске наука Академије. Овај предлог
настао је из практичних потреба новоотвореног Лицеја
(1838) у коме су наставници радили без утврђеног књижевног језика и правописа а Караџићеве ортографске реформе
биле су забрањене у Србији од 1832.
10. октобар
14. новембар
27. мај
У Совету је прихваћено све што је предложено, само је
препоручено да се одустане од назива Србска наука академија и да се назове Дружство Србске Словесности.
Кнез Михаило је у облику уредбе издао Устав (Статут) и
Устројеније (Пословник) Друштва Србске словесности. У
Уставу су јасно дефинисани задаци Друштва: „распрострањавање наука на српском језику и образовање и усавршавање
језика“.
Јован Ст. Поповић,
рад Јована Поповића
1842
Кнез Михаило је својим указом именовао прве редовне чланове.
Били су то: Димитрије Исаиловић, врховни надзиратељ школа,
Стефан Марковић, члан Совета, подполковник и каваљер, Јован
Стејић главни секретар Совета, Димитрије Тирол, прави члан
Одеског обштетства историје и древности; Сима Милутиновић,
србски списатељ и стихотворац, Јован Стерија Поповић, професор природног права, Атанасије Николић, професор математике
и Исидор Стојановић, професор всемирне историје.
31. мај
Одржана је прва седница на којој су изабрани: Атанасије
Николић за секретара, Димитрије Исаиловић за потпредседника и Димитрије Тирол за казначеја. Председник Друштва
по положају је био министар просвете.
8. јун
У општинском школском здању одржана је торжествена скупштина. На свечаности је Кнез прихватио покровитељство над
Друштвом, предао председнику Устав и члановима дипломе.
11. јун
На првој изборној седници изабрано је још 8 редовних, 20
кореспондентних и 11 почасних чланова. Међу изабранима
били су Вук Караџић, Јан Колар, Јован Хаџић, Људевит Гај,
Павле Јосиф Шафарик, Јернеј Копитар, Његош, Платон Атанацковић, Јанко Драшковић, Сава Текелија, Лазар Арсенијевић
Баталака и др.
14. јун
На првом званичном заседању Друштво је одлучило да се посвети испитивању српског језика у лексичком и граматичком
погледу, како би се скупила грађа за речник и граматику
књижевног језика. Други основни задатак био је стварање
стручне терминологије оних наука које се предају на Лицеју.
4. јул
Усвојена је азбука од 35 слова као ортографија Друштва. Димитрије Исаиловић је прихватио да изради правила ортографије.
V
Јован Ст. Поповић,
рад Јована Поповића
11. јул
Атанасије Николић предлаже да се установи Народна библиотека.
После осам седница Друштво је престало са радом августа
месеца. Кнез Михаило напушта Србију а на власт долази
Александар Карађорђевић.
1844
25. март
Донет је Српски грађански законик чији је творац Јован Хаџић.
10. мај
Министарство просвете издаје налог окружним начелствима
да организују прикупљање „древности“ за Народни музеј.
10. јул
На иницијативу Јована Стерије Поповића упућена је молба
кнезу Александру Карађорђевићу за поновно отварање Друштва.
18. јул
Кнез је одобрио молбу и препоручио да Друштво „поверена
му дела уредно отправља“.
1. и 7. август
На првим двема седницама одлучено је да се настави рад на
терминологији. Резултате те делатности изложио је Стерија у
првој књизи Гласника. (Називословне речи израђене Дружством
србске словесности; Разлози о називословним речима (Гл. ДСС
1 (1847) 1–16).
25. септембар
По нацрту Јована Стерије Поповића донет је закон о управљању Лицејем (Устројеније јавног училишног наставленија).
21. фебруар
Александар Карађорђевић,
рад Уроша Кнежевића
1845
Милован Спасић подноси извештај о сређивању Књижнице
попечитељства просвете (која је тада бројала 1421 дело).
20, 21, 27. мај
Учешћем у седницама Вук Караџић упорно се противи нормативној делатности Друштва те оно одустаје од намере да прописује норме и прекида рад на терминологији (Уп.: Вука
Стеф. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеноме Платону Атанацковићу...Беч, 1845).
19. август
Донета је одлука о покретању Гласника у коме би се штампали
резултати научних истраживања чланова.
Објављено је дело архимандрита Гаврила Поповића: Разговори
за образовање срца и душе.
1846
21. јануар
Донет је пословник о раду и правима и дужностима чланова
(Устројеније), (Гл. ДСС 1 (1847) VIII–XIII).
26. децембар
Јован Стерија Поповић објављује први извештај о Народном
музеју: Стање србског народног музеума (Гл. ДСС 1 (1847)
153–183).
Јован Стејић предлаже да се предузме прикупљање података и
споменика за историју српског народа.
Објављен је Речник географијско-статистични Србије Јована
Гавриловића.
VI
Вук Караџић,
рад Д. Аврамовића
1847
20. јануар
Аврам Петронијевић износи план „како би се могло доћи до
нове српске историје“ (Гл. ДСС 2 (1849) 156–160).
8. мај
Кнез Александар издаје уредбу са новим Уставом Друштва
(Гл. ДСС 1 (1847) V–VII).
20. мај
Константин Бранковић, уредник Гласника, у Прегледу предмета за Гласник јасно дефинише задатке Друштва:
а) обрађивање језика: теоријски (лексички и граматички) и
практично (објављивање оригиналних књижевних радова и
преводи класика);
б) распрострањивање наука у народу Српском (Гл. ДСС 1
(1847) I–IV).
Објављени су: Горски вијенац Петра Петровића Његоша, Нови
завјет у преводу Вука Караџића и Рат за српски језик и
правопис Ђуре Даничића.
Гласник ДСС,
прва свеска 1847.
О трошку Друштва средином године излази први број Гласника ДСС и Описаније древности у Светој (Атонској) Гори
Димитрија Аврамовића.
1848
1. јануар
На породичном имању на Сењаку, Владимир Јакшић почиње
прва климатолошка мерења у Србији – Сиксовим термометром који је с пролећа 1847. донео из Хајделберга. (Гл. ДСС 3
(1851) 262–276).
19. фебруар
Друштво од Правитељства добија дозволу да своје књиге може бесплатно да шаље и прима.
31. октобар
Коста Цукић је предложио да се за чланове Друштва укине правописна забрана из 1832. године (Гл. ДСС 2 (1849) 281–282).
Објављени су: Дјеловодни протокол од 1812. маја 21. до 1813.
августа 5. Кара-Ђорђа Петровића од Исидора Стојановића,
Србска граматика (Део први) од Петра Нинковића и превод
Гаврила Поповића, Часови благоговјенија (по Чокеу).
2. јануар
1849
Ђура Даничић је изабран за дописног члана.
14. април
Атанасије Николић предлаже оснивање општинских читаоница у Србији.
14. мај
Друштво је подељено у 5 одсека: језикословни, исторички,
правословни (правне и државне науке, статистика и политичка
економија), философијски и природословни (Гл. ДСС 3 (1851)
277).
Објављени су: Рјечник србско-нјемачко-латински Григорија
Лазића, Животоописаније славни људи старог и новиег века
Гаврила Поповића и Мислословље или Логика за младеж Константина Бранковића.
VII
Метеоролошки
заклон, 1848
8. јануар
5. фебруар
23. април
29. април
6. јануар
26. јун
1850
Јосиф Панчић је изабран за дописног члана.
Друштво откупљује рукописе покојног Исидора Стојановића –
грађу за новију српску историју.
Друштво се обраћа дописном члану Сипријану Роберу, професору словенских књижевности у Паризу да из париске Народне библиотеке попише све књиге и рукописе који се односе
на српску историју (Гл. ДСС 3 (1851) 285).
Димитрије Тирол извештава да је од Катарине Деметровић из
Темишвара добио велики број докумената о породици грофа
Ђурђа Бранковића, које она уступа Друштву (Архив ДСС, 65).
Објављени су: Србска граматика Јована Балукчића, Антропологија и Психологија у преводу Јована Стејића, Астрономија и
Физика у преводу Константина Бранковића и Јестаствено земљописаније у преводу Милована Спасића.
1851
Сипријан Робер извештава о резултатима рада на истраживању српских рукописа и књига у париским архивима и
библиотекама [износи податке о рукопису Бертрандона де ла
Брокијера] (Архив ДСС, 96).
Образован је Позоришни одбор за изградњу театарске зграде у
коме су били Атанасије Николић, Матија Бан, Ђорђе Малетић
и др.
Уредник Гласника Ђорђе Ценић предлаже да се пропишу правила за правопис који ће се користити за издања Друштва. Јован Стејић је убрзо израдио Практична правила србског правописа (Гл. ДСС 4 (1852) 4–15).
Друштво преко Новина српских упућује позив за сакупљање
историјског материјала. Јанко Шафарик издаје Описаније стари србски новаца (Гл. ДСС 3 (1851) 191–259).
Дописни члан Павле Ј. Шафарик у сарадњи са Друштвом
издаје у Прагу Избор југославјанских достопамјатности.
28. фебруар
1852
Јован Стејић износи Предлог за Српски рјечник и Српску граматику (Гл. ДСС 5 (1853) 1–13).
9. мај
1853
Друштво је позвало Јосифа Панчића да предузме ботаничко
путовање по Србији и дало му новчану помоћ.
Димитрије Тирол
Усвојено је ново Устројеније књажеско-српског лицеја по нацрту Платона Симоновића.
Друштво даје 250 форинти Стефану Верковићу „сакупитељу
старина у Европској Турској“, за куповину старих рукописа и
новаца (Гл. ДСС 6 (1855) 330).
VIII
Новац краља
Владислава
1854
Друштво апелује на Министарство просвете да пооштри казне
за уништавање историјских споменика.
Јосиф Панчић предаје за штампу дело, писано у 12 свезака,
Флора Србска или саморастије које је прикупљао по Србији
од 1846 до 1854. године (Архив ДСС, 180).
Објављен је Цицеронов спис О дужностима у преводу Г. Лазића. – Друштво склапа уговор са земунским књижаром Сопроном о продаји својих издања.
1855
24. фебруар
На предлог Милована Јанковића упућен је позив српским
књижевницима, свештеницима и учитељима да прикупљају
речи које се не налазе у Вуковом Рјечнику.
8. април
Друштву је одобрено да унесе у Србију известан број примерака Вуковог Рјечника.
Вуков Рјечник,
прво издање 1818
Издат је Державопис Сербие Владимира Јакшића. – Отворена
је прва телеграфска линија у Србији: Београд–Алексинац.
9. април
15. мај
13. јануар
31. октобар
29. мај
31. мај
8. јун
15. јун
1856
Владимир Јакшић издаје Упутство за мерење, осматрање и бележње метеоролошких података у Србији (Гл. ДСС 8 (1856)
294–305).
Попечитељство је решило да се Друштво из просторија Лицеја
пресели у кућу Ваје Илијћа у Абаџијској чаршији.
1857
Ђура Даничић је изабран за секретара Друштва.
Јосиф Шафарик извештава о свом раду на истраживању споменика српске историје у Млетачком архиву (Гл. ДСС 9 (1857)
292–307).
У овој години Друштво је прикупило знатан број старих рукописа, преписа, старина и новаца.
1858
Секретар Друштва Ђура Даничић долази у сукоб са министром просвете Димитријем Црнобарцем око примене правописа у дипломама за новоизабране чланове.
Министарство просвете наређује да се Друштво мора придржавати званичног правописа.
Друштво одбија да се повинује наредби Министарства.
Вук Караџић учествује у раду седнице и Друштво се одриче
старих правописних правила које је некада само прописало.
Спор око правописа детаљно је објављен у раду Распра између
пређашње владе и Друштва србске словесности (Гл. ДСС 11
(1859) 463–481).
IX
Ђура Даничић,
рад С. Тодоровића
Објављени су: Српска синтакса Ђуре Даничића и Споменици
Србски од 1395. до 1423... Меда Пуцића.
1859
10. јануар
Попечитељ и председник Друштва Димитрије Матић укинуо
је важност уредаба о правопису из 1832, 1850. и 1852, којима
је било забрањено не само штампати него и уносити у Србију
књиге штампане другим правописом.
1860
Главној седници присуствује престолонаследник Михаило и
својим говором стаје на страну Друштва у спору око правописа.
У Гласнику 12 Даничић и Панчић објављују своје радове писане
Вуковим правописом. – Јосиф Шафарик издаје прву књигу
Српских споменика Млетачког архива. – Трудом Ђуре Даничића
Друштво је издало Живот Светога Саве од Доментијана.
Збирка преписа из
Дубровачког архива
1861
Ђура Даничић даје оставку на секретарски положај због
непремостивих тешкоћа око публиковања Рјечника из књижевних старина српских.
Кнез Михајло
1862
7. мај
2. јун
Друштво се сели у зграду Министарства просвете.
На главном заседању млади либерали школовани на европским универзитетима, који су ушли у већем броју у Друштво
изборима ове године, покренули су на челу са Владимиром
Јовановићем нове идеје о значају и правцу рада Друштва и дошли у сукоб с режимом кнеза Михаила.
Од јуна до септембра Друштво није радило.
1863
17. мај
29. август
Димитрије Матић је предложио да се започне рад на Енциклопедији наука.
Изабрани одбор донео је план рада на енциклопедији (Гл. СУД
27 (1870) 386–387).
Министар просвете Коста Цукић потписао је Закон о устројству Велике школе.
Капетан Миша Анастасијевић поклонио је своје велико здање
на употребу просвети. Друштво је послало делегацију да изрази
захвалност племенитом дародавцу (Гл. СУД 27 (1870) 388).
1864
26. јануар
Главно заседање је било изузетно бурно јер су либерали
предлагали за нове чланове револуционаре и демократе тога
времена (Гарибалдиа, Кобдена, Деака, Чернишевског...). Када
X
Капетан Миша
Анастасијевић
је министар Коста Цукић забранио Владимиру Јовановићу да
одржи беседу о штедњи, високошколци су почели демонстрације и седница је прекинута.
27. јануар
Друштво је суспендовано а вође либералне струје Владимир
Јовановић и Алимпије Васиљевић кажњени су отпуштањем из
службе и премештањем у унутрашњост.
XI
XII
СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО (1864–1892)
Капетан Мишино здање, рад архитекте Јана Неволе
XIII
XIV
1864
29. јул
Кнез Михаило Обреновић издаје Највиши Књажевски Указ
којим се Друштво српске словесности обнавља под називом
Србско учено друштво и одобрава Устројство које дефинише
уређење и задатке новога друштва.
25. октобар
Кнез својим указом именује Јована Гавриловића за председника. Чланови се распоређују у четири одсека: 1. наука моралних, језикословних и литерарних; 2. наука природословних
и математичних; 3. наука историјских и државних; 4. вештина.
Скуп бира Јанка Шафарика за секретара Друштва. Расправља
се о ступању у везу са немачким ученим друштвима, о прикупљању прилога за Гласник и да се Вуковој удовици преко
министарства издејствује годишња помоћ (Гл. СУД 18 (1865)
366–371).
Друштво ради у капетан Мишином здању.
7. и 14. нов.
Печат СУД
1865
Разматран је пројекат пословног реда Друштва. Усвојене су
измене и поправке и одређено је да се штампа у следећој
свесци Гласника. Одлучено је да се 30 дуката из Државне касе
приложи као помоћ за издавање Вукових дела (Гл. СУД 19
(1866)362–364).
1866
1. април
Московско Друштво љубитеља природознања упућује позив
да се из Србије пошаљу народне ношње, оруђа и фотографије
људи и обичаја за Етнографску изложбу која ће се одржати у
Москви априла 1867. године (Гл. СУД 20 (1866) 425).
12. мај
Јован Гавриловић апелује да се предузме чување и испитивање
археолошких споменика у Подунављу (Костолац) и римског
гробља код Пожеге (ужички округ) (Гл. СУД 20 (1866) 426).
1867
2. јануар
Председник се захваљује на драгоценим поклонима које су
Друштву даровали митрополит Михаило (Типик св. Саве за
Хиландар) и Милан Ђ. Милићевић (Сврљишки одломци
јеванђеља са записом из 13. века) (Гл. СУД 21 (1867) 382).
8. јануар
Друштво добија 200 дуката од владе и 200 дуката од Кнеза за
Етнографску изложбу у Москви (Гл. СУД 21 (1867) 382).
20. јануар
Председник Јован Гавриловић предлаже да се почне рад на
проучавању књижевних старина (попис рукописа и књига) у
манастиру Хиландару и осталим манастирима ван Србије.
Друштво моли Љубомира Ненадовића да настави рад на
издавању Мемоара Проте Матије (Гл. СУД 21 (1867) 392, 393).
18. април
Свечано је прочитан султанов ферман којим се кнезу Михаилу
предају градови у Србији. Турски гарнизон напушта београдску
тврђаву.
XV
Крчаг, цртеж
Ђ. Миловановића
22. април
Донета је одлука да се грађа за историју српског народног
живота објављује у новој серији Гласника (други одсек) (Гл.
СУД 21 (1867) 412).
22. август
Одбор препоручује сликару Стеви Тодоровићу да начини попис свих слика из топчидерске цркве и Народног музеја (Гл.
СУД 22 (1867) 413).
Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста, израдио је и
објавио план реконструкције старе вароши Београда у шанцу.
11. јануар
1868
Одбор предлаже министарству просвете да Друштво посредује око увођења новог правописа у основне школе (Гл. СУД
23 (1868) 328).
21. јануар
Вештачком одсеку препоручује се да набавља уметничка дела
и приређује изложбе и да се подигне споменик Филипу
Вишњићу (Гл. СУД 23 (1868) 332–335).
31. јануар
Друштву подносе на издавање своја дела: Стојан Новаковић,
Библиографија српска новијега периода књижевности од 1741
до краја 1866 године и Стева Тодоровић, Колико и каквих
живописних слика има у Београду у Народном музеју и у
топчидерској збирци. (Гл. СУД 23 (1868) 54–73, 336–337).
12. март
На предлог министра просвете Димитрија Црнобарца укинута
је забрана новог правописа у Србији.
Урбанистички план
Е. Јосимовића
21. и 22. април Скуп усваја измене у Уређењу чл. 1: „Српско учено друштво
обрађује и унапређује науке и уметности, а особито оне, које
се тичу српства и у опште јужнога словенства...“ (Гл. СУД 24
(1868) 315–319).
29. мај
Убијен је кнез Михаило.
18. јун
Јован Бошковић предлаже да се припреми критичко издање
дела Јована Стерије Поповића (Гл. СУД 24 (1868) 327).
Објављени су: Протоколи шабачког магистрата 1808–1812 из
Карађорђевог времена, као прва књига Гласника другог одсека.
1869
3. јануар
Намесници до пунолетства кнеза Милана Обреновића одобравају ново Уређење и Пословник СУД.
30. јануар
Донета је одлука да пређашњи редовни чланови ДСС, сада
почасни, могу постати редовни обичним начином избора.
20. март
Одсек математичарски и јестаственички предлаже да се поклон бискупа Штросмајера од 100 дуката употреби за свестрано испитивање наше земље и народа (Гл. СУД 25 (1869)
370–373).
30. октобар
Одржана је прва представа у новој згради Народног позоришта. Управник Јован Ђорђевић држи поздравни говор.
XVI
Намесници: Ј. Ристић,
М. Блазнавац,
Ј. Гавриловић
1870
13. јун
Скуп доноси одлуку да се надгробни споменици које је Милош
С. Милојевић донео из Подриња предају на чување Народном
музеју. На истом скупу М. Милојевић предлаже Друштву да се
„надлежним путем стане на пут сатирању и утамањивању
старина" (Гл. СУД 28 (1870) IV и 29 (1871) V).
5. новембар
Усвојен је предлог Одбора за обележавање меридијана (под којим се налази Београд) да се на Врачарском пољу сагради кућа
за осматрање (Гл. СУД 28 (1870) XXVI) и да се на свим телеграфским станицама у Србији чине и прибирају метеоролошке
белешке (Гл. СУД 29 (1871) VI).
1871
8. јануар
Михајло Валтровић, Стева Тодоровић, Никола Марковић и Драгутин Милутиновић поднели су „план о слању научне експедиције ради снимања живописних и архитектурних споменика у
нашој отаџбини“ (План: Гл. СУД 29 (1871) XIX–XXI).
2. март
Стојан Бошковић предлаже издавање Југословенског општег
научног речника на српскохрватском и бугарском језику (Гл.
СУД 33 (1872) 272–281).
28. август
На предлог Стојана Бошковића о заједничком раду на Општем
научном речнику ЈАЗУ одговара „да за такав подухват недостају
спрема и да још није време...“(Гл. СУД 32 (1871) X–XI).
Одбор одлучује да се писмом „поишту од свију чланова
друштвених њихове фотографске слике, да би друштво тим
начином саставило један албум својих чланова„ (Гл. СУД 33
(1872) XIV).
Манастир Жича,
цртеж М. Валтровића
1872
30. јануар
Донета је одлука да се прибаве средства за извршење плана о
астрономским и метеоролошким посматрањима (Гл. СУД 33
(1872) XXIV–V).
22. август
Стојан Новаковић даје предлог и нацрт о оснивању Српског
историјско-етнографског музеја (Гл. СУД 34 (1872) 336–356).
Драгутин С. Милутиновић и Михајло Валтровић подносе Извештај ... о своме пословању по Србији (Гл СУД 36 (1872) 294–
302). Њихови радови су били изложени на Политехничком
излогу у Москви (Гл. СУД 37 (1873) 309).
19. јануар
1. децембар
1873
Фрања Зах је израдио „Нацрт за прибирање бележака метеорологијских“ а Јован Драгашевић „Упут за прибирање географијских бележака“ (Гл. СУД 38 (1873) 316–323).
Усвојен је Закон о метарским мерама у Србији чији је творац
Димитрије Нешић.
XVII
Закон о мерама, 1873
1874
17. фебруар
Председник Јанко Шафарик истиче успехе Друштва. По препоруци кнеза Милана увећана је државна помоћ Друштву (Гл.
СУД 43 (1876) 377–379).
4. мај
Јован Ђорђевић чита свој предлог о превођењу „јелинских и
римских писаца“. На истој седници Милан Кујунџић устаје
против овог предлога (Гл. СУД 44 (1877) 366–374).
Објављена је Флора Кнежевине Србије Јосифа Панчића.
1875
2. јануар
Министар просвете и црквених дела Стојан Новаковић препоручује Друштву да донесе програм рада и прецизира своје
основне задатке (Гл СУД 44 (1877) 434–436).
2. јун
За постављање сталног постамента за меридијан издвојено је
30 дуката. (Гл. СУД 44 (1877) 450–452).
13. јун
Главни скуп одлучује да се члан 25. Устројства СУД, који говори о постављању председника, преиначи у: „Председника
друштву на годину дана бира годишњи скуп СУД између
редовних чланова својих“ (Гл. СУД 44 (1877) 454).
Министар просвете Стојан Бошковић износи своје погледе о
преуређењу рада Друштва (Гл. СУД 44 (1877) 439–443).
1876
23. јануар
Изабрана је комисија која има задатак да изради нови програм
рада Друштва (Гл. СУД 44 (1877) 444).
13. јун
Годишњи скуп изабрао је из редова својих чланова Стојана
Бошковића за председника Друштва (Гл. СУД 44 (1877) 453–
454).
9. април
20. април
1877
Одлучено је да се и ове године у „локалу Друштва“ одржи
изложба цртежа које су Милутиновић и Валтровић израдили
по Србији 1871–1875. (Гл. СУД 45 (1877) 354).
Јосиф Панчић саопштава Друштву да је пронашао нову биљну
врсту – „оморику“ (Гл СУД 45 (1877) 350).
12. јун
На главном годишњем скупу преседник Стојан Бошковић говори о улози Друштва у бурном времену српско-турских
ратова (Гл. СУД 45 (1877) 364–373).
13. јун
Донете су измене и допуне у уређењу СУД: истиче се самостално научно истраживање; одређује се које се науке обрађују
опште а које се ограничавају на научну област; издваја се
популарисање науке под одвојену управу (Гл. СУД 45 (1877)
375–384).
XVIII
Picea Omorika Panč., 1877
1878
18. јун
Води се расправа између министра просвете Алимпија Васиљевића око броја чланова у Одборима и премештања
редовних чланова у почасне због неактивности (Гл. СУД 47
(1879) 340–346).
13. јул
Потписан је Берлински уговор којим је призната независност
Србије. Заступник Србије био је Јован Ристић а у делегацији
експерата био је Јован Драгашевић.
Друштво је у овој години издало: Приповетку о Александру
Великом Стојана Новаковића и Народне пјесме из старијих
највише приморских записа, књ. 1, Валтазара Богишића.
21. април
24. јун
1879
Јосиф Панчић саопштава свој рад о првом метеориту који је
виђен у Србији: Соко бања – први метеорит у Србији (Гл. СУД
48 (1880) 241–272).
Председник Панчић у своме говору истиче задатке Друштва:
да обрађује и унапређује науке и уметности, особито оне које
се тичу српства... Скуп доноси одлуку да Друштво добије
сталног секретара (Гл. СУД 49 (1881) 398–408).
1880
22. март
Друштво одлучује да се његови чланови прикључе научној
експедицији коју на Балкану организује Императорско руско
географско друштво. (Гл. СУД 53 (1883) 245).
„Ђорђе Крстић, кнежев питомац, донео је Друштву неколико
слика. Одлучено је да се изложе, да би се помогло младом
уметнику и да би се укус подстакао ...“ (Гл. СУД 53 (1883)
246).
1881
9. март
Изашао је закон о Народној библиотеци и Народном музеју.
1883
5. јануар
Примљен је за штампу чланак Љубомира Стојановића Српски
родослови и летописи. Ђура Даничић завештањем оставља
Друштву право на прештампавање својих књижевних дела
„која нису изриком другом уступљена“ (Гл. СУД 52 (1883)
297).
19. фебруар
На предлог 15 чланова управа је одлучила да се конституише
пети „одбор за ширење наука и књижевности у народ“ (Гл.
СУД 54 (1883) 268–269; Програм петог одбора : 283–285).
24–26. април
Гаврило Витковић приређује изложбу историјских, књижевних и уметничких споменика Срба у Угарској које је прикупљао 1870–1882. год. (Гл. СУД 54 (1883) 54, 289, 294).
XIX
3. мај
Министар просвете и црквених послова Стојан Новаковић јавља да је обуставио државну помоћ Друштву због незаконитог
финансирање рада „петог одбора“ (Гл. СУД 54 (1883) 296–298).
25. маj
Јован Жујовић саопштава своју расправу: Грађа за геологију
Краљевине Србије (Гл. СУД 55 (1884) 164–282).
30. јануар
1884
Министар просвете, поводом обуставе државне помоћи, поручује да је главни посао Друштва да обрађује и унапређује
науке, а споредни посао је ширење науке и књижевности у
шире кругове. Оспорава постојање „петог одбора“ јер за њега
нису предвиђена средства (Гл. СУД 57 (1884) XXXVII–XL).
3. април
Одбор за уметност доноси одлуку да се у Београду редовно
држе изложбе уметничких радова (Гл. СУД 59 (1884) 86).
15. јун
Сима Лозанић приказује нови минерал који је пронашао у
живином руднику на Авали (авалит) (Гл. СУД 59 (1884) 77).
27. јун
Јован Бошковић извештава о свом путовању у Беч и преговорима са Мином Вукомановић око откупа права прештампавања
свих Вукових дела. „Мина је вољна да уступи друштву не само
сва штампана дела већ и рукописе и писма...“ (Гл. СУД 59
(1884) 106–107).
Ристо Ковачић подноси извештај о српским насеобинама у
Јужној Италији (Гл. СУД 62 (1885) 273–340).
Јован М. Жујовић приказује Геолошку карту Краљевине Србије, коју је недавно довршио...
септембар
30. јануар
8. и 9. септем.
1885
Председник Владимир Јовановић се у свом програмском говору
залаже за оснивање универзитета и академије наука. – Скуп
доноси одлуку да се изврше припреме за пренос Вукових
посмртних остатака и за подизање споменика Доситеју и Вуку
(трошкове сноси Ђорђе Аћимовић, трговац) (Гл. СУД 62 (1885)
1–32).
Прослава 50 годишњице књижевнога рада Ђорђа Малетића и
Матије Бана (Гл. СУД 65 (1886) 1–127).
13. мај
1886
Сукоби у Друштву довели су до обуставе рада Друштва и
одузимања државне помоћи (Гл. СУД 69 (1889) 330–350).
1. новембар
Донет је Закон о Српској краљевској академији.
27. март
1887
Министар просвете распустио је управу Друштва због некоректног и несавесног пословања и одредио привремени одбор
коме управа треба да преда сву имовину Друштва (благајну,
библиотеку, архиву, научну грађу и остало) (Гл. СУД 68 (1889)
дод. 89).
XX
Из Геолошке
карте кр. Србије
25. јун
Актом министра просвете разрешен је привремени одбор и
враћене су надлежности управи Друштва.
1888
Јован Жујовић предлаже да сви одбори Друштва израде критичке прегледе средњошколских уџбеника за све предмете.
Феликс Каниц писмом позива Друштво да се ангажује на заштити римских старина по Србији. Михајло Валтровић
прихвата да се побрине за заштиту Трајанове табле.
1889
18. април
Управа Друштва пише министру просвете да законодавним
путем измени чланове 6. и 31. Закона о Академији који се тичу
одузимања имовине СУД и преласка у власништво Академије.
1890
9. март
На састанку управе изнет је предлог о спајању Друштва и
Академије.
1891
Министар просвете Андра Николић упућује предлог Народној
скупштини о спајању Друштва и Академије. По овом предлогу
Друштво између својих чланова треба да изабере 8 чланова за
редовне чланове СКА а сви остали чланови постају почасни
чланови СКА; имовина обе институције се спаја.
1892
10. фебруар
На основу чл. 7. тачке 3. Закона о изменама и допунама у
Основном закону о Академији чланови Друштва постали су
почасни чланови Академије.
XXI
XXII
СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА (1886–1947)
Зграда Академије од 1909 до 1952, Бранкова 15, срушена 1963.
XXIII
XXIV
1886
1. новемабар
Академија је установљена „Основним законом Краљевскосрпске академије“ који је Скупштина изгласала а краљ Милан
Обреновић обнародовао. Закон је предвидео да ће прве академике и дописнике поставити краљ као заштитник Академије. По чл. 7 Основног закона о СКА Народна библиотека
и Народни музеј спадају под надзор Академије.
Печат СКА
1887
5. април
Именовани су први чланови Академије а за председника је
указом постављен Јосиф Панчић.
12. август
Председништво је одлучило да се на земљишту „друштвеном“
у Кнез Михаиловој улици подигне привремена зграда за
Академију.
На састанку целокупне Академије усвојен је Пословник СКА.
Пословником су дефинисани организација и задаци Академије,
предвиђене су и прве серије : Глас, Споменик и Годишњак.
Објављена је прва књига Гласа другог разреда: Пронијари и
баштиници Стојана Новаковића.
Јосиф Панчић,
рад Ђорђа Крстића
1888
23. јануар
Изабрани су први дописници Академије.
6. фебруар
Чедомиљ Мијатовић постављен је за председника Академије.
22. фебруар
На свечаном годишњем скупу чита се писмо – посланица председника Јосифа Панчића (СКА Год. 1 (1888) 155–157).
25. фебруар
Преминуо је Јосиф Панчић.
27. фебруар
Јован Жујовић предлаже да се штампају целокупна дела Јосифа Панчића.
28. март
Академија уметности износи предлог плана за привремену
зграду Академије (СКА Год. 2 (1889) 182–197).
18. април
Милан Ђ. Милићевић даје писмени предлог о оснивању Државне архиве (СКА Год. 2 (1889) 92–94).
12. мај
Михајло Валтровић и Драгутин С. Милутиновић подносе
„мемоар о испитивању српске уметности средњег века“ (СКА
Год. 3 (1890) 72–82).
На свечаном скупу у славу стогодишњице Вука Караџића,
Стојан Новаковић говори о задацима Академије у неговању
српског језика и износи научно утемељен и стручно образложен предлог за израду великог националног речника
савременог језика. (СКА Год. 2 (1889) 182–197).
30. октобар
Ректор Велике школе ставља Академији на располагање њене
локале да у њима одржава седнице и привремено склони
архиву и библиотеку (СКА Год. 2 (1889) 149).
Објављене су прве књиге Годишњака и Споменика.
XXV
Чедомиљ Мијатовић
1889
1. мај
Академија се из просторија Велике школе сели у кућу Јована
Гавриловића „под кирију“.
Академија почиње рад.
Милан Ђ. Милићевић и Михајло Валтровић изложили су
Пројекат закона о старинама у Краљевинини Србији (СКА
Год. 3 (1890) 44–55).
23. октобар
Секретар Академије друштвених наука Милан Ђ. Милићевић
чита свој „Пројекат закона за уређење Државне архиве“ (СКА
Год. 3 (1889) 57–60).
23. март
1890
Аустроугарско посланство поклања Академији примерак
Светостефанске хрисовуље, коју су исте године објавили
Љубомир Ковачевић и Стојан Новаковић у Споменику 4.
Објављени су: Стари српски хрисовуљи, акти, биографије,
летописи, типици ... – Светогорски акти Љубомира Стојановића.
11. марта
1891
На скупу целокупне Академије расправља се о удруживању
СУД и Академије (СКА Год. 5 (1892) 2–5).
1892
10. фебруар
На основу чл. 7. тачке 3. Закона о изменама и допунама у
Основном закону о Академији чланови Друштва постали су
почасни чланови Академије.
28. април
У згради Академије усвојена су и потписана правила о оснивању Српске књижевне задруге, Стојан Новаковић изабран је
за председника, Ј. Ј. Змај за потпредседника а Љубомир
Јовановић за секретара.
Димитрије Нешић указом је постављен за председника Академије.
1893
18. јануар
На скупу председништва секретар Милан Ђ. Милићевић чита
писмо министра просвете у коме се изражава жаљење што
"Академија при бирању краља Милана и кнеза Николе 28. дец.
прошле год. није удесила да они буду изабрани акламацијом"
(СКА Год. 6 (1893) 119).
9. фебруар
Љубомир Стојановић на скупу Академије филозофских наука
приказује Мирослављево јеванђеље у одломцима које је
преписао у Хиландару (СКА Год. 6 (1893) 82).
12. април
На предлог Стојана Новаковића основан је Лексикографски
одсек (СКА Год. 7 (1894) 63 + 163–165).
XXVI
Димитрије Нешић
4. октобар
Јован Жујовић предлаже да се основа Народног музеја прошири и да у њега уђе и Jестаственички музеј (СКА Год. 7
(1894) 70).
Одржан је свечани скуп Мађарске академије наука у помен
њеном члану Јосифу Панчићу (СКА Год. 7 (1894) 115 + 175–177).
Објављена је: Геологија Србије (Први део), Јована Жујовића.
1894
6. фебруар
Академија филозофских наука одлучила је да се Живот Срба
сељака Милана Ђ. Милићевића штампа као прва књига
Српског етнографског зборника (СКА Год. 8 (1894) 38–39).
Објављена је докторска теза Михајла Петровића у Извештајима Француске академије наука.
1895
Министар просвете извештава СКА да је одобрио оснивање
фонда за подизање Јестаственичког музеја и моли Академију
„да прими под управу цео рад на овом подузећу“ (СКА Год. 9
(1896) 118–120).
Милан Ђ. Милићевић
1896
1. јануар
19. јануар
11. мај
3. новембар
Милан Ђ. Милићевић указом је постављен за председника
Академије.
Главни годишњи скуп усваја одлуку о подизању Музеја српске
земље, о штампању списа Лазара Арсенијевића Баталаке и о
руковању Фондом Катарине Ивановић (СКА Год. 9 (1896)
104–105).
1897
Свечано је откривен споменик Јосифу Панчићу на тргу испред
Капетан Мишиног здања.
Пренос Вукових посмртних остатака из Беча у Београд (СКА
Год. 11 (1898) 60–61, 84).
Откупљена је архива војводе Книћанина, драгоцена грађа за
новију српску историју (СКА Год. 11 (1898) 82).
Љубомир Стојановић је у Бечу издао фотолитографско издање
Мирослављевог јеванђеља у 300 примерака о трошку краља
Александра Обреновића. Примерци нису продавани већ су
поклањани институцијама и појединцима према списку који су
направили Љ. Стојановић и краљ Александар.
1898
26. фебруар
27. мај
Академија одлучује да пошаље своја издања на Светску
изложбу у Паризу 1900.
На заједничком скупу Академије философских и друштвених
наука одлучено је да се оснује Етнографски одбор (СКА Год.
12 (1899) 49).
XXVII
Мирослављево
јеванђеље, лист 98, р.
Из фонда Лазара Арсенијевића Баталаке објављена је његова
Историја српског устанка.
1899
11. јануар
Јован Ристић указом је постављен за председника Академије.
Сима Лозанић указом је постављен за председника Академије.
Председништво доноси одлуку о сређивању Академијине библиотеке и избору сталног библиотекара (СКА Год. 13 (1900)
117).
18. октобар
Донета је одлука да се уреди Академијина архива и рукописна
збирка да би се приступило систематском издавању историјске
грађе и старих књижевних споменика у Зборнику за историју
језик и књижевност српског народа (СКА Год. 13 (1900) 84,
178).
27. октобар
9. јануар
Отворена је изложба архитектонских, живописних и скулптурних споменика из старих српских манастира.
Јован Ристић,
рад С. Тодоровића
1900
Михаило Петровић чита свој први рад из области математичке
феноменологије: О математичкој теорији активитета
(приступна беседа).
22. фебруар
Јован Цвијић подноси извештај о испитивању српских села
(СКА Год. 13 (1900) 186–199).
16. април
Јован Мишковић указом је постављен за председника Академије.
6. јун
На заједничком скупу Академија филозофских и друштвених
наука прочитан је нацрт како треба издавати Зборник за
историју, језик и књижевност (СКА Год. 14 (1901) 98–101).
На Светској изложби у Паризу, у павиљону инструмената, изложен је хидроинтегратор – први предак будућих аналогних рачунара, који је конструисао
Михаило Петровић (добио је златну
медаљу). – Изашла је прва књига
Античких споменика у Србији Николе
Вулића.
1901
6. јануар
Јован Цвијић излаже резултате својих студија о географији и
геологији Старе Србије и Македоније (СКА Год. 14 (1901) 50).
24. јануар
Основана је задужбина архимандрита Нићифора Дучића (СКА
Год. 15 (1902) 54).
23. март
Министарство посвете уступа Академији музикалије Корнелија Станковића – 21 свеска са нотним записима српског
православног појања (СКА Год. 15 (1902) 131–132).
XXVIII
Јован Мишковић
Хидроинтегратор
Изашао је први број Српског књижевног гласника под уредништвом Богдана Поповића и Каталог рукописа и старих
штампаних књига, збирка СКА Љ. Стојановића.
1902
11. јануар
Основана је Задужбина Николе Крстића (СКА Год. 16 (1903)
26–31, 59–60).
2. мај
Основана је Задужбина Пере К. Јанковића (СКА Год. 16 (1903)
24–26).
1. новембар
Двоспратна кућа Николе Крстића у Бранковој 5 прелази у
својину СКА (СКА Год. 16 (1903) 94).
Објављена је прва књига Старих српских записа и натписа
Љубомира Стојановића и Насеља српских земаља, под уредништвом Јована Цвијића.
1903
1. фебруар
Сима Лозанић указом је постављен за председника Академије.
17. фебруар
Помоћник чувара Народног музеја Милоје М. Васић подноси
извештај о археолошким ископавањима у Костолцу (СКА Год.
16 (1903) 201–228).
29. мај
Убијен je краљ Александар Обреновић.
Усвојен је предлог Етнографског одбора да се почне издавање
Српске дијалектологије (СКА Год. 17 (1904) 120–121).
Одбор академика доноси нацрт за Историјску изложбу предмета из српског устанка, поводом прославе стогодишњице
(СКА Год. 17 (1904) 125–127).
22. фебруар
Привремени управник Музеја Српске земље, Петар С. Павловић подноси Академији извештај о стању музеја и Предлог
закона о Музеју (СКА Год. 17 (1904) 262–287).
1904
На годишњем свечаном скупу председник Академије Сима
Лозанић говори о најновијем проналаску радиоактивних елемената и о значају тог открића за развитак хемије (СКА Год. 17
(1904) 145–189).
22. март
Председништво решава да се Академија од 1. маја пресели у
кућу Славка Грујића у Бранковој улици 34 (СКА Год. 18 (1905)
84–85).
У сали Народне скупштине, у присуству њ. в. краља Петра I,
одржан је скуп поводом стогодишњице српског устанка.
Отворен је Музеј Српске земље у приземним просторијама задужбине Стевче Михаиловића (СКА Год. 18 (1905) 147, 256).
1905
1. октобар
На свечаном отварању Универзитета, у име Академије говор
држи Јован Жујовић (СКА Год. 19 (1906) 67–68, говор: 74–77).
XXIX
Сима Лозанић,
рад У. Предића
Шведска академија шаље Академији правила о Нобеловој награди и неколико расписа за награду. Председништво је
одлучило да распис за награду пошаље Филозофском факултету (СКА Год. 19 (1906) 80).
Објављена је прва књига Српског дијалектолошког зборника:
Дијалекти источне и јужне Србије Александра Белића.
1906
1. фебруар
Стојан Новаковић указом је постављен за председника Академије.
22. фебруар
Председник Стојан Новаковић на свечаном годишњем скупу
говори о задацима Академије и о стању 11 Академијиних задужбина које износи преко 700 000 динара (СКА Год. 19 (1906)
122).
22. март
Председништво одлучује да се извештај о раду Академије у
1905. штампа на француском језику и да се пошаље осталим
академијама (СКА Год. 20 (1907) 160).
28. јун
Фениче Куниберт поклања Академији спис свога оца о Србији
(на француском).
У Вршцу се слави стогодишњица рођења Јована Поповића
Стерије.
16. октобар
На скупу Академије природних наука приказан је рад Михаила
Петровића Непосредна примена реалних одређених интеграла
на алгебарске и трансцедентне једначине. Овај рад из области
теорије функција, по свом значају, отворио је нове проблеме у
међународном свету математичара.
28. октобар
Академија филозофских наука одлучила је да штампа као засебно издање аутобиографије чланова СУД у 500 примерака
(СКА Год. 24 (1911) 138).
1. децембар
Председништво је одлучило да на Балканску изложбу у Лондону пошаље „главна“ Академијина издања.
Објављене су Основе за географију и геологију Македоније и
Старе Србије Јована Цвијића.
1907
1. јануар
Одлучено је да се установе засебне серије Зборника у којима ће
се објављивати споменици, писци, мемоари и грађа која се тиче
обнављања српске државе у 19. веку (СКА Год. 20 (1907) 129).
22. фебруар
На свечаном годишњем скупу председник Стојан Новаковић
истиче као најзначајније послове Академије : рад на Речнику и
издавању Огледне свеске Речника Српског књижевног и народнога језика по материјалу Лексикографског одсека СКА (СКА
Год. 20 (1907) 137–142).
1908
Академија је одликована дипломом на Лондонској изложби.
XXX
Стојан Новаковић,
Михаило Петровић,
1909
1. новембар
Академија се сели у кућу Симе Игуманова у Бранковој 15
(СКА Год. 23 (1910) 67) (ту је Академија била смештена 1909–
1952, зграда је срушена 1963).
1910
3. фебруар
На Главном годишњем скупу прочитано је писмо ЈАЗУ у коме
је изнет предлог о заједничком издавању Југословенског
енциклопедијског речника (СКА Год. 23 (1910) 117–121).
Прихваћен је Статут Балканске археолошке комисије, огранка
Руског археолошког института у Цариграду, чијим радом је
руководио Теодор Успенски (СКА Год. 24 (1911) 123–124 и 25
(1912) 74–87).
1911
7. мај
Андра Стевановић је приказао скице за Академијин дом које је
израдио са арх. Драгутином Ђорђевићем (СКА Год. 25 (1912)
89).
25. мај
Руска академија покреће оснивање Савеза словенских Академија и Учених друштава и позива СКА да учествује у раду
(СКА Год. 25 (1912) 106–107).
1. јун
Председник Академије Стојан Новаковић реферише о састанку у ЈАЗУ поводом израде плана за Југословенску енциклопедију (СКА Год. 25 (1912) 93–97).
Андра Стевановић подноси извештај Државном савету Краљевине Србије о немогућности проучавања српских старина у
Старој Србији и Македонији (СКА Год. 25 (1912) 375–379).
Објављени су Елементи математичке феноменологије Михајла Петровића. Многи научници сматрају да је овим радом
Петровић био претеча Винеровој кибернетици. – На Међународној изложби у Риму у Српском павиљону централно место
заузима Мештровићев Видовдански храм. – У Београду је
основан Секретаријат Руског археолошког института са циљем
да се помогну истраживања у Винчи, једном од најзначајнијих
праисторијских налазишта у Европи.
1912
22. фебруар
На Свечаном годишњем скупу председник Стојан Новаковић,
говори о 25 година рада Академије (СКА Год. 25 (1912) 183–
188).
У Гласу 87 објављен је Прилог теорији математске климе
Милутина Миланковића. – Објављени су Законски споменици
српских држава средњега века Стојана Новаковића.
1913
6 и 9. мај
Академија оштро реагује на апел који је 1. априла упутила
Бугарска академија наука словенским академијама о деловању
XXXI
Милутин Миланковић,
рад Паје Јовановића
српских политичких и војних снага у Македонији, наглашавајући да није задатак научних установа да процењују политичке
поступке појединих влада (СКА Год. 27 (1914) 97–98, 142–151,
181).
Објављено је огледно издање: Српски речник књижевнога и
народнога језика по материјалу Лексикографскога одсека СКА,
Момчила Ивановића.
1914–1918
Светски рат потпуно је прекинуо рад Академије. Граната је
погодила зграду у којој је Академија била смештена, срећом
без већих последица јер је архива била евакуисана. Оштећена
је библиотека.У току рата, у Нишу је умро председник
академије Стојан Новаковић.
Јован Жујовић је указом од 2. априла 1915. године постављен
за председника Академије. (Извештај у: СКА Год. 28 (1921)
131–147, 153–170, 182–201).
6. октобар
1919
Југославенска академија знаности и умјетности шаље Академији на увид Правилник о оснивању Биолошке станице на
Јадрану (СКА Год. 28 (1921) 30–47).
Академија приступа Савету Академија (Union
académique de recherches) који је основан на
предлог Француске (СКА Год. 28 (1921) 93).
На Конференцији мира у Паризу 1919/1920, у
историјско-етнографској секцији, учествују Јован Цвијић, Тихомир Ђорђевић, Александар Белић, Јован Радонић, Станоје Станојевић, Никола
Радојчић, Нико Жупанић.
7 . март
Јован Жујовић,
Историјско-етнографска секција,
Париз 1919
1920
Председник Јован Жујовић говори о задацима Академије, а
секретар Љубомир Стојановић подноси извештај о стању у
коме се Академија затекла после ослобођења (СКА Год. 28
(1921) 99–204).
12. март
Министар просвете ставља на располагање 15 000 динара за
јестаственичко истраживање нових крајева Србије, ослобођених 1912. (СКА Год. 29 (1920) 52).
4. април
На предлог председника Јована Жујовића одлучено је да
Академија ступи у Union Académique Internationale (Брисел)
(СКА Год. 29 (1921) 97).
XXXII
1921
12. април
Јован Цвијић указом је постављен за председника Академије.
23. мај
Хрватско природословно друштво сазива конгрес природњака
целе краљевине у заједници са свим академијама и
универзитетима (СКА Год. 30 (1922) 17).
30. мај
Академија уметности доноси одлуку о сређивању Народног
музеја (СКА Год. 30 (1922) 107–109).
17. октобар
Интернационална унија академија за геодезију и геофизику
(Лондон) позива Академију да учествује на општој конференцији (СКА Год. 30 (1922) 19).
5. децембар
Председништво расправља о документима Аустријског архива
који треба да припадну Србији (СКА Год. 30 (1922) 136).
Јован Цвијић,
1922
28. мај
Владимир Ћоровић образлаже неповољно склопљен уговор,
од 5. и 15. априла 1920, о архивалном питању између Аустрије
и Краљевине СХС.
Прослава 50-годишњице научног рада Симе Лозанића.
Универзитет и Академија славе 100 годишњицу рођења Луја
Пастера (СКА Год. 31 (1923)160–168).
Објављена је палеографско-језичка студија В. Јагића: Козма
Индикоплов по српском рукопису г. 1649.
1. јануар
25. фебруар
4. јун
29. октобар
1923
Андра Стевановић и Драгутин Ђорђевић подносе извештај о
зидању Академијине зграде (СКА Год. 31 (1923) 102–104).
Одбор за Даничићеву прославу предлаже издавање списа и
зборника радова о Даничићевом животу (СКА Год. 32 (1924)
31–33).
Никола Вулић подноси извештај са седнице Међународне уније
Академија у Бриселу на којој је одлучено да се издају: Речник
средњовековног латинског, Археолошка карта и Корпус
латинских натписа (СКА Год. 32 (1924) 47–50).
Председништво одлучује да изда под закуп просторије у новој
згради академије (СКА Год. 32 (1924) 76).
1924
28. јануар
2. март
3. мај
Усвојен је Статут Националног географског одбора Међународне географске уније у Краљевини СХС (СКА Год. 32 (1924)
89–90).
Стеван Бошковић, делегат Академије, подноси извештај са
Првог скупа Међународног геодетско-физичког савеза у Риму,
маја 1922. (СКА Год. 32 (1924) 106–111).
Станоје Станојевић на конференцији у Загребу говори о организацији рада на издавању Народне енциклопедије.
XXXIII
Академијин дом (1923)
3. новембар
Усваја се молба француских математичара да Академија буде
покровитељ њихове публикације Memorial des sciences
Mathématiques (СКА Год. 33 (1925) 27).
Иво Андрић добија књижевну награду СКА из фонда Љубомира Михајловића. – Објављена је Дубровачка нумизматика
Милана Решетара.
1925
22. април
Живојин Перић подноси реферат о Пројекту Лиге народа за
заштиту научне својине (СКА Год. 33 (1925) 79–101).
12. октобар
Тома Живановић приказује своју расправу Конструкција једног новог правно-филозофског правца (СКА Год. 34 (1926) 44–
46).
18. октобар
Прослава стогодишњице рођења Ђуре Даничића (СКА Год. 34
(1926) 121–234).
1. новембар
Брана Петронијевић саопштава резултате својих истраживања
о археоптериксу.
Објављени су: Ситнији списи и Српски акценти Ђуре Даничића и Ерлангенски рукопис српскохрватских народних песама
Герхарда Геземана.
1926
12. и 13. мај
На скупу Академије природних наука у присуству делегата из
ЈАЗУ расправља се о подизању Океанографског института
(СКА Год. 35 (1927) 21–30).
19. мај
На предлог Андре Стефановића осниван је Фонд за испитивање српског техничког фолклора (СКА Год. 35 (1927) 108–
109).
26. мај
Академија поверава Богдану Гавриловићу да са једним чланом
из ЈАЗУ изради статут Националне секције Међународног
савеза математичара (СКА Год. 35 (1927) 31 и 35).
1927
16. јануар
Умро је председник Академије Јован Цвијић. Скуп целокупне
Академије одлучује да се оснује Задужбина Јована Цвијића за
организовање свестраног проучавања Балканског полуострва.
9. март
Прослављена је 80-годишњица рођења Симе Лозанића.
14. март
Председништво одобрава Статут Националног комитета математичара за Краљевину СХС који су израдили Михајло
Петровић и Богдан Гавриловић (СКА Год. 36 (1928) 53).
10. јун
На скупу Академије природних наука Иван Ђаја саопштава
текст статута Националног комитета биолошких наука (СКА
Год. 36 (1928) 22 и 212–215).
XXXIV
1928
31. јануар
Слободан Јовановић указом је постављен за председника
Академије.
13. фебруар
Донета је одлука о издавању Астрономског годишњака (СКА
Год. 36 (1928) 74–75).
Председништво покреће питање о организовању научног рада
целокупне Академије (СКА Год. 37 (1929) 73–74).
1929
1. април
Министарство иностраних дела упућује писмо о проучавању и
публиковању наше историјске грађе у бечким архивама (СКА
Год. 38 (1930) 40).
Председништво доноси Правилник о уређењу рада у СКА
(СКА Год. 38 (1930) 403–407).
Слободан Јовановић,
Изашла је четврта књига Народне енциклопедије Станоја Станојевића.
1930
13. јануар
На скупу Председништва усвојен је статут Југословенског
историјског друштва (СКА Год. 38 (1930) 92–93).
24. фебруар
Донет је програм конгреса словенских географа и етнографа
који ће се одржати у Београду (СКА Год. 38 (1930) 32).
Бранислав Петронијевић подноси извештај о свом учешћу на
7. интернационалном конгресу филозофа у Оксфорду (СКА
Год. 39 (1930) 260–272).
Из Фонда Михаила Пупина објављена је књига La peinture
serbe du moyen âge Владимира Петковића.
1931
12. фебруар
Богдан Гавриловић указом је постављен за председника Академије.
23. март
Војислав Мишковић приказао је свој (трећи у свету) усавршени модел астролаба (Глас СКА 146 (1932) 3–24).
5. октобар
На предлог Глише Елезовића оснива се Одбор за источњачку
грађу (СКА Год. 40 (1932) 47).
Јован Карамата објављује рад О инверсним ставовима збирљивости бескрајних низова познат у науци као Караматин
доказ (Харди-Литлвудовог става) (Глас СКА 143).
Богдан Гавриловић,
рад Беле Чикоша
1932
18. јануар
Усвојен је Правилник о издавању Bulletin de l’Académie des
sciences mathématiques et naturelles (СКА Год. 40 (1932) 280–
283)
XXXV
15. фебруар
Академија је од београдске општине добила на поклон земљиште за нову зграду у близини цркве св. Марка (СКА Год.
40 (1932) 105–106).
1–12. септембар На Међународном конгресу математичара у Цириху Михаило
Петровић и Антон Билимовић представљају светској јавности
часопис Publications mathématiques de l’Université de Belgrade.
Aкадемија друштвених наука донела је одлуку о издавању
билтена на страном језику Bulletin de l´ Académie des lettres
(СКА Год. 41 (1933) 105).
Изашла је прва књига у серији: Fontes rerum Slavorum meridionalium као треће Одељење Зборника за историју језик и
књижевност српског народа.
1933
23. јануар
Усвојен је Правилник о послузи књигама из Академијине
књижнице (СКА Год. 41 (1933) 278–280).
1. јул
Основани су: Одбор за византијске споменике, Одбор за домаћу средњовековну историју и Одбор за новију историју
(СКА Год. 42 (1934) 63 и 98 и 102–103).
24. август
На Међународном конгресу историчара у Варшави Јован Радонић држи предавање О раду СКА на издавању архивалија из
далматинских а нарочито Дубровачког архива (СКА Год. 42
(1934) 339–366).
Председник Богдан Гавриловић говори на освећењу Вукове
куће у Тршићу (СКА Год. 42 (1934) 367–374).
Одржан је свечани скуп у спомен стогодишњице рођења Јована Јовановића Змаја (СКА Год. 42 (1934) 140–144).
Никола Вулић подноси извештај о археолошким ископавањима у Требеништу која су изазвала велико интересовање у
свету (СКА Год. 42 (1934) 50, 335–338: извештај).
Јован Јовановић Змај,
рад Новака Радонића
1934
17. фебруар
Одбор за домаћу новију историју поверава проф. Џону Бакстеру да настави израду енглеске библиографије о источном
питању (СКА Год. 42 (1934) 76).
23. април
Српска православна патријаршија и Институт за народну
уметност моле да Академија спречи рушење града на Авали.
Скуп закључује: Пошто је град већ порушен, питање је
беспредметно! (СКА Год. 43 (1935) 76).
4. јун
Донет је Правилник за издавање извора за српску историју
(СКА Год. 43 (1935) 87).
7. октобар
Бранислав Нушић заступа Академију на свечаности откривања споменика Јовану Стерији Поповићу у Вршцу (СКА Год.
43 (1935) 99).
XXXVI
Маска из Требеништа
Академија прима на руковање Задужбину Михајла Пупина
(СКА Год. 44 (1936) 128–157).
Објављени су: Зборник Илариона Руварца, у редакцији Николе
Радојчића и Дубровачка акта и повеље Јована Радонића. –
Започео је рад на издавању Речника средњовековног латинског
језика у Југославији (Glossarium mediae latinitatis) (СКА Год. 43
(1935) 154) [први том изашао 1973!].
1. јануар
1935
Исидора Секулић ступа на рад у Лексикографски одсек (СКА
Год. 43 (1935) 104).
11. март
Усвојен је текст Правилника о издавању повремених издања
на страним језицима (СКА Год. 44 (1936) 67 и 297–300).
22. април
Светосавска комисија је донела одлуку о програму прославе
700 година од смрти св. Саве. (СКА Год. 44 (1936) 81–82).
21. октобар
Михајло Петровић излаже резултате свог научног путовања у
Јужну поларну област (СКА Год. 44 (1936) 26).
16. децемар
На предлог Академије природних наука прихваћен је Статут
Националног астрономског комитета (СКА Год. 44 (1936) 31 и
113).
Михајло Пупин,
рад Паје Јовановића
1936
26. март
Ступа на снагу Уредба о уређењу Океанографског
института Краљевине Југославије у саставу СКА и
ЈАЗУ.
29. јун
Скуп председништва усваја скицу знака за праве
чланове Академије коју је на предлог Бранислава
Нушића израдио Д. Јанковић (СКА Год. 46 (1937) 96).
7. новембар
Владимир Петковић подноси извештај о ископавању
Царичиног Града (СКА Год. 48 (1939) 331–332 итд).
Усвојен је Статут националног астрономског комитета Краљевине Југославије (СКА Год. 47 (1938)
313–317).
1937
24. јануар
17. фебруар
1. март
11. август
23. октобар
Одржан је свечани скуп посвећен 50 годишњици Академије
(СКА Год. 46 (1937)161–218).
Александар Белић указом је постављен за председника Академије.
Никола Тесла проглашен је за правог члана Академије.
Београдска општина поклонила је Академији плац на Ташмајдану (СКА Год. 47 (1938) 106–107 и 152–153).
На предлог Академије природних наука формирана је Комисија за заштиту домаће флоре и фауне (СКА Год. 47 (1938) 11–
112 и 161).
XXXVII
Исидора Секулић
Прослава 40 година научног рада Александра Белића (СКА
Год. 47 (1938) 123 и 319–327).
Издати су: прва свеска Corpus vasorum antiquorum – Yougoslavie,
Николе Вулића и Миодрага Грбића и Archaeologische Karte von
Jugoslavien Николе Вулића као издања Југословенског
националног одбора Међународне уније Академија.
1938
5. април
На предлог Томе Живановића бира се одбор за издавање
Зборника извора српског права (СКА Год. 48 (1939) 61).
2. мај
На скупу Председништва одлучено је да се откупи историјска
грађа покојног Станоја Станојевића.
15. мај
Одржана је свечана седница поводом 50 годишњице смрти
Јосифа Панчића (СКА Год. 48 (1939) 32).
6. јун
Никола Вулић предлаже да југословенске академије организују рад на испитивању римског Limes-a у Југославији. (СКА
Год. 48 (1939) 92).
У издању париске куће Hermann излазе две монографије
Ивана Ђаје: L’homéothermie и La thermorégulation.
22. март
27. март
15. јануар
1939
Владимир Ћоровић предлаже да се о питању извршења конвенције са Аустријом о враћању архива Академија обрати
Министарству иностраних послова (СКА Год. 49 (1940) 60–
61).
На седници Академије природних наука саопштен је извештај
Комисије за заштиту домаће фауне и флоре (= Лимнолошки
одбор) (СКА Год. 49 (1940) 431–444).
1940
Иван Ђаја приказује своју расправу Стање слично зимском сну
презимара добивено у пацова барометарском депресијом. Овај
рад је зачетак истраживања физиологије дубоко охлађеног
хомеотермног организма (позната у свету као Ђајина крива
терморегулације) (Глас СКА 196 (1941) 103–113).
Објављена је прва књига Турских споменика Глише Елезовића.
1941
6. април
Бомба је погодила улични део Академијине зграде у Бранковој
15 и том приликом уништени су снимци повеља и исписи из
париских архива, као и део библиотеке (извештај: СКА Год. 51
(1946) 68–73).
13. мај
Донета је одлука да се Академија (библиотека, архив, етнографска и рукописна збирка) привремено пресели у Бранкову
13, задужбину С. Игуманова (СКА Год. 51 (1946) 41).
XXXVIII
Александар Белић,
19. јул
Немачке окупационе снаге реквирирају део Академијине
зграде, односе старе српске и италијанске повеље и пописују
старе рукописе из Академијине архиве (детаљан извештај:
СКА Год. 51 (1946) 42–43 и 84–95)
Прочитан је извештај управника Народне библиотеке о томе
како је библиотека изгорела (СКА Год. 51 (1946) 49).
Објављени су: Kanon der Erdbestahung und seine Anwendung
auf das Eisceitenproblem Милутина Миланковића и студије из
српске религије Веселина Чајкановића: О српском врховном
богу.
1942
6. мај
Фелдкомандатура упућује акт којим се Академији забрањује
јавни рад (СКА Год. 51 (1946) 148).
18. мај
Поводом дописа фелдкомандатуре од 6. маја и после саслушања секретара Академије Јована Радонића, Председништво
одлучује да „Академија рад продужи у тишини“ (СКА Год. 51
(1946) 123).
1943
Скуп Академије уметности одржан је у атељеу Ђорђа Јовановића где је представљено његово дело Наука и уметност
(велика група) намењено за нову зграду Академије (СКА Год.
51 (1946) 171–173) [данас у холу Академијине зграде].
25. октобар
Одлучено је да се архив и грађа за Речник склоне и заштите од
бомбардовања (СКА Год. 51 (1946) 204).
Председништво изражава захвалност Војиславу Мишковићу
на организацији сређивања и враћању архиве у оправљену
зграду Академије (СКА Год. 51 (1946) 248).
1. фебруар
1944
Српска народна банка извештава Академију да је „примила на
обично чување без одговорности 977 кутија у којима се налази
материјал Лексикографског одбора“ (СКА Год. 51 (1946) 218).
3. март
Приликом сеобе магацина књига пронађена је у подруму
Академије административна архива Српског ученог друштва.
(СКА Год. 51 (1946) 246).
8. новембар
Секретар Академије подноси извештај о стању зграде, обезбеђењу имовине и о реквирирању просторија Академије током борби за ослобођење Београда (СКА Год. 51 (1946) 290 и
330).
1945
5. јануар
На захтев представника штаба Црвене армије уступљена су им
извесна издања која садрже податке о нашем народу. (СКА
Год. 51 (1946) 297–298).
XXXIX
Канон М. Миланковића
3. фебруар
Образована је комисија за испитивање пословања и држања
Академије за време окупације (СКА Год. 52 (1946) 142).
19. октобар
По наређењу реонске милиције скинута је са зграде у Бранковој
15 плоча са натписом Српска краљевска академија и замењена
натписом Српска академија наука (СКА Год. 52 (1948) 78).
Српско археолошко друштво припаја се Академији, са својом
имовином и часописом Старинар (СКА Год. 52 (1948) 83–84).
28. март
1946
На свечаном годишњем скупу секретар Академије Војислав
Мишковић подноси извештај о стању и раду Академије 1941–
1945 (СКА Год. 52 (1948) 130–150).
1947
19. фебруар
Одржана је прва седница тзв. Институтске комисије Председништва САН на којој је председник Александар Белић
упознао чланове са садржином разговора вођених у
Министарству просвете НР Србије о оснивању научних института и новој организацији научног рада (СКА Год. 53 (1950)
92–93).
25. април
На скупу целокупне Академије председник Белић и 11 чланова Институтске комисије подносе колективну оставку на
чланство у Академији образлажући: „...последњи догађаји у
Академији...показали су да међу члановима Академијиним
нема слагања у схватању научних критерија и задатака
њених...“ (САН Год. 53 (1946) 120–122).
3. мај
Влада НР Србије доноси решење бр. 464 да се „услед указане
потребе“ – „Пошто је 11 чланова Српске академије наука са
председником поднело оставку“ – Образује Одбор „који ће
обављати послове САН и представљати је до даљега“ и у овај
одбор именује: Александра Белића, Милутина Миланковића,
Вељка Петровића, Петра Колендића, Павла Савића и Пају
Јовановића, одређујући да ће Одбор сам „на првој седници
изабрати председника и секретара“ (САН Год. 54 (1947) 102–
105).
6. мај
На првој седници Одбора за вођење послова САН председник
Белић чита акт Комитета за научне установе Владе НР Србије:
„Комитет сматра да, после оставке једанаесторице чланова
САН на челу са председником А. Белићем, Српска академија
наука у садашњем саставу не може примити ни испунити
задатке који се пред њу, као највишу научну установу НР
Србије, постављају. Самим тим Комитет сматра да су остали
чланови САН на расположењу“. А. Белић затим извештава:
„да је једна од првих Одборових дужности вођење текућих
послова и скупљање грађе за стављање на расположење
меродавним факторима при изради новог закона о Академији“
(САН Год. 54 (1947) 102–103).
XL
30. јун
Донет је Закон о САН.
15. јул
Влада НР Србије доноси решење ВС Бр. 660: „Да Српска
академија наука преузима све послове у онаквом саставу какав
је имала на дан 25. априла 1947. год.“, тако да „Овим решењем
ставља се ван снаге решење ВС Бр. 464, од 3. маја 1947, којим
се образује Одбор за вођење послова САН“.
17. јул
Одбор за вођење послова Академије престаје да врши функције и руковођење преузима Председништво на челу са
Александром Белићем.
XLI
XLII
РЕЧНИК ЧЛАНОВА
А–Ш
2
АВАКУМОВИЋ Јован
(Београд, 1/13. I 1841 – Рогашка Слатина, З. VIII 1928) правник,
адвокат и политичар; министар председник.
СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 27.
II 1883.
СКА: прави члан на основу указа од 15. XI 1892; распоређен у
Академију друштвених наука 28. XII 1892.
Приступна беседа: О старој српској пороти. Шт.: Глас СКА 44 (1894)
3–36. Проглашен 3. IV 1894. (СКА Год. 8 (1895) 71–72).
Аутобгр: Две цртице из мог живота у Берлину, 1864. године. ЛMС 308
(1926) 67–75.
Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1896) 228–233 и 35 (1927) 209–210.
Бгр, лит: НЕ 1 (С. Јовановић). – EJ 1 (В. Nikolajević). – Hr E 2 (J.
Tošković). – BLGS, 1, 114–115 (Α. Moritsch). – СБР 1, 43–45 (Ч. Попов).
Нек: СКА Год. 37 (1929) 92–93 [С. Јовановић]. – СКА Год. 37 (1929) 97
[A. Белић]. – СКГ, н. с 24 : 8 (1928) 639–640 (С. Јовановић). – Архив 18
: друго коло : 34 (1928) 153–154 (И. Пржић).
Лит: Opao 19 (1893) 123–124. – С. Јовановић: Влада Александра Обреновића, 2. Бгд 1929–1931. – Д. Васић: Напомена о завери против
Александра Обреновића. Књижевна република 2 : 1 : 7 (1925) 286–287. –
ПИ 116 (А. Белић). – Аноним: Из живота породице Ј. Ђ. Авакумовића.
ПИ 117, 449–455. – Д. Јанковић: Рађање парламентарне демократије и
политичке странке у Србији 19. века. Бгд 1997. – С. Рајић: Мемоари
српских либерала. У: Перо и повест – српско друштво у сећањима. Бгд
1999. Стр. 81–103.
Архив: АСАНУ – ИЗ 9287: Мемоари (1840–1918). – 8782/1. – Архив Србије: Лични
фонд В 1 JA 1841–1928.
Фотографија: САНУ–Ф 186, 186/1–4
АВРАМОВИЋ Димитрије
(Св. Иван Шајкашки, 7. III 1815 – Нови Сад, 1. III 1855) сликар и
писац.
ДСС: кореспондентни члан од 28. XII 1847.
Бгр: Slovnik umetnikah jugoslavenskih, 1 (I. Kukuljević-Sakcinski).
Бгр, ббл: Поменик, 7–9 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и последници, Ρ 451/1 (Β. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (В. Петровић и Н. Радојчић). – П. Васић: Димитрије
Аврамовић. САНУ, 1970. (Галерија САНУ 9). – EJ 1 (Р. Vasić). – ELU 1
(M. Kolarić). – BLZ 12, 91, 574. – LEJ 1 (M. Kolarić). – ЕСИ 259 (П.
Драгојевић). – СБР 1, 52–53 (О. Микић).
Нек: Гл. СУД 7 (1855) 337–338.
Лит: М. Димитријевић: Живот Д. Аврамовића. Јавор 19 (1892) 769–772. –
С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. СКА 1937. – Н. Д.
Божић: Старе и нове фреске у олтару београдске саборне цркве. Гл. СПЦ
19 (1938) 17–18. – П. Васић: Димитрије Аврамовић. УП 3 : 8 (1940) 234–
244. – M. Коларић: Димитрије Аврамовић. Бгд 1950. – Л. Мирковић, Д.
3
Петровић: Д. Аврамовић сликар и писац. ЗМС/ДН 5 (1953) 48–67. – Н. Симић: Покушај реконструкције библиотеке сликара Д. Аврамовића.
ЗМС/ДН 11 (1955) 136–140. – Аврамовић Димитрије. САНУ, 1970 (Галерија 9). – Перуничић. – Излози Српског ученог друштва. (САНУ, 1978) 15–
17 (С. Богдановић). – Д. Медаковић: Истраживачи српских старина. Бгд
1985, стр. 118–119: Истраживања Хиландара и 124–135: Стара виђења
Хиландара. – Водич кроз архив ДСС. – Л. Шелмић: Уговори Димитрија
Аврамовића и Петра Чортановића са управом манастира Врдника. У:
Српска уметност 18. и 19. века. МС 2003. Стр. 53–64.
Фотографија: САНУ–Ф 1, 1/1
АВРАМОВИЋ Јевтимије
(Панчево, 1. V 1823 – Београд, 14. VI 1889) педагог самоук; професор
гимназије и Трговачке школе у Београду, начелник Министарства
спољних послова.
ДСС: редовни члан од 13. I 1857. Казначеј ДСС (1861–1862), секретар
ДСС (1862).
СУД : почасни члан наименован 29. VII 1864.
Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (M. M. Nikolić). – СБР 1, 53–54 (З. Максимовић).
Нек: Браник 5 : 74 (1889). – Јавор 16 (1899) 447.
Лит: M. Ђ. Милићевић: Цртице за ранију слику српске престонице. ГНЧ
22 (1903) 5–56. – Б. Миљковић: ДСС. – В. Грујић: Гимназијско образовање
у Београду за време уставобранитељског режима. ГГБ 24 (1977) 77–106. –
С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 31. – В. Грујић: Гимназијско
образовање, 49. – Водич кроз архив ДСС. – М. Вукелић: Наши први
уџбеници новогрчког језика. ЗМС/КС 1 (1998) 117–123.
Архив: AСАНУ– ИЗ 7380/1 : аутобиографија ca библиографијом.
АВРИЛ Адолф
Adolphe (Louis-Marie) baron d'Avril
(Париз, 17. VIII 1822 – Шато де Копиер, 27. X 1904) правник, дипломата
и писац; генерални конзул (Букурешт), опуномоћени министар (Чиле).
СУД: дописни члан од 25. I 1870.
СКА: почасни члан од 15. XI 1892.
Бгр: НЕ 1 (М. Ибровац). – Нr Е 2 (Ј. Dayre).
Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1895) 339–341. – EJ 1 (М. Ibrovac). – DBF 4 (R. d.
Amat). – GE 4 (L. Léger).
Нек: СКА Год. 19 (1906) 382–394 (Ст. Бошковић). – СКГ 13 (1904) 399–
400. – БК 11 (1906) 160.
Лит: Н. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и
Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – Ловчевић I и II. – Ј. Mousset: La
Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – R. Maixner: Voyageurs
francais en Dalmatie et dans son arrière-pays: Cyrille (Adolphe d'Avril) et
Charles Yriarte. AIF 10–11: 28–29 (1946–1947) 7–122. – П. Шоћ: Оглед
библиографије о Црној Гори на страним језицима. ПИ САН 144 (1948)
27–28, 278. – S. Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989.
4
АЈНШПИЛЕР Андреј
Andrej Einspieler
(Свечи, 13. XI 1813 – Целовец, 16. I 1888) богослов, политичар и публициста; капелан, катихета и наставник словеначког (Реалка, Целовец).
ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.
СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.
Бгр, ббл, лит: SBL 1 (1925) 151–155 (A. Pirjavec).
Бгр, лит: Нr Е 5 (J. Grabovac). – EJ 3 (В. Grafenauer). – ÖBL 3 (1956)
234–235 (Anonim).
Лит: Т. Zorn, Andrej Einspieler in slovensko politično gibanje na Koroškem ν
60. letih 19. stoletja. ZČ 23 (1969) 31–51. – I. Prijatelj: Kulturna in politična
zgodovina Slovencev (1848–1895), 1–4. Ljubljana 1938–1939. – Водич кроз
архив ДСС.
АКСАКОВ Иван Сергеевич
Иван Сергеевич Аксаковь
(Надеждино, 26. IX / 8. X 1823 – Москва, 27. I / 8. II 1886) публициста,
песник и књижевни критичар.
Бгр: ЕЈ 1 (Lj. Aleksić).
Бгр, лит: NBS 26 (L. Lapteva).
Бгр, ббл, лит: СДР, 47–48 (Е. И. Анненкова).
Hек: Гл. СУД 68 (1889) 60–61.
Лит: Н. Дучић: Бесједе. Бгд 1886. – Ситнији списи Ђ. Даничића. I. СКА
1925. Стр. 266–306. – В. А. Францевъ: Славянофилството на И. С. Аксаковъ. София 1926. – А. Погодин: И. С. Аксаков код Срба. Мисао 44 (1937)
253–272. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. –
Ј. Игњатовић: Мисли о српском народу. Нови Сад, Приштина 1988. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд
1989. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ
625). – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – Водич кроз архив
ДСС. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – В. Вулетић: И. Аксаков : Срби и источно питање. ЗзС 67 (2005) 7–50.
Фотографија: САНУ–Ф 3
АЛЕКСИЋ Антоније, Анта
(Панчево, 9/21. V 1844 – Београд, 12/24. XI 1893) хидролог, војни
географ и публициста; инжењеријски поручник.
СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичарске)
од 17. II 1874.
Бгр, ббл: ЕЈ 1 (В. Knežević)
Бгр, ббл, лит: Б. Кнежевић, A. Ристић и Р. Поповић: Анта Алексић и његов
рад на хидрологији Мораве и Мачве. Бгд 1955 (Посебна издања. Хидротехнички институт „Инж. Јарослав Черни“, 3). – СБР 1, 104–105 (В. М.
Николић).
5
Нек: Браник 9 (1893). – Застава 28 (1893). – Тежак 24 (1893) 428. –
СКА Год. 7 (1894) 183–184 [М. Ђ. Милићевић].
Лит: Ј. Цвијић: A. Алексић, Мачва... Бгд 1891. Дело 1 (1893) 573–577. –
Н. Гроздановић: Запажања и подаци A. Алексића о Великој Морави.
ГСГД 30 : 1 (1950) 43–45. – Дод. Поменику, 1–2.
АЛКОВИЋ Коста
(Земун, 21. IX / 3. X 1834 – Београд, 2/15. V 1909) физичар; професор
Лицеја и Велике школе (Београд), министар грађевина и државни
саветник.
СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичарске)
од 25. I 1870. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.
Председник [=секретар] Одбора за науке природне и математичке
1879/1880.
Бгр. бел: НЕ 1 (М. Петровић).
Бгр, лит: СБР 1, 131–132 (Г. Раичевић). – Грађевински факултет
Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996. Књ. 1, стр. 341.
Нек: СКА Год. 23 (1910) 127–128 [Ј. М. Жујовић].
Лит: Д. Трифуновић: Грађа о првом уџбенику математике. У: Споменица
механичара 1952–1977. Бгд 1977. Стр 25–31. – Ј. Л. Симовљевић: Астрономија у Српској академији наука и уметности. У: Стогодишњица САНУ II,
45–54. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – Б. Јордановић: Коста Алковић. У: Ректори Универзитета у Београду. Бгд 1988, 46–47. – В.
Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд 1994. – Р. Љушић: Лицеј. – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994. Стр. 98–99. –
Живот и дело српских научника 3. САНУ, 1998. Стр. 32–71 (К. Хедрих).
Фотографија: САНУ–Ф XI [Алковић, Клерић, Нешић]
АНАСТАСИЈЕВИЋ Драгугин
(Крагујевац, 18/30. VII 1877 – Београд, 20. VIII. 1950) класични филолог
и византолог; др класичне филологије, професор универзитета (Београд;
Филозофски и Богословски факултет).
СКА: прави члан (Академије философских наука) од 2. III 1946.
САН: редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1946.
Приступну беседу није одржао.
Аутобгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 153–162.
Бгр, ббл, лит: Hr Е 1 (M. J. Dinić). – EJ 1 (G. Ostrogorski). – LPJ 1 (M. M.
Nikolić). – Зборник Православног богословског факултета 1 (1950) 7–
14. – Lj. JAZU 46 (1934) 74–76 (F. Šišić). – ЕСИ 260–261 (С. Ћирковић).
– СБР 1, 143–144 (Љ. Максимовић).
Ббл: ЗРВИ 65 : 6 (1960) 243–256 (Љ. Никић) = Богословље 24 : 1–2
(1980) 11–22.
Нек: Гл. САН 2 (1950) 348–349 (Н. Радојчић); 381–382 (Г. Острогорски). –
УВ 3 : 32–33 (25. IX 1950) 5 (Г. Острогорски). – Byz. 22 (1952) 532–537 (G.
Ostrogorskij).
6
Лит: [К. Krumbacher]: Ein neuer Lehrstuhl und ein Seminar für die
byzantinischen Studien in Belgrad. BZ 18 (1909) 705. – П. Мутафчиевъ: Д.
H. Анастасијевић, Хипотеза о „Западноj Бугарској“... МП 4 : 4 (1928)
121–129 {на фр. 159–161}. – В. Ћоровић: Поводом двеју оцена Г. Д. Н.
Анастасијевића. ПКЈИФ 10 (1930) 301–309. – П. Поповић: Поводом
двеју старих оцена Г. Д. Н. Анастасијевића. ПКЈИФ 10 (1930) 309–320.
– С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. СКА 1937. –
Н. Радојчић: In memoriam. Драгутин Анастасијевић. ИЧ 3 (1952) 503–
515. – Богословље 24 : 1–2 (1980) 9–10 (A. Јевтић). – М. Вукелић: Почеци средњовековне и новогрчке филологије код Срба. ЗМС/КЈ 36 (1988)
219–231.
Преписка: А. Поповић, Р. Радић: Писма Д. Анастасијевића Карлу
Крумбахеру (1907–1909). ЗРВИ 41 (2004) 485–505.
АНАСТАСИЈЕВИЋ Миша, капетан Миша
(Пореч, 24. II 1803 – Букурешт, 27. I 1885) трговац, бродовласник и
народни добротвор; мајор [од кнеза Милоша добио чин дунавског
капетана 1833].
ДСС: почасни члан од 17. II 1863.
СУД: почасни члан од 1865.
Аутобгр: М. Бан: Живот мајора Мише Анастасијевића. Гл. СУД 71
(1890) 259–291.
Бгр: Поменик, 9–15 (М. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 7. – EJ 1 (T.
Dabinović, D. Miljković).
Бгр, лит: СБР 1, 145–146 (Р. Љушић).
Нек: Гл. СУД 62 (1885) Додатак, стр. 2 (В. Јовановић) и стр. 23 (Ј.
Бошковић). – Јавор 12 (1885) 189–190. – ПГ 6 (1885) 109–114.
Лит: М. Зечевић, М. Ђ. Милићевић: Две оцене Л. Арсенијевића
(Баталаке). Гл. СУД 52 (1883) 298–311. – Записи Јеврема Грујића. Књ.
1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада.
Бгд 1925. – М. Ибровац: Румуни о M. Анастасијевићу. Страни преглед 1
(1927) 94. – Ж. Живановић: Мемори Стефана-Стевче Михаиловића. Бгд
1928. – Ловчевић I и II. – H. Симић: Један поклон M. Анастасијевића
Великој школи. ГГБ 15 (1968) 269–271. – Д. Поповић-Стојковић: Мајop
Миша Анастасијевић. Гл. СПЦ 60 : 6 (1979) 139–142. – В. Грујић: Лицеј
и Велика школа. САНУ 1987. – Р. Milosavljević: Miša Anastasijević. Bgd,
Negotin 1983. – A. Васиљевић: Moje успомене. СКЗ 1990. – Д. Павловић:
Капетан Миша Анастасијевић. Православље 27 : 261 (1. II 1993) 3. – Д.
Милић: Прилог биографији M. Анастасијевића. ИЧ 42–43 (1995–1996)
297–310. – Д. Павловић: Судбина мање познате заоставштине капетан
Мише Анастасијевића. Саопштења 27/28 (1995–96) 223–228. – Водич
кроз архив ДСС, 408. – M. Маринковић: Капетан Миша Анастасијевић
и турски бродари. ЗМС/И 53 (1996) 117–124. – Ж. Живуловић: Мајор М.
Анастасијевић (1803–1885) највећи српски добротвор. Неготин 2003.
7
АНДОНОВИЋ Милан
(Пожаревац, 11/23. VII 1849 – Беч, 31. VIII 1926) геодета и грађевински
инжењер; професор универзитета (Београд).
СУД: редовни члан (Одбора за науке природне и математичке) од 27. II
1883 и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.
Бгр: БК 12 (1906) 1440. – ЕЈ 1 (М. Mladenović). – VE 1 (D. Zubac). –
Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996.
Књ. 1, стр. 304; Књ. 2, стр. 265–266.
Бгр, ббл: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906, 150–152.
Бгр, ббл, лит: СБР 1, 152–153 (В. М. Николић).
Нек: Браство 21 (1927) 324–325 (Ј. Хаџи Васиљевић).
Лит: С. Бошковић: Реферат Г. Министру војном о брошури „О комасацији
пољопривредних имања“ Г. M. Андоновића. Бгд 1901. – M. Андоновић:
Комасација пољопривредних имања и погрешан реферат Г. Министру војном... Бгд 1902. – Аноним: Приватна Геодетско-Грађевинска Академија у
Београду. БК 13 (1907) 1430–1431. – Аноним: Геодетска и грађевинска
академија. Недељни преглед. 1 : 34 (1908) 554. – M. Андоновић: Утук на
обавештење о радовима Географског одељења Главног ђенералштаба. Бгд
1910. – M. Стојановић: Ликови старог Пожаревца. Пожаревац 1973. – В.
Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – В. Шолаја и A. Магдић:
Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Д. Јоксић: М. Ј. Андоновић. У: Развој науке у области грађевинарства и геодезије у Србији. Бгд
1996. Стр. 413–423.
Споменица: Милан J. Андоновић, професор универзитета. 11. 7. 1849 –
31. 8. 1926. Бгд 1926.
Фотографија: САНУ–Ф 73, 73/1–Зг
АНДРЕЈЕВИЋ Андреја
(Крагујевац, око 1840 – Крагујевац, 8/20. IX 1893) инжењер и
архитекта; начелник Министарства грађевина.
СУД: дописни члан од 24. I 1871. Редовни члан Одбора уметничког од
22. XI 1881.
Бгр, лит: СБР 1, 159 (А. Кадијевић).
Лит: M. Ђ. Милићевић: Андрејевић Светозар. У: Дод. Поменику, 3–6. –
H. Б. Несторовић: Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа.
Бгд 1937. Стр. 62. – ELU 1 (В. Nestorović). – LEJ 1 (В. Nestorović). – Б.
Несторовић: Преглед споменика архитектуре у Србији XIX века. Саопштења 10 (1974) 147. – M. Јовановић: Српско црквено градитељство и
сликарство новијег доба. Бгд 1987. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у
књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – А. Кадијевић: Један век тражења
националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX
века). Бгд 1997.
8
АНДРЕЈЕВИЋ Сима, Игуманов
(Призрен, 30. I 1804 – Призрен, 24. II 1882) трговац и црквено-просветни
добротвор.
СУД: почасни члан од 13. VI 1876.
Бгр: Поменик, 179–180 (М. Ђ. Милићевић). – EJ 1 (M. Obradović).
Бгр, лит: СБР 1, 166–167 (А. Новаков).
Лит: П. Срећковић: Биографија С. Андрејевића – Игуманова. Браство 1
(1887) 39–49. – БВ 19 : 3 (1904) 41–43. – П. Костић: С. АндрејевићИгуманов. Јужни преглед 5 (1930) 453–460 + 498–503 + 570–573. – П.
Костић: С. Андрејевић-Игуманов. Јужна Србија 2 (1922) 257–273. – П.
Костић: Просветно културни живот православних Срба у Призрену и
његовој околини у XIX и почетком XX века. Скопље 1933 {144–153:
Бгр}. – H. Ђураков: Сима Андрејевић Игуманов као добротвор (1804–
1882). Гл. СПЦ 63 : 4 (1982) 98–106. – С. Атанасковић: С. А. Игуманов,
српски Антеј из Призрена. Стремљења 33 (1993) 85–102 и 167–185. – В.
Бован: Сима А. Игуманов, живот и дело. Приштина 2004.
АНДРИЋ Александар
пс. Александер Андрос
(Купиново, 1816 – Букурешт, 4. VIII 1876) аустријски интендантски официр и публициста; покретач Световида, уредник Зимзелена.
ДСС: редовни члан од 13. I 1863.
СУД: почасни члан од 29. VII 1864.
Бгр. ббл, лит: LPJ 1 (S. Marić). – EJ 1 (D. Kirilović). – Савременици и
последници, Ρ 425/1 (В. Алексијевић). – СБР 1, 174–175 (В. Крестић).
Ббл: Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955. – M.
Малетин: Садржај ЛМС 1825–1950. Нови Сад 1968. Стр. 5.
Нек: Застава 11 (1876). – Српска зора 1 (1876) 193.
Лит: К. Пеичић: Изв±ештай о споменику Т. Павловића. У Панчеву
[1866]. Стр. 7–8. – Б. Миљковић: ДСС. – ПИ 116, 36 (A. Белић). – Ђ.
Живановић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – В.
Крестић: Световид A. Андрића (1852–1859). ЗМС/КЈ 3 (1975) 434–447.
– Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – H.
Грдинић: Шараде и логографи – мале форме часописне књижевности.
У: Теодор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 195–208. – Н.
Грдинић: Газеле А. Андрића. Годишњак Филозофског факултета 20
(1992) 105–112. – M. Матицки: Летопис српског народа : три века
алманаха и календара. Бгд 1997. – С. Граховац: Књижевни рад А.
Андрића. Темишварски зборник 3 (2002) 73–79. – В. Крестић: Историја
српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003.
Сабрана дела: Целокупна дела A. Андрића, 1–2. Бгд 1863–1865.
Архив: АСАНУ : ДСС 1852/31 [писмо A. A. Друштву]
АНДРИЋ Иво
(Травник, 9. Χ 1892 – Београд, 13. III 1975) књижевник и дипломата;
добитник Нобелове награде (1961).
СКА: дописни члан (Академије уметности) од 18. II 1926. Прави члан
(Академије уметности) од 16. II 1939.
9
САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948 и
(Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III 1948. до 1960. – Члан
Председништва од 22. III 1948. до 13. III 1975.
Приступна беседа: О Вуку као писцу. Шт.: Наша књижевност, Београд, 1
(1946) 188–197. Проглашен 24. I 1946 (САН Год. 52 (1945) 102, 109–112).
Бгр: СКА Год. 48 (1938) 209–210. – Lj. JAZU 58 (1951–1952) 261–262. –
L. SAZU 5 (1952–1953) 133–134.
Бгр, ббл. лит: Encyclopedia of World Literature in the 20th Century, 1. N. Y.
1981 (N. Moravčevich). – СБР 1, 177–186 (Ј. Делић).
Ббл, лит: Библиотекар 1–6 (1961) 558–574 (Ж. П. Јовановић). – КИ 18
(1972) 349–365 (Г. Тешић). – Г. Поповић: Иво Андрић. Библиографија
дела, превода и литературе. САНУ 1974. – Л. П. Лихачева: Иво Андрич.
Москва 1974. – LPJ 1 (1972) 55–70 (Ž. P. Jovanović). – Сабрана дела И.
Андрића, X. Бгд 1988. Стр. 149–199 (Г. Поповић).
Нек: САНУ Год. 82 (1975) 191–192 (Е. Кош). – LJ. JAZU 79 (1975) 663–
666 (I. Frangeš). – L. SAZU 26 (1976) 99–102 (В. Kreft). – ANU BiH
Radovi 56 (1975) 5–8 (M. Begić). – Lj. ANU BiH 8 (1975) 127 (M. Šamić).
– ЕВ 2 (1975) 145 (S. Velikov).
Лит: H. Мирковић: Иво Андрић. Бгд 1939. – П. Џаџић: Иво Андрић. Бгд
1957. – М. Šamić: Istorijski izvori Travničke hronike Ive Andrića. Sarajevo
1962. – Иво Андрић. Бгд 1962. (Посебна издања Института за теорију
књижевности и уметности 1). – Критичари о Андрићу. Бгд 1962. – M.
Бандић: Иво Андрић – загонетка ведрине. Нови Сад 1963. – S. Korać:
Andrićevi romani ili svijet bez boga. Zagreb 1970. – H. Милошевић:
Крлежа и Андрић као антиподи. Бгд 1974. – Р. Вучковић: Велика
синтеза. Сарајево 1974. – С. Глумац: Андрићев азбучник. Нови Сад 1975.
– Зборник радова о Иви Андрићу. Бгд 1977 (ПИ САНУ 505). – И.
Тартаља: Приповедачева естетика. Бгд 1979. – С. Леовац: Приповедач
Иво Андрић. Нови Сад 1979. – М. Караулац: Рани Андрић. Бгд 1980. –
П. Палавестра: Скривени песник. Бгд 1981. – Дело Иве Андрића у
контексту европске књижевности и културе. Бгд 1981. – С. Hawkesworth:
Ivo Andrić – Bridge between East and West. London 1984. – Ivo Andrić:
proceedings of a Symposium held at the School of Slavonic and East
European Studies 10–12 July 1984. London 1985. – B. Калезић: Иво
Андрић у нашим споровима. Бгд 1985. – Љ. Никић: Награда СКА И.
Андрићу за приповетке 1924. Свеске задужбине И. Андрића 3 (1985)
197–204. – Љ. Никић: Избор И. Андрића за члана СКА. Свеске
задужбине И. Андрића 3 (1985) 205–211. – С. Лукић: Спомен на
Андрића. Бгд 1986. – Р. Самарџић: Писци српске историје, књ. 3. Бгд
1986. [Стр. 259–265: Андрић и историја]. – Р. Р. Станишић: Медитативни
фрагмент као жанр Андрићеве прозе. Никшић 1987. – О. Мучалица и A.
Драгојловић: Иво Андрић (1892–1975), Лични фонд, Каталог. Бгд 1988. –
P. Поповић: Иво Андрић – Живот. Бгд 1989. – Ž. В. Juričić: Ivo Andrić u
Berlinu 1939–1941. Sarajevo 1990. – И Тартаља: Пут поред знакова. Бгд
1991. – П. Палавестра: Књига о Андрићу. Бгд 1993. – П. Џаџић: И.
Андрић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 552–560.
Сабрана дела: Сабрана дела И. Андрића. Књ. 1–10. Бгд, Загреб итд. 1963,
1964, 1965, 1967. – Сабрана дела И. Андрића. Књ. 1–17. Бгд 1981. – И.
10
Андрич: Собрание сочинений. Τ 1-. Москва 1984. – Сабрана дела И.
Андрића. Књ. 1–10. Бгд 1988, 1991, 1992, 1996. – I. Andrić: Dela. Knj. 1–10.
Ljubljana 1963. – I. Andrić: Izabrana dela. Knj. 1–4. Bgd, Sarajevo, itd. 1958.
Архив: АСАНУ ИЗ 14433. – Архив Србије 14433 / заоставштина, обрађено.
АРСЕНИЈЕВИЋ Лазар, Баталака
(Буковик код Крагујевца, 1793 – Београд, 15. I 1869) историчар; државни
саветник, министар просвете и правде.
ДСС: почасни члан од 11. VI 1842. Председник ДСС од 22. VII 1848. до
16. XI 1849 и од 25. XI 1852. до 14. XII 1854.
СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.
Бгр: Л. Арсенијевић Баталака: Историја Српског Устанка. Део 1. Бгд 1898,
стр. III–Х (Н. Крстић). – Поменик, 29–32 (М. Ђ. Милићевић). – Дод. Поменику, 171–172. – EJ 1 (D. Perović). – Министри просвете Србије 1811–
1918. Бгд 1994, 44–45.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 264–265 (Мир. Јовановић). – СБР 1, 278–279 (Р.
Љушић).
Нек: Јединство 1 (1869) 68.
Лит: М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србиједо 1841. Књ. 1
и 3. Бгд 1898 и 1901. – С. Новаковић: Устанак на дахије. Бгд 1904. – Б. Миљковић: ДСС – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – НЕ 1
(H. Радојчић). – P. Љушић: Писмо Л. Арсенијевића Баталаке Љубомиру
Ненадовићу о сакупљеној архивској грађи о Првом српском устанку. Гласник међуопштинског историјског архива Ваљева 20/21 (1986) 127–132. –
В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – Р. Љушић: Лицеј. – Водич
кроз архив ДСС.
Архив: АСАНУ ИЗ 7130.
Фотографија: САНУ ФД–16
АСКОЛИ Грацијадио Исаија
Isaia Graziadio Ascoli
(Горица, 16. VII 1829 – Милано, 21. I 1907) лингвиста; професор
универзитета (Милано).
Бгр, ббл, лит: Dizionario Biografico degli Italiani. Roma 1962, 380–384
(T. Bolelli). – EI 4 (P. G. G. ). – Hr Е 1 (M. Deanović).
Нек: AKAW 57 (1907) 252–253 (J. ν. Karabacek). – HK 3 (1907) 477–480
(V. Lozovina). – ИИАН 6 серија. [1] : 4 (1907) 102 (К. Г. Залеман).
Лит: Р. Ковачић: Српске насеобине у Јужној Италији. Гл. СУД 62 (1885)
273–340. – Guarniero: Graziadio Ascoli. Torino 1907. – В. Marušić: Graziadio
Isaia Ascoli in Slovenci. ZČ 30 (1976) 291–298. – A. Crania: Lettere di
Graziadio Ascoli a Franz Miklosich (Miklošić). Studi in onore di Ettore lo Gatto
e Giovanni Maver. Sansoni Editore 1962, 153–158 (“Collana di Ricerche
Slavistiche“, 1).
11
АТАНАЦКОВИЋ Платон
световно име Павле
(Сомбор, 29. VI 1787 – Нови Сад, 9/21. IV 1867) епископ, писац и
народни добротвор; епископ бачки.
ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.
Бгр: Ловчевић I, 20. – EJ 1 (А. Forišković). – Српски јерарси, 406–409 (С.
Вуковић).
Ббл: Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.
Бгр, ббл: Поменик, 19–24 (М. Ђ. Милићевић). – СБР 1, 307–309 (А.
Новаков).
Heк: Гл. СУД 21 (1867) 368–371.
Лит: Α. Η. Попов: Письма П. Атанацковича... [и др] к Н. И. Надеждину.
Руски архив (Спб) 7 (1873) 1131–1221. – НЕ 1 (Р. Грујић). – M. Балубџић:
Владика П. Атанацковић и Српска правна академија у Новом Саду.
ГИДНС 4 (1931) 77–82. – Ј. Грчић: Живот и просветни рад владике Платона Атанацковића. ГИДНС 10 (1937) 291–311, 421–434. – Н. Иличић:
Платон Атанацковић, епископ бачки. Гл. СПЦ 48 : 8 (1967) 165–170. – О.
Срдановић Бараћ: Владика П. Атанацковић, 1788–1867. Теолошки погледи (1985) 163–172. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1.
MC 1986. – M. Мразовић: П. Атанацковић у Летопису. ЛМС 441 (1988)
546–554. – Ст. Васиљевић: Знаменити Сомборци. Нови Сад, Бездан 1989.
– Зборник радова Научног скупа посвећеног епископу Платону Атанацковићу. Нови Сад 1991. – Библиотека П. Атанацковића (каталог). Нови Сад
1995.
Преписка: Вукова преписка, 1. Бгд 1907. Стр. 505–601.
Фотографија: САНУ ФД–18 (портрет, уље, Новак Радонић, својина HM, Бгд;
други портрет у Епархији бачкој)
БАБУКИЋ Вјекослав
(Пожега, 16. VI 1812 – Загреб, 20. XII 1875) правник и лингвистааматер; професор гимназије (Загреб).
ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.
Бгр, ббл, лит: ÖBL 1 (1954) 40 (Anonim). – EJ 1 (J. Hamm). – LPJ 1 (M.
Žeželj). – HBL 1, 311–313 (S. Babić).
Бгр, лит: Т. Smičiklas: ivot i djela V. Babukića. U: Izvješće o Кr. velikoj
gimnaziji u Zagrebu. Zagreb 1876. – История Славянской Филологiи, 425–
428 (В. Ягичъ). – НЕ 1 (Б. Водник).
Лит: Anonim: V. Babukić. Vienac 8 (1875) 857–858. – Stogodišnjica rođenja
V. Babukića. Vienac 3 (1912) 216–217. – Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić:
Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – M. Живанчевић: Вукови
пријатељи илирци. У: Вуков зборник. САНУ 1966. Стр. 229–260. – В.
Новак: Вук и Хрвати. САНУ 1967. – D. Jelčić: Vallis aurea. Zagreb 1977. –
A. Jembrih: Michlov „Pravopis illyrsky“ (1836) prema Babukićevoj „Osnovi“
i Murkovoj gramatici. ЗМС/ФЛ 32: 2 (1989) 193–204.
Фотографија: САНУ ФД–HBL, 1, 312
12
БАКИЋ Војислав
(Горња Перна код Топуског, 22. VIII / 3. IX 1847 – Београд, 30. IV 1929)
др педагогије; професор и управник Учитељске школе (Крагујевац),
професор Велике школе (Београд).
II 1883. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.
Бгр: Мали поменик, 18–19 (Л. Лазаревић). – Pedagoška enciklopedija 1
(Ν. Potkonjak).
Бгр, ббл: НЕ 1 (А. Базала). – Hr E 2 (M. Petrović). – ПГ 26 : 1 (1905)
130–132. – В. Грујић: Библиографија др Војислава Бакића, 1869–1926.
Педагошка стварност 1 (1963) 47–54. – EJ 1 (D. Jovanović).
Бгр, ббл, лит: СБР 1, 370 (М. Бујас).
Нек: Учитељ 9 : 9–10 (1929) 323–325 (M. Станојевић). – Учитељ 10 : 1
(1929) 10–14 (M. Шевић). – ЖР 24 : 22 (1929) 743–747 (Д. Рајичић). –
СКА Год. 38 (1930) 127 (Сл. Јовановић).
Лит: A. Варађанин : Др Бакић – Поуке и савети о васпитању деце. ЛМС
134 (1883) 134–139. – М. Нешковић: В. Бакић, Поуке о васпитању деце у
родитељској кући. ЛMС 144 (1885) 102–122. – M. Шевић: О осамдесетогодишњици Војислава Бакића. Учитељ 8 : 3 (1927) 163–168. – В. Грујић:
Педагог Војислав Бакић на Великој школи у Београду 1892–1905. ЗФФ 5 : 1
(1960) 137–162. – Н. М. Поткоњак: Педагошка схватања Војислава Бакића. ЗФФ 10: 2 (1967) 181–236. – В. Грујић: В. Бакић. Нови љетопис Српског културног друштва Просвјета 3 (1972) 86–116. – V. Tešić: Nauka o poštenju (etika) V. Bakica. Zbornik za historiju školstva i prosvjete 8 (1974) 105–
123. – B. Гајић: Основношколско образовање у Србији, стр. 85–87. – В.
Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – В. Грујић: Гимназијско образовање. – Љ. Монев: Жан Жак Русо код Срба. САНУ 1990 (ПИ 605). – S.
Miljević: ivot i pedagoška delatnost V. Bakića. Naša škola 1–2 (1998) 47–60.
– D. Branković: Savremenost Bakićevih shvatanja obrazovanja. Naša škola 1–2
(1998) 61–78. – Н. Поткоњак: В. Бакић (1847–1929). Норма 4 : 1 (1998)
113–124. – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003.
Архив: Заоставштина у Педагошком музеју у Београду. – АСБ : Фонд Ненада
Јанковића.
БАЛАИТСКИ Димитрије
(Вршац, 1822 – Београд, 7. VIII 1880) предавач латинског; професор
гимназије (Нижа гимназија, Шабац; Гимназија, Београд) и политичар.
ДСС: редовни чланод 2. I 1855.
Аутобгр: Видело 97 (1880).
Бгр: Мали поменик, 20–21 (Л. Лазаревић). – LPJ 1 (1972) 136 (T.
Militar). – Савременици и последници, Ρ 425/1 (В. Алексијевић). – СБР
1, 380 (Г. Раичевић).
13
Нек: Видело 1 : 97 (1880). – Застава 15 : 125 (1880).
Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ.
Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД 24 (1868)
136–165. – Ј. Туроман: Критика на латинску граматику Д. Балаицког.
ЛМС 113 (1870–1871) 230–252. – Б. Миљковић: ДСС. – Записи Јеврема
Грујића. Књ. 1. СКА 1922. – В. Грујић: Гимназијско образовање.
БАН Матија
(Петрово село код Дубровника, 16. XII 1818 – Београд, 1/14. III 1903)
књижевник, песник и драмски писац; учитељ језика у грчким школама
(Цариград и Бруса), васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића,
професор Лицеја (Београд), шеф пресбироа.
СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне и
литерарне) наименован 29. VI 1864.
СКА: прави члан (Академије уметности) наименован 5. IV 1887.
Секретар Академије уметности од 27. V 1887 – 22. II 1892.
Приступна беседа: О Ивану Гундулићу. Шт.: СКА Глас 4 (1888) [IV] + 32.
– СКА Год. 1 (1887) 139 [извод]. Проглашен 27. XII 1887 (СКА Год. 1
(1887) 137–140).
Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1887) 251–259. – Д. A. Живаљевић: Матија Бан.
Коло 5 : 6 (1903) 340–348.
Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 621 (В. Ягичъ). – LPJ (N.
Đorđević). – HBL 1, 408–411 (M. Kaminski). – НЕ 1 (В. Петровић). – EJ 1
(M. Leskovac). – ЕСИ 269–270 (Д. Синдик). – СБР 1, 396–398 (Р. Љушић).
Ηек: Дело 8: 26 (1903) 483–484. – Srđ 2 (1903) 281–287. СКА Год. 17
(1903) 326–330 (С. Лозанић). – Lj. JAZU 21 (1906) 120–168 (К. Lucerna).
Лит: Л. Костић: Шекспир и... М. Бан. Отаџбина 2 (1875) 474–481. –
[Прослава 50-годишшњице књижевнога рада Ђ. Малетића и M. Бана,
редовних чланова Друштва, 8. и 9. септрмбар 1885]. Гл. СУД 65 (1886)
Додатак, стр. 1–127. – П. Поповић: Матија Бан и његов књижевни рад у
Дубровнику. СКГ 8 : 1–6 (1903) 431–443. – Б. Миљковић: ДСС. – D. Prohaska: Kraljevac – republikanac u jugoslavenskoj drami. J. Nj. 3: 3 (1919)
40–42. – R. Popović-Petković: Zaostavština Matije Bana. Arhivski Almanah
1 (1958) 191–201. – В. Вучковић: Неуспела политичка акција М. Бана
1860–1861. ИЧ 9–10 (1959) 381–409. – В. Новак: Настанак и нестанак
„Monumenta Serbica“ – Дипломатара И. К. Сакцинскога. Глас САН 234
(1959) 1–48. – W. Kot: Dramat serbski i chorwacki na scenach polskich do
roku 1914. Pamiętnik Slowiański 13 (1963) 164–183. – В. И. Фрейдзон: О
Белградском „Комитете“ М. Бана (1860–1861). Славянский Архив
(1963) 100–115. – N. Stipčević: M. Ban e Niccolo Tommaseo. Italica
Belgradensia 1 (1975) 261–271. – Ђ. Живановић: Стеријине полемике.
САНУ 1985 (ПИ 564). – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. –
Р. Љушић: Лицеј. – Ј. Д. Митровић: Рад М. Бана у Дубровнику 1848–1850
по налогу владе Србије и И. Гарашанина. У: Илија Гарашанин (1812–
1874). САНУ 1991. Стр. 361–368. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992.
– Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). –
Водич кроз архив ДСС. – М. Фрајнд: „Драмски назори“ и драмска
14
„дјела“ M. Бана. У: Историја у драми – драма у историји. Нови Сад – Бгд
1996. Стр. 200–211. – З. Бојовић: Маројица Кабога М. Бана и дубровачка
историја. Научни састанак слависта у Вукове дане 25/1 (1996) 77–85. –
Б. Јововић: М. Бан – први српски војни теоретичар. Војно дело 49
(1997) 197–222.
Архив: Историјски институт, архив: заоставштина М. Бана. – АСАНУ ИЗ
7553/83: ббл. М. Бана.
БАРАНД Јоаким
Joachim Barrande
(Saugues, Haute-Loire, 11. VIII 1799 – Frohsdorf, 5. X 1883) геолог и палеонтолог.
Бгр, ббл: OSN 3, 360 (ΟΝ.). – GE 5 (F. A. Aulard). – MSN, 1, 395–396. –
DSB 1, 468–469 (B. Hausen). – Naučný geologický slovnik. I díl. Praha
1961. Str. 661–662. – Досије Ј. Баранда у Библиографском одељењу
Библиотеке САНУ.
Лит: J. Svoboda, F. Pruntl: Barrandium : Geologiedes mittelböhemisches
Silur und Devons in Bildern. Prague 1958. Str. 47–67. – P. Bout: J.
Barrande (1799–1884). Le Puy-en-Velay 1964. – I. Chlupac, V. Havlicek et
al. : Paleozoic of the Barrandian. Praha 1998. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
БАРБУЛЕСКУ Илије
Ilie Barbulescu
(Букурешт, 3. XII 1875 – Јаши, 5. VI 1945) слависта; професор
универзитета (Јаши).
СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1914.
Бгр, ббл: EIR (D. Mioc). – Hr E 2 (P. Skok).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 272 (С. Ћирковић). – КМЕ 1, 310 (М. Младенов).
Лит: AAR, ser. II. 30 (1908) 173–175 [Предлог за избор за дописног
члана]. – Н. Радојчић: Барбулеску Др И., Румуни према Србима и
Бугарима. БК 14 (1908) 695–696. – D. Prohaska: Maćedonsko pitanje i
Rumunji. Savremenik 7 (1912) 746–748. – X. [J. Скерлић]: Српски утицаји
код Румуна. СКГ 29 (1912) 830–837. – D. Crînjalâ: Prof. Ilie Barbulescu,
zakladatel nové slavistické školy v Rumunsku. BS 6 (1935–1936) 303–310. –
А. Врачу: Из историята на румънската славистика, I. Slavia. 35 (1966)
161–163. – G. Mihaila: Ioan Bogdan si Ilie Barbuiescu membri corespondenti
ai Academiei Sîrbe. Romanoslavica. 14 (1967) 471–474. – N. Rodić: ivotopis i
pisma I. Barbulesku u Arhivu SANU. U: Radovi simpozijuma Jugoslovenski
Banat. Novi Sad 2001. Str. 48–58.
Споменица: Omagiu profesorului Ilie Barbulescu. La 25 ani de profesorat.
Arhiva (Jasi) 38 : 2–4 (1931) 1–666.
15
БАТ Џон Александер Тин, маркиз од Бата
John Alexander Thynne, Marquis of Bath
(Вестминстер, 1. III 1831 – Венеција, 20. IV 1896) писац; члан Горњег
дома британског парламента.
СУД: почасни члан од 30. I 1884.
Бгр: DNB 19 (G. le Grys Norgate)
Ббл: [Белешка поводом избора у СУД]. Гл. СУД 57 (1884) дод. L. – В.
Јовановић: Енглеска библиографија о источном питању у Европи. СКА
1908 (Споменик 48) и Бгд 1978.
Ηeк: Times, 21. IV 1896.
Фотографија: ФД– 20
БЕЗСОНОВ Пјотр Алексејевич
Петр Алексеевич Бессонов
(Москва, 1828 – Харков, 22. II / 6. III 1898) фолклорист, етнограф и историчар књижевности; професор универзитета (Харков).
Бгр: Hr E 2 (S. Ivšić).
Бгр, ббл: OSN 3 (Anonim). – ЭС 3 (Аноним). – Булахов 1, 25–26.
Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 509–511 (В. Ягичъ). –
СДР, 69–71 (М. В. Никулина).
Лит: V. Jagić: Katoličeski svjaščenik... J. Krianić. Rad JAZU 18 (1872)
164–205. – Ситнији списи Ђ. Даничића. I. СКА 1925. Стр. 266–306.
БЕЛИЋ Александар
(Београд, 1/13. VIII 1876 – Београд, 26. II 1960) лингвиста и слависта; др
словенске фиолологије и професор универзитета (Београд).
СКА: дописник од 4. II 1905. Прави члан (Академије философских
наука) од 3. II 1906. Привремени секретар СКА од 10. IX до 5. XI 1923; в.
д. од 5. XI 1923. до 17. II 1937. (разрешен 1. III 1937). Председник СКА
од 17. II 1937 – 17. VII 1947. (Ван функције од 4. XI 1941. до 30. I. 1945. и
од 25. IV до 17. VII 1947).
САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.
Секретар Академије философских наука од 22. III 1913 – 6. III 1924.
Председник САН од 17. VII 1947. до 26. II 1960. Члан Одбора за вођење
послова Академије од 3. V до 17. VII 1947; председник истог Одбора од
6. V до 17. VII 1947.
Приступна беседа: Основне црте историјског развитка српског језика.
Шт.: СКА Год. 22 (1909) 106–110 [извод]. Проглашен 14. XII 1908 (СКА
Год. 22 (1909) 105–110).
Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 367–368. – Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906, 116–117. – Зборник филолошких и лингвистичких студија.
16
A. Белићу поводом 25-годишњице. Бгд 1921, XIV–XVIII (X. Барић). –
СКА Год. 43 (1935) 179–214. – Зборник филолошких и лингвистичких расправа. A. Белићу о 40-годишњици његова научног рада. Бгд 1937, IX–
XXXIII. – ЗФФ 4 : 2 (1959) 441–444. – ЈФ 24 (1959–1960) 49–84 (И. Грицкат). – Зборник радова о Александру Белићу. ПИ САНУ 498 (1976) 433–
469 (И. Грицкат). Изабрана дела A. Белића. Књ. 14. Стр. 305–349 (И. Грицкат, С. Илић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (М. lvić). – EJ 1 (M. Stevanović).
Бгр, лит: M. С. Московљевић: Сећање на једну дијалектолошку
екскурзију с професором Белићем. НЈ, н. с 10 (1960) 81–83. – X. Капиџић:
Боравак професора др Александра Белића у Херцеговини 1903. г. НЈ, н. с
10 (1960) 84–87. – M. P. Николић: Прилози упознавању живота и рада
Александра Белића. НЈ, н. с.: 11 (1961) 102–108; 14 (1964) 169–188. – M.
Р. Николић: Избор Александра Белића за академика. НЈ, н. с. 17 (1968–
1969) 83–96. – M. Ивић, Правци у лингвистици. 6. доп. изд. Бгд 1990. –
СБР 1, 473–476 (Д. Ћупић).
Нек: САН Гласник 12 (1960) 1–11 (И. Ђуричић, Б. Т. Благојевић, В. В.
Виноградов и М. Минић). – Политика 28. II 1960 (М. Стевановић). –
Naši razgledi 9 : 5 (1960) 109 (Р. lvić). – Književna tribina 21 (1960) 4 (Lj.
Jonke). – Slovansky, přehled 46 : 2 (1960) (В. Havránek).
Лит: С. М. Куљбакин: A. Белић. Зборник филолошких и лингвистичких
студија. A. Белићу поводом 25-годишњице. Бгд 1921, VII–XIII. – A. Белић: Мисли о прикупљању диалекатског материала. ЈФ 6 (1926–1927) 1–
10. – A. Белић: Размишљања о језику. НЈ 3 (1934–1935) 225–229. – X. Барић: Јубилеј проф. A. Белића. СКГ 52 : 6 (1937) 471–476. – СКА Год. 47
(1938) 319–327 (J. Радонић). – ПИ 116 (A. Белић). – САН Гласник 1 (1950)
356–370 [Свечани скуп САН поводом прославе педесетогодишњице рада
председника A. Белића]. – A. Белић: О лингвистици проф. А. Белића. ЈФ
18 (1949–1950) 1–37. – Б. Милановић: Јубилеј проф. А. Белића поводом
педесетогодишњице његова наставничког рада. ЈФ 18 (1949–1950) 223–
242. – М. Павловић: Дело Александра Белића. ЈФ 24 (1959–1960) 1–14. –
М. Стевановић: Осврт на Белићево учење о језику. ЈФ 24 (1959–1960) 15–
48. – A. Vaillant: Aleksandar Belić. RES 37 (1960) 7–16. – M. Стевановић:
Научно дело Александра Белића. НЈ н. с. 17 (1968–1969) 109–124. – Б. М.
Николић: Стилистичка схватања Александра Белића. НЈ н. с. 21 (1975)
203–214. – Љ. Трговчевић: Јован Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22
(1975) 173–231. – Зборник радова о Александру Белићу. ПИ САНУ 498
(1976) 1–469. – М. Р. Николић: А. Белић као професор Велике школе и
Универзитета до 1914. ГГБ 23 (1976) 219–236. – Љ. Трговчевић:
Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В. Грујић: Лицеј и
Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – И. Грицкат-Радуловић: А.
Белић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 485–488. – Сто година Лексикографског рада у САНУ. САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о
језику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.
Преписка: Ј. Rotar: Korespondenca med F. Ramovšem in A. Belićem. SAZU
1990.
Изабрана дела: Изабрана дела A. Белића. Књ. 1–14. Бгд 1998–2000.
Архив: АСАНУ ИЗ 14. 386 [заоставштина A. Белића].
Фотографија: САНУ–Ф 190, 190/1–15, V
17
БЕРАР Виктор
Victor Bérard
(Морез ди Жира, 10. VII 1864 – Париз, 13. XI 1931) историчар књижевности и политичар; професор универзитета (Париз).
СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1920.
Бгр, ббл, лит: DBF 5 (M. Prévost).
Бгр, ббл: НЕ 1 (М. Ибровац). – Hr E 2 (J. Dayre). – EJ 1 (M. Ibrovac).
Нек: Нова Европа 24 : 5 (1931) 304 (М. Ћурчин). – ЖР 9 (1931) 1597–
1598 (Д. Д. Живаљевић). – СКА Год. 40 (1932) 116–117 (Б. Гавриловић).
– У спомен Виктора Берара. Браство 26 (1932) 228–240 (П. Поповић, Г.
Јакшић, В. Чајкановић и Ст. К. Павловић).
Лит: M. Веснић: Bérard V, La Turquie et l’helénisme contemporain. Јавор 22
(1893) 149–151. – H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима
и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – Ј. Јовановић: V. Bérard, La Révolution
turque. CKГ 25 (1910) 619–621. – Anonim [R]: M. Victor Bérard. La Patrie
Serbe 5 (1917) 213–215. – С Јосифовић: Васкрсење Хомера. ЛМС 105 : 328
: 1–2 (1931) 248–264. – К. Спасић: В. Берар о приликама у делу Македоније
и на Косову. Косовско-метохијски зборник 1 (1990) 1–54.
Споменица: Victor Bérard, 10 août 1864–13. novembre 1931. Paris 1932. 1–54.
БЕРИСАВЉЕВИЋ Ђорђе
(Панчево, 25. V / 6. VI 1828 – Пожаревац, 18/30. VI 1898) правник; адвокат
и професор гимназије (Пожаревац).
Ηек: Бранич 5 (1898) 509. – Дневни лист (Београд) 146 (1898) 4.
Лит/бел: Перуничић, 716. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ
1987. – P. Љушић : Лицеј. – Водич кроз архив ДСС. – В. Маријан:
Оснивање школе на Врачару. ГГБ 45/46 (1998–1999) 53–61.
БИБИЋ (Јанопољски) Павле
(Меленци, 1. III 1790 – Меленци, 1. XII 1869) свештеник и писац;
парох и протонамесник (Меленци).
Бгр: НЕ 1 (Р. Грујић). – Савременици и последници, Ρ 425/1 (В.
Алексијевић).
Ббл: M. Малетин: Садржај ЛМС 1825–1950. Нови Сад 1968. Стр. 13.
Бгр, ббл. и лит: LPJ 1 (Т. Militar). – СБР 1, 526 (Р. Поповић).
Лит: П. Бибић: Баштован и воћарство. Бгд 1869. – Б. Миљковић: ДСС. –
Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – А. Влашкалин: Др J. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. Стр. 99.
Архив: АСАНУ 7380/2 [Аутобгр.]
Фотографија: САНУ ФД (портрет, уље, Новак Радонић; својина Галерије MC).
18
БИДЕРМАН Херман Игњат
Hermann Ignaz Biedermann
(Беч, 3. VIII 1831 – Грац, 25. IV 1892) историчар права; др права, професор и ректор универзитета (Грац).
СУД: дописни члан од 8. II 1886.
Бгр, ббл: OSN4 (Hsz).
Бгр, ббл. лит: 0BL 1 (1954) 82.
Лит: V. Jagić: Die Serben-Ansiedelungen in Steiermark. ASPh 7 (1884) 517–
518. – Anonim: Nov dokaz nemške objektivnosti. Slovanski svet 1 (1888)
175–177. – H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и
Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – Ј. Х. Швикер: Политичка историја
Срба у Угарској. MC 1998.
БИЛИМОВИЧ Антон
(Житомир. 8/20. VII 1879 – Београд, 17. IX 1970) математичар; професор
универзитета (Кијев, Одеса, Београд).
СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1926. Прави члан
(Академије природних наука) од 17. II 1936.
САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III
1948. и (Одељења техничких наука) од 20. IV 1949. Секретар Академије
природних наука СКА од 7. III 1939. до 7. III 1941. В. д. секретара
Одељења техничких наука САН од 12. VII 1954. до 29. VI 1955.
Приступна беседа: Природна проучавања у геометрији и механици. Шт.:
СКА Глас 175 (1937) 101–108. – СКА Год. 46 (1936) 219 + 258 – 259
[извод]. – Bulletin de l’Académie des Sciences mathématiques et naturelles,
A. Sciences mathématiques et phisiques, 4 (1938) 169–175 [на франц.].
Проглашен 7. III 1937 (СКА Год. 46 (1936) 219 + 258–259).
Бгр: Hr E, 2 (St. Hondl). – Ан. Д. Билимович: А. M. Ляпунов в Одессе.
PIM 9 (1956) 1–7. – Руска емиграција II, 234 (A. Арсењев).
Бгр, ббл: САН Год. 65 (1959) 223–228 и 71 (1968) 364 и 72 (1970) 553. –
ПИ САНУ 446 (1971) 27–50 (М. Мужијевић).
Бгр, ббл, лит: СБР 1, 542–543 (Ђ. Ђукић).
Ббл: УЖ 2 : 2 (1928) 51–52. – Материалы для библиографии 1 (1931)
35–36; 2 (1941) 54–56.
Нек: Билтен Универзитета у Београду 1 : 8 (1970) 37–38 (Т. П. Анђелић).
Лит: V. A. Vujičić: La corrélation du principe de Pfaff-Bilimović avec les
autres principes de mechanique. PIM ns 1 (15) (1962) 15–23. – A. T. Григорјан и Б. H. Фрадлин: Научно наслеђе школе аналитичке механике Г. К.
Суслова и њен развитак у истраживањима југословенских научника. Бгд
1977, 23–44 [3. Развитие научного наследия школы Суслова в
исследованиях А. Д. Билимовича]. – М. Д. Леко: Сећање на стваралаштво проф. А. Билимовича. Руска емиграција I, 261–264. – Руси без
Русије – српски Руси. Бгд 1994. – Живот и дело српских научника, 7.
САНУ 2001. Стр. 227–259 (Ђ. Ђукић).
Споменица: Споменица посвећена преминулом академику Антону
Билимовићу. ПИ САНУ 446 (1971) 1–50.
19
БЛАЗНАВАЦ Миливој
(Блазнава, код Крагујевца, 4. V 1824 – Београд, 24. III 1873) официр,
државник; ађутант кнеза Александра Карађорђевића, министар војни,
намесник малолетног Милана Обреновића.
Бгр: НЕ 1 (С. Јовановић). – Поменик, 14–17 (М. Ђ. Милићевић). –
Ловчевић I, 19. – EJ 2 (D. Janković). – М. Милићевић, Љ. Поповић:
Генерали војске кнежевине и краљевине Србије. Бгд 2003. Стр. 44–47.
Бгр. ббл. лит: BLGS 1, 212 (A. Moritsch). – СБР 1, 578–580 (Ч. Попов).
Нек: [Η. Поповић]: Надгробна беседа генералу M. П. Блазнавцу. Бгд
[1873]. – Србске новине 40 : 68 (1873) 1.
Лит: С. Л. Поповић: Живот и смрт М. П. Блазнавца. Бгд 1873. – Кнез
Милош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – M. M. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. –
С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. Стр. 264–277
итд. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. I. Бгд 1926. – Ловчевић I и II. –
Писма Јована Ристића Филипу Христићу. СКА 1931. – Д. Страњаковић:
Михаило и Јулија. Бгд 1940. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика
Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Уједињена омладина српска:
зборник радова. Нови Сад 1968. – A. Раденић: Дневник Б. Калаја. БгдНови Сад 1976. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено
доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – В.
Павловић: Српски студенти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987) 187–202.
– Д. Вуксановић-Анић: Стварање модерне српске војске. СКЗ и др. 1993.
Архив: АСАНУ ИЗ – 9093, 7113–4
Фотографија: САНУ–Ф 7, 7/1–2, I
БЛАЈВАЈС Јанез, витез Трстенички
(Крањ, 19. XI 1808 – Љубљана, 28. XI 1881) ветеринар; др. медицине,
професор судске медицине и ветерине (Љубљана).
Бгр: EJ 2 (F. Bohanec).
Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (Ф. Заврник и М. Кос). – LPJ 1 (J. Logar). – SBL 1
(1925) 42–47. – (D. Lončar). – ÖBL 1, 93. – BLGS 1, 213 (A. Moritsch).
Нек: Rad JAZU 62 (1882) 187–229 (В. Šulek).
Лит: E. Чакра: Др Јанезу Блајвајзу. Јавор 8 (1881) 1563–1564. –
Bleiweisov Zbornik. Ljubljana 1909 (Zbornik Matice Slovenske 11). – P.
Vajda: Jedno neobjavljeno pismo J. Blajvajsa. ПКЈИФ 30 (1964) 251–252. –
Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1.
Бгд 1989. – T. Kovač-Artemis: Slovenski orator: dr. J. Bleiweis. Ljubljana
1990. – Водич кроз архив ДСС.
20
БЛУДОВ Димитрије Николајевич
Дмитрий Николаевич граф Блудов
(Романово, 5/16. IV 1785 – Петроград, 19. II / 2. III 1864) руски дипломата, кодификатор и државник; председник руске Академије наука
(Петроград, од 1855).
ДСС: почасни члан од 3. I 1854.
Бгр: ЭС 5, 103–104. – БСЭ 3 (1901) 326–327.
Бгр, лит: GE 6 (L. Léger). – Венгеровъ 3 (1892) 407–416 (Л. Брамсонъ).
Лит: Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2,
књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.
БОБЖИЊСКИ Михал
Michał Bobrzyński
(Краков, 30. IX 1849 – Познањ, 3. VII 1935) историчар, историчар права
и политичар; професор универзитета (Краков).
Бгр: E Brit. 3 (1963) (A. Gieysztor). – Hr E 2 (J. Benešić). – WEP 2 (1963)
24–25.
Бгр. ббл: СКА Год. 20 (1907) 316–318. – БСЭ 3, 1293.
Ббл, лит: J. Bidlo: Michal Bobrzynski. Praha 1936, 1–91.
Нек: Le Monde slave 12 : 4 (1935) 442–447 (J. Rappaport). – S. Rev. 15
(1936–1937) 210–214 (W. J. Rose).
Лит: J. Rappaport: Michel Bobrzynski et la science historique polonaise. Le
Monde slave n. s. 8 : 3 (1931) 404–447 и 4 (1931) 82–114 и 241–267.
БОГДАН Јоан
Ioan Bogdan
(Брашов, 25. VII 1864 – Букурешт, 1. VI 1919) историчар, филолог и
слависта; професор универзитета (Букурешт).
Бгр: НЕ 1 (A. Белић). – Romanoslavica 13 (1966) 247–271 + 273–283 +
285–303 (Аутори текстова: V. Gr. Chelaru, J. Colan & С Boroianu).
Бгр, ббл: P. P. Panaitescu: Ioan Bogdan si studiile de istorie slava la Romàni.
Buletinul Comisiei istorice a României 7 (1928) V–XXXII. – G. Mihaila:
Ioan Bogdan. Scrieri alese. Bucureşti 1968, 7–88 + 647–661 [Увод и
библиографија].
Бгр, лит: Hr E 2 (Р. Skok).
Бгр, ббл. лит: EIR (F. Constantiniu). – ЕСИ 282–283 (С. Ћирковић). –
КМЕ 1, 207–208 (М. Младенов).
Нек: Revista istоrica 5 : 6–7 (1919) 100–103 (Ν. Iorga). – ASPh 37 (1920)
552–554 (P. Cancel).
Лит: С. Jireček: Slavische Chroniken der Moldau. ASPh 15 (1893) 81–91. –
P. E. Michelson: The Birth of Critical Historiography in Romania. Analele
21
Universitatii Bucureşti 32 (1983) 59–76. – N. lorga: I. Bogdan. Buletinul
Comisiei istorice a României 3 (1924) I–VII. – D. P. Bogdan: Ioan Bogdan,
activitatea stiintifica si didactica. Romanoslavica 3 (1958) 187–207. –
Monstenirea stiintifica a lui I. Bogdan [Прилози ca Свечаног скупа о J. Б. и
историји румунске културе]. Romanoslavica 13 (1966) 5–76 [Аутори
текстова: E. Petrovici, P. Constantinescu si С. N. Velichi, G. Mihaila, V. Costachel, L. Djamo-Diaconita]. – G. Mihaila: Ioan Bogdan si IIie Barbulescu
membri corespondenti ai Academiei Sîrbe. Romanoslavica. 14 (1967) 471–
474. – L. Djamo-Diaconita: Ecouri peste hotaře despre activitatea stiintifica a
lui I. Bogdan. Romanoslavica 15 (1967) 265–272. – P. P. Panaitescu: Ioan
Bogdan et la culture médiévale chez les Roumains. Revue romane d'histoire 4
: 5 (1965) 963–977.
БОГДАНОВИЋ Константин, Коста
(Рума, 21. II 1811 – Нови Сад, 27. IV 1854) правник и адвокат; секретар
патријарха Рајачића, секретар Државног савета Кнежевине Србије
ДСС: прави члан од 11. VI 1842.
Бгр: Поменик, 38–39 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 1 (Д. Поповић). – EJ 2 (К.
Milutinovic)
Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (S. Marić). – СБР 1, 607–608 (П. Крестић).
Нек: Гл. СУД 6 (1854) 341–342. – ЛМС 89 (1854) 135–146 (J. Суботић).
Лит: Ј. Игњатовић: Мемоари. Нови Сад 1953. – J. Богдановић, И.
Огњановић: К. Богдановић, српски књижевник. Јавор 15 (1885) 1425 и
даље. – М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842.
Бгд 1899–1901. – Ј. Субботић: Живот др Јована Субботића, књ. 2–3.
Нови Сад 1904. – M. Продановић: Уставни развитак и уставне борбе у
Србији. Бгд 1936. – В. Стајић: Новосадске биографије 1. Нови Сад 1936.
– T. Ђорђевић: Писма из Лондона из 1846 год. Даница 1 : 5 (1940) 6–8. –
Ј. Савковић: К. Богдановић у Народном покрету 1848–1849. ЗМС/ДН 6
(1954) 124. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986.
Стр. 334–336. – М. Митровић: Поводом хапшења К. Богдановића – уредника Вестника (1849). У: Теодор Павловић и његово доба. MC 1988.
Стр. 227–233. – Д. Јеремић: Естетика код Срба. – Водич кроз архив ДСС.
Архив: АСАНУ – ИЗ 9215, 9055 [рукопис К. Богдановића „Споменици народа
србског“].
Фотографија: Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. Стр.
335.
БОГИШИЋ Валтазар
(Цавтат, 7. XII 1834 – Ријека, 24. IV 1908) правник, историчар права и
етнограф; доктор филозофије, министар правде у Црној Гори,
професор универзитета (Одеса).
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 23. I 1888.
Приступна беседа: Писмо изјава од 26. V 1888. Шт.: Ска Год. 2 (1888)
166–167. Проглашен на основу писма-изјаве 19. VI 1888 [СКА Год. 2
(1888) 165–170].
22
Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 266–287 и 9 (1896) 235–237.
Ббл: М. Р. Веснић: Валтазар Богишић, библиографски преглед. Бранич 11
(1905) 241–262, исто и у: MPD 31: 4 (1905) 241–258. – А. В. Соловјев:
Стогодишњица Богишићева рођења. ЈИЧ 1 (1935) 753–754.
Бгр, лит: НЕ 1 (M. Костренчић). – Hr E 2 (J. Andrassy). – BLGS 1, 221–
223 (W. G. Zimmermann). – Hr В Rj, 3–4 (lv. Strohal). – EJ 2 (M.
Kostrenčić)
Бгр, ббл, лит: СДР (В. П. Грачев). – LPJ 1 (М. Žeželj). – Венгеровъ, 4/1,
132–146 (М. Ковалевский). – Dictionnaire International des Folkloristes
Contemporains 5 (1898) 49–57. – HBL 2, 77–80 (M. Foretić, В. Tezo). – СБР
1, 628–630 (Љ. Кркљуш).
Нек: Дело 47 : 13 (1908) 94–97 (M. Р. Веснић). – СКГ 20 : 1–6 (1908) 798–
800 (T. Ђорђевић). – Архив 5 (1908) 327–328 (К. Кумануди). – Недељни
преглед 1 : 2 (1908) 46–47 (В. Јагић). – Lj. JAZU 23 (1909) 80–140 (Iv.
Strohal). – ЛБКД 9 (1909) 102–109 (Ст. С. Бобчевъ). – ASPh 30 (1909)
314–315 (V. Jagić).
Лит: A. Ђорђевић: Богишићев Општи имовински законик за књажевину
Црну Гору. Бранич 2 (1888) 509–517 + 592–605 + 641–657+ 679–691 + 715–
723. – К. Vojnović: Crnogorski zakonik. MPD 14 : 7 (1888) 321–336. – R.
Dаrest: Novi crnogorski građanski zakonik. MPD 16 : 1 (1890) 19–30. – I. J.:
Crnogorski građanski zakonik i njemačka kritika. MPD 16 (1890) 105–111. –
В. Ђорђевић: Богишићеве збирке. Отаџбина 10 : 32 (1892) 2–27 + 374–389.
– К. Vojnović: Opšti imovinski zakonik za knjaevinu Crnu Goru. MPD 24
(1898) 374–378. – M. Веснић: Имовински законик за Црну Гору у новим
преводима. Бранич 8 (1901) 887–894. – К. Kadlec: Valtazar Bogišić. Časopis
Musea Krаlovstvi Českeho 77 (1903) 127–145 + 291–306. – I. Strohal: Valtazar Bogišić. MPD 34 (1908) 841–870. – История Славянской Филологiи,
866–920 (В. Ягичъ). – F. Kidrič: Dr Balthasar Anton Bogišić in der k. k. Hofbibliothek zu Wien. ASPh 31 (1910) 305–312. – X. Верк: Осврт на црногорско законодавство. Правни преглед 1 (1921) 46–59. – J. П. Шоћ: Богишићева библиотека, архив и музеј. Мисао 26 : 193–200 (1928) 444–448. – Ж.
Перић: Метод В. Богишића код израде Имовинског законика за Црну Гору.
Бранич 16: 7: 3 (1931) 85–90. – Д. Вуксан: Генеза „Општег имовинског закона“. Записи 12 (1933) 78–88 + 135–144. – Т. Тарановски: В. Богишић
(1834–1908). Архив 24: 29 : 6 (1934) 449–455. – Т. Тарановски: У Богишићевом завичају. ЛМС 108 : 339 (1934) 113–116. – В. Н. Кораблев: Валтазар
Богишич и академик Ламанский. ТИС 2 (1934) 163–187. – Б. Чиплић: У
спомен стогодишњице рођења Валтазара Богишића. ГЕМ 9 (1934) 123–
126. – M. Dolenc: Ob stoletnici rojsnega dne Baltazаrja Bogišića. Slovenski
pravnik 49 (1935) 1–9. – A. Соловјев: Богишићева универзитетка предавања. Архив 35 : 5 (1937) 385–393. – В. О. Благојевић: Кратка паралела
између уводног дела Меџела и завршног дела Богишићевог Црногорског имовинског законика. Архив 36 (1938) 81–86. – A. Soloviev: Bogišić en Bulgarie
(1877). RIEB 3 : 1–2 (1937–1938). – M. Константиновић: Идеје Валтазара
Богишића о народном и законском праву. Социолошки преглед 1 (1938)
272–282. – В. Новаковић: Богишићев архив. Bibliotekar 2 : 1–4 (1950) 359–
363. – М. Пантић: Да ли је заиста изгубљена друга Богишићева збирка
народних песама „из старијих записа“. Политика 49 (7. 09 1952) 5. – Р.
Леградић: Дјело и поглед на свијет Валтазара Богишића. ИЗ 8 (1952) 201–
23
220. – Ν. Ivanišin: Bogišić u Odesi 1871. godine. Anali HID 2 (1953) 411–418.
– Η. С. Мартиновић: В. Богишић и уједињена омладина српска. ЗМС/ДН 9
(1954) 26–44. – Ј. Сљизински: Пријем црногорског „Имовинског законика“
у Пољској. ИЗ 14 (1958) 261–266. – Н. С. Мартиновић: Валтазар Богишић
и Чехословачка. ИЗ 14 (1958) 143–152. – Ј. Sližinski : Veze Valtazara Bogišića s Poljacima. Anali HID 6–7 (1959) 337–347. – H. С. Мартиновић : Букова оставштина код Валтазара Богишића. Ковчежић 2 (1959) 105–123. –
T. Никчевић: Припреме за кодификацију породичног права у Црној Гори.
ИЗ 17 (1960) 705–738. – Ђ. Пејовић: Из преписке В. Богишића о припреми
другог издања Општег имовинског законика. ИЗ 17 (1960) 147–165. – W. G.
Zimmermann: Valtazar Bogišić, 1834–1908. Wiesbaden 1962, 1–530 [516–
522: bbl.] (Veröffentlichungen des Instituts für Europäische Geschichte Mainz,
22). – F. Čulinović: Novo djelo o ivotu i radu V. Bogišića. ZHI JAZU 5 (1963)
457–464. – В. Новак: Тестаментарни планови В. Богишића. ЗФФ 8 : 2
(1964) 653–663. – Ј. Sližinski: Z kontaktów Baltzara Bogišicia z Czechami.
Slavia Occidentalis 25 (1965) 233–237. – M. Benc: Metoda V. Bogišića na
prikupljanju građe o društvenim pojavama. Zbornik za narodni život i običaje
južnih Slavena JAZU 45 (1971) 95–105. – K. Милутиновић: В. Богишић и
Војводина. Рад Војвођанских музеја 20 (1971) 37–52. – К. Milutinovic: Dva
priloga о Valtazaru Bogišiću. Radovi Arhiva JAZU 2 (1973) 87–96. – A. A.
Миљковић: O B. Богишићу његовој личности и његовом делу у области
проучавања неписаног народног права и наше сеоске породице. ГЕИ 25
(1976) 99–117. – N. Bezić-Božanić: Valtazar Bogišić i Frane Bulić. Mogućnosti 37 (1989) 1140–1150. – Д. Медаковић: Мисли Валтазара Богишића о два
музеја. Зборник о Србима у Хрватској 1 (1989) 189–197. – М. Пантић: В.
Богишић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 254–258. – Сто педесет година од
доношења Српског грађанског законика (1844–1994). САНУ 1996 (НС 81).
Преписка: В. Новак: В. Богишић и Ф. Рачки. Бгд 1960, 1–453 (ЗИЈК, I одељење, 25). – Б. М. Недељковић: Преписка С. Новаковића и В. Богишића.
Бгд 1968, 1–264 (ЗИЈК, I одељење, 28).
Споменица: Spomenica Dra Valtazara Bogišića o tridesetogodišnjici njegove
smrti. Dubrovnik 1940 [21–32: Вbl. ; 57–134: Autobiografija].
Архив: АСАНУ: ИЗ 10106
БОЂАНСКИ Јосиф Максимович
Осип Максимович Бодянский
(Варва, 31. X / 12. XI 1808 – Москва, 6/18. IX 1877) слависта и издавач
старих рукописа.
СУД: дописни члан од 29. VII 1864.
Бгр: НЕ 1 (A. Белић).
Бгр, ббл, лит: Венгеровъ, 5 (1897) 51–75 (Н. Сумцовъ). – История
Славянской Филологiи, 312–319 + 461–466 (В. Ягичъ). – СДР, 78–81 (Л.
Н. Алексашкина). – Н. А. Кондратов: О. М. Бодянский. Москва 1956. –
КМЕ 1, 217–219 (Л. Минкова).
Лит: Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику. Гл. ДСС 6 (1854) 88–
149. – Вукова преписка, 4. Бгд 1909. – А. Гавриловић: Словенска путо24
вања. Бгд 1922. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку.
САНУ 1937. – Преписка Враз и Бођански. ЗзС 8 (1975) 124–157. – M. Живанчевић: Ο. Μ. Бођански на словенском југу. ЗзС 25 (1983) 33–46. –
Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд
1989. – P. Kunze: J. Α. Smoler. Budyšin 1995. – Водич кроз архив ДСС.
БОЛДВИН Џемс Марк
Mark James Baldwin
(Колумбија, 12. I 1861 – Париз, 8. XI 1934) филозоф и психолог; професор универзитета Johns Hopkins.
Бгр, ббл, лит: International Encyclopedia of the Social Sciences 1, 510–512
(E. G. Boring).
Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 318–320.
Лит: К. Kumanudi: J. Mark Baldwin. La Patrie Serbe 2 (1918) 242–243. – Д.
Недељковић: Естетско сазнање као сазнање апсолутног. ЛМС 327 (1931)
232–243.
Фотографија: САНУ ФД–41 : La Patrie Serbe 2 (1918) 242.
БОРХГРАВ Емил
Emile (Jacques-Ivon-Marie) baron de Borchgrave
(Ган, 27. XII 1837 – Брисел, 1. VIII 1917) историчар и дипломата; генерални конзул Белгије у Београду. Председник Белгијске академије.
Бгр: НЕ 1 (М. Ibrovac). – Hr E 3 (J. D. Mitrović). – Répertoire
biographique de Belgique depuis 1830. Bruxelles 1956, 106.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 292 (С. Ћирковић).
Лит., ббл: Annuaire de l'Académie Royale de Belgique 1915–1919 (1919)
311 (J. Leclercq).
Лит: H. Дучић: L'empereur Etienne Douchan de Serbie... CH 51: 258 (1884)
1405–1406. – И. Филиповић: Српски цар Стеван Душан од Е. де Борхграва. Књижевна смотра 4: 5 (1886) 37–38. – St. Boskovic: La mission du
peuple serbe dans la Question d'Orient. Bruxelles 1886, XV +106. – H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима 1544–1900.
СКА 1900. – T. Виловски: In memoriam [Јелени Новаковић]. БК 15 (1909)
401–403. – П. Шоћ: Оглед библиографије о Црној Гори на страним језицима. САН 1948 (ПИ САН 144). – Н. Радојчић: Век и по проучавања
Душанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268.
БОРОЈЕВИЋ Никола
(Оточац, 1796 – Карловац, 23. II 1872) официр и песник.
ДСС: кореспондентни члан од 7. VIII 1844.
25
Бгр: Поменик 42–44 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 1 (В. Петровић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (Т. Petrović). – HBL 2 (K. Milačić). – Н. Боројевић:
Сабрана дела. САНУ 1997. Стр. 593–698 (И. Веселинов). – СБР 1, 719
(М. Матицки).
Лит: I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – M. Лесковац:
Документи o H. Боројевићу. ЗМС/КЈ 1 (1953) 181–184. – T. Петровић:
Одломци из аутобиографије H. Боројевића. ЗМС/КЈ 9–10 (1962) 182–185.
– С. Матић: Стих Н. Боројевића. ЗМС/КЈ 14 (1966) 209–214. – И.
Мамузић: Ход по мукама H. Боројевића ЗМС/КЈ 24 (1976) 350–358. – И.
Веселинов: Сарадња Н. Боројевића и Т. Павловића. У: T. Павловић и
његово доба. MC 1988. Стр. 135–147. – H. Боројевић: Сабрана дела. Прир.
И. Веселинов. САНУ 1997 (Критичка издања српских писаца, 5). – Водич
кроз архив ДСС. – З. Јовановић: Н. Боројевић и Народна читаоница
ријечка (1850–1859). Зборник о Србима у Хрватској 5 (2004) 115–127.
Архив: АСАНУ 7380/3 [Аутобгр.] и МС Рукописно одељење: M 4999.
Фотографија: САНУ ΦД–43 : LPJ
БОШКОВИЋ Јован
(Нови Сад, 19. II 1834 – Београд, 25. XII 1892 / 6. I 1893) филолог; професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд) и министар
просвете.
XI 1865. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883. –
Секретар Одбора СУД за науке философске и филолошке 1871, 1876,
1877. – Секретар и благајник СУД 27. II 1883–1891.
СКА: прави члан од 15. XI 1892. без опредељења „за извесни и одређени
ред Академије“.
Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 96–97. –
Енциклопедија Новог Сада 4 (1995) 109–112.
Дод. Поменику, 19–21. – НЕ 1 (А. Белић). – EJ 2 (Ž. Petrović). – LPJ 1 (Ž.
Mladenović). – СБР 1, 738–739 (Г. Раичевић).
Hек.: СКА Год. 6 (1893) 144–147 (M. Ђ. Милићевић). – ПГ 14 (1893) 145–
180 (Ђ. С Ђорђевић). – Јавор 22 : 8 (1893) 256–258 (Д. A. Живаљевић). –
Стражилово 6 (1893) 16 + 32. – Весник Српске цркве 4 (1893) 72–76. – У
спомен J. Бошковићу. ЛMC 177 (1894) 90–107 (J. Ђорђевић).
Лит: Аноним [Ρ]: J. Бошковића скупљени списи. Отаџбина 6: 18 (1887)
293–297. – V. Jagić: Ј. Boškovića Skupljeni spisi u 8 svezaka. ASPh 10 (1887)
320–323. – Аноним [ћ]: Стојан Бошковић. Јавор 5 (1878) 389–396. – ПИ
116 (A. Белић). – P. Ковијанић: J. Бошковић у младости. ЗМС/ДН 4 (1952)
24–55. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. Нови
Сад 1979. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128).
– УВ 2 : 2 (1949) 4 (И. Стевовић). – С. Ђурић-Клајн: Корнелије Станковић
у кругу својих савременика. У: Корнелије Станковић и његово доба. САНУ
1985. Стр. 55–66 (НС 24).
26
БОШКОВИЋ Стеван
(Зајечар, 10. V 1868 – Београд, 9. V 1957) официр и геодета; генерал и
начелник Војно-географског института (Београд).
СКА: дописник (Академије природних наука) од 15. II 1932.
САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III
1948. Редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 10. VI
1955.
Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932) 169–179.
Бгр: Lj. JAZU 47 (1935) 112–114 (A. Gavazzi). – НЕ 1 (П. Вујевић). – Hr
E 3 (P. Vujević). – EJ 2 (P. Vujević).
Бгр, ббл, лит: СБР 1, 757–759 (В. М. Николић).
Нек: ГСГД 38 (1958) 78–79 (Д. Манзаловић). – Гл. САН 9 (1958) 100–
102 (П. С. Јовановић) и 108–109 (В. В. Мишковић).
Лит: В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд.
1994. – Живот и дело српских научника, 3. САНУ 1998. Стр. 221–268
(С. Радојчић).
Архив: АСАНУ ИЗ: 13391, 13653. – АСБ 13391 (заоставштина)
Фотографија: САНУ–Ф 294, 294/1-г
БОШКОВИЋ Стојан
(Свилајнац, III 1833 – Београд, 21. II / 5. III 1908) историчар, политичар
и дипломата; професор Велике школе (Београд) и министар просвете.
СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора за
науке државне и историјске) од 6. II 1869. Секретар Одбора за науке
државне и историјске: 1872–1873, 1876–1877, 1881, 1890–1891. –
Предсеник СУД 13. јун 1876–1877.
СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 23. I 1888. Прави члан
„без опредељења“ од 15. XI 1892. Прави члан (Академије друштвених
наука) од 28. XII 1892. Секретар Академије друштвених наука од 22. II
1896. до 22. II 1898.
Приступна беседа: Државна идеја у старој и новој српској Краљевини са
погледом на исту идеју код осталих словенских народа. Беседа није
штампана. Проглашен 22. II 1894 [СКА Год. 7 (1893) 152, 202–203].
Бгр: Србадија 1 : 9 (1875) 239–240. – Јавор 5 (1878) 390–396. – Мали поменик, 36–38. – Ловчевић II, 54. – Hr E 3 (J. D. Mitrović). – HE 1 (Η. Радојчић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 78–79.
Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (Ž. Р. Jovanović). – EJ 2 (Lj. Aleksić-Pejković). – ЕСИ
294 (Ђ. Бубало). – СБР 1, 759–761 (А. Столић).
Нек: Наставник 19 (1908) 166–168 (M. J. Ђорђевић). – Дело 46 (1908) 386–
390 (Ст. Ловчевић). – СКГ 20 (1908) 422–435 (В. Јовановић). – ГНЧ 28
(1909) 305–322 (M. Иванић).
Лит: С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. I. Бгд 1926. – Ловчевић II. – ПИ 116
(A. Белић). – Η. Мартиновић: Β. Богишић и С. Бошковић. ПКЈИФ 24 (1958)
140–147. – Η. Петровић: Поводом једног непознатог писма Владимира
Јовановића после убиства Михаила Обреновића. ЛМС 386 (1960) 167–
27
193. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – В.
Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – Р. Љушић: Лицеј. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – В. Грујић: Гимназијско образовање. – Водич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
БРАНКОВИЋ Константин
(Нови Сад, 20. V 1814 – Београд, 22. XI 1865) филозоф и правник;
професор гимназије (Крагујевац; реторика) и Лицеја (Београд; физика,
немачки и философија) и професор и ректор Велике школе (Београд).
ДСС: редовни члан од 11. VI 1842. [Један од оснивача ДСС]. – Секретар
ДСС од 1845–1847; казначеј ДСС од 1848–1849; потпредседник ДСС
1851.
СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне)
наименован 29. VII 1864. Члан Одбора СУД, председник Одсека за науке
моралне, језикословне и литерарне од 10. X 1864.
Бгр: Поменик, 46–47 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 1 (M. Шевић). – EJ 2 (Ž.
Ćulum, M. Popović). – Енциклопедија Новог Сада 4 (1995) 139.
Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (S. Marić). – СБР 1, 793–794 (Г. Радојчић-Костић, Г.
Жујовић).
Нек: Гл. СУД 19 (1866) 346–349 (Сава Јовшић).
Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – М.
Кујунџић: Шта је и колико је рађено у нас на „лођици“. Гл. СУД 29
(1871) 256–307. – M. Миловановић: Философски синтетизам К.
Бранковића. У: Философија и наука у историјском развитку своме, Београд, 1904. – И. Ивачковић: Један српски филозоф. Сремски Карловци,
1908. – Б. Миљковић: ДСС. – М. М. Николић: Крагујевачка гимназија
1833–1933. Крагујевац, 1934. – M. Поповић: К. Бранковић проф. филозофије и писац првог уџбеника Логике на београдској Великој школи. ЗФФ 3
(1955) 591–599. – M. Радевић: „Кратки животопис" К. Бранковића. ИЧ
18 (1971) 383–390 [садржи Аутобгр, ббл. и лит.]. – Д. Трифуновић:
Математичке науке у Друштву српске словесности. ГГБ 24 (1977) 127–
140. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа, Бгд 1987. – P. Љушић: Лицеј. –
M. M. Николић: Лицеум књажества србског y Крагујевцу. Крагујевац
1988. – С Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19. в. Бгд 1989. – Пола
века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854, 192–201. – Д.
Јеремић: О филозофији код Срба. Бгд 1997. – Водич кроз архив ДСС. –
И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци,
Нови Сад 2005.
Архив: АСАНУ 7380/4 [Аутобгр].
БРИКНЕР Александер
Aleksander Brückner
(Тарнопољ, 29. I 1856 – Берлин, 24. V 1939) филолог, слависта; професор
универзитета (Берлин).
28
Бгр: СКА Год. 19 (1906) 421–422.
Бгр, лит: Hr Е З (1942) 402 (S. Ivšić). – NBS 78 (J. Petr).
Ббл: Studja Staropolskie. Kraków 1928, 683–793 (W. T. Wislocki).
Бгр, ббл, лит: Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut, 13 (Warszawa
1970) 276–291. – Obraz literatury polskiej XIX i XX wieku, seria piata, 4.
Kraków 1977. Str. 711–729 (W. Berbelicki). – КМЕ 1, 243–245 (П. Баракова).
Нек: RES 23 : 1–4 (1947) 285–286 (A. Mаzon). – RSU 12 (1947) 165–167 (F.
Wollman).
Лит: M. Weingart: К čerdesátym narozeninám A. Brücknera. Časopis pro moderni filologii a literatury 5 (1916) 272–276. – Ситнији списи Ђ. Даничића. 1.
СКА, 1925. Стр. 452–456. – S. Rev. 4 : 12 (1926) 686–689 (R. Dyboski). – Т.
Лер-Сплавињски: Кратак преглед рада на проучавању пољског језика. ЈФ
13 (1933–4) 142–150. – Le Monde slave 1 (1936) 158–160 (L. Silberstein). –
ZSPh 16 (1939) 259–261 (M. Vasmer). – Sl. R XI : 3–4 (1939) 240–243 (M.
Szyjkowski). – SO 20 : 1 (1960) 1–46 + 99–100 (J. Otrebski). – Materialien
über A. Bückner aus dem Archiv der Universität Wien. WSJ 15 (1969) 149–
150. – H. Pohrt: Beiträge zum Wirken des Slawisten A. Brückner in Berlin
1881–1939. ZS 15 (1970) 90–102. – F. Krause: A. Brückner und die Königliche
Bibliothek zu Berlin. ZS 22 (1977) 212–218. – ZS 24 (1979) 913–915 (U. Brodien und K. Gutschmidt). – Ђ. Живановић: Живот и дело Константина
Михаиловића из Островице. САНУ 2006. Стр. 50–53 (ПИ 657).
Споменице: Studja Staropolskie. Księga ku czci A. Brücknera. Kraków 1928.
– W trzydziestolecie śmierci A. Brücknera. Kraków 1971. – ZS 25 : 2 (1980)
159–332.
БРИН Жан
Jean (Léon, Victor, Jean-Baptiste) Brunhes
(Тулуза, 25. X 1869 – Булоњ сир Сен, 25. IV 1930) географ; професор на
Collège de France (Париз).
Бгр, ббл, лит: DBF 7, 554–555 (Y. Chatelain). – DSB 2, 538–539 (J. Taton).
Нек: ПКЈИФ 12 (1932) 173 (M. Ибровац). – ГГД 16 (1930) 190–191 (Б. Ж.
Милојевић).
Лит: N. Divac: Pour la Serbie. La Patrie Serbe 11 (1917) 509–511. – A.
Arnautović: Un vieil Ami de la Nation serbe. La Patrie Serbe 2 (1918) 527–
531. – J. Топаловић : J. Bruhnes et С Vallaux, La géographie de l'histoire...
ГГД 7/8 (1922) 319–328. – Аноним: Кроз књиге и догађаје. СКГ 31 (1930)
219–226.
Фотографија: САНУ ФД 49: La Patrie Serbe 2 (1918) 529.
БРЛИЋ Игњат Алојзије
(Славонски Брод, 30. VIII 1795 – Славонски Брод, 27. III 1855) трговац
и писац граматике.
29
LPJ 1 (I. Brlić).
Бгр: НЕ 1 (А. Белић). – Hr E 3. – EJ 2 (Redakcija). – ÖBL 2, 115.
Лит: Вукова преписка, 4 и 5. Бгд 1909 – 1910. – S. Ivšić : Akcenat u
gramatici I. A. Brlića. Rad JAZU 194 (1912) 61–155. – Б. Миљковић:
ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – R. Auty:
The lingvistic work of I. A. Brlić. Filologija (JAZU) 3 (1962) 5–22. – В.
Новак: Вук и Хрвати. САНУ 1967. – В. Крестић: Змај и Хрвати.
ЗМС/И 36 (1987) 27–55.
Фотографија: САНУ ΦД – 50. LPJ 1, 350
БРОК Олаф
Olaf Broch
(Хортен, 4. VIII 1867 – Осло, 28. I 1961) филолог, слависта; професор
универзитета (Кристијанија).
САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.
Инострани члан (Одељења литературе и језика) од 31. VII 1960.
Бгр: Časopis pro moderní filologii 24 (1938) 88–91 (F. Tichy). – Hr E 3 (S.
Ivšić).
Ббл: САНУ Год. 28 (1921) 329–331. – Norsk bibliografisk bibliotek 3 : 5
(1942–1943) 156–162. – Scando-Slavica 3 (1957) 1–15 (A. Galis).
Нек: Scando-Slavica 7 (1961) 327–332. – ПКЈИФ 27 (1961) 141–142 (И.
Грицкат). – HJ 11 (1961) 121–124 (M. C. Московљевић). – RES 41 (1962)
374–375 (A. Mazon). – Arbo det Norske videnskaps-akdemi. Oslo, 1961, p.
33–36, 37–44. – Almanach ÖAW 114 (1964) 311–320 (J. Hamm).
Лит: S. Mladenov: Die Dialekte des südlichsten Serbiens von O. Broch. ASPh
26 (1904) 626–630. – A. Белић: О дијалекатском материјалу О. Брока.
СДЗ 2 (1911) 1–104. – С. Младенов: Българското произношение. Rocznik
Slawistyczny 9 (1921–1922 [1930]) 313–342. – M. С. Московљевић: Деведесетогодишњица проф. O. Брока. HJ 9 (1958–1959) 69–72. – A. Galis:
Slawistik und Slawisten in Norwegen. WSJ 20 (1974) 257–271. – H. W. Schaller: Die skandinavische Slavistik und das ASPh. Scando-Slavica 25 (1979) 105–
118. – A. Galis: Olaf Broch 1867–1967. Scando-Slavica 13 (1967) 251–266.
БРУСИНА Спиридон, Шпиро
(Задар, 11. XII 1845 – Загреб, 21. V 1908) зоолог; професор
универзитета (Загреб).
СКА: дописник (Академије природних наука) од 23. I 1888.
Бгp., ббл: СКА Год. 2 (1889) 290–305 и 9 (1896) 302–320 и 13 (1900)
281–290. – Lj. JAZU 25 (1911) 130–168.
Ббл: Djela JAZU 18 (1897) XX–XXI.
30
Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (Ј. Хаџи). – Hr E 3 (К. Babić). – HBL 2, 390–391 (J.
Balabanić).
Hек.: MPD 34 (1908) 548–549. – Savremenik (Zagreb.) 3 (1908) 444–446.
– БК 14 (1908) 489–490. – СКА Год. 22 (1909) 320–344 (П. С.
Павловић). – Lj JAZU 25 (1911) 130–168 (P. S. Pavlović).
Лит: С. Д. Матвејев: Орнитолошка истраживања у Србији. Наука и
техника 2 : 10 (1946) 897–903. – А. Žagar-Sakač: Uber die neogenen
Unionazeen-Arten S. Brusinas. JAZU 1981. – T. Gamulin: Spiro Brusina i
istraivanje Jadranskog mora. Rad JAZU 404 (1983) 241–309. – J.
Balabanić: Brusina prirodoslovac 1845–1908. Zagreb 1988. – В. Јовић: Из
историје геологије у Србији. Бгд 2002.
БРЧИЋ Иван (БЕРЧИЋ)
(Задар, 9. I 1824 – Задар 24. V 1870) филолог и свештеник ; професор
(Семениште, Задар).
HBL 1, 678–679 (J. Tandarić). – КМЕ 1, 174–175 (Л. Лашкова).
Бгр: НЕ 1 (A. Белић). – EJ 1 (J. Hamm).
Лит: V. Jagić: Pop Ivan Brčić. U: Brčić Ivan: Dvie službe rimskoga obreda za
svetkovinu svetih Ćirila i Metoda. Zagreb 1870, str. 1–15. – Вукова преписка
4. Бгд 1909. – I. Milčetić: Berčićeva glagoljska zbirka u Petrogradu. Lj.
JAZU 26 (1911) 265–271. – V. Uranija: Ivan Brčić, zasluni Zadranin XIX
stoljeća. Zadarska revija 3 (1954) 216–222.
Фотографија: САНУ–ФД 53 [HBL 1, 678]
БУГАРСКИ Александар
(Еперјес, 1835 – Београд, 11. VIII 1891) архитекта; инспектор Министарства јавних грађевина.
СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 6. II 1869. Секретар
Одбора уметничког од 1886–1888.
Бгр: В. Стајић: Новосадске биографије Ι (Ηови Сад 1936) 114–116.
Бгр, ббл, лит: ELU 1 (В. Nestorović). – LEJ 1 (M. Kolarić). – EJ 2 (M.
Kolarić). – СБР 1, 842–843 (М. Вукотић-Лазар).
Нек: Босанска вила 6 (1891) 272. – Одјек 8 : 174 (1891) 4.
Лит: В. Стајић: Новосадске биографије 1. Hови Сад 1936. – H. Несторовић: Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа. Бгд 1937. Стр.
46 и 66. – Б. Несторовић: Народно позориште у Београду. ГГБ 3 (1956)
303–324. – И. Здравковић: Градитељи најзначајнијих зграда у старом Београду. Саопштења 8 (1970) 233–243. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о
Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. – Lj. Nikić: Iz arhitektonske
delatnosti A. Bugarskog u Beogradu. Urbanizam Beograda 46 (1978) 63–74. –
B. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – S.
Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 741–745.
31
БУДИЛОВИЧ Антон Семјонович
Антон Семенович Будилович
(Комотово, 24. V / 5. VI 1846 – Петроград, 12/25. XII 1908) историчар,
филолог и публициста; др словенске филологије, професор универзитета (Варшава).
Бгр, ббл: OSN 4, 817–818 (Šnk.). – ЭС 4, 849–850. – Историко-филологический Институтъ Князя Безбородко въ Н±жин±. Н±жинъ, 1900, стр. 11–14.
– Новый сборник по славянов±д±ыю, стр. VΙΙ–XV.
Булахов 1, 42–44. – СДР 86–88 (Л. П. Лаптева, М. В. Никулина). – КМЕ
1, 245 (М. Пулева).
Нек: СИ 8 (1908) 435–439 + 470–471. – ИИАН, VI серия. 3 : 1 (1909) 19–
22 (А. И. Соболевский). – АČА 20 (1910) 109–117 (J. Polívka).
Лит: A. Brückner: Načertanie cerkovnoslavjanskoj grammatiki... ASPh 7
(1884) 117–126. – Аноним: Свесловенски језик. Стражилово 5 : 38 (1892)
607–608. – Α. Η.: А. Будилович, Общеславянский языкъ... Стражилово 6 :
25 (1893) 398–400. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995.
БУДМАНИ Петар, Перо
(Дубровник, 27. X 1835 – Кастел Ферети, 27. XII 1914) филолог, полихистор и уредник Рјечника ЈАЗУ; професор гимназије (Загреб).
СКА: дописник (Академије философских наука) од 23. I 1888.
Бгр, ббл, лит: Hr E 3 (S. Ivšić). – LPJ 1 (S. Dvoržak). – HBL 2, 442–443
(M. Moguš). – EJ 2 (К. Krstić). – СБР 1, 868–869 (Г. Покрајац).
Нек: Nastavni Vjesnik 23 (1915) 307–309 (M. Grlović). – Отчетъ o
деятельности Отделения русскаго языка и словесности Им. АН за
1915. Петроградъ 1915, 11–13 (В. Н. Перетцъ). – Lj. JAZU 39 (1926)
91–111 (M. Rešetar).
Лит: Gj. Daničić: Grammatica della lingua serbo-croata. Književnik 3
(1866) 586–590. – V. Jagić: Praktična gramatika ruskog jezika. ASPh 11
(1888) 451–456. – M. Rešetar: Uspomene o profesoru P. Budmaniju.
Savremenik 10 (1915) 95–97. – A. Гавриловић: Вечери с П. Будманијем.
Јужна Србија 3 : 28 (1923) 335–343. – Ситнији списи Ђ. Даничића. 1.
СКА 1925. Стр. 393–399. – S. Ježić: Akademijin Rječnik hrvatskoga ili
srpskoga jezika. HK 5 (1952) 374–378.
Преписка: Б. Недељковић: Дописивање П. Будманија с В. Богишићем.
ПКЈИФ 34 (1968) 98–111.
БУЕ Ами
Ami Boue
(Хамбург, 16. III 1794 – Беч, 22. XI 1881) геолог; члан Аустријске академије наука (Беч).
32
Аутобгр: Autobiographie du Docteur médecin Ami Boue. Wien 1879.
Бгр: НЕ 1 (J. M. Жујовић). – Poggendorff 3: 1, 169–170 (Anonim).
Ббл: Catalogue des oeuvres, travaux, mémoires et notice du Dr A. Boue.
Wien 1876. – J. M. Жујовић: Геологија Србије. Бгд 1893. Књ. 1, 2–8: А.
Буе.
Бгр, ббл, лит: BLGS 1, 243–244 (Р. Bartl).
Нек: Rad JAZU 65 (1883) 180–199 (Đ. Pilar).
Лит: H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима
1544–1900. СКА 1900. – A. Belić: Ami Boue et la question macédonienne. La
Patrie Serbe 10 (1918) 418–433. – Н. Радојчић: Век и по проучавања
Душанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице
Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – R. Maixner: Comment
le savant Ami Boue est tombé dans le piège de La Guzla. Revue de la littérature
comparée 42 : 1 (1968) 105–109. – B. Стојанчевић: Вуков пријатељ Ами
Буе. Ковчежић 9 (1981) 43–51. – А. Грубић: Ами Буе. ГА 45 (1981) 299–305.
– В. Стојанчевић: Ами Буе о Косовској бици и косовској традицији код
Срба. ИЧ 36 (1989) 231–236. – M. Дрндарски: Ами Буе – посредник између
две културе. Упоредна истраживања 3 (1991) 297–304. – П. Николић:
Хердер и Буе – утемељивачи српског рударства и геологије. ГА 58 (1994)
263–278. – В. Јовић: Геолошка испитивања у обновљеној Србији (1804–
1854). У: Пола века науке и технике, 182–191. – Водич кроз архив ДСС. –
В. Стојанчевић: Виђени странци о Србији и Србима 19. и почетком 20.
века. Бгд 1998. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002. – М.
Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ 2006 (ПИ
САНУ 658).
БУКОВАЦ Влахо
(Цавтат, 4. VII 1855 – Праг, 24. IV 1922) сликар; управник Чешке
сликарске академије (Праг).
СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије уметности)
од 4. II 1905.
Аутобгр: AIF 4 (1940) 217–235. – В. Буковац: Moj живот. СКЗ 1925.
Бгр: БК 11 (1906) 865–868, 927–939 (Р. Франичевић).
Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 382–390. – Vijenac 2: 3 (1924) 432–433 (S.
Banović). – Hr. E 3 (S. Antoljak). – BLZ 12, 126, 583. – EJ 2 (V. KružicUchytil). – LPJ 1 (T. Jakić). – ELU 1 (M. Veža). – LEJ 1 (V. Kružic-Uchytil).
– HBL 2, 464–467 (V. Kružic-Uchytil). – СБР 1, 874–876 (Ве. Јовановић).
Нек: AČAVU 33 (1922) 93–98. – J. Nj. 6: 1 (1922) 473–475 (Anonim).
Лит: А. Vučetić: Slikar Vlaho Bukovac. Srđ 6 (1907) 801–803, 889–893. – Б.
Ловрић: Влахо Буковац. ЛМС 251 (1908) 109–114. – Anonim: V. Bukovac –
šezdeset godina. Savremenik 10 (1915) 285–288. – Б. Поповић: Влахо
33
Буковац. СКГ НС 6: 3 (1922) 214–216. – М. Car : Vlaho Bukovac. Almanah
Jadranska straža (1928/1929) 583–588. – F. Šišić: – Prve slike V. Bukovca i
Strossmayera. U: Zbornik iz dubrovačke prošlosti. Dubrovnik 1931, 379–385.
– Lj. Babić: Umjetnost kod Hrvata u XIX stoljeću. Zgb. 1934, 96–108. – M.
Цар: Влахо Буковац. ЛМС 344 (1935) 29–34. – Lj. Babić: Izloba Vlaha
Bukovca. Bulletin JAZU 5 (1957) 227–230. – V. Kružic-Uchytil: Vlaho
Bukovac: život i djelo. Zagreb 1968. – V. Kružic-Uchytil: Vlaho Bukovac :
retrospektiva 1898–1988. Zagreb 1988. – A. Kapičić: Bukovac i Crna Gora.
Cetinje 2002. – V. Kružic-Uchytil: V. Bukovac, život i delo 1855–1922.
Zagreb 2005.
Преписка: M. Montani: Korespondencija Vlaha Bukovca. Bulletin JAZU 9
(1961) 90–100.
БУЛИЋ Франо
(Врањиц код Сплита, 4. Χ. 1846 – Загреб, 29. VII 1934) археолог;
управник Археолошког музеја (Сплит).
Аутобгр: Slovo 1 (1952) 35–45.
Бгр, ббл: СКА Год. 30 (1922) 320–326. – Lj. JAZU 40 (1927) 143–146 (M.
Pilar i Ć. Iveković).
Бгр, ббл, лит: Нr. E 3 (С. Fisković). – EJ 2 (G. Novak, D. Rendić-Miočević).
– BLZ 10, 49–50. – ELU 1 (M. Veža). – LEJ 1 (Ν. Cambi). – LPJ 1 (M.
Žeželj). – BLGS 1, 269–270 (Đ. Slijepčević). – HBL 2, 478–481 (N. Cambi,
A. Stipčević-Despotović).
Heк.: Narodna starina 34: 13 (1934) 174–182 (Scupiensis). – СКГ н. с. 43
(1934) 92–105 (M. Абрамић). – RSU 5–7 (1935) 351–357 (J. Čadík). – JIČ 1
(1935) 274–278 (V. Novak). – ПКЈИФ 15 : 1–2 (1935) 318–321 (P. Марић).
– Nastavni vjesnik 43 (1934–35) 246–249 (A. Мауе). – Vjesnik za
arheologiju i historiju dalmatinsku 51 (1940) III–XIV (N. Abramić).
Лит: В. Новак: Дон Фране Булић. Нова Европа 3 (1921) 176–181. – Л. Катић: Дон Фране Булић. СКГ н. с. 4 (1921) 454–457. – Н. Радојчић: Дон
Фране Булић. ЛМС 100 : 310 (1926) 421–427. – В. Новак: Francisco Bulicio
ob honorem. СКГ н. с. 19: 4 (1926) 295–297. – M. С. Јовановић: Код монсењера Булића. Нови живот 7: 6 (1927) 85–87. – Љ. Перковић: Монсињор Булић. Алманах Јадранска стража. Бгд 1927, 596–612. – L. Katić: Don Frane
Bulić. ČJR 2 (1931–1932) 145–152. – Anonim (J. Ch. Gj. ) Don Frane Bulić.
ČJR 4 (1934) 111–113. – N. Cambi: Frane Bulić. Mogućnosti 31 (1984) 736–
763. – N.Bezić-Božanić: Valtazar Bogišić i Frane Bulić. Mogućnosti 37 (1989)
1140–1150.
Споменица: Hrvatska revija 7: 10 (1934) 505–560. – Spomenica posvećena
don Frani Buliću u povodu 50. obljetnice smrti. Zagreb. 1989, str. 1–48.
БУРИЈАН Рихард
Richard Burian
(Беч, 8. I 1871 – Њујорк, 2. V 1954) лекар, физиолог; др медицине, професор универзитета (Београд).
34
САН: дописни члан (Одељења медицинских наука) од 22. III 1948.
Бгр: HE 1 (Д. Поповић).
Бгр, ббл: СКА Год. 48 (1939) 211–219.
Бгр, ббл, лит: СБР 1, 900 (В. Павловић-Кентера).
Лит: A. Костић: Осврт на личност проф. др Р. Бурјана и на време
оснивања Медицинског факултета Универзитета у Београду. СА 110 :
3 (1982) 387–398. – Стогодишњица САНУ II, 275–276. – Живот и дело
српских научника, 10. САНУ 2005. Стр. 1–26 (П. Јовић).
Споменица: СА 38 : 1 (1936) 1–29.
БУРМОВ Тодор
(Нова Махала код Габрова, 14. I 1834 – Софија, 25. X 1906) публициста
и политичар; министар председник.
Бгр: OSN 4, 962–963. – Лътописъ на Българското книжовно дружество
въ София 7 (1907) 84–118 (М. Д. Балабановъ). – BLGS 1, 273–274 (M.
Pundeff).
Бгр, ббл: Сто години Българска академия на науките 1869–1969. I.
София 1969, 103. – Е Бълг. 1. 419 (Аноним).
Нек. бел: СКА Год. 20 (1907) 145 (Ст. Новаковић).
Лит: М. Д. Балабанов: Т. С. Бурмов. София 1908.
БУСЛАЈЕВ Фјодор Иванович
Федор Иванович Буслаев
(Коренск, 13/25. IV 1818 – Љублино, Московска губ., 31. VII / 12. VIII
1897) филолог и фолклориста; професор универзитета (Москва).
Аутобгр: Ф. И. Буслаев: Мои досуги, воспоминания, статьw, размышления.
Москва 2003.
Бгр: OSN 4, 977 (Šnk.). – ЭС 5, 66–67 (П. М). – История Славянской
Филологiи, 534–545 (В. Ягичъ). – Hr E 3 (V. Rozov). – EJ 1, 683.
Бгр, ббл, лит: Венгеровъ, 291–327 (А. И. Кирпичниковъ и С. А. Венгеровъ).
– Материалы для Бioграфическаго Словаря 3:1, 78–87. – Булахов 1, 49–55. –
СДР, 89–91 (Л. В. Капорулина). – КМЕ 1, 246–248 (А. Даскалова).
Нек: Дело 15 (1897) 519–520 (С. Т.). – ASPh 21 (1899) 310–311 (V. Jagić).
Лит: V. Jagić: Русскiй Лицевой Апокалипсисъ... ASPh 8 (1885) 125–131. – В.
Качановский: По поводу 50-л±тн. юбилея Θ. И. Буслаева... В±стникъ
Славянства 3 (1889) 105–107. – Ю. П. Ульянов: Грамматическая система
Θ. И. Буслаева.. Studia Slavica Hung. 23 (1977) 151–160.
Фотографија: САНУ– Ф 78, 78/1–2
35
ВАЈТ Виљем
William Arthur White
(Пулави, Пољска, 13. II 1824 – Берлин, 28. XII 1891) дипломата, британски конзул у Београду (1875), Букурешту и Константинопољу.
Нек. бел.: Јавор 19 (1892) 143.
Лит: Sutherland Edwards: Sir William White, for six years ambassador at
Constantinoples. London 1902. – B. Јовановић: Енглеска библиографија о
Источном питању у Европи. СКА 1908 (Споменик 48) и Бгд 1978. –
Записи Јеврема Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – Писма Јована Ристића
Филипу Христићу. СКА 1931. – Ph. Auty: Необјављени документи
енглеског министарства спољњих послова о Србији 1837–1911. ИЧ 12–
13 (1963) 413–443. – V. Stojančević: Velika Britanija i određivanje granica
Srbije i Crne Gore 1878. U: Jugoslovensko-britanski odnosi. Bgd 1988. Str.
119–134. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000.
Фотографија: ФД–63
ВАЛЕНТА Јован
(Праг, 1826 – Београд, 7. VI 1887) лекар; др. медицине и хирургије,
варошки лекар у Смедереву и Београду, први управник болнице на
Палилули и хонорарни професор Велике школе (Београд; хигијена).
СУД: редовни члан (Одсека за науке природословне и математичке)
наименован 29. VII 1864.
Бгр. ббл. : Споменица СЛД, 228–229 (Вл. Станојевић).
Бгр, ббл, лит: СБР 2, 32 (М. Ранков).
Нек: Јавор 14 (1887) 526–527.
Лит: В. Михаиловић: Борба против куге у Србији пре 100 година. Бгд.
1937. – В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији. Бгд.
1951. – В. Грујић: Друштвено-здравствени и културни рад дра J. Валенте... ГГБ 15 (1968) 217–235. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ
1987 (Споменик 128). – В. Грујић: Гимназијско образовање. Стр. 97, 115,
156. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета : Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992. – Водич кроз архив ДСС.
ВАЛТРОВИЋ Михаило
крштено име Michail Walter
(Београд, 17/29. IX 1839 – Београд, 9/22. IX 1915) архитекта, историчар
уметности и археолог; професор архитектуре (Велика школа, Београд)
управник Народног музеја (Београд).
СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 25. I 1870. – Секретар
Одбора уметничког 1875–1876, 1882.
Секретар Академије уметности од 22. II 1892. до 22. II 1908.
Приступна беседа: О старој српској црквеној уметности. Шт.: Поглед
на стару српску црквену архитектуру. СКА Глас 17 (1889) 1–39 + [1].
Проглашен 30. X 1888. (СКА Год 2 (1889) 176–178).
36
Бгр: СКА Год. 1 (1888) 260–261. – Мали поменик, 40–42 (Л. Лазаревић). – ELU 4 (D. Srejović).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 297 (M. Јовановић). – СБР 2, 38–39 (И. Стевовић).
Нек: Неимар 2 : 4 (1922) 123–125 (Аноним [Д. Ђ. М.]).
Лит: Аноним [Јеромонах Донат]: Брат M. Валтровић. Неимар 10 : 4 : 40
(1925) 259–262. – Аноним: Опет о брату М. Валтровићу. Неимар 10 : 4 :
43 (1925) 350–452. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем
веку. САНУ 1937. – Н. Б. Несторовић: Грађевине и архитекти у Београду
прошлог столећа. Бгд 1937. Стр. 64–65. – ПИ 116 (A. Белић). – M. Грбић:
M. Валтровић, први српски археолог и музеолог. ЛМС 355 (1941) 97–102. –
И. Здравковић: Д. С. Милутиновић и М. Валтровић. Музеји 7 (1952) 121–
123. – Д. Медаковић: Историзам у српској уметности XIX века. ПКЈИФ
33 (1967) 197–211. – И. Здравковић: Архитекти научници. Старинар н. с.
19 (1969) 281–285. – С. Богдановић: M. Валтровић. Свеске 1 (1977) 3–6. –
С. Богдановић, Љ. Мишковић-Прелевић: Излози Српског ученог друштва.
САНУ 1978 (Галерија 34). – Д. Тошић: М. Валтровић као покретач идеје
о оснивању Југословенске уметничке галерије. Саопштења 15 (1983) 297–
312. – М. Милинковић: М. Валтровић, први уредник Старинара. Старинар н. с. 35 (1984) 13–23. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987
(Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – С. Богдановић: M. Валтровић у Шишатовцу. У: Манастир Шишатовац: зборник радова. САНУ 1989. Стр.
293–296. – М. Милинковић: М. Валтровић и оснивање катедре за археологију. ЗФФ (1990) 189–197. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж.
и краљ. Србији. Бгд. 1994. – A. Раденић: О масонима и масонерији у
Србији, мит и стварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226. – А. Кадијевић: Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина
XIX – средина XX века). Бгд 1997. – S. Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 1124–1126. –
Валтровић и Милутиновић : документи 1. Теренска грађа 1871–1884. Бгд
2006.
Преписка: Н. Љубинковић: Валтровићева писма И. Руварцу. Старинар
н. с. 17 (1967) 173–178.
ВАЉАВЕЦ Матија, Крачманов
(Средња Бела, Крањска 17. II 1831 – Загреб, 15. III 1897) књижевник,
фолклориста и филолог; професор гимназије (Загреб) и библиотекар
ЈАЗУ.
Бгр, ббл, лит: SBL 13 (1982) 335–342 (V. Novak, J. Toporiščić).
Бгр, лит: НЕ 1 (И. Графенауер).
Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 131+ 2 (1887) 197 + 3 (1888) 161+ 4 (1889) 173 +
5 (1890) 146 + 6 (1891) 157 + 7 (1892) 190 + 8 (1893) 131 + 9 (1894) 174.
Нек: БК 3 (1897) 351 (Аноним). – СКА Год. 12 (1899) 232–236 (М. С.
Павловић). – Lj. JAZU 12 (1898) 270–292 (A. Musić). – ASPh 21 (1899)
311 (V. Jagić).
37
Лит: История Славянской Филологiи, 747–749 + 918 (В. Ягичъ). – A.
Гавриловић: M. Ваљавац. Искра 16 (1913) 253 + 17 (1914) 263–264. – F.
Levec: Eseji, studije in putopisi. Ljubljana 1965. Str. 307–327. – A.
Jembrih: Vukovo djelo kod M. Valjavca i nekih ilirskih gramatičara. ЗзС 36
(1989) 113–121. – M. Kuzmič: Miklošič, Valjavec, Stritar. Časopis za
zgodovino in narodopisje 61 (1990) 36–45.
ВАМБЕРИ Армин
Armin Vambery
(Дунасердахељ, 19. III 1832 – Будимпешта, 15. XI 1913) филолог и
орјенталист, аутодидакт; професор универзитета (Будимпешта;
оријенталистика).
Бгр. ббл, лит: Szinnyei, 14. Str. 816–824. – BLGS 4, 384–385 (Κ. Hegyi). – Poggendorf 3, 1384. – G. Hazai: Megemlékezés Vámbéry Arminól. Nyelvtudományi
közlemények 65 (1963) 196–198. – M. Életr. Lex. 2, 948–949.
Нек: СКА Год. 27 (1914) 204 ([Ст. Новаковић]). – MTA Emlékbeszeték
17: 6 (1915) 147–164 (I. Goldziher).
Лит : Ст. Новаковић: Извештај Ст. Новаковића од 10. окт. 1889 о
проналаску светостефанског хрисовуља. СКА Споменик 4 (1890) III–
VIII. – В. Munkácsi: Professor Hermann Vámbéry, 1832–1913. Ungarische
Rundschau für historische und soziale Wissenschaften 3 (1914) 513–532, 4
(1915) 88–113 + 386–408. – J. I. Kolehmainen: Antti Jalava and HungarianFinnisch rapprochement. S. Rev. 21 (1943) 167–174. – Аноним [Б.К]:
Мађарски оријенталист Вамбери и Вук. Ковчежић 3 (1960) 181–182.
ВАНИЧЕК Фрањо
(Валтердорф, 6. VII 1809 – Осијек, 6. IV 1894) историчар.
Аутобгр: F. Vaniček: Ein Arbeitsames Leben. Essen (Osijek) 1889.
Бгр: J. Грчић: Moje ђаковање на винковачкој немачкој гимназији.
ГИДНС 9 (1936) 457–461 [459: бгр. Φ. Ваничек]. – EJ 8 (J. Buturac).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 297–98 (Р. Михаљчић). – СБР 2, 42 (Б. Карановић).
Лит: Аноним: Ф. Ваничек. Јавор 2 (1875) 469 и 16 (1889) 798. – Ф.
Ваничек: Историја Војничке Крајине или историја васцелог српског
народа. Нови Сад 1880 [Ј. М. Шимић: Предговор]. – M. Живанчевић:
Чије су Bilder aus Bosnien у часопису Ost und West ? 3MC / KJ 14 (1966)
374–375.
Архив: АСАНУ: ИЗ 7382
ВАРИЋАК Владимир
(Швица код Оточца, 14/26. III 1865 – Загреб, 17. I 1942) математичар; др
математике и професор универзитета ( Загреб).
38
Бгр, ббл: СКА Год. 27 (1914) 210–213. – Spomenica Prirodoslovnomatematičkog fakulteta, 1874–1974. Zаgreb 1974. Str. 19–20.
Ббл: GMFA. Serija II. 3 (1948) 72–74. – Математички весник н. с. 3
(1966) 64–68 (Đ. Kurepa).
Бгр, лит: СБР 2, 48–49 (А. Николић).
Нек: Nastavni vjesnik 50 (1941–1942) 405–408 (R. Cesarec). – GMFA.
Serija II. 3 (1948) 64–68 (Đ. Kurepa).
Лит: А. П. Котелников: В. Варићак. Известия физико-математического
общества (Казан) 2: 3 (1927) 86–108. – V. Vrkljan: V. Varićak. Nastavni
vjesnik 43 (1934–1935) 161–164. – Đ. Kurepa: Prva stogodišnjica rođenja
matematičara V. Varićaka. Математички весник н. с. 3 (1966) 61–68. – Ž.
Dadić: V. Varićak i njegova istraivanja neeuklidske geometrije i teorije
relativnosti. U: Udio Like u prirodnim znanostima i privredi. Gospić 1978.
Str. 15–23. – Живот и дело српских научника, 4. САНУ 1998. Стр. 93–137
(М. Првановић, M. Благојевић). – М. Првановић: Учешће В. Варићака на
конкурсу за награду Лобачевског. У: Природне и математичке науке у
Срба до 1918. Нови Сад 2007. Стр. 25–30.
ВАСИЉЕВ Александр Александрович
Александр Александрович Васиљев
(Петроград, 22. IX / 5. X 1867 – Вашингтон, 29. V 1953) историчар,
византолог.
САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.
Бгр: САНУ Год. 42 (1934) 241–243.
Ббл: Новый сборник по славянов±д±нію, стр. LI–LII. – Seminarium
Kondakovianum 10 (1938) 12–17 (Г. А. Старицкий). – Byzantion 17 (1945)
439–446 (P. W. Topping).
Бгр, ббл: Известия Российской АН. Серия VI. 17 (1923) 365–368. –
Материалы для библiографіи 2 (1941) 79–81. – Dumbarton Oaks Papers 9–
10 (1956) 1–21 (S. Der Nersessian). – СДР, 92–93 (И. П. Медведев).
Нек: Byzantion 22 (1952) 526–531 (H. Grégoire). – RES 30 (1953) 316–326
(P. Lemerle). – S. Rev. 32 (1953–1954) 240–241 (N. Andreyev).
Лит: J. Радонић: А. Васильевъ, Славяне въ Грецiи. БК 6 (1900) 189. – О. Добиаш–Рождественская: Книга А. А. Васильева „Византия и крестоносцы“.
Анналы 4 (1924) 269–273. – H. Grégoire: A. A. Vasiliev, History of the
Byzantine Empire. Byzantion 4 (1929) 752–756 i 5 (1930) 779–784. – H. Grégoire: Un captif arabe a la cour de l'Empereur Alexandre. Byzantion 7 (1932)
666–673. – H. Grégoire: Le premier volume du „Corpus Bruxellense“.
Byzantion 9 (1934) 801–809. – N. Iorga: Une nouvelle théorie sur ľ origine et
le caractère de ľ empire de Trébizonde. RH SE 13 (1936) 172–176. – Г.
Вернадскiй: A. A. Васильевъ. Seminarium Kondakovianum 10 (1938) 1–11. –
E. Honigmann: Α. Α. Vasiliev, Justin the First. Byzantion 20 (1950) 337–351.
39
ВАСИЉЕВИЋ Алимпије
(Велишевац, ваљевски округ, 21. XI 1831 – Београд, 21. I / 3. II 1911)
филозоф и политичар; магистар Духовне академије (Кијев), професор
Велике школе (Београд; филозофија) и министар просвете.
ДСС: редовни члан од 21. I 1862. – Секретар ДСС 1863.
СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан ( Одсека за
науке философске и филолошке и Одсека за науке државне и историјске)
од 6. II 1869. Секретар Одсека за науке философске и филолошке 1872–
1873, 1885–1886; секретар Одсека за науке државне и историјске 1889.
Секретар Одсека за ширење наука и књижевности у народ од 19. II 1883.
Аутобгр: А. Васиљевић: Moje успомене. СКЗ 1990.
Бгр: Ловчевић II, 116. – НЕ 1 (С. Јовановић). – Министри просвете
Србије 1811 – 1918. Бгд 1994, 76–77.
Ббл: M. В. Поповић: Филозофски и научни рад A. Васиљевића. Нови
Сад 1972. Стр. 129–130.
Бгр, ббл, лит: СБР 2, 65–67 (Б. Бешлин, М. Карановић).
Нек: СКА Год. 24 (1911) 208 [Ст. Новаковић].
Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – М.
Петровић: Физиолошко-психолошки основи педагогике, написао А.
Васиљевић. Јавор 7 (1880) 90–92. – Вл. Јовановић: A. Васиљевић. СКГ 26
(1911) 596–608 + 698–711. – Б. Миљковић: ДСС. – Ситнији списи Ђ.
Даничића, 1. СКА 1925. Стр. 255–259. – С. Јовановић: Влада Милана
Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – ПИ 116 (A. Белић). – С Гавриловић:
Рађање омладинског листа „Млада Србадија“. Рад BM 4 (1955) 232–235. –
M. Radević: O prvom kursu ruskog jezika pri Velikoj školi u Beogradu.
Историјски гласник 2–3 (1964) 149–156. – Филозофи. Прир. Д. Јеремић.
MC, СКЗ, 1966. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад
1968. – M. Радевић: Почеци наставе руског језика у Србији. Настава и
васпитање 4 (1971) 493–505. – Μ. Β. Поповић: Филозофски и научни рад
A. Васиљевића. Ηови Сад 1972. – М. Радевић: Настава руског језика у
београдским школама 1849–1878. ИЧ 27 (1980) 183–188. – В. Грујић:
Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – Д. Јеремић:
Естетика код Срба. САНУ 1989. (ПИ 595). – Д. Петровић-Милојевић: Из
„Мојих успомена“ A Васиљевића у Русији. Miscellanea 19 (1989) 73–103. –
S. Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989. – С. Терзић: Србија и
Грчка. Бгд 1992. Стр. 193. – Водич кроз архив ДСС. – С. Рајић: Мемоари
српских либерала. У: Перо и повест – српско друштво у сећањима. Бгд
1999. Стр. 81–103. – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003. –
Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин:
Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци,
Архив: Moje успомене (АСБ, Поклони и откупи 136/102).
40
ВАСИЉЕВСКИ Василиј Григорјевич
Василий Григорьевич Васильевский
(Иљинское, 21. I / 2. II 1838 – Фиренца, 13/25. V 1899) историчар, византолог; др историје и предавач на Историјско-филолошком факултету
(Петроград).
СУД: дописни члан од 22. XI 1881.
СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 23. I 1888.
Бгр, ббл, лит: Венгеровъ 4, 129–134. – Материалы для Бioграфическаго
Словаря 1, 135–159. – БСЭ 4 (1971) 962–963 (3. В. Удальцова). – СДР,
95–97 (Г. Г. Литаврин).
Ббл: ВВр. 6 (1899) 652–658 (Н. Безобразовъ).
Heк.: ASPh 21 (1899) 319 (V. Jagić). – СКА Год. 13 (1900) 243–246 (П. П.
Ђорђевић). – BZ 9 (1900) 330–334 (E. Kurtz).
Лит: П. Безобразовъ: В. Г. Васильевскій. ВВр. 6 (1899) 636–658. – J.
Радонић: В. Г. Васиљевски. БК 5 (1899) 882–886 [Исто у: Ј. Радонић: Слике
из историје и књижевности. Београд 1938]. – ЛИФО 8 (1900) Приложенія,
стр. 18–22 [122 зас±даніе памяти В. Г. Васильевскаго]. – История
Славянской Филологiи, 654–655 (В. Ягичъ). – F. Uspenskij: Notes sur ľ
histoire des études byzantines en Russie. Byzantion 2 (1926) 1. – V. Mošin: Les
études byzantines et les problèmes de l' histoire interbalkanique. RIEB 1:1–2
(1934–1935) 314–319. – Φ. Успенский: Из истории Византиноведения в
России. Анналы 1 (1922) 110–126. – А. Васильевъ: Мои воспоминанія о В.
Г. Васильевскомъ. Seminarium Kondakovianum 11 (1940) 207–214. – П.
Струве: В. Г. Васильевскiй, какъ изсл±дователь социальной истopiи
древности и какъ учитель науки. Seminarium Kondakovianum 11 (1940)
215–226. – Г. Острогорскіи: В. Г. Васильевскій, какъ византологъ и
творецъ нов±йшей русской византологіи. Seminarium Kondakovianum 11
(1940) 227–235.
ВАСИЋ Драгомир, Драгиша
(Горњи Милановац, 2. X. 1885 – Нова Градишка (?) између 20. и 25. IV
1945) правник, књижевник и публициста; адвокат.
СКА: дописник (Академије уметности) од 12. II 1934.
Бгр: A. Božović: Smrt obavijena velom tajne. Praktična žena 35 : 905 (1992)
14–15 [intervju sa T. Vasić-Janićijević]. – B. Јанковић-Луне: Истина о
смрти књижевника и идеолога равногорског покрета. Равногорска мисао
(Милвоки) 16 : 60 (1990) 34–35.
Бгр, ббл: СКА Год. 42 (1934) 239–240.
Бгр, ббл, лит: СБР 2, 83–86 (Н. Јешић).
Лит: Аноним [П]: Поводом једне књиге. Нови живот 1 : 1 (1920) 56–58. – Е.
Haumant: Ľ âme serbe. Revue yougoslave 2 (1920) 502–508. – С. Јовановић:
Предговор. У: Д. Васић: Утуљена кандила. Бгд 1922. – M. Богдановић:
Приповетке Драгите Васића. СКГ н. с. 6 : 2 (1922) 136–142. – P. Младе-
41
новић: Приповетке Драгите Васића. Мисао 9 (1922) 772–773. – Anonim:
D. Vasić. Književna republika 1 (1924) 97. – B. Бабић: Д Васић. Будућност 4
(1923) 622–627. – M. Богдановић: Д Васић: Црвене магле. СКГ н. с 9 : V
(август 1923) 134–138. – И. Секулић: Д. Васић: Витло и друге приче. СКГ
н. с. 11 : 7 (1924) 531–535. – Аноним [lustus]: Д. Васић: Деветсто трећа.
Мисао 18 (1925) 951–953. – Д. Д. Живаљевић: Наши у Русији. Живот и
рад 1 : 6 (1928) 462–465. – Б. Миљковић: Две наше књиге о Русији. СКГ н.
с. 24 : 4 (1928) 302–305. – Аноним [С. С] Утисци из Русије од Д. Васића.
Мисао 27 (1928) 119–121. – В. Живојиновић: Приповетке Г. Д. Васића.
Мисао 31 (1929) 470–473. – М. М. Пешић: Конкурс „Политике“ и г. Д. Васић. – Живот и рад 6 (1930) 600–603. – С. Кордић: Д. Васић. СКГ н. с. 41
(1934) 503–507. – Ђ. Радовић: Д. Васић. СКГ н. с. 43 (1934) 251–268 +
321–334. – M. J. Жујовић: Д. Васић. Питсбург, ПА : изд. Српског народног
савеза, [1948]. – М. Bečejić: Iskušenja nervozne vlasti. Danas 8 : 410 (1989)
37–38. – G. Tešić: Kontroverznа biografija. Danas 8 : 410 (1989) 38–40. –
Критичари о Д. Васићу. У: Изабрана дела Д. Васића, 1. Бгд 1990, 122–370.
– Г. Тешић: Д. Васић, трагична биографија мајстора модерне прозе. У:
Изабрана дела Д. Васића, књ. 4. Бгд 1990, 439–450. – M. Ružić: Sećanje na
D. Vasića. Svet 10 : 208 (1990) 46–48 [intervju sa T. Vasić-Janićijević]. – Љ.
Димић: Српски културни клуб између културе и политике. Књижевност
9–10 (1993) 858–903. – Д. Ђорђевић: Ожиљци и опомене. Бгд, 1994. Стр.
262–269. – М. Арсић Ивков: Збогом за Драгишу Васића. Књижевне новине
46 : 913 (1. IX 1995) 4. – M. Ломпар: Модерна времена у прози Д. Васића.
Бгд 1996. – Н. Стипчевић: Учитавања. Бгд 1999. Стр. 87–99: Црвене магле
Д. Васића.
Изабрана дела: Изабрана дела Д. Васића. Књ. 1–4. Бгд 1990.
ВАЦЛИК Јан
Jan Vaclík
(Плав на Малши, 1833 – Петроград, 1918) правник, дипломата и
публициста; др права и секретар кнеза Данила I.
Лит: Вукова преписка, 7. Бгд 1913. – F. Roubík: Ke Stykům Českojihoslovanskym v XIX st. Slov. přehled 23 (1931) 1–56. – В. Черни: J.
Вацлик. Записи 12:3 (1933) 129–132. – A. Мартиновић: J. Вацлик. Записи
12 : 3 (1933) 134–135. – A. Лаиновић: Једно Вацликово гледиште из 1858.
г. о независности Црне Горе. ИЗ 13 (1957) 302–309. – Г. Јакшић, В.
Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963.
Стр. 334–335. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ
1994 (ПИ 625). – Водич кроз архив ДСС. – Р. Пајовић: Ј. Вацлик и
међународно признање Црне Горе. У: Међународно признање Црне Горе.
ЦАНУ 1999. Стр. 353–361.
42
ВЕБЕР Ткалчевић Адолф
(Бакар, 11. V 1825 – Загреб, 6. VIII 1889) филолог и књижевник; каноник
загребачки.
Аутобгр: ivotopis A. Vebera. U: Djela A. Vebera, zagrebačkoga kanonika.
Zagreb 1885. Str. 1–40.
Бгр: HE 1 (A. Белић).
Лит: J. Туроман: Slovnica latinska – Adolfo Veber. ЛМС 117 (1875) 135–171.
– A. Barac: Putopisi Α. Vebera. Rad JAZU 281 (1950) 57–99. – Lj. Jonke:
Veberove zasluge za naš knjievni jezik. Rad JAZU 309 (1956) 33–80. – A.
Flaker: Uz pitanje nastajanja hrvatskoga realizma. Filologija 3 (1962) 53–64.
ВЕЂЕЦИ Рускала Ђовенале
Giovenale Ruscalla Vegezzi
(Торино, 3. XII 1799 – Торино, 29. XII 1885) политичар и писац; члан
италијанског парламента.
СУД: почасни члан од 14. XI 1865.
Бгр: Ephemeris daco–romani 9 (1940) 351–445 (T. Onciulescu).
Лит: Аноним: Српске насеобине у Молиси. Ратник 11 (1884) 80–82. – P.
Ковачић: Српске насеобине у Јужној Италији. Гл. СУД 62 (1885) 273–340.
– Г. Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнеза
Михаила. Бгд 1963. Стр. 172–173. – D. Rosenzweig: Date noi despre G. V.
Ruscalla. Analele Universităţii Bucureşti. S. Ştiinţe Sociale 14 (1965) 125–130.
– H. Стипчевић: Поглавља о италијанско-српским културним везама.
ПКЈИФ 27 (1971) 27–38. – Н. Стипчевић: Два препорода. Бгд 1979.
ВЕЉКОВИЋ Стојан
(Параћин, I 1831 – Београд, 22. IV 1925) правник и политичар; др
права, професор Лицеја и Велике школе (Београд; римско и кривично
право), председник Касације и министар правде.
ДСС: редовни члан од 13. I 1857. Казначеј ДСС 1863.
СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора за
науке државне и историјске) од 6. II 1869.
CKA: почасни члан од 15. XI 1892.
Бгр: НЕ 1 (С. Јовановић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд
1994, 68–69.
Бгр, лит: СБР 2, 142 (Ј. Вељковски).
Heк.: Архив Друго коло : 10 (1925) 472–473 (J. С. Миловановић). –
СКА Год 34 (1926) 267 (A. Белић)
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила.
Бгд 1923. Стр. 137–139. – Ж. Живановић: С. Вељковић. СКГ н. с. 15 (1925)
50–59. – ПИ 116 (A. Белић). – M. Радевић: Високошколци и суспендовање
ДСС (1864). ИЧ 16–17 (1970) 133–141. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.
САНУ 1987 (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Научно наслеђе Правног
факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр, 112–118. – В. Јовановић:
Др С. Ј. Вељковић: објашњење Трговачког законика за Књажевину Србију.
У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994.
Стр. 164–170. – Љ. Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије на
43
Универзитету у Берлину : (1842–1853). У: Пола века науке и технике у
обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. – Водич кроз архив ДСС. – Љ.
Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.
ВЕНЦЕЛ Густав
Gusztáv Wenzel
(Лукау, 19. I 1812 – Будимпешта, 23. XI 1891) историчар права; др философије, професор универзитета
Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 134–136.
Бгр, ббл, лит/ббл: М. Életr. Lex. 2, 1039. – UML 6, 734. – Irodalmi
lexicon, 1203. – MTAT, 307–308.
Нек: Akadémiai Értesítő 3 (1892) 146–148.
Лит: Јавор 9 (1882) 830 и 12 (1885) 251. – M. Újlaki: Wenzel G. Budapest
1936.
ВЕРЕСИЋ Мојсеј
световно име Максим
(Страгари, 1835 – Београд, 4/16. X. 1896) епископ; епископ шабачки и
неготински.
Бгр: Православна Српска црква у Краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.
223–224. – Дод. Поменику, 100–101 (М.Ђ. Милићевић). – Српски
јерарси, 340 (С. Вуковић).
Бгр, лит: СБР 2, 149–150(А. Бакић).
Hек.: Весник СПЦ 7 (1896) 943–944. – Српски Сион 6 (1896) 704.
Лит. : Аноним [С. М. П.]: Црквено питање у Србији, написао епископ
Мојсеј. Дело 9 (1896) 317–321. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића,
књ. 2. Бгд 1927. – А. Илић: Моји доживљаји. Бгд 1931. – J. Mousset: La
Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – A. M. Поповић: Поменик
шабачко-ваљевске епахије, 1. Бгд 1940. Стр. 33–37.
ВЕРЕШЧАГИН Василиј Васиљевич
Василий Васильевич Верещагин
(Череповец, 14/26. X 1842 – Порт Артур, 31. III–13. IV 1904) сликар.
СУД: почасни члан од 27. II 1883.
Бгр, лит: ЭС 6 (В. Чупко). – BLZ 12, 693–694). – ELU 4 (O. Maruševsky). –
БСЕ [3. изд., 1971] 4 (В. М. Датунов). – Enc. В. 23 (М. N. В.).
Нек: Срђ 3 (1904) 431. – СКА Год. 18 (1905) 349–351 (Ст. Тодоровић).
Лит: М. Живковић: Изложба Верешчагинових слика у Загребу. Искра 1
(1898) 141–142. – Е. В. Завадская: Василий Васильевич Верещагин. Москва
1986. – Василије Васиљвич Верешчагин 1842–1904 [каталог изложбе у
Народном музеју]. Бгд. 1989. – Уметници чланови САНУ (Бгд. 1980) 17–21
(Галерија САНУ 37).
44
ВЕРКОВИЋ Стефан
(Угљара, 4. III 1821 – Софија, 30. XII 1893) сакупљач народних песама
и старинар (Серез).
Бгр, лит: НЕ 1 (Н. Радојчић). – EJ 8 (Lj. Doklestić). – Miscellanea 7 (1979)
236–237 (В. Војводић). – ЕСИ 302 (Т. Суботин-Голубовић). – СБР 2, 152
(Љ. Вељковски).
Лит: Šišmanov J.: Glück und Ende einer berühmten literarischen Mystification:
Веда Словена. ASPh 25 (1903) 580–611. – V. Deželić St.: Verković i Hrvati
Banske Hrvatske. Narodna Starina 4:11 (1925) 205–218. – J. Badalić: Verković
i Rusi. Narodna Starina 4 : 11 (1925) 259–264. – С. Станојевић: Историја
српског народа у средњем веку. СKA 1937. – M. Арнаудов: Веркович и
Веда Словена. БАН 1968. – А. Райкова: С. Веркович и Българите. БАН
1978. – V. Trajkov: Étude documentaire sur les rapports entre S. Verković et les
Bulgares. EB 3 (1979) 123–125. – X. Крњевић: Веда Словена и живи
палимпсест. КИ 13 : 51 (1981) 437–448. – Б. Конески: Језички утицај С.
Верковића на његове кореспонденте у Македонији. ЗМС/ФЛ 27–28 (1984–
5) 363–365. – Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског.
Т. 2, књ.1. Бгд 1989. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Водич кроз
архив ДСС. – В. Стојанчевић: Српски народ у својој новијој историји.
Нови Сад 1998. – С. Ненезић: Тајна мисија археолога и антиквара С.
Верковића. Савремена библиотека 20 (2003) 74–78.
Преписка: Вукова преписка, 3. Бгд 1909. – J. Jelenić: Pisma S. Verkovića
Josipu D. Boiću. Narodna Starina 4:11 (1925) 219–258. – К. Станишевъ:
Седъмъ писма на Нако Станишевъ до С. Верковичъ. Македонски
прегледъ 2 : 3 (1926) 135–142 + 169–170.
ВЕСЕЛ Јован Косески
(Косезе, 12. IX 1798 – Трст, 26. III 1884) правник и песник; списатељ у
Трсту.
Бгр, лит: НЕ 1 (Ф. Кидрич). – EJ 8 (A. Slodnjak). – SBL 13 (1982) 423–
425 (F. Koblar).
Лит: Φ. Илешић: Илирска „Зачарана пушка“ Меримеова мистификација.
Страни преглед 9–10 (1941) 90–97. – Α. Inkret: J.V. Koseski. Maribor 1971. –
Водич кроз архив ДСС.
ВЕСЕЛИЋ Јосиф
(Ђаково, 5. VIII 1823 – Крагујевац, 20. VIII 1873) ботаничар и писац ;
професор гимназије (Крагујевац).
45
Бгр: НЕ 1 (Р. Грујић). – Савременици и последници, Ρ 425/2 (В. Алексијевић).
Ббл. : Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.
Бгр, ббл, лит: СБР 2, 164 (А. Столић).
Нек: Србске новине 40 : 187 (1873) 1.
Лит. : M. M. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац
1934. Стр. 279–280. – Д. Медаковић: О Јосифу Веселићу. ЗЛУМС 14
(1978) 331–352. – Споменица Гимназије у Крагујевцу 1883–1983. Крагујевац 1989. – Водич кроз архив ДСС.
Архив : АСАНУ 7380/6 [Аутобгр, ббл.]
ВЕСЕЛОВСКИ Александр Николаевич
Александр Николаевич Веселовский
(Москва, 4/16. II 1838 – Петроград, 10/23. X. 1906) историчар, теоретичар књижевности и фолклориста; професор универзитета (Петроград).
Бгр: JBAW (1979) 55–57 (H. W. Schaller).
Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1896) 267–302. – Материалы для Бioграфическаго
Словаря 3 : 1, 156–162.
Ббл: СбОРЯС 18 (1878) LXVII–LXXIII (И. И. Срезневскiй) и 21 (1881)
ХХ–ХХII (Я. К. Гротъ). – П. К. Симони: Библиогр. списокъ учено-лит.
трудовъ А. Н. Веселовского с указанieмъ их содержанiя и рецензій на нихъ.
У: Памяти акад. А. H. Веселовскаго. (Изд. Российской АН 1921) 1–68.
Бгр, ббл, лит: СДР 100–102 (И. К. Горский). – БСЭ 4 (В. Е. Гусев). –
КМЕ 1, 369–371 (В. Велчев).
Нек: ИОРЯС 11 (1906) 1–5 (Аноним [В. Ш.]). – ASPh 28 (1906) 634–637
(V. Jagić). – ВВр. 13 (1907) 520 (Аноним [Г. И.]). – АČА 17 (1907) 145–
156 (Fr. Pastrnek). – СКА Год. 20 (1907) 143 (Ст. Новаковић). – Lj. JAZU
22 (1908) 182–190 (D. Boranić).
Лит: В. Ягичъ: Из исторiи романа и пов±сти... ASPh 10 (1887) 233–247. –
H. Трубицынъ: А. Н. Веселовскiй. ИОРЯС 12 (1907) 1–50. – Gj. Šurmin: Die
Kultur der Gegenwart. Savremenik 3 (1908) 696–698. – История Славянской
Филологiи, 842–851 (В. Ягичъ). – Памяти акад. А. Н. Веселовскаго. (Изд.
Российской АН 1921). – Е. Аничковъ: А. Веселовскiй. Slavia 1 (1922–1923)
302–315 + 524–551. – ИАН 4 (1938) 1–138 (В. Ф. Шишмарев, В. М.
Жирмунский, В. А. Десницкий, М. К. Азадовский, М. П. Алексеев). – К.
Städtke: Das Erbe der klassischen russischen Literaturwissenschaft. ZS 17
(1972) 215–233. – М. Стојнић: Примери из наше народне поезије у
Историјској поетици А. Н. Веселовског. Научни састанак слависта у
Вукове дане 9:1 (1979) 351–360. – Х. Крњевић: Пут руже : поетика руже
као образац опсега слике/симбола. ЗМС/КЈ 42: 1–3 (1994) 239–248. – А. Н.
Веселовски: Из младалачких дневника и преписке. КИ 31:109 (1999) 311–
329.
46
BETA Анђело
Angelo Vetta
(1837 – 11. XI 1901) правник; адвокат у Ларину.
Лит: [Писмо-изјава А. Вете поводом избора у СУД]. Гл. СУД 63 (1885)
37 [Изводи из записника]. – Р. Ковачић: Српске насеобине у Јужној
Италији. Гл. СУД 62 (1885) 273–340.
ВИДОВИЋ Емануел
(Сплит, 24. XII 1870 – Сплит, 1. VI 1953) сликар.
САН: дописни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III
1948.
Бгр: СКА Год. 30 (1922) 333–339. – НЕ 1 (A. Шнајдер). – Lj. JAZU 56 (1952)
303–304).
Бгр, ббл: BLZ 12, 694. – ELU 4 (D. Kečkemet).
Нек: Bulletin JAZU 1 : 3–4 (1953) 1 (Anonim). – Književni Jadran 2 : 18
(1953) 1 (К. Prijatelj). – Lj. JAZU 60 (1955) 185–187 (J. Miše).
Лит: I. Tartaglia: E. Vidović. Savremenik (Zagreb) 1 (1906) 241–252. – P.
Knoll: Slikarstvo E. Vidovića. Savremenik (Zagreb) 16 (1921) 58–60. – П.
Добровић: Изложба Γ. Ε. Видовића. СКГ н. с. 4 (1921) 462–467. – Б.
Поповић: У славу једних и других. СКГ н. с. 4 (1921) 538–546 + 618–625. –
М. Т. Селесковић: Поводом Видовићеве изложбе. Мисао 7 (1921) 551–554.
– В. Lovrić: E. Vidović. J. Nj. 8 (1924) 171–178. – V. Kušan: Ars et artifex.
Zagreb 194. Str. 121–145. – J. Miše: Slučaj E. Vidovića. Vienac 36 : 1 (1944)
63–69. – M. Bašićević: Izloba E. Vidovića. HK 5 (1952) 161–164. – D.
Kečkemet: E. Vidović. Književni Jadran 1 : 8 (1953) 8. – J. Miše: E. Vidović.
Bulletin JAZU 1 : 3–4 (1953) 2–6. – Anonim: Posmrtna izloba E. Vidovića u
Splitu. Književni Jadran 2 : 23 (1953) 2. – K. Prijatelj: E. Vidović. Mogućnosti 1
(1954) 61–64. – D. Kečkemet: E. Vidović, život i djelo. Zagreb 1959. – I. Zidić:
Emanuel Vidović 1870–1953 : retrospektivna izložba. Zagreb 1987.
ВИЗИЈАНИ Роберто
Roberto de Visiani
(Шибеник, 9. IV 1800 – Падова, 6. V 1878) лекар и ботаничар ; професор
универзитета (Падова) и управник ботаничке баште (Падова).
Бгр: НЕ 1 (Н. Кошанин).
Ббл: Zbornik R. Vizijanija Šibenčanina. Šibenik 1983.
Нек: G. Cannestrini, Commemorazione del Prof. Commendadore Rob. de
Visiani. Padova 1878. – Гл. СУД 47 (1879) 312–315 (J. Панчић). – Rad
JAZU 50 (1879) 176–197 (В. Šulek).
Лит: A. Forenbacher; Istorijski pregled botaničkih istraivanja kr. Dalmacje
od Vizijanija do danas. Rad JAZU 202 (1914) 51–95. – P. Matković: R.
Vizijani Šibenčanin 1800–1878. Zagreb. 1977. – Znanstveni skup u povodu
47
100. godišnjice smrti R. Vizijanija Šibenčanina. JAZU 1979. – Zbornik R.
Vizijanija Šibenčanina. Šibenik 1983. – H. Диклић: J. Панчић. У: Живот и
дело српских научника, 1. Стр. 3–61.
ВИТКОВИЋ Гаврило
(Будим, 28. I / 9. II 1829 – Неготин, 25. VII / 7. VIII 1902) инжењер и историчар самоук; инжењер у Смедереву и Шапцу и професор гимназије (Крагујевац и Београд).
СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 30. I 1872.
Бгр: НЕ 1 (Н. Радојчић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 306 (Љ. Алексић-Пејковић). – СБР 2, 228–229
(П. Крестић).
Нек: Коло 4 (1902) 244 (Аноним). – БК 8 (1902) 1055–1056. – ЛМС 215
(1902) 128–129 (Н. Радојчић). – СКА Год. 16 (1903) 247–251 (Ј. Туроман).
Лит: A. Сандић: Споменици из Будимског и Пештанског архива. Јавор 3
(1876) 603–606 + 635–638. – Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије
београдске. Гл. СУД 24 (1868) 136–165. – A. Ђукић: Приказ Витковићеве
најновије књиге: „Прошлост, установа и споменица угарских краљева
шајкаша од 1000 до 1872“. Нови Сад 1889. – ПИ 116 (A. Белић). – Г.
Ковијанић: Мемоар Г. Витковића о разлозима и побудама за оснивање
Државног архива. Архивски преглед 2 (1972) 111–118. – Д. Медаковић:
Изучавања српских старина у Мађарској. ЛМС 413 (1974) 87–101. – В.
Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – А.
Влашкалин: Др J. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – В. Грујић:
Гимназијско образовање. Стр. 78, 86. – Споменица Гимназије у
Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац, 1989. – С. Радовић: О поклону Г.
Витковића Народној библиотеци : из необјављене преписке Доброслава
Ружића. Гласник Народне библиотеке Србије 7: 1 (2005) 125–135.
Архив: АСАНУ ИЗ 14280, 7063, Мемоар о разлозима и побудама за оснивање
Државног архива.
ВОЗАРОВИЋ Глигорије, Глиша
(Лежимир, 1. VIII 1790 – Београд, 10. I 1848) књиговезац, књижар и издавач
Бгр: Српске илустроване новине 1882, 174 (Ј. Бошковић). – Поменик,
60. (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 1 (У. Џонић). – ЗМС/KJ 4–5 (1958) 261–
262 (Т. Петровић). – СБР 2, 281–282 (П. Крестић).
Лит: M. Подољски: Г. Возаровић, први београдски књиговезац и књигопродавац. ГИДНС 5 : 1 (1932) 24–38. – Ј. Д. Митровић: Недовршена биографија Г. Возаровића од С Милутиновића Сарајлије. Ковчежић 3 (1960)
166–170. – М. Црвчанин: Г. Возаровић и његово доба. Годишњак Народне
библиотеке НРС за 1960 (б. г.) 194–210. – Љ. Дурковић-Јакшић: Историја
српских библиотека (1801–1850). Бгд 1963. – Љ. Дурковић-Јакшић: Књига
о Глигорију Возаровићу. Бгд 1995. – Ј. Пејчић: Заснови Глигорија Возаровића. Бгд 1995. – Р. Мићић: Савременици о Г. Возаровићу. У: Портрети из
48
српске културне историје. MC 1995. Стр. 71–82. – Водич кроз архив ДСС.
– М. Матицки: Летопис српског народа : три века алманаха и календара.
Бгд 1997.
Преписка: П. Срећковић: Из архиве И. Стојановића. Споменик СКА 30
(1896) 1–22. – Вукова преписка, књ. 5. Бгд 1910. Стр. 366–371.
ВОЈНОВИЋ Иво, конте Иво
(Дубровник, 9. X. 1857 – Београд, 30. VIII 1929) књижевник, песник и
драмски писац.
Аутобгр: Iz mog dnevnika. J. Nj. 6 : 2 (1922) 2–55, 409–420 + 8:1 (1924)
449–456 + 8 : 2 (1924) 14–21, 307–311, 374–378.
Ббл: Le Monde slave n. s. 8 (1931) 317. – Radovi Međunarodnog simpozija
O djelu I. Vojnovića. Zagreb. 1981. Str. 200–205 (Ν. Košutić-Brozović).
Лит, ббл: Т. Maštrović: I. Vojnović i Zadar. Anali Zavoda za povijesne
znanosti Istraživačkog centra JAZU u Dubrovniku 17 (1979) 661–726 [ca
преписком].
Ббл, лит: СБР 2, 298–299 (Б. Ђорђевић).
Нек: СКГ н. с. 28 (1929) 99–101 (M. Предић) и 147–148 (Аноним
[Повремени]). – ЛМС 103 : 322 (1929) 314–315 (С. Ћирић). – СКА Год. 38
(1930) 129 (С. Јовановић). – AČAVU 40 (1930) 240–255 (A. Černý). –
Мисао 31 (1929) 191–192 (Аноним [Н. Б.]). – Sl. R 1 (1929) 733–734 (G.
Gesemann). – Slavia 49 (1980) 270–275 (E. Truksová).
Лит: A. G. Matoš: I. Vojnoviću o 25-godišnjici knjievnikovanja. Savremenik 6
(1911) 11–28. – M. Ibrovac: Un poète de Raguse. Le Monde slave 5 (1917)
642–650. – M. Ибровац: И. Војновић. Забавник 13 (15. V 1918) 13–15. – M.
Rešetar: К prevodima Vojnovićevih dela. Književni Jug 1 (1918) 424–425 +
471–472 (J. Bah). – C. Mauclair: Un grand poète national. Revue yougoslave
11 (1920) 329–332. – I. Andrić: San o Gradu. J. Nj. 7 (1923) 118–119. – M.
Krleža: I. Vojnović. Književna republika 1 (1924) 146–152. – E. Aničkov: Les
méditations poétiques d' Ivo Vojnović. Le Monde slave n. s. 5 : 2 (1928) 52–76.
– A. Venzelides: The plays of I. Vojnović. S. Rev. 8 : 23 (1929) 368–374. – M.
Грол: Војновић на београдској позорници. СКГ н. с. 32 (1931) 526–535. – К.
Георгијевић: И. Војновић у интерпретацији пољског научника J.
Голомбека. СКГ н. с. 39 (1933) 381–387. – Fr. Ilešić: J. Goląbek, I. Vojnović,
dramaturg jugoslowiański. Slаvia 12 (1933–1934) 555–567. – M. Жежељ: И.
Војновић. СКГ н. с. 5 (1938) 581–599 и 6 (1939) 129–136. – Ј. Goląbek: I.
Vojnović jako sprawozdawca teatralny (1881–1884). Slavia 17 (1939) 182–
199. – R. Lužik: Matka v dramatech I. Vojnoviče. ČJR 9 (1939) 7–10. – Т.
Смердел: Проблем мотива. Јужни преглед 13 (1939) 174–180. – T.
Smerdel: Utjecaj Horaca u genezi „Dubrovačke trilogije". HK 23 (1942) 342–
346. – J. Matl: I. Vojnović. WSJ 1 (1950) 101–106. – V. Desnica: Dubrovačka
trilogija. HK 3 (1950) 125–130. – J. Кулунџић: И. Војновић. Књижевност 25
(1957) 560–563. – P. Јовановић: И. Војновић на београдској сцени.
Књижевност 28 (1959) 157–174. – В. Kogoj-Kapetanić: Vojnovićev prijevod
Mussetova Lorenzaccia. Filologija 3 (1962) 91–95. – W. Kot: Dramat serbski i
chorwacki na scenach polskich do r. 1914. Pamiętnik Słowiański 13 (1963)
164–183 и 14 (1964) 142–176. – J. Dolanský: „Imperatrix" I. Vojnoviće... In:
49
Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. PAN 1972. Str. 165–178. – P. B.
Јовановић: И. Војновић, живот и дело. Бгд 1974. – В. Hećimović: Trinaest
hrvatskih dramatičara. Zagreb 1976. Str. 7–84: Zapisci o dramama I. Vojnovića.
– M. Kvapil: I. Vojnović u Češkoj između dva rata. ЗзС 18 (1980) 137–147. –
V. Kudĕlka: Dramatik slovanského jihu I. Vojnović. Slavia 50 (1981) 311–321.
– W. Kot: Dramaty Vojnovicia na scénach polskich. ЗзС 20 (1981) 155–164. –
N. Košutić-Brozović: O prijevodima I. Vojnovića. In: Radovi Međunarodnog
simpozija O djelu I. Vojnovića. Zagreb 1981. Str. 187–205 [200–205: BbI.
prijevoda Vojnovićevih scenskih djela]. – Б. Донат: Неке духовне и
поетолошке претпоставке европског симболизма. У: Српски симболизам
– типолошка проучавања. САНУ 1985. Стр 253–285. – Б. Ђорђевић: Из
болничког дневника И. Војновића. Свеске Задужбине Иве Андрића 20
(2003) 91–148.
Преписка: Le Monde slave n. s. 8 : 3 (1931) 236–244 + 14:2 (1937) 546–556.
Архив: Nacionalna i sveučilišna biblioteka, Zagreb: Bolnički dnevnik. (Sg. R–5620).
ВОСТОКОВ Александр Христифорович
Александр Христофорович Востоков
(Аренсбург, 16/27. III 1781 – Петроград, 8/20. II 1864) филолог, слависта и песник ; библиотекар и археограф.
ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1855
Бгр: НЕ 1 (А. Белић).
Бгр, ббл. лит: История Славянской Филологiи, 215–224 (В. Ягичъ). –
СДР 111–113 (P. M. Цейтлин). – КМЕ 1, 458–461 (Е. Кочева).
Лит: P. M. Цейтлин: Α. Χ. Востоков – один из первых рус. славяноведов.
Краткие сообщения Института славяноведения АН СССР 25 (1953). – В.
В. Виноградов: Из истории изучения рус. синтаксиса. Москва 1958. – Р.
Маројевић: „Сербския песни“ А. Востокова. Горњи Милановац 1987. –
Р. Маројевић: Први руски препеви Хасанагинице (песничка полемика
Востокова и Пушкина). Анали ФФ 19 (1992) 257–264. – Водич кроз
архив ДСС. – Р. Маројевић: Између Вука и Пушкина – Востоковљеви
препеви српских народних песама. У: Преводна књижевност. Бгд 2001.
Стр. 324–334.
ВОУК Вале
(Госпић, 21. II 1886 – Загреб, 27. XI 1962) ботаничар; др ботанике, професор универзитета и директор ботаничког врта и завода (Загреб).
САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22.
III 1948.
Бгр: НЕ 1 (Н. Кошанин). – L. SAZU 5 (1954) 108–109 (J. Hadži).
Бгр, ббл: Lj. JAZU 35 (1921) 47–50 и 39 (1926) 52–53 (D. GorjanovićKramberger). – СКА Год. 44 (1936) 247–263.
Ббл: Acta botanica (Zagreb) 11 (1936) 85–104 (Z. Klas). – Lj. JAZU 69
(1963) 222–224 (Z. Klas).
Нек: Lj. JAZU 69 (1963) 220–222 (T. Varićak). – L. SAZU 13 (1963) 51–
53 (J. Hadži). – Acta botanica croatica 22 (1963) 7–12 (D. Miličić).
50
Лит: ПИ 116, 203–209 (A. Белић). – Ζ. Devide: Akademik V. Vouk (1886–
1962). U: Udio Like u prirodnim znanostima i privredi. Gospić 1978. Str.
53–56.
Споменица: V. Vouk 1886–1962: o 100 obljetnici rođenja. JAZU 1986.
ВРАЗ Станко
(Церовец код Љутомера, 30. VI 1810 – Загреб, 20. V 1851) песник; секретар Матице илирске (Загреб).
Бгр, лит: НЕ 1 (Б. Водник).
Бгр, ббл, лит: SBL 14 (1986) 606–614 (A. Slodnjak).
Лит: J Суботић: Мисли о књижеству [одговор С. Вразу]. ЛМС 73 (1846)
129–148 и 74 (1846) 123–141 и 75 (1846) 136–145. – М. Marković: Stanko
Vraz prema F. Miklošiću. Vienac 37 (1883) 606–607. – В. Vodnik: Stanko
Vraz. Zagreb 1909. – Б. Ковачевић: Враз и народна песма. ПКЈИФ 12
(1932) 169–170. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. –
J. Badalić: Puškin u hrvatskoj knjievnosti. Zagreb 1937. – И. Мамузић: С.
Враз и српска књижевност. Зборник радова САН 17 (1952) 285–307. –
M. Живанчевић: С. Враз, следбеник и „почитајући ученац“ Вуков.
Ковчежић 5 (1963) 33–44. – M. Живанчевић: Непознати Вразов текст о
Књижевном договору. ПКЈИФ 30 (1964) 247–249. – M. Живанчевић:
Вукови пријатељи илирци У: Вуков зборник. САНУ 1966. Стр 229–260. –
М. Живанчевић: Враз и Пољаци. Нови Сад 1973. – Новак: Вук и Хрвати.
САНУ 1967. – Lj. Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańskopolskich 1772–1840. Wrocław 1977. – M. Живанчевић: С. Враз у српској
периодици. ЗзС 11 (1980) 169–206. – М. Живанчевић: Враз и Шилер.
ЗМС/КЈ 32 (1984) 57–65. – И. Веселинов: Сарадња H. Боројевића и T.
Павловића. У: Т. Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 135–147. –
Преписка: Вукова преписка, 7. Бгд 1913. Стр. 568–571. – М. Togner:
Vrazova pisma A.B. Vrhovskom. ПКЈИФ 24 (1958) 300–316. – Преписка
Враз и Бођански. ЗзС 8 (1975) 124–157. – Преписка Враз – Дубровски.
ЗзС 20 (1981) 111–139.
ВРЧЕВИЋ Вук
(Рисан, 26. II 1811 – Дубровник, 13/25. VIII 1882) сакупљач и издавач
народних песама; секретар кнеза Данила, аустроугарски вице конзул у
Херцеговини.
Бгр, ббл, лит: СБР 2, 332–333 (М. Вуксановић).
Нек: Јавор 9 (1882) 1149–1151 (С. Ћурчић).
Лит: История Славянской Филологiи, 624 (В. Ягичъ). – С. Станојевић:
Историја српског народа у средњем веку. СКА 1937. – Љ. ДурковићЈакшић: О Врчевићевим „Огранцима за историју Црне Горе“. У: В. Врчевић: Огранци за историју Црне Горе. (Цетиње 1950) VII–XII. – Д. Берић:
51
Прилог биографији В. Врчевића. Стварање 7 (1952) 123–131. – X. Ђурић:
Врчевићев „Плач Херцеговаца“. ПКЈИФ 25 (1959) 101–107. – P. Пешић:
Сарадња В. Врчевића са В. Караџићем на сакупљању народних умотворина. Анали ФФ 4 (1964) 335–348. – Р. Пешић: Вук Врчевић. Бгд 1967. –
Љ. Зуковић: Врчевићев допринос Вуковој збирци народних песама.
Мостови 5:19 (1973) 85–101. – А. Ујес: Вуков сарадник Вук Врчевић. Библиотекар (1987) 65–82. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862.
САНУ 1994 (ПИ 625).
Споменица: Т. Р. Ђорђевић: Вук Врчевић. Цетиње 1951. Стр. 1–109
[93–109: ббл.].
Архив: АСАНУ 7380/8 [Аутобиографија и библиографија] и рукопис „Хроника
свију главнијех догађаја црногорско-турског рата 1876–1877“ (ПИ 116, 215).
ВУЈИЋ Владимир
(Ириг, 8. XI 1818 – Београд, 16. XII 1882) богослов и писац; професор
гимназије (Шабац и Београд) и богословије (Београд).
Бгр: НЕ 1 (Р. Грујић). – Савременици и последници, Ρ 425/2 (В. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит: СБР 2, 353 (С. Дамјанов).
Нек: Српске новине 49 : 279 ( 1882) 4. – Глас православља 1 (1882) 300.
Лит: Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл СУД
24 (1868) 136–165. – В. Грујић: Гимназијско образовање. Стр. 56, 57,
ВУЈИЋ Михаило
(Београд, 26. Χ / 7. XI 1853 – Сушак (Ријека), 1/14. III 1913) економиста и
политичар; др философије, професор Велике школе (Београд; политичка
економија), министар финансија и спољних послова.
СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 27. II
1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ.
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 5. II 1901.
Приступна беседа: Најновији обрт у трговинској политици. Шт.: СКА
Глас 66 (1903) 151–193. Проглашен 26. I 1903 (СКА Год. 16 (1903) 118–
119).
Бгр: Мали поменик, 52–54 (Л. Лазаревић). – НЕ 1 (С. Јовановић). –
Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 92–93.
Бгр. ббл: СКА Год. 15 (1902) 274–276 и 22 (1909) 346–351.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 313 (С. Ђуровић). – СБР 2, 366–368 (М. Бујас).
Нек: Економист 2 : 7 (1913) 97–99 (Аноним [М. Ј. М.]). – СКГ 30 (1913)
479–480 (Аноним [Р]). – Славянская известия 20 (1913) 330 (Аноним).
Лит: М. Ј. Радовановић: M. В. Вујић, Начела Народне Економије, књ. 1.
Дело 10 (1896) 306–320. – Аноним: Странци о српским књижевним де52
лима. БК 3 (1897) 667 + 1019. – Аноним: Српска краљевска академија. БК
6 (1903) 187–189. – Аноним: Др. Мих. В. Вујић. Недељни преглед 2 : 23
(1909) 353–355. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. I. Бгд
1926. – ПИ 116, 81 (A. Белић). – Филозофи. Прир. Д. Јеремић. MC, СКЗ,
1966. – Ј. Šidak: Problem Jurja Krianića u Hrvatskoj i srpskoj literaturi. HZ
23–24 (1970–1971 ) 147–178. – O. Blagojević: Krianićeva ekonomska misao
u delu M. Vujića. Rad JAZU 410 (1985) 117–128. – O Благојевић: Неке актуелне мисли o производности рада у двојице старих српских економиста.
Глас САНУ 347 (1986) 93–103. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ
1987. – М. Војводић: Србија у међународним односима крајем 19. и почетком 20. века. САНУ 1988 (ПИ 584). – Љ. Кандић: Утицај европских
универзитета на образовање професора Правног факултета Велике
школе у другој половини 19. века. У: Научно наслеђе Правног факултета у
Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 311–333. – Е. Вукадин: Економна
политика М. Вујића. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду
1841–1941. Бгд 1994. Стр. 431–438. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја
Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Д. Боаров: Апостоли српских
финансија. Бгд 1997. – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003.
Преписка: WSJ 8 (1960) [40 pisama V. Jagiću].
Фотографија: САНУ–Ф 196, 196/1, VI
ВУЈИЋ Никола
Nikolaus Ritter von Wuich
(Пригор, 1. X 1846 – Беч, 12. III 1910) официр, балистичар; аустроугарски фелдмаршал лајтнант и професор Велике војне школе (Беч).
Бгр: VE 10 (Ž.Čobanski). – Die Führer der Österreichisch-Ungarischen
Armee. Wien 1905. Str. 176–179.
Бгр, ббл, лит: СБР 2, 368–369 (З. Голубовић).
ВУКИЋЕВИЋ Никола
(Сомбор, 8. XI 1830 – Сомбор, 26. X / 8. XI 1910) педагог; директор
Учитељске школе (Сомбор) и школски надзорник
Бгр: К. Т. Костић: Из прошлости Учитељске школе у Сомбору. Годишњак
Историског друштвау Сомбору 1 (1936/1937) 72. – НЕ 1 (А. Базала).
Ббл. : Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.
Бгр, ббл, лит: СБР 2, 429–430 (М. Бујас).
Нек: ЛMC 272 (1910) 80–82. – Учитељ 30 (1911) 258–263 (Аноним [А.
В.]).
Лит: Аноним: Н. Ђ. Вукићевић. Opao 5 (1879) 116–118. – И. Огњановић
[Ур.]: Η. Ђ. Вукићевић. Јавор 5 (1878) 517–522. – M. Нешковић: H.
Вукићевић – Прва настава у вери за православне српске ученике... ЛМС
168 (1891) 128–137. – Б. Ковачек: Школски лист Ђ. Натошевића. ЗМС/КЈ
4–5 (1958) 122–132. – Р. Макарић: Сомборска учитељска школа у периоду
53
делатности Николе Ђ. Вукићевића. Hови Сад 1965. – Две стотине година
образовања учитеља у Сомбору. Сомбор 1978. – Југословени и Русија :
документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Р. Родић:
Никола Вукићевић (1830–1910) професор и вишегодишњи управитељ
Учитељске школе у Сомбору. Норма 4:1 (1998) 61–70. – Р. Вранешевић:
Никола Ђ. Вукићевић : Савети с краја XIX века (рукопис). Рад музеја
Војводине 47/48 (2006) 305–322.
Споменица: Споменица (1853–1893). Четрдесетогодишњица прославе
учитељског и књижевног рада Н. Вукићевића. Сомбор 1893.
Архив: MC PO Натошевићева писма Вукићевићу.
ВУКОМАНОВИЋ Алекса
(Срезојевци, 9. III 1826 – Београд, 25. Χ 1859) историчар; професор
Лицеја (Београд).
Бгр: Поменик, 69 (М.Ђ. Милићевић). – HE 1 (Η. Радојчић). – Савременици и последници, Ρ 425/2 (Β. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 317 (Т. Суботин-Голубовић). – СБР 2, 464–465 (А.
Столић).
Нек: ЛМС 100 (1859) 172–173. – Гл. СУД 12 ( 1860) 690 (Аноним).
Лит: П. Поповић: Из књижевности. Бгд 1906. – Вукова преписка, 3. Бгд
1909. – O. Mučalica: Osnivanje katedre narodne istorije i knjievnosti i njen
prvi profesor u Liceju. Arhivski almanah 1 (1958) 177–190. – И. Тартаља:
Почеци рада на историји опште књижевности код Срба. САНУ 1964. – Ђ.
Трифуновић: Вукомановићев опис Никољског јеванђеља. ПКЈИФ 42 (1976)
45–51. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). –
Д. Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – Југословени и
Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ.1. Бгд 1989. – Р.
Љушић: Лицеј. – Водич кроз архив ДСС. – И. Марић: Философија на
Великој школи. Бгд 2003. – С. Војиновић: Псалми Давидови у преводу
Алексе Вукомановића. Књижевни лист 3 : 20 (1. април 2004) 16.
Архив: АСАНУ 7380/8
ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ Вид
(Брсечине код Дубровника, 16. XII 1853 – Дубровник, 10. VII 1933)
педагог, писац етнограф; учитељ и професор педагогије у женској
учитељској школи (Дубровник).
Бгр: НЕ 1 (У. Џонић).
Бгр, ббл: Караџић 2 (1900) 199–202 (Тих. Р. Ђорђевић). – СКА Год. 20
(1907) 318–325.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 319 (Г. Томовић). – СБР 2, 506 (Р. Мићић).
Нек: ПКЈИФ 13 (1933) 242–243 (Тих. Р. Ђорђевић). – СКА Год. 42 (1934)
160–161 (Б. Гавриловић). – ЈИЧ 1 (1935) 273–274 (M. J. Динић).
Нек, ббл: Narodna starina 32 : 12 (1933) 289–293 (Anonim).
54
Лит: Φ. Радић: Примедбе на „Белешке ο некојим старинама у граду
Корчули“. Старинар 6 (1889) 8–27 и 53–59. – Д. Миковић: Вид ВулетићВукасовић, српски књижевник. БВ 12 (15. 2. 1897). – Аноним: В. В.
Вукасовић. БК 6 (1900) 1643–1644. – Anonim [A.]: Car Dušan u Dubrovniku.
Savremenik 8 (1913) 380–381.
ВУЛИЋ Никола
(Скадар, 27. XI 1872 – Београд, 25. V 1945) класични филолог, историчар и
епиграфичар; др философије; професор универзитета (Велика школа,
Универзитет, Београд).
СКА: прави члан (Академије философских наука) од 19. II 1921.
Секретар Академије философских наука од 6. III 1928. до 6. III 1932; од
7. III 1937 до 7. III 1939; од 10. III 1944. до 2. V 1945.
Приступна беседа: Историја као наука. Шт.: СКА Глас 100 (1922) 49–
66. Проглашен 10. IV 1921. (СКА Год. 30 (1921) 180–200).
Бгр, ббл: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906, 112–114. –
СКА Год.: 29 (1921) 183–186 и 39 (1931) 156–169 и 47 (1938) 199–202. –
Мисао 10 (1922) 1867–1868. – Споменица о 100-годишњици I мушке
гимназије. Бгд 1939. Стр. 337–338. – НЕ 1 (В. Чајкановић). – ELU 4 (D.
Srejović).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 320–321 (С. Ферјанчић). – СБР 2, 507–508 (У.
Белић).
Ббл: Старинар н. с. 9–10 (1959) XV–XXIV (Р. Марић).
Нек: СКА Год. 52 (1945) 154–159 (Ј. Радонић). – Almanach ÖAW 98
(1949) 202–206. – Старинар н. с. 2 (1951) 353–354 (Р. Марић). – Südost-F.
12 (1953) 269–270 (В. Saria).
Лит: СКА Год. 30 (1921) 180–200 (J. М. Жујовић). – В. Чајкановић:
Неколико питања из античке прошлости... Богословље 8 : 3 (1933) 286–
287. – ПИ 116, 209–210 (A. Белић). – В. Новак: H. Вулић научник и човек.
У: H. Вулић, Из римске књижевности. Бгд 1958. Стр. V–LXXVI. –
Старинар н. с. 9–10 (1959) XI–XIV (Р. Марић). – П. Петровић: Н. Вулић
уредник Старинара. Старинар 35 (1984) 33–40. – С. Слапшак: Н. Вулић о
књижевности. ЛМС 436 (1985) 139–148. – В. Грујић: Лицеј и Велика
школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – Ф. Папазоглу: Н. Вулић о себи.
Старинар 49 (1998) 257–261. – Ф. Папазоглу: Н. Вулић историчар,
епиграфичар, археолог. У: Saecula confluentia. Бгд 2004. Стр. 29–41. – У.
Белић: Радови о антици Н. Вулића у Станојевићевој енциклопедији.
ЗМС/КС 7 (2005) 121–128.
Фотографија: САНУ–Ф 197, 197/1–4г
ВУЛОВИЋ Светислав
(Ивањица, 29. XI 1847. – Београд, 2/14. V 1898) правник и књижевни критичар; професор гимназије и Велике школе (југословенска књижевност).
VI 1879.
СКА: прави члан (Академије философских наука) наименован 5. IV
1887. Секретар Академије философских наука од 22. II 1891 до 22. II
1892; од 22. II 1896 до 22. II 1897.
55
Приступна беседа: [Бранко Радичевић]. СКА Год. 1 (1887) 147–153
[Извод]. Шт.: Бранко Радичевић. Прилог историји нове српске
књижевности. СКА Глас 13 (1889) 1–110 и 14 (1890) 1–198. Проглашен
21. II 1888 (СКА Год. 1 (1887) 147–153).
Бгр: Мали поменик, 59–60. – НЕ 1 (В. Петровић). – СКА Год. 1 (1888) 224.
Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 626–627 (В. Ягичъ). – Ж. П.
Јовановић: С. Н. Вуловић. У: С. Вуловић: Критике и огледи. Бгд 1953, 313–
318. – СБР 2, 513–514 (М. Ненин).
Нек: БК 4 (1898) 640. – ГНЧ 18 (1898) 317–326 (М. Иванић). – Дело 18
(1898) 501–503. – СКА Год. 12 (1899) 208–212 (Ј. М. Жујовић).
Лит: V. Jagić: Branko Radičević, Ein Beitrag zur neuen serbischen Literaturgeschichte. ASPh 13 (1891) 237–240. – Љ. Недић: Критичке студије о новијим српским писцима. ЛМС 237 (1906) 1–19. – Л. Лазаревић: Светла
имена међу професорима. ГПД 8 (1928) 46–48. – П. Поповић: С. Вуловић и
његов рад на старој књижевности. ГНЧ 42 (1933) 1–21. – ПИ 116 (A. Белић). – J. Скерлић: Историја нове српске књижевности. Бгд 1953, 411–413
+ 509. – З. Гавриловић: Први српски критичар импресиониста. ЛМС 377
(1956) 517–530. – Н. С. Мартиновић: Сарадња Св. Вуловића и В. Богишића
на српској етнографији. ПКЈИФ 22 (1956) 286–291. – Р. Димитријевић: С.
Вуловић као позоришни критичар. ЛМС 380 (1957) 366–381. – В. Новак:
Настанак и нестанак „Monumenta Serbica“ – Дипломатара И. К. Сакцинскога. Глас САН 234 (1959) 1–48. – Р. Димитријевић: Светислав Вуловић.
Бгд 1966, 1–448 [Ббл. : 431–438]. – П. Пешут: С. Вуловић и композиција
Гундулићева Османа. ПКЈИФ 34 (1968) 111–116. – С. Кићовић-Пејаковић:
Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. – В. Грујић:
Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – Споменица о столетници Љубомира П. Ненадовића. Ваљево 1995. – Сто година
Лексикографског рада у САНУ. САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83. – М.
САНУ 658).
Преписка: БК 15 (1909) [С. Вуловић Илариону Руварцу]. – Р. Димитријевић: Писма Св. Вуловића Ватрославу Јагићу. ЗИК 1 (1960) 131–161.
ВУЧЕТИЋ Антоније
(Дубровник, 18. XII 1845 – Дубровник, 16. V 1931) историчар; управник Дубровачког архива.
Бгр: НЕ 1 (М. Решетар). – ЕЈ 8 (Т. Macan).
Бгр, ббл: СКА Год. 37(1929) 135–143.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 322 (Р. Ћук ). – СБР 2, 517 (Ј. Вељковски).
Нек: Narodna starina 26 : 10 (1931)283 (Anonim). – СКА Год. 40(1932)
114–115 (Б. Гавриловић). – ПКЈИФ 12 (1932) 170–171 (Д. Павловић). –
ЈИЧ 1 (1935) 261 (M. J. Динић).
Лит: Аноним [Α. Α.]: Α. Вучетић. Нови живот 25 (1925) 363–366 [ббл.
365–366]. – П. Станојевић: Домаћа књижевна баштина у часопису
„Срђ“. ЗМС/КЈ 39:2 (1991) 381–393.
56
ГАВРИЛОВИЋ Богдан
(Нови Сад, 20. XII 1863 – Београд, 5. VIII 1947) математичар; др математике, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).
СКА: дописник (Академије природних наука) од 31. I 1902. Прави члан
(Академије природних наука) од 4. II 1905. Секретар Академије
природних наука од 6. III 1928. до 7. III 1931. Председник СКА 12 (16) II
1931. до 25. I (1. III) 1937.
Приступна беседа: Проблем простора, хиперпростора и континуума.
Шт.: СКА Глас 129 (1928) 3–23. Проглашен 7. III 1926 (СКА Год. 34
(1925) 264, 286–287)
Бгр, ббл: СКА Год. 15 (1902) 285–287. – Споменицао отварању Универзитета. Бгд. 1906, 141–142. – НЕ 1 (Д. Поповић). – EJ 4 (D. Mitrinović). –
Енциклопедија Новог Сада 5 (1996) 333–335. – Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996. Књ. 1, стр. 335; Књ. 2, стр. 300.
Ббл: GMFA serija II. 2 : 4–5 (1947) 203–204 (R. Kašanin).
Бгр, лит: СБР 2, 577–578 (А. Николић).
Heк.: GMFA serija II 2 : 4–5 (1947)201–203 (R. Kašanin). – Наука и
техника 3 (1947) 782–783 (Аноним [С. Б.]). – PIM 2 (1948) 7–10 (M.
Milanković). – САН Год. 54 (1951) 521–526 (М.Миланковић).
Лит: В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – М. Томић:
Математичке науке. У: Стогодишњица САНУ II, 13–34. – Б. Перишић,
Д. Трифуновић: Математичар Б. Гавриловић: живот и дело. Бгд 1994. –
Живот и дело српских научника 2. САНУ 1997. Стр. 71–102 (Ж.
Мијајловић).
Сабрана дела: Сабрана дела Б. Гавриловића, 1–5. Математички
институт САНУ 1997. (издање и на CD).
ГАВРИЛОВИЋ Јован
(Вуковар, 3. XI 1796 – Београд, 29. VII 1877) државник, географ и статистичар; попечитељ, члан Државног савета и књажевски намесник.
ДСС: прави члан од 1. VIII 1848. – Потпредседник ДСС 1849–1850,
1854, 1859, 1860.
СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне), наименован
29. VII 1864. Председник СУД 1864–1865, 1865–1866, 1867–1868.
Бгр: GE 18 (L. Léger). – Поменик, 84–88 (M. Ђ. Милићевић). – Дод.
Поменику, 176. – Ловчевић I, 303.
Бгр, ббл. лит: LPJ 2 (Р. Adamović). – M. Радевић: Аутобиографија J.
Гавриловића. ЗМС/И 4 (1971) 121–130. – M. Радевић: Белешка o J.
Гавриловћу. У: J. Гавриловић, Речник географијско-статистички Србије.
Бгд. 1994, 241–248. – СБР 2, 585–586 (М. Радевић).
Нек: Јавор 4 (1877) 1059. – Српске новине 44: 167 (1877) 2.
Лит: A. Гавриловић: Живот и рад J. Гавриловића. Бгд. 1900. – A. Гавриловић: Знаменити Срби ХIХ века, I. Загреб, 1901, 20–22. – Вукова преписка, 6. Бгд 1912. – Записи Ј. Грујића. Књ. 2 и 3. СКА 1923. – Ловчевић I и
II. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937.
– J. Шаулић: Вуков пријатељ и сарадник J. Гавриловић. Научни састанак
слависта у Вукове дане 14:3 (1984) 155–163. – Р. Љушић: Лицеј. – Водич
57
кроз архив ДСС. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002. – С.
Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–
1849. САНУ 2004 (Споменик 138).
Архив: АСАНУ: ИЗ 7380/9 [Аутобиографија].
Фотографија: САНУ–Ф 13, I
ГАВРИЛОВИЋ Михаило
(Алексинац, 6. VI 1869 – Лондон, 1. XI 1924) историчар и државник;
управник Државног архива (Београд), опуномоћени министар и
посланик кр. Србије на Цетињу, у Ватикану и Лондону.
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 3. II 1914. до 16. VI
1919, када je примљена к знању његова оставка на чланство.
Бгр, ббл: НЕ 1 (Н. Радојчић). – EJ 4 (V. Vučković).
Бгр, ббл, лит: ИЧ 38 (1991) 313–324 (С. Мереник). – ЕСИ 325–326 (Р.
Љушић). – СБР 2, 592 (Д. Илић).
Нек: СКГ н. с. 13 (1924) 425–427 (Сл. Јовановић). – Неимар 9 : 3 : 29–31
(1924) 382–383 (Ј. Алексијевић). – S. Rev. 3 : 8 (1924) 438–440 (R. W.
Seton-Watson). – Весник СПЦ 30 (1925) 188–190 (Аноним). – Le Monde
slave 4 (1925) 128–129 (Anonim [P. V. В]). – Архив књ. 9 другог кола 26
(1924–1925) 318–320 (Т. Р. Ђорђевић). – Браство 19 (1925) 333–334 (J.
Хаџи Васиљевић).
Лит: J. Скерлић: Др M. Гавриловић, Милош Обреновић и Вук Ст.
Караџић. СКГ 21 (1908) 871–874. – Сл. Јовановић: Кнез Милошева
унутрашња политика. СКГ 23 (1909) 833–843 + 912–921. – История
Славянской Филологiи, 387–388 (В. Ягичъ). – Сл. Јовановић: Милош
Обреновић, књ. 3. СКГ 30 (1913) 376–383 + 468–475. – Сл. Јовановић:
Предговор. У: М. Гавриловић: Из нове српске историје. СКЗ 1926. Стр.
ΙΙΙ-ΧΙΙ. – O. Jelisavetov: Rad M. Gavrilovića u Dravnoj arhivi. Arhivski
almanah 2 : 3 (1960) 15–21. – Г. Ковијанић: Школовање M. Гавриловића и
осврт на његов рад. Архивски преглед 1–2 (1968) 15–33. – Р. Самарџић:
Писци српске историје, 2. Бгд 1981. [Стр. 157–191: M. Гавриловић].
ГАЈ Људевит
(Крапина, 8. VII 1809 – Загреб, 20. IV 1872) политичар и књижевник;
др филозофије, краљевски саветник и издавач новина у Загребу.
Бгр: Поменик, 91–93 (М. Ђ. Милићевић). – GE 18 (L. Léger). – НЕ 1 (Б.
Водник). – EJ 4 (J. Šidak).
Бгр, ббл. лит: LPJ 2 (М. Živančević). – BLGS 2, 2–5 (H. Sundhaussen). –
СБР 2, 607–608 (В. Крестић). – HBL 4, 531–538 (N. Stančić).
Лит: П. Кулаковский: Иллиризмь. Варшава 1894. – История Славянской
Филологiи, 410–421 (В. Ягичъ). – Н. Wendel: Aus dem südslawischen
risorgimento. Gotha 1921. – Đ. Šurmin: Ličnosti i prilike iz novije prošlosti
Srba i Hrvata. ПКЈИФ 6 (1921) 165–183. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad
JAZU 247 (1933) 1–91. – M. Савковић: Огледи. Бгд 1952. Стр 64–209. –
58
Љ. Дурковић-Јакшић: Гајев покушај да издаје „Народне новине“
ћирилицом. ИЧ 4 (1952) 95–128. – К. Георгијевић: Гајев докторат
филозофије у Лајпцигу. ПКЈИФ 23 (1957) 92–93. – Ј. Хорват: Љ. Гај. Бгд
1960. – М. Живанчевић: Вукови пријатељи илирци. У: Вуков зборник
САНУ 1966. Стр 229–260. – В. Новак: Вук и Хрвати. САНУ, 1968 (ПИ
САНУ 417). – M. Живанчевић: Љ. Гај. ЗзС 3 (1972) 66–86. – М. Popović:
Lj. Gaj i V. St. Karadič. Radovi Instituta za hrvatsku povjest 3 (1973) 93–
111. – Lj. Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańsko-polskich
1772–1840. Wrocław 1977. – M. Живанчевић: T. Павловић и Љ. Гај. У:
Теодор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 79–89. – Југословени и
Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – В.
Крестић: Гарашанин и Хрвати. У: Илија Гарашанин (1812–1874). САНУ
1991 (НС 54).
ГАРАШАНИН Илија
(Гараши (крагујевачка нахија), 16. I 1812 – Београд, 10. VI 1874) државник; министар унутрашњих дела, иностраних дела и министар председник.
СУД: почасни члан од 29. VII 1864.
Бгр: Поменик, 93–98 (М. Ђ. Милићевић). – GE 18 (Anonim). – НЕ 1 (Сл.
Јовановић). – ЕЈ 4 (V. Čubrilović). – BLGS 2, 10–13 (G. Hering).
Бгр, ббл, лит: СБР 2, 616–624 (Ч. Попов).
Лит: С. Marx: The Eastern Question. A Reprint of Letters writen 1853–1856.
London 1897. – M. M. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – Записи J. Грујића.
Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – J. Ibler: Jedno novo djelo o političkoj historiji.
Vijenac 5 (1925) 283–286 + 317–319. – Ж. Живановић: Политичка историја Србије у другој половини 19 века. 1–4. Бгд 1923–1924. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – С. Јовановић: Влада Милана
Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – С. Јовановић: Спољашња политика И.
Гарашанина. СКГ н. с. 33 (1931) 422–431. – Д. Старањаковић:
„Начертаније Илије Гарашанина. ГИДНС 4 (1931) 392–418. – Ловчевић
I и II. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. – J. Mousset:
La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Д. Страњаковић: Како je
постало Гарашаниново „Начертаније“. Споменик СКА 91 (1939) 65–
74. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза
Михаила. Бгд 1963. – В. Вучковић. Односи између И. Гарашанина и Ј. Ристића. Глас САНУ 268 (1966) 133–174. – Уједињена омладина српска:
зборник радова. Нови Сад 1968. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина
српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад
1977. – D. MacKenzie: Ilija Garašanin: Balkan Bismarc. Colorado 1985. – Д.
Мекензи: Илија Гарашанин, државник и дипломата. Бгд. 1987. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989.
– И. Гарашанин (1812–1874). САНУ 1991 (НС 54). – Р. Љушић: И.
Гарашанин. У: 100 најзнаменитијих Срба, 180–186. – Д. Батаковић:
Начертаније И. Гарашанина. У: Пола века науке и технике, 19–44. – С.
Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини
1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). – Водич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин:
59
Нови Сад 2005. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба.
САНУ 2006 (ПИ САНУ 658).
Преписка: Г. Јакшић: Преписка И. Гарашанина Бгд. 1950.
Архив: АСАНУ: бр. 14. 233 [Д. Страњаковић: И. Гарашанин (рукопис)] и преписка
И. Гарашанина (ПИ 116, 215).
ГАРАШАНИН Милутин
(Београд, 10/22. II 1843 – Париз, 21. II / 5. III 1898) официр и политичар;
министар унутрашњих дела, посланик у Бечу и министар иностраних
дела.
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892.
Приступна беседа: О политичкој књижевности. Шт.: СКА Глас 42
(1894) 1–29 + [3]. Проглашен: 8. II 1894 (СКА Год. 7 (1893) 150–151).
Бгр: Дод. Поменику, 25–27 (М. Ђ. Милићевић). – Мали поменик, 65–66
(Л. Лазаревић). – GE 18 (Anonim).
Бгр, лит: НЕ 1 (Сл. Јовановић). – BLGS 2, 13–14 (G. Hering). – СБР 2,
625–628 (М. Самарџић).
Нек: Дело 17 (1898) 528–530 (Аноним). – Бранич 5 (1898) 168–169
(Аноним). – СКА Год. 12 (1899) 213–220 (Ј. М. Жујовић).
Лит: Аноним [С. М. И.] : Глас XLII. Српске Краљевске Академије,
приступна беседа академика М. Гарашанина. Дело 2 (1894) 167–183. – Ј.
Ристић: Једно намесништво 1868–1872. Бгд 1894. – С. Chryssaphidès:
Une entervue avec M. Garaschanine. La Revue bleue. 4 série. 7 : 10 (1897)
310–312. – Записи J. Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић:
Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – Ловчевић I и II. –
M. Lascaris: Greece and Serbia during the War of 1885. S. Rev. 11 : 31
(1932) 88–99. – С Јовичић: M. Гарашанин, Доколице. Глас MC 6 : 104–
105 (1939) 181–182. – J. M. Продановић: [Предговор]. У: M. Гарашанин,
Доколице. Бгд. 1939, 7–29. – Сл. Јовановић: О приступној академској
беседи J. Ристића. СКГ н. с. 61 (1940) 97–103. – M. Žeravčić: M.
Garašanin, lični fond 1843–1898. Bgd 1977. – С Терзић: Србија и Грчка.
Бгд, 1992. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – С.
Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској
1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).
ГЕРЧИЋ Јаков
(Шид, 10. XI 1788 – Сремски Карловци, 2. IX 1851) историчар; професор
и директор гимназије (Сремски Карловци).
Бгр: Савременици и последници, Ρ 425/2 (В. Алексијевић).
Бгр, лит: СБР 2, 676 (П. Штрасер).
Нек: Србске новине 18 : 102 (1851) 1. – Гл. ДСС 4 (1852) 275 [белешка].
Лит: Вукова преписка, 4. Бгд 1909. – Н. Радојчић: J. Герчић, први српски
покушај велике Опште историје. ГНЧ 37 (1928) 58–94. – Н. Радојчић: О
историјскоме методу И. Руварца. ГИДНС 5 (1932) 163–219. – Б.
Магарашевић: Једно писмо Г. Магарашевића J. Герчићу. ГИДНС 5 (1932)
60
435–437. – К. Петровић: Из историје Карловачке гимназије 1751–1851.
ГИДНС 12 (1939) 145–166. – Историја Карловачке гимназије. – Ж.
Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – В. Грујић: Лицеј
и Велика шюла. САНУ 1987 (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Ч.
Денић: Школовање ђака из Хрватске, Славоније и Далмације у
Карловачкој гимназији. Зборник о Србима у Хрватској 3 (1995) 83–194. –
Ч. Денић: Класични латински песници у предавањима Ј. Герчића.
ЗМС/КС 1 (1998) 59–72. – М. Јовановић: Професори латинског (и грчког
језика) и настава природних и математичких наука у наше две
најстарије гимназије. У: Природне и математичке науке у Срба до 1918.
Нови Сад 2007. Стр. 62–63.
Фотографија: САНУ–ФД 111
ГЕРШИЋ Глигорије, Гига
(Бела Црква, 29. VI / 10. VII 1842 – Београд, 8/21. III 1918) правник,
публициста и политичар; професор Велике школе (Београд), државни
саветник и министар правде.
СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 6. II 1869.
СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 23. I 1888. Прави
члан (Академије друштвених наука) од 6. I 1890.
Приступна беседа: Поглед на мађународни и државноправни положај
Босне и Херцеговине и острва Кипра према научним оценама
представника данашње међународно-правне теорије. Шт.: СКА Глас 37
(1893) 1–86 + [2]. Проглашен: 16. II 1893 (СКА Год. 6 (1892) 124–125).
Бгр: Мали поменик, 66–68 (Л. Лазаревић). – НЕ 1 (Сл. Јовановић). –
Opao 14 (1887) 117–120. – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд
1994, 86–87. – EJ 4 (D. Janković).
Бгр, лит: BLGS 2, 40–41 (E. Hösch).
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Т. Militar, Р. Adamović). – СБР 2, 677–679 (Љ.
Кркљуш).
Нек: Revue yougoslave 1 (1919) 214–215 (E. Nadovitch). – Забавник (Крф)
2 : 12 (15. IV 1918) 24 (Р. Милошевић).
Лит: Φ. Никић: Живот и рад Г. Гершића. Политика 26 : 7453 (30. I 1929)
1–2. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – М.
Поповић: Г. Гершић као теоретичар права. ЗМС/ДН 59 (1974) 67–79. – Н.
Вујашковић: Повратна снага закона и принцип стечених права. ЗМС/ДН
59 (1974) 80–91. – Ж. Милисавац: Историја Матице ерпске, Део 1. MC
1986. – В. М. Janković: G. G. Geršić. Pravni život 37 : 365 (1987) 775–788. –
B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – Ј.
Хасанбеговић: О једном антрополошком утемељењу права у нашој
правнотеоријској баштини – Г. Г. Гершић. У: Научно наслеђе Правног
факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 112–118. – Б. Марковић:
Развој теориje приватног права 1841–1941. У: Научно наслеђе Правног
факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 119–133. – М. Милојевић:
Гершић и Миловановић о међународној заједници. У: Научно наслеђе
Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр, 227–244. – Р.
Орлић: Гершићев поглед на централизацију и децентрализацију... У:
Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр.
61
270–273. – А. Влашкалин: Др Ј. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. –
С. Аврамовић: Г. Г. Гершић, професор правничког факултета и класичар.
ЗМС/КС 1 (1998) 73–78. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног
факултета (1808–1905). Бгд 1997. – M. Поповић: О филозофији права код
Срба. Бгд 2000.
Архив: АСАНУ ИЗ 14365, 7062. – АСБ 14365 (заоставштина)
ГИЉФЕРДИНГ Александар
Александерь Гильфердингъ
(Варшава, 2/14. VII 1831 – Картопол (Олонец. губ) 20. VI / 2. VII 1872)
историчар, етнограф, лингвиста и дипломата; руски конзул у Босни и
чиновник у Министарству иностраних дела.
Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (Н. Радојчић). – BLZ 10, 106. – EJ 4 (A. Belić). – СДР
121–124 (Л. П. Лаптева). – ЕСИ 329–330 (М. Екмечић). – КМЕ 1, 488–
490 (В. Велчев). – СБР 2, 687 (М. Екмечић).
Лит: История Славянской Филологiи, 769–774 (В. Ягичъ). – Ситнији
списи Ђ. Даничића 1. СКА 1925. Стр. 422–430. – С. Станојевић: Историја
српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Д. Берић: Устанак
у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). – М. Екмечић: Предговор другом издању. У: A. Гиљфердинг, Путовање по Херцеговини, Босни и
Старој Србији. Бгд 1996. Стр. 5–20. – Водич кроз архив ДСС. – Р. Маројевић: А. Гиљфердинг, Босна, Херцеговина, Стара Србија. СКГ 2, 3, 5–8
(1994) 170–174.
ГЛЕДСТОН Вилијам Еварт
William Ewart Gladstone
(Ливерпул, 29. XII 1809 – Хаварден, 19. V 1898) социолог и државник;
председник владе Велике Британије.
СУД: почасни члан од 19. X 1880.
Бгр. ббл. лит: НЕ 1 (С. Јовановић). – EBri 10 (Anonim [M. R. D. F.]). –
DNB. Index and Epitome (London 1906) 499–500 (S. Lee). – DNB 22 :
Suppl. (1909) 705–754 (H. W. Paul). – BLZ 10, 106. – СБР 2, 693–694 (Б.
Момчиловић).
Нек: СКА Год. 12 (1898) 225–232 (J. M. Жујовић). – Бранич 5 (1898) 392–
395 (M. C. Марковић). – Дело 18 (1898) 504–507 (Аноним). – MTA
Emlékbeszeték 10: 3 (1899) 51–80 (G. Endre).
Лит: Н. Јовановић: Гледстонов пријем српске адресе. Задар 1881. – St. Boskovic: La mission du peuple serbe. Bruxelles 1886. – J. Morley: The life of W.
E. Gladstone. Vol. 1–3. London 1903. – Ч. Мијатовић: [Заслуге В. E. Гледстона за српски народ]. Трговински гласник 234 (1905) 1–2. – В. Јовановић: Енглеска библиографија о источном питању у Европи. СКА 1908
(Споменик 48) и Бгд 1978. – Ј. Б. Јовановић: Гледстон. Недељни преглед 2
(25. XII 1909) 665–670. – R. W. Seton-Watson: The Southern Slav Question
62
and the Habsburg Monarchy. London 1911. – L. Vojnović: Strossmayer i Gladstone. Savremenik 7 (1912) 20–29. – P. Ситон Ватсон: Преписка између епископа Штросмајера и Гледстона. Дело 63 (1912) 97–106 + 262–266 +
423–429 и 64 (1912) 224 – 230 + 416–421 и 65 (1912) 83–93. – Д. ТунгузПеровић: В. Ј. Гледстон o Црној Гори и Црногорцима. Записи 7 : 3 (1930)
158–162. – С. Јовановић: Гледстон. Бгд. [1937]. – Лорд Понсонби: Гледстон. Човечанство 1: 3(1940) 19–23. – В. Новак: Гледстон и Штросмајер.
Британија 1 : 5 (1940) 1–7 [= Човечанство 1 : 1 (1940) 1–7]. – В. Новак:
Гледстон у светлости некролога југословенске штампе. Даница 1 : 1
(1940) 4–9. – Л. Смодлака: Штросмајер и Енглеска. Даница 2 : 11 (1941)
1–4. – X. Капиџић: Један документ из 1880. год. Годишњак Историског
друштва БиX 2 (1950) 257–265. – R. W. Seton-Watson: Disraeli, Gladstone
and the Eastern Question. London 1962. – A. Ramm: The Political Correspondence of Mr. Gladstone and Lord Grandville 1876–1886. Vol. 1–2. Oxford
1962. – R. T. Shannon: Gladstone and Bulgarian Agitation 1876. London 1963.
– К. Милутиновић: Гледстон и Штросмајер према босанско-херцеговачком устанку. Годишњак Историјског друштва БиХ 21–27 (1976) 111–124.
– H. W. Paul: The Life of W. E. Gladstone. London s. a. – F. Singleton: Mr.
Gladstone and the Eastern Question. In: Jugoslovensko-britanski odnosi. Bgd
1988. Str. 39–50. – Владимир Јовановић : Успомене. Бгд 1988. – S. KabiljoŠutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989. – А. Растовић: Велика Британија и
Србија 1878–1889. Бгд 2000. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски
либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
Библиотека В. Гледстона у Британском музеју.
ГОВЕН Огист
Auguste (Marie) Gauvin
(Везул поред Белфора, 1861 – Париз, 17. IV 1931) правник, публициста,
новинар.
СКА: дописник (Акдемије друштвених наука) од 16. II 1920.
Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 320–321. – НЕ 1 (М. Ибровац).
Нек: ЖР 7 (1931) 475–477 (Д. Д. Живаљевић). – Нова Европа 23 (1931)
390–391 (Аноним = Ч). – СКГ н. с 33 (1931) 44–45 (J. M. Јовановић). – Le
Monde slave n. s. 8 : 2 (1931) 1–4 (Anonim). – S. Rev. 10 (1931–1932) 175–
176 (R. W. Seton-Watson). – СКА Год. 40 (1932) 112–113 (Б. Гавриловић).
– Браство 26 (1932) 217–227 (Б. Поповић, M. Ибровац, Б. Гавриловић, В.
Чајкановић, J. Ђоновић, Б. A. Богић).
Лит: M. Ibrovac: Un général de la plume. Revue yougoslave 1 (1919) 515–
520. – J. Grgašević: O. Goven. J. Nj. 3 (1919) 686–687. – M. Ибровац:
Огист Говен. Нова Европа 1 (1920) 77–80. – Аноним = Α. Α.: Γ. Огист
Говен. СКГ н. с. 10 (1923) 558–559.
ГОЛУБОВИЋ Димитрије
(1826 – Београд, 16/28. II 1899) правник; председник Апелационог и
Касационог суда и члан Државног савета.
СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован 29. VII 1864.
63
Бгр, лит: СБР 2, 744–745 (П. Илић).
Нек. бел: Бранич 6 : 6 (1899) 286.
Лит: Записи J. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – Ж. Живановић: Политичка
историја Србије 1–3. Бгд 1923–1924. – Споменица Мушке гиназије у
Крагујевцу 1833–1933. Крагујевац 1934. – Р. Љушић: Кнежевина
Србија 1830–1839. Бгд 1986, 239. – Р. Љушић: Лицеј, 339.
ГОРЈАНОВИЋ Крамбергер Драгутин
(Загреб, 25. X 1856 – Загреб, 22. XII 1936) геолог и палеонтолог; др
„scientiae naturalis“ (Тибинген) професор универзитета (Загреб; геологија
и палеонтологија).
Бгр: СКА Год. 27 (1914) 213–215. – F. Ožegović i V. Kochansky-Devidé:
ivotni put D. Gorjanovića. Geološki vjesnik 10 za 1956 (1957) 9–16. – Гл.
САН 8 (1957) 252–253 (M. Луковић). – Spomenica Prirodoslovnomatematičkog fakulteta, 1874–1974. Zagreb 1974. Str. 160–161.
Бгр, ббл: Priroda 17: 2–3 (1927) 29–35 (M. Hiirtz). – BSci 3 : 2 (1956) 35–
37 (M. Salopek). – EJ 4 (M. Herak).
Ббл, лит: Glasnik hrvatskog prirodoslovnog društva 38–39 (1925–1926)
XXVII–XXXVIII (J. Poljak) i XXXIX – XLVIII (В. Żarnik). – Geološki
vjesnik 10 za 1956 (1957) 17–29 (V. Kochansky-Devidé i M. Malez).
Бгр, ббл, лит: M. Salopek: Akademik D. G. Kramberger kao paleontolog,
geolog i paleoantropolog. Rasprave i građa za povijest nauka 3 (1969) 153–
169. – HBL 5, 57–60 (J. Radovčić).
Нек: Nastavni vjesnik 45 (1936–1937) 1–2 (F. Šuklje). – Sl. R 9 (1937) 137
(Anonim = O. В.). – Гл. САН 8 (1957) 252–253 (M. Луковић).
Лит: V. Vouk: D. G. Kramberger. Savremenik 19 (1926) 71–72. – E. Miler:
Teorija evolucije. Savremenik 20 (1927) 71–76. – S. Vuković: Prethistorijsko
nalazište spilje Vindije. HZ 2 (1949) 243–249. – M. Herak: Znanstveno djelo D.
G-Krambergera. Geološki vjesnik 10 za 1956 (1957) 1–7. – Lj. Barić: D. G.
Kramberger i otkriće Krapinskog pračovjeka. U: Krapinski pračovjek i evolucija hominida. JAZU 1978. Str. 23–51. – V. Kochansky-Devidé: D. G. Kramberger kao antropolog. U: Krapinski pračovjek i evolucija hominida. JAZU 1978.
Str. 53–59. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
Споменица: Glasnik hrvatskog prirodoslovnog društva 38–39 (1925–1926):
Spomenica u počast gosp. prof. dru. D. Gorjanović-Krambergeru prig. 70-g.
njegova rodjenja i 50-g. njegova znanstvenog rada. – D. GorjanovićKramberger 1856–1936. JAZU 1987.
ГРАНИЋ Филарет
световно име Бранко
(Велика Кикинда, 1/13. IX 1883 – Београд, 3. II 1948) византолог и патролог; др философије, архимандрит и професор универзитета (Београд).
СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 18. II 1935. Прави
члан (Академије друштвених наука) од 16. II 1940.
64
САН: редовни члан. Није распоређен у одговарајуће одељење; умро je
фебруара, a 22. III 1948. je држана седница на којој су чланови СКА
разврстани по одељењима.
Бгр: Д. Руварац: Манастир Беочин. Сремски Карловци 1924. Стр. 51–53:
Др Филарет (у свету Бранко) Гранић. – EJ 4 (I. Nikolajević).
Бгр, ббл: СКА Год. 43 (1935) 226–232 и 49 (1940) 231–234. – Богословље
24 (1980) 27–41 (A. Јевтић, Љ. Никић).
Ббл: ЗРВИ 6 (1960) 257–272 (Љ. Никић).
Бгр, ббл, лит/ббл : LPJ 2 (D. M. Kalezić). – ЕСИ 331–332 (Р. Радић). –
СБР 2, 772–773 (М. Тишма).
Нек. Гл. СПЦ 29 (1948) 311–312 (Д-л = Данило Цветков). – ИЧ 1 (1948)
400–402 (Г. Острогорски). – BS 10 (1949) 135–138 (Г. Острогорский).
Лит: М. Тишма: Архимандрит Ф. Гранић. Српски Сион 107 : 4 (1998)
100–102.
ГРЕКОВ Борис Дмитриевич
Борис Дмитриевич Греков
(Миргород, 9/21. IV 1882 – Москва, 9. IX 1953) историчар и слависта;
директор Института Славяноведения АН СССР.
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 9. IV 1947.
Бгр, ббл. лит: БСЭ 7 (М. У. Будовниц).
Ббл, лит: Академику Б. Д. Грекову ко дню семидесятилетия. АН СССР
1952 (В. И. Шунков).
Нек, ббл: КСИС 12 (1954) 80–98 (Аноним).
Нек: HZ 7 : 1–4 (1954) 244–245 (J. Šidak). – Pamiętnik Słowiański 4 : 1
(1954) 45–51 (W. Hejnosz).
Лит: Т. Тарановски: Неки нови прилози за историју словенских права. Архив 36, друго коло (1929) 130–139. – М. Kostrenčić: Vinodolski zakon. HZ 2 :
1–4 (1949) 131–152. – В. Д. Королюк: Академик Б. Д. Греков и советские
историко-славистические исследования. Советское славяноведение 5
(1972) 13–18. – Н. А. Горская: Б. Д. Греков и историческя наука. Вестник
АН СССР 8 (1972) 129–131. – Я. Н. Щапов: Академик Б. Д. Греков как
историк киевской Руси. Вестник АН СССР 9 (1982) 129–135.
ГРИГОРОВИЧ Виктор Иванович
Виктор Иванович Григорович
(Балта, 30. IV / 12. V 1815 – Јелисаветград, 19/31. XII 1876) филолог,
слависта и историчар; професор универзитета (Казахстан).
Бгр, ббл/лит: СДР, 131–134 (С. Б. Бернштейн). – ЕСИ 334 (С. Ћирковић).
– КМЕ 1, 546–548 (П. Боичева).
65
Лит: Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику. Гл. ДСС 6 (1854)
88–149. – И. И. Срезневский: На память о Бодянском, Григоровиче и
Прейсе. СПб. 1878. – С. Петровић: Григорович В. И, Срби у Русији. ЛМС
120 (1879) 175–194. – А. И. Александров: Памяти В. И. Григоровича.
Варшава 1902. – История Славянской Филологiи, 338–345 + 479–484 (В.
Ягичъ). – Донесенія В. И. Григоровича объ его путешествіи по
славянскимь землямі. Казань ИАН 1915. – A Гавриловић: Словенска
путовања. Бгд 1922. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем
веку. САНУ 1937. – X. Поленаковић: В. Ст. Караџик, В. И. Григорович и
С. Враз како собирачи и издавачи на македонската народна песна.
Иднина 5 (1950) 27. – Е. Р. Naumov: Несколько писам В. Караджича к
русским историкам В. И. Григоровичу и М. Погодину. Славянская
историография и археология (1969) 221–230. – М. Живанчевић: В. И.
Григорович и југославистика. ЗзС 33 (1987) 65–78. – В. Вулетић: Руси и
Срби у сусрету. MC 1995.
ГРИМ Јакоб
Jakob Grimm
(Ханау, 4. I 1785 – Берлин, 20. IX 1863) филолог и писац; библиотекар
и професор универзитета (Гетинген).
Бгр: НЕ 1 (М. Селесковић). – EJ 4 (M. Mojašević).
Бгр, лит: GE 19 (Α. Bossert). – Ludwig Denecke: Jakob Grim und sein
Bruder Wilhelm. Stuutgart 1971.
Лит: Вукова преписка, 1 и 4. Бгд 1907, 1909. – История Славянской
Филологiи, 368–369 (В. Ягичъ). – М. Мојашевић: Српска народна
приповетка у немачким преводима: од Грима и Вука до Лескина. Бгд
1950. – М. Ибровац: Гримови преписи српских народних песама. ЗМС/КЈ
3 (1955) 1–12. – М. Мојашевић: Караџићеве посете браћи Грим. Анали
ФФ 3 (1963) 85–103. – Schriften der Bruder Grimm – Gesellschaft Kassel.
Marburg 1963. – M. Мојашевић: Гримов превод и примерак Караџићеве
граматике. Бгд 1965. – М. Mojašević: Deutsch-Jugoslawische Begenungen.
Wien 1970 Str. 33–57. – Hennig Dieter: Katalog der Ausstellung im Palais
Bellevue. Kassel 1973. – M. Мојашевић: Јаков Грим и српска народна
књижевност. Бгд 1983 (ПИ САНУ 553). – О двестагодишњици Јакова
Грима. САНУ 1988. – П. Ивић: Јакоб Грим и српски језик. У: Из историје
српскохрватског језика. Ниш 1991. Стр. 269–275. – М. Мојашевић: J.
Грим. Прилог историји филологије и немачко-српских културних веза.
Бгд 1995. (ПИ САНУ 631). – М. Вукић: Вук Караџић између Гетеа и
Грима = Vuk Karadžić zwischen Goethe und Grimm. Бгд 1998. – Водич
кроз архив ДСС. – М. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином
листу Allgemeine Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844).
САНУ 2001. (ПИ САНУ 649). – Н. Милошевић-Ђорђевић: Казивати
редом : Прилози проучавању Вукове поетике усменог стварања. Бгд
2002. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ
2006 (ПИ САНУ 658).
Архив: АСАНУ–ИЗ 8686.
66
ГРОДЕР Антоније
(око 1810 – 22. I 1885) лекар; др медицине, окружни физикус у Шапцу.
СУД: дописни члан наименован. 29. VII 1864.
Бгр, лит: СБР 2, 818 (В. Берић).
Лит: Михаиловић: Из историје санитета. – Перуничић, 699 (АСАНУ
32–1862). – V. Marjanović: Prve apoteke i apotekari u Šapcu. U: Dest
godina rada sekcije zа istoriju medicine i farmacije SLD. Bgd 1960. Str.
225–229. – B. Berić: Akušerstvo i ginekologija u Srbiji od ХII–ХХ veka. U :
XXX jubilarna ginekološko-akušerska nedelja SLD. Bgd 1986. Str. 21–55.
– J. Панчић: Сабрана дела. Књ. 7. Бгд 1998. – Водич кроз архив ДСС,
374, 390. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
ГРОТ Јаков Карлович
Яаков Карлович Грот
(Петербург, 15/27. XII 1812 – Петербург, 24. V / 5. VI 1893) филолог,
историчар и преводилац; професор универзитета (Хелсинки).
СУД: дописни члан од 19. X 1880.
Бгр: ЭС 9 (С. Венгеров).
Ббл: СбОРЯС 32 (1883) 1–56 (С. И. Пономаревъ).
Бгр, ббл, лит: Материалы для Бioграфическаго Словаря 3 : 1, 226–263. –
Я. К. Гротъ, н±сколько данныхъ къ его біoграфiи и характеристик±. Спб.
1895. – К. Я. Грот: Материалы для жизнеописаыя академика Я. К. Грота.
Спб. 1912. – Д. Д. Языковъ: Обзоръ жизни и трудовъ русскихъ
писателей и писателъницъ. СбОРЯС 95 : 3 (1916) 80–128. – Булахов 1,
85–89. – СДР 136 (Ю. Ф. Иванов).
Лит: Р. Tomić : J. K. Grot. Vienac 31 (1899) 535–537 + 549–551. – История
Славянской Филологiи, 678–683 (В. Ягичъ). – Памяти академика Я. К.
Грота. СбОРЯС 90 : 3 (1913) 1–87 (А. А. Шахматов, Е. В. П±тухов, П. О.
Моразов, И. В. Ягич, Α. Θ. Кони). – Anonim [Р. Т.]: Stogodišnjica J. К.
Grota. Savremenik 8 (1913) 135.
ГРОТ Константин Јаковљевич
Константин Яковлевич Грот
(Царско село, 22. VI / 4. VII 1853 – Лењинград, 29. IX 1934) историчар и
историчар књижевности; професор универзитета (Варшава), управник
архива у Петрограду.
Бгр: ЭС 9 (Аноним).
Ббл: Новый сборник по славянов±д±ыю, стр. XXVI–XXX.
Бгр. ббл, лит: V. A. Francev: К. J. Grot. Praha 1935. – СДР 134–136 (Ю.
И. Штакельберг).
67
Лит. Аноним: Известија Константина Багрјанороднаго о Сербах и
Хорватах... Отаџбина 5: 20 (1880) 692–694. – F. Rački: Izvestija
Konstantina... Rad JAZU 59 (1881) 201–218. – Φ. Шишић: Име Хрват и
Србин и теорије о досељењу Хрвата и Срба. ГНЧ 35 (1923) 1–49. – С. И.
Данченко: Руски научници у Србији од 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981)
105–128.
ГРУЈИЋ Јеврем
(Даросава, 8. XI 1827 – Београд, 15/27. IX 1895) политичар и дипломата;
министар правде, министар унутрашњих дела, члан Државног савета и
посланик у Цариграду, Лондону и Паризу.
СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 20. III
1869. Секретар Одбора 1870–1871.
Бгр: Дод. Поменику 27–30. – Ловчевић I, 136. – GE 19 (Anonim).
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (D. Vlatković). – СБР 2, 833–837 (Ч. Попов).
Бгр, лит: НЕ 1 (С. Јовановић). – EJ 3 (V. Čubrilović). – BLGS 2, 95–96 (A.
Moritsch).
Нек: Српске новине 62 : 210 (19. IX 1895) 1058 (Аноним). – СКА Год. 10
(1898) 209–251 (П. Срећковић).
Лит: Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић:
Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – Ловчевић I и II. – Михаиловић: Из историје санитета. – Д. Страњаковић: Светозар Милетић и Јеврем Грујић 1848. год.
ЗМС/ДН 13–14 (1956) 141–148. – J. Милићевић: Јеврем Грујић : историјат
светоандрејског либерализма. Бгд 1964. – В. Н. Кондратјева: Уједињена
омладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива.
Нови Сад 1977. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд, 1992. – Н.
Павковић: Етнографски записи J. Грујића. САНУ 1992 (СЕЗ 96). – M.
Subotíc: Sricanje slobode. Niš 1992. Str. 68–78. – Водич кроз архив ДСС. –
А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000. – С. Војиновић: На међи путописа и дневника: необјављени путни дневник Јеврема
Грујића. У: Књига о путопису. Бгд 2001. Стр. 67–70. – Д. М. Ковачевић:
Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европски утицаји на
српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
Архив: АСАНУ: ИЗ 10 025–10 032 (заоставштина).
ГРУЈИЋ Никанор
световно име Милутин; пс. Срб – Милутин
(Липова, 1. XII 1810 – Пакрац, 8. IV 1887) епископ, књижевник и црквени беседник; епископ пакрачки и професор богословије.
68
Аутобгр: Автобиографија Никанора Грујића некад. Епископа пакрачког.
Сремски Карловци 1907.
Бгр: Поменик, 108–110 (М. Ђ. Милићевић). – EJ 4 (В. Kovaček).
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (D. Vlatković). – СБР 2, 843–844 (М. Клеут). – HBL 5,
265–266 (D. Agičić, M. Švab).
Бгр, лит: НЕ 1 (В. Петровић). – BLGS 2, 96–97 (E. Hösch).
Нек: Браник (30. IV 1887) 2–3 (В. Красић). – Јавор 14 (1887) 241–244. –
ЛМС 152 (1887)126–135. – Хришћански весник 9 (1887) 605–620. – Д.
Руварац: Беседа на парастосу блаженопочившег Никанора Грујића. Бгд
1887.
Лит: М. Димитријевић: У славу и спомен владици Никанору Грујићу.
ЛМС 158 (1889) 107–114. – Ђ. Магарашевић Живот и књижевни рад Н.
Грујића, пакрачког владике. Rad JAZU 156 (1904) 1–134. – Д. Руварац:
Вуков превод Св. писма и примедбе Н. Грујића на њега. Српски Сион 14 :
21 (1904) 617–623. – Ј. Скерлић: H. Грујић. СКГ 14: 10 (1905) 783–790. –
M. Лесковац: Никанор Грујић и Илирски покрет. ЗМС/КЈ 1 (1953). – Ж.
Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Д. Микавица:
Никанор Грујић у српском народном покрету 1848–1849. У: Зборник
радова научног скупа Српски покрет у револицији 1848–1849. Нови Сад
2000. Стр. 229–249.
ГРУЈИЋ Радослав
(Земун, 17/29. VI 1878 – Хвар, 25. V 1955) теолог и историчар; протојереј
и професор универзитета (Филозофски факултет, Скопље; Богословски
факултет, Београд).
Бгр: НЕ 1 (Н. Радојчић). – EJ 4 (S. Ćirković).
Ббл: Год. СФФ 1 (1930) 320–322 (Аноним). – ЗМС/ДН 12 (1956) 109–124
(Љ. Никић).
Бгр. ббл: СКА Год. 48 (1939) 234–255. – Богословље 24 (1980) 47–71 (Д.
Кашић, Љ. Никић).
Бгр. ббл. лит: LPJ 2 (М. М. Nikolić). – ЕСИ 336–337 (С. Милеуснић). –
СБР 2, 846–848 (Вл. Јовановић). – HBL 5, 266–267 (D. Agičić, N. Lučić).
Нек: Гл. СПЦ 36 : 6 (1955) 104–106 (С. Душанић). – ЗМС/ДН 11 (1955)
184–185 (Ж. Видак). – ИЧ 6 (1956) 259–261 (М. Костић). – ПКЈИФ 22
(1956) 165–166 (Д. Медаковић). – Гл. САН 7 : 1 (1956) 128–131 (Н.
Радојчић). – Südost-F. 16 (1957) 449–450 (В. Saria). – Старинар н. с. 5–6
(1954–1955) 401–402 (А. Дероко).
Лит: J. Радонић: Р. М. Грујић, Где je основ нашим народно-црквеним
саборима? ЛМС 254 (1909) 58–60. – Д. Руварац: Апологија српског
народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја. БК 15
(1909) 37–47. – Д. Руварац: Доле научну образину г. Р. М. Грујићу. 1–2.
Сремски Карловци 1910. – J. Srebrnić: Grujić Dr. R. M, Istorija hrišćanske
crkve 1. Bogoslovni vestník 1 (1921 ) 328–334. – С. Станојевић: Историја
српског народа у средњем веку. СКА 1937. – И. Дујчев: Снегаров Ив.,
69
Скопската епархија исторически очерк и въ зражения върху
съчинението на проф. Р. Грујич Скопска митрополија. Македонски
преглед (София) 11 : 3–4 (1939) 268–271. – С. Радојчић: Успомени Р. М.
Грујића. ЗЛУМС 5 (1969) VII–XII. – Љ. Дурковић-Јакшић: Спасавање
моштију српских светитеља... У: Манастир Раваница. Споменица о
шестој стогодишњици. Бгд 1981. Стр. 215–228. – Д. Медаковић: Улога
професора Р. М. Грујића у враћању српских драгоцености из Загреба
1946. Зборник о Србима у Хрватској 5 (2004) 137–152.
ГРУЈИЋ Сава
(Колари, 25. XI 1840 – Београд, 21. X / 3. XI 1913) официр и политичар;
министар војни, министар иностраних дела, посланик у Атини, Петрограду и Цариграду и председник Државног савета.
СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2.
VI 1875.
Бгр: Мали поменик, 76–77 (Л. Лазаревић). – НЕ 1 (С. Јовановић). – GE 19
(Anonim). – BLGS 2, 97–98 (A. Moritsch). – М. Милићевић, Љ. Поповић:
Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003. Стр. 78–83.
Бгр, ббл, лит: EJ 3 (Ν. Maksimović). – VE 3 (D. Тr.). – ЕСИ 337–338 (С.
Ратковић-Костић). – СБР 2, 848–850 (М. Самарџић).
Нек: Ратник 1 (1914) (М. Рашић). – Славянская изв±стия 54 (1913) 739
(Аноним). – СКГ 14 (1914) 557 (Аноним). – СКА Год 27 (1914) 202–203
(Ст. Новаковић).
Лит: П. Путник: Мисли о војеној организацији Србије. Панчево 1875. –
Записи Ј. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – С. Јовановић: Влада Милана
Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Б.
Јововић: Генерал Сава Грујић – војник, политичар и дипломата. Војно
дело 49:3 (1997) 155–174. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–
1889. Бгд 2000. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003.
Архив: АСБ – збирка докумената V–1 кутија 82.
ДАМЊАНОВИЋ Радован, Paja
(Синошевић, 29. VIII 1811 – затвор у Гргусовачкој кули, 14. III 1858)
политичар; управник београдске вароши, министар финансија,
министар унутрашњих дела и председник Врховног суда.
Бгр: Поменик, 124–126 (М. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 303. – EJ 3
(D. Janković).
Нек: Гл. СУД. 10 (1858) 386–387 (Аноним).
Лит: Б. Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића
1804–1850. Бгд 1901. – Записи Ј. Грујића. Књ. 1 и 2. СКА 1922–1923. – С.
Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – Ловчевић I и II. –
Р. Љушић: Лицеј. – A. Васиљевић: Moje успомене. СКЗ 1990. – Водич кроз
архив ДСС.
70
ДАНЕШ Јиржи
Jiří Daneš
(Нови Двур, 23. VIII 1880 – Лос Анђелес, 12. IV 1928) географ (геоморфологија и антропогеографија) др философије; професор универзитета (Карлов универзитет, Праг).
Бгр, ббл: НЕ 1 (П. Вујовић). – Hr E 4 (Anonim).
Нек: ГГД 14 (1928) 185–186 (Б. Ж. Милојевић). – AČAVU 39 (1929)
107–122 (F. Štula). – S. Rev. 7 (1928–1929) 197–198 (Anonim).
Нек. бел: СКА Год 37 (1929) 97 (А. Белић).
Споменица: Život a práce prof. dra J. V. Daneše: 1880–1928 (= Life and
work of J. V. Danes). Praha 1928. Str. 1–104 [73–80: bbl dela i lit. (J.
Stehule)].
ДАНИЧИЋ Ђура
крштено име Ђурађ Поповић
(Нови Сад, 6. IV 1825 – Загреб, 17. XI 1882) филолог; професор Лицеја,
библиотекар Народне библиотеке (Београд) и први секретар ЈАЗУ.
ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1849. Секретар ДСС од 1857 до 1861.
СУД: прави члан (Одбора филолошких наука) од 30. I 1869. Председник
СУД 1878.
Бгр: Поменик 126–135 (М. Ђ. Милићевић). – Opao за 1876 (J. Бошковић).
– НЕ 1 (A. Белић). – Β. Петровић: Хронологија важнијих догађаја из
живота Ђ. Даничића. Наша књижевност 5 (1947) 329–334. – ЗМС/ КЈ 1
(1953) 101–122 и 2 (1954) 108–122 и 3 (1955) 126–135 (Ђ. Живановић). –
EJ 3 (A. Belić). – Енциклопедија Новог Сада 6 (1996) 280–286.
Ббл: Коло 1 : 14 (1889) 232–236 (Ђ. Ђорђевић). – Даничићев зборник. ПИ
СКА 55 (1925) V–XVI (Љ. Стојановић). – ЗМС/ФЛ 18: 1 (1976) 9–63 (М.
Радовановић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (M. M. Nikolić). – Књига Ђ. Даничића. Бгд 1976. Стр.
379–436 (В. Ђурић). – ЈФ 32–50 (1976–1994). – ЕСИ 342 (Т. СуботинГолубовић). – КМЕ 1, 570–571 (А. Давидов, Е. Томова).
Нек: Српско коло 47 : прилог (1882) 16 (Ј. Бошковић). – Отаџбина 11
(1882) 614–628 (С. Вуловић). – Rad JAZU 77 (1885) 127–202 (A. Pavić).
Лит: Т. Флоринский: Ю. Даничичъ. СЭ 6 (1884) 305–311. – История
Славянской Филологiи, 737–745 (В. Ягичъ). – М. Ђ. Милићевић: Помени о
Даничићу. ГНЧ 5 (1883) 1–140. – M. Ђ. Милићевић: Помени о Даничићу и
његова писма. Бгд. 1883. – С. Новаковић: Белешке о Ђ. Даничићу. ГНЧ 8
(1886) 389–484. – T. Маретић: Лексичко благо у Даничићеву пријеводу
Старог завјета. Коло 1 : 14 (1889) 223–228. – Ф. Рачки: Ђ. Даничић као
тајник ЈАЗУ. Коло 1 : 15–16 (1889) 242–245. – Љ. Стојановић: Из
младости Ђ. Даничића. СКГ 7 (1922) 433–439 и 531–534. – T. Maretić: Đ.
Daničić. Lj. JAZU 37 (1923) 72–84. – Р. Врховац: Карактер и рад Ђ.
Даничића. Нови Сад 1923. – Љ. Стојановић: Ситнији списи Ђ. Даничића.
СКА 1925. – Даничићев зборник. СКА 1925. – Прослава стогодишњице од
рођења Ђ. Даничића. СКА Год. 34 (1926) 121–234. – A. Белић: Извештај о
Даничићевој прослави. СКА Год. 34 (1926) 259–263. – ПИ 116 (A. Белић). –
71
И. Тартаља: Ђ. Даничића лекције из естетике. Бгд 1968. – 150 годишњица
рођења Ђ. Даничића. ЗМС/ФЛ 18 : 1 (1976). – Ђ. Трифуновић: Ситнији
списи Ђ. Даничића. ПИ САНУ 486 (1975). – Књига Ђ. Даничића. Бгд
1976. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. –
Зборник о Ђ. Даничићу. САНУ 1981. – 100 најзнаменитијих Срба, 552–
560 (П. Ивић). – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – Водич
кроз архив ДСС. – Година 1847. у српској књижевности и култури. САНУ
1999 (НС 91). – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003.
Архив: AСАНУ: ИЗ 7380/10 аутобиографија.
ДВОРЖАК Антоњин
Antonín Dvořák
(Нелахозевси, 8. IX 1841 – Праг, 1. V 1904) музичар и композитор; професор музике (Праг).
СКА: дописник (Академије уметности) од 23. I 1888.
Бгр: AČAVU 15 (1905) 145–149 (K. Knittl).
Бгр, лит: EBri 7 (D. M. L. – J.). – NÖB 9, 146–153 (F. Zagiba). – Muz. E. 1
(E. Hk.). – БСЭ 7 (И. Ф. Бэлза).
Нек: БК 10 (1904) 607 (Аноним).
Лит: [Х: Х. Х.] : А. Дворжак. СКГ 14 (1905) 439–442. – М. Милојевић: А.
Дворжак. СКГ нс. 25 (1928) 377–383. – O. Berkopec: Smetana a Dvořák и
Slovincu. ČJR 4 (1934) 77–82. – Р. Stephan: The life and work of Antonin
Dvorak. New York 1941. – J. Hanč: A life of Dvorak. S. Rev. 21 (1942–1943)
278–279. – A. Sychra: Estetika Dvořákovy symfonické tvorby. Praha 1959. –
И. Ф. Бэлза: Рол Дворжака и его школы в развитии русско-чешских
культурных связей. УЗИС АНСССР 26 (1963) 183–199. – J. Burghauser:
Antonin Dvorak. Praha, 1967. [57–78: List of works; 79–85: Selected
Bibliography]. – Ј. Berkovec: A. Dvoržak. Praha-Bratislava 1970. – D. Plavša:
Musica humana. Novi Sad 1990. – N. Mosusova: A. Dvorak i slovenstvo. Pro
musica 147 (1992) 10–11. – В. Н. Егорова: А. Дворжак. Москва 1997. – Д.
Стојановић-Новичић: А. Дворжак. Бгд 2004. – J. Gabrielová: Antonín
Dvořák and Richard Wagner. Музикологија 6 (2006) 305–316.
Преписка: В. А. Киселев: Преписка А. Дворжака с B. M. Сафоновым.
КСИС 17 (1955) 57–70.
ДЕ ГУБЕРНАТИС Анђело
Angelo De Gubernatis
(Торино, 7. IV 1840 – Рим, 26. II 1913) филолог, песник и књижевник;
професор универзитета (Рим и Фиренца; санскрит).
Бгр. ббл: ОЅN 10 (Anonim). – Poggendorff 3: 1, 341 (Anonim). – НЕ 1 (В.
Витезица). – Hr E 4 (M. Deanović). – EI 12, 501 (A. Bal. ).
Нек: СКГ 30 (1913) 399–400 (M. Ристић).
Лит: Ж. И. Протић: Conte A. de Gubernatis, La Serbie et les Serbes. Дело 17
(1898) 501–504. – H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима
72
и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – N. Iorga: Deux lettres de A. De
Gubernatis. RH SE 9 (1932) 308–309. – Аноним [= Ник] : Најновији
француски спис о Бугарима. БК 5 (1899) 958. – H. Стипчевић: Л. Костић,
A. Дегубернатис, Дора д'Истриа. ЗМС/КЈ 22 : 2 (1984) 282–292. – Ж.
Младеновић: Дора д' Истриа и српска народна поезија. ЗМС/КЈ 47: 2–3
(1999) 201–219. – S. Aloe: A. de Gubernatis e il mondo slavo. Pisa 2000.
Преписка: О. Ступаревић: Преписка М. Цара са А. де Губернатисом.
ЗМС/КЈ 25 (1977) 171–176.
ДЕНИ Ернест
Ernest Denis
(Ним, 3. I 1849 – Париз, 4. I 1921) историчар; професор универзитета
(Бордо и Сорбона-Париз; савремена историја).
СКА: Дописник (Академије друштвених наука) од 6. II 1912.
Бгр: La Patrie Serbe 9 (1917) 406–407 (R. ).
Бгр. ббл: СКА Год. 25 (1912) 343–346.
Бгр. лит: Hr. E. 4 (J. Šidak). – DBF 10 (P. Leguay).
Нек: СКА Год. 29 (1921) 206–209 (J. M. Жујовић). – RES 1 (1921) 138–
143 (L. Eisenmann). – Нови живот 4 (1921) 37–45 (M. Р. Веснић). – ПГ 38
(1921) 85–99 (А. Белић). – Nova Evropa 2 (1921) 4–10 (M. Ibrovac). – СКГ
н. с. 2 (1921) 159–160 (Аноним). – AČAVU 31–32 (1922) 132–152 (V.
Novotný). – ГНЧ 35 (1923) 313–324 (Г. Јакшић).
Лит: D. Prohaska: E. Denis. Savremenik 7 (1912) 267–268. – W. H. Tolman:
Institute for Slav Study. Revue yougoslave 2 (1920) 257–263. – A.
Арнаутовић: Е. Дени, Од Вардара до Соче. СКГ не. 10 (1923) 614–621. –
Р. Skok: E. Denis: Du Vardar al a Sotcha.... J. Nj. 7 (1923) 158–159. – V.
Novotný: Ernest Denis. Prague 1925. – Ľ inauguration du monument d’E.
Denis à Nimes. Le Monde slave 4 (1925) 121–157. – J. Werstadt: E. Denis
historien des Tchèques. Le Monde slave 11 (1928) 161–203. – D. M.
Hašovec: Remarques d’ E. Denis, sur les Slaves. Le Monde slave 11 (1928)
205–210. – M. Ibrovac: E. Denis, Les Tchécoslovaques et les Yougoslaves. Le
Monde slave 11 (1928) 211–218. – G. Jakšić: E. Denis historien des
Yougoslaves. Le Monde slave 11 (1928) 219–223. – Souvenirs sur E. Denis.
Le Monde slave 11 (1928) 225–243 (A. Černy, D. Prohaska, J. Kurnatowski,
J. Legras). – Le dixième anniversaire de la mort d'E. Denis. Le Monde slave
n. s. 8 (1931) 459–476 (L. Eisenmann, S. Osušky, Spalaikovitch). – A.
Fichelle: Origines et développment de l'Institut d'études slaves (1919–1949).
RES 27 (1951) 91–103. – Љ. Трговчевић: Јован Цвијић у Првом светском
рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. – Y. Millet: L'Institut d’études slaves et
Tchécoslovaquie. RES 52 (1979) 21–31.
ДЕНТОН Виљем
William Denton
(1815 – 1888) англикански свештеник и публициста (Лондон).
73
Лит: Л. Ферли (Lewis Farley): Хришћански савез. Отаџбина 3 (1875) 682–
683. – В. Јовановић: Енглеска библиографија о Источном питању у
Европи. СКА 1908 (Споменик 48) и Бгд 1978. – Писма Јована Ристића
Филипу Христићу. СКА 1931. – Д. Страњаковић: Успостављање односа
између Српске православне и Англиканске цркве за време митрополита
Михаила (1862–63 г.). Гл. СПЦ 42 : 3–4 (1961) 87–92. – Д. Медаковић: В.
Дентон – један заборављени сведок о Србији у XIX веку. У: Истраживачи
српских старина. Бгд. 1985. Стр. 206–215. – W. С. Bracewell: Opinionmakers: The Balkans in British popular literature. In: Jugoslovenskobritanski odnosi. Bgd 1988. Str. 91–117. – Владимир Јовановић: Успомене.
Бгд 1988. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994
(ПИ 625). – Водич кроз архив ДСС. – V. Denton: Crna Gora. Podgorica
1996. Str. 219–220: Bilješka o piscu. – А. Растовић: Велика Британија и
Србија 1878–1889. Бгд 2000.
ДЕСТУНИС Гаврил Спиридонович
Гаврілъ Спиридоновичъ Дестунисъ
(С. Петербург, 16. III 1818 – С. Петербург, 19. III 1895) класични филолог и византолог; професор универзитета (С. Петербург).
Бгр: ЭС 10 (Аноним). – GE 14 (L. Leger).
Нек: BZ 4 (1895) 646 – 648 (Ed. Kurtz).
Нек. бел.: СКА Год 11 (1899) 85 (J. M. Жујовић).
Нек, ббл: ВВр. 2 (1895) 316–326 (Аноним). – ЖМНП 298 (1895) 66–69
(Аноним).
ДИГВЕ Ејнар
Ejnar Dyggve
(Лиепаја (Либау), 17. X. 1887. – Копенхаген, 6. VIII 1961) архитекта и
археолог; директор Nu-Karlsberg фонда (Копенхаген).
Инострани члан (Одељења друштвених наука) од 31. VII 1960.
Бгр: L. SAZU 9 (1959) 47–48 (F. Stelе).
Бгр, ббл: Hr. E 5 (M. Abramić). – Lj. JAZU 54 (1949) 240–242 (Anonim). –
EJ 3 (M. Abramič, D. Rendić-Miočević). – ELU 2 (Redakcija). – LEJ 1 (T.
Marasović). – HBL 3, 732–733 (A. Stipčević-Despotović).
Ббл: Oversigt Danske Videnskabernes Selskab (1962) 21–31 (Anonim).
Нек: Политика 58 : 17186 (13. VIII 1961) 17 (В. Новак). – Bulletin JAZU 1–
2 (1961) 87–88 (К. Prijatelj). – L. SAZU 12 (1962) 81–82 (F. Stelе). – Südost-F. 21 (1962) 411 (В. Saria). – Almanach ÖAW 111 (1962) 382–392 (R. Egger).
– Зборник заштите споменика културе 13 (1962) 215–218 (Д. Рендић-Миочевић). – Oversigt Danske Videnskabernes Selskab 1961–1962 (1962) 103–
74
133 (H. P. L'Orange). – Lj. JAZU 68 (1963) 231–232 (S. Gunjaca). – Rendiconti della Pontificia Accademia Romana di Archeologia 35 (1962–1963) 15–
26 (H. P. L’Orange). – Старинар н. с. 13–14 (1965) 328–329 (Ђ. Стричевић).
– Zbornik za umetnostno zgodovino 8 (1970) 255 (F. Stele).
Лит: В. Новак: Данска публикација о археолошким ископавањима
Данаца у Далмацији. Глас 19 (6. I 1929). – В. Новак: Свечана промоција
данског археолога арх. Ајнара Дигвеа извршиће се данас. Политика. 44:
12620 (26. V 1947) 5. – М. Kostrenčić: Ejnar Dyggve, L'Influence des
Goths à Salone. HZ 3 (1950) 425–426. – Lj. Karaman: Nova knjiga o staroj
Saloni. HK 5 (1952) 370–381. – T. Marasović: Ejnar Dyggve i graditeljsko
nasleđe Dalmacije. Urbs (Split). Dodatak (1959–1960) 121–126. – P.
Lemerle: Ejnar Dyggve et l'archéologie chrétienne. Byz. 25–26–27 (1955–
56–57) 375–382. – E. Dyggve: Izabrani spisi. Split 1989 [7–18: T.
Marasović, Predgovor, 187–191: A. Duplančić, Dalmacija u radovima E.
Dyggve-a i izbor literature o E. Diggve-u].
ДИЛ Шарл
Charles Diehl
(Страсбур, 4. VII 1859. – Париз, 1. XI 1944) историчар, византолог, историчар уметности; професор универзитета (Сорбона, Париз) и оснивач и
шеф катедре за византијску историју на Сорбони.
Бгр: Hr. E 4 (Uredništvo). – EJ 3 (G. Ostrogorski).
Бгр, ббл: ELU 2 (G. Subotíc). – DBF 11 (R. d’Amat).
Бгр, лит: BLGS 1, 397–398 (Р. Wirth).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 349–350 (Р. Радић).
Ббл: Études sur l'histoire et sur l'art de Byzance. Mélanges Charles Diehl, I.
Paris, 1930, XIII–XXXI (J. Ebersolt, R. Guilland). – Études byzantines 3
(1946) 17–18 (R. Guilland).
Нек: BS 9 (1947–1948) 148–150 (L. Bréhier). – Старинар н. с. 2 (1951)
351–353 (Г. Острогорски).
Лит: A. A. Васильев: Новая история Византии. Анналы 2 (1922) 271–
272. – J. Р[адонић]: Две књиге о Византији. Нови живот 4 (1921 ) 117–
118. – Ф. Успенский, И. Кричковский: Записка об ученых трудах Шарля
Диля. ИАНСССР. 4. серия. 19: 18 (1925) 890–892. – М. М. Васић: За
самосталност српске уметности средњег века. СКГ не. 20 (1927) 590–
598 + 21 (1927) 24–32, 109–121. – H. Grégoire: Deux grands ouvrages de
Charles Diehl. Byz. 8 (1933) 733–739. – R. Guilland: Les études byzantines à
Paris. Byz. 10 (1935) 376–377. – H. Grégoire: Une nouvelle et magistrale
histoire de Byzance. Byz. 12 (1937) 638–645. – G. Ostrogorsky: M. Charles
Diehl, M. G. Ostrogorsky et M. Stein ou „Slavica non leguntur“. Byz. 13
(1938) 749–757. – A la mémoire de Charles Diehl [discours de: A. A.
Vasiliev, M. O. Halecki, Sirarpie der Nerssessian]. Byz. 17 (1944–1945) 414–
423. – G. I. Bratianu: Ch. Diehl et la Roumaine. RH SE 22 (1945) 24–36. – V.
Laurent: Ch. Diehl historien de byzance. RH SE 22 (1945) 5–23. – R.
Guilland: Hommage à Charles Diehl. Études byzantines 3 (1946) 5–17.
75
ДИМИТРИЈЕВИЋ Сава
(Панчево, 24. VIII / 7. IX 1847 – Београд, 25. IX 1927) архитекта
Лит: Д. Ђурић-Замоло: Градитељи Београда 1815–1914. Бгд. 1981. Стр.
34–35 + 130: Димитријевић С. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у
књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – S. Bogunović: Arhitektonska
enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 758–
759.
Фотографија: САНУ–Ф 94г
ДИМШИЋ Јаков
(Черевић, око 1800 – Београд, 4. VIII 1887) секретар Касационог суда.
ДСС: прави члан од 13. I 1846.
Нек. бел: СН 28: 111 (1887). – Браник (31. XII 1887) 3. – Гл. СУД 69 (1889)
324.
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Записи Ј. Грујића. Књ. 1. СКА 1922. – Р.
Љушић: Лицеј, 26–27.
Архив: Архив Београда: Протокол Вазнесенске цркве (1887).
ДОЗОН Огист
Louis-Auguste-Henri Dozon
(Шалон-сир-Марн, 1822 – Bepcaj, 31. XII 1890) правник, дипломата и
књижевник; секретар конзулата у Београду, конзул у Солуну и Мостару.
Бгр: DBF. 11 (J. Richardot).
Бгр, ббл: GE 14 (Anonim). – HE 1 (M. Ибровац).
Нек: Гл. СУД 75 (1891) 344–355 (С. Бошковић).
Лит: H. Thiers: La Serbie, son passé et son avenir. Paris 1862. – S. Bochovitch:
La mission du peuple serbe dans la Question d’ Orient. Bruxelles 1886. – H.
Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима 1544–
1900. СКА 1900. – Записи J. Грујића. Књ. 1. СКА 1922. – F. Baldensperger:
A. Dozon, interprète français de la poésie yougoslave. Страни преглед 4
(1934) 172–178. – R. Maixner: Deux lettres d’Auguste Dozon a А. T. Brlić. AIF
5: 16–17 (1941) 109. – M. Ибровац: Огист Дозон. ЗФФ 4/2 (1959) 49–96. –
В. Станојчић: Дипломати – преводиоци српских народних песама.
Задужбина 8 : 32 (1995) 7. – Водич кроз архив ДСС.
ДОКИЋ Лазар
(Београд, 27. III / 8. IV 1846 – Опатија, 1/13. XII 1893) лекар и политичар;
др медицине, професор Велике школе (Београд; зоологија), председник
Државног савета и министар просвете.
76
Бгр: НЕ 1 (Ј. Хаџи). – Мали поменик, 91–93 (Л. Лазаревић). – Hr E 5 (J.
D. M. ). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 102–103. –
EJ 3 (V. Stanojević).
Бгр, ббл. лит: ME 2 (V. Stanojević).
Нек: Учитељ 13: 4 (1893) 341–342 (Аноним). – СКА Год. 7 (1894) 184–
185 (М. Ђ. Милићевић). – СА 4 (1898) Додатак 1, 41–44 (M. Радовановић).
Лит: Споменица СЛД, 163 (В. Станојевић). – H. Корин, А. Лонгхино и Д.
Врбанић: Патографија др Л. Ђ. Докића. Архив за историју здравствене
културе Србије 12–13 (1983–1984) 89–95. – В. Грујић: Лицеј и Велика
школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – В. Станојевић: Историја српског
војног санитета ; Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992.
Фотографија: САНУ–Ф 95, 95/1, XII
ДОМИН Карел
Karel Domin
(Кутна Хора, 4. V 1882 – Праг, 10. VI 1953) ботаничар; професор универзитета (Праг).
САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22.
III 1948.
Бгр: MSN 2, 334.
Бгр. ббл. лит: Hr E 5 (I. Pevalek).
ДРАГАШЕВИЋ Јован
(Пожаревац, 4. II 1836 – Ниш, 1. VII 1915) ђенералштабни официр и писац; почасни ђенерал и професор Велике школе (Београд; упоредна
географија и етнографија).
ДСС: редовни члан од 21. II 1862.
науке jecтаственичке и математичке) од 6. II 1869, Одбора уметничког и
Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883. Секретар
Одбора за науке јестаственичке и математичке СУД 1875–1876.
Аутобгр: J. Драгашевић: Истинске приче I, II Бгд 1888, 1891. – БК 10
(1904) 902–910.
Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (В. Белић и В Петровић). – EJ 3 (Р. Jovanović, U.
Džonić). – LPJ 1 (Ž. P. Jovanović). – ЕСИ 355 (С. Мишић).
Бгр: Hr. E 5 (U. Tešanović). – VE 2 (M. Jan. )
Лит: Аноним [-ћ]: J. Драгашевић. Јавор 5 (1878) 322–324. – Б. Јовановић:
Демони идеје српскога народа или објасњење на Истинске приче
пуковника Ј. Драгашевића. Ниш 1894. – К. Митрићевић: Поправке и
допуне на Истинске приче Драгашевићеве и на његову автобиографију.
Бгд 1898. – Ђ. Магарашевић: J. Драгашевић. БК 10 (1904) 897–901. –
77
Аноним: J. Драгашевић. Нова Искра 6 (1904) 155–156. – M. A. Костић:
Педесетогодишњица J. Драгашевића. Дело 31 (1904) 413–417. – J.
Скерлић: Омладина и њена књижевност. Бгд. 1906. Стр. 535–537 [J.
Драгашевић]. – Ђ. Ћирић: J. Драгашевић, ђенерал. Мисао 19 (1925) 1359–
1362. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–
1925. Бгд 1925. Стр. 220. – ПИ 116 (A. Белић). – Ж. Петровић: Два писма
J. Драгашевића. ЗМС/КЈ 28 (1980) 99–105. – М. Владимировић: Стратег
и песник. Браничево 32:4 (1986) 51–57. – Водич кроз архив ДСС. – Б.
Јовановић: Ј. Драгашевић и астрономија. У: Природне и математичке
науке у Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 101–108. – Б. Јововић: Ј.
Драгашевић, официр, песник и научник. Војно дело 47:4–5 (1995) 184–205.
ДРАГОВИЋ Марко
(Велестово код Цетиња, 22. VIII 1851 – Цетиње, 6/19. IX 1918) историчар;
секретар Министарства просвете, судија и професор (Подгорица).
Бгр. ббл: LPJ 1 (N. S. Martinović).
Бгр. ббл, лит/ббл: EJ 3 (Ž. Šćepanović). – ЕСИ 358 (Ђ. Бубало).
Лит: Ђ. Пејовић: Личност и дело М. Драговића. ИЗ 25 (1968) 425–453
[445–452 : ббл.]. – Д. Ј. Мартиновић: Портрети II. Цетиње 1987. Стр: 91–
98 : M. Драговић. – Д. Мартиновић: Уз стопедесетгодишњицу рођења М.
Драговића (1852–1918) првог црногорског библиографа. У: Сусрети у
спомен др Георгија Михаиловића 13 : 2 (2002) 167–174.
ДРАГОСАВЉЕВИЋ Адам
(Беременд (Мађарска), 18. II 1800 – Опатовац (Срем), 16. VI 1862) учитељ;
бележник и управитељ школа (Шид).
Бгр, лит: HE 1 (M. Шевић). – Савременици и последници, 425/3 (В. Алексијевић).
Бгр. ббл, лит: LPJ 1 (Ž. Mladenović).
Нек: Гл. СУД 17 (1863) 320–321. – ЛМС 107 (1864) 166 (Аноним)
Лит: Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Ђ.
Магарашевић: A. Драгосављевић. ЛМС 188 (1896) 1–32 и 189 (1897) 60–92 и
190 (1897) 75–103. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем
веку. САНУ 1937. – С. Гавриловић: Школовање A. Драгосављевића. ЗМС/КЈ
11 (1963) 201–214. – Водич кроз архив ДСС.
Преписка: Ђ. Магарашевић: Писма П. Ј. Шафарика и A. Драгосављевића
(1830–1833). ЛМС 186 (1896) 53–75. – Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр.
227–302.
78
ДРАШКОВИЋ Јанко
(Загреб, 20. X 1770 – Радгона, 14. I 1856) официр и политичар; гроф,
нунције Доње куће Хрватског сабора.
Бгр, лит: НЕ 1 (Б. Водник). – ЕЈ 3 (Ј. Šidak).
Бгр, ббл, лит: BLGS 1, 433–435 (Н. Sundhaussen). – LPJ 1 (К. Georgijević).
– HBL 3, 588–590 (M. Šb.).
Лит: I. Kukuljević Sakcinski: Glasoviti Hrvati prošlih vjekova. Zagreb 1886.
– История Славянской Филологiи, 413–414 (В. Ягичъ). – Б. Миљковић:
ДСС. – Т. Matić: Iz mladih dana J. Draškovića. Vjesnik Zemaljskog arkiva
16 (1914) 236–264. – R. Maixner: Lecomte J. Drašković et la France. AIF 2
(1938) 173–193. – F. Fancev: Janko grof Draskovic prije god. 1832. Lj.
JAZU 50 (1938) 177–203. – F. Fancev: Janko grof Drašković u svetlu
dokumenata i činjenica. Savremenik 27 : 3 (1938) 201. – K. Georgijević:
Grof J. Drašković 1770–1856. Pitanja književnosti i jezika 4 (1958) 27–54. –
M. Живанчевић: Вукови пријатељи илирци У: Вуков зборник САНУ
1966. Стр 229–260.
ДРЕПЕР Џон Вилијем
John-William Draper
(Сент Хелен [код Ливерпула], 5. V 1811 – Хестингс, 4. I 1882) физичар,
хемичар и филозоф; др медицине, професор универзитета (Њујорк).
Бгр. ббл: Poggendorff 3: 1, 377–378. – GE 14 (A. Joannis). – EA 9 (Anonim).
Лит: M. Ракић: Од преводиоца. У: Џ. У. Дрепер, Историја умнога
развића Јевропе. Бгд 1874. Књ. 2, стр. X–XVIII. – С. Јовановић: Влада
Милана Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – S. Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju
kultura. Bgd 1989. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам
у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
ДРИНОВ Марин
Марин Стоянов Дринов
(Панађуриште, 20. X / 1. XI 1838 – Харков, 28. II / 3. III 1906) историчар
и филолог, слависта; професор универзитета (Харков).
Бгр, лит: BLGS 1, 436–438 (H. – J. Hoppe). – Hr. E 5 (J. Šidak). – Булахов
1, 100–101. – НЕ 1 (H. Радојчић). – КМЕ 1, 614–616 (Б. Ангелов).
Ббл: Изследвания в чест на M. С. Дринов. БАН 1960. Стр. 225–231 (Ив.
Дуйчев).
Бгр, ббл, лит: Почесть. Сборникъ статей по славяноведешю посвяшченных
проф. М. Дринову. Харков 1908. Стр. XXIV + 304 + 83. – СДР 146–149 (А.
И. Митряев). – ЕСИ 359–360 (Р. Радић).
Нек: Дело 38 (1906) 371–378 (Ј. Радонић). – Срђ 5 : 2 (1906) 100 (Аноним).
– ВВр. 12 (1906) 583–585 (Г. И. ). – СКГ 16 (1906) 640 (Р). – BZ 15 (1906)
79
716 (Е. К. ). – ASPh 28 (1906) 637–639 (В. Ljapunov). – ЛБКД 7 (1906) 68–
83 (В. Н. Златарски). – Lj. JAZU 21 (1907) 174–176 (Т. Smičiklas). –
AČAVU 17 (1907) 139–145 (Fr. Pastrnek).
Лит: История Славянской Филологiи, 576–580 (В. Ягичъ). – Сборниче за
юбилея на проф. М. С. Дриновъ 1869–1899. София 1900. Стр. 1–127 [ббл.
71–76]. – В. Јагић: Спомени мојега живота 1. СКА 1930. – T. S. Grabowski:
M. Drinow – ojciec Bulgarskiej oświaty i nauti. Pamiętnik Słowiański 6 (1956)
137–147. – T. Павлов: Бележит учен и културен деец. Исторически
преглед 12: 3 (1956) 3–5. – А. К. Бурмов: Живот и дейност на М. Дринов.
Исторически преглед 12: 3 (1956) 6–15. – С. А. Никитин: M. C. Дринов как
историк. КСИС 21 (1957) 3–12. – И. В. Козьменко: Общественнополитическая деятельность M. С. Дринова. Исто, 13–22. – И. С. Ильчук:
Деятельность М. С. Дринова в Харьковском университете (1873–1906 гг.).
Исто, 23–36. – С. Б. Бернштейн: М. С. Дринов – Языковед. Исто, 37–50. –
Изследвания в чест на М. С. Дринов. БАН 1960. Стр. 1–600. – Л. Горина:
Лекции по истории зарубежных славянских народов М. Дринова в
Харьковском университете (1873–1906). Советское славяноведение 6
(1983) 58–66.
Преписка: П. Динековъ: Писма на Кузмань Шапкаревъ до проф. М.
Дринов. Македонски прегледъ 9 : 2 (1934) 25–158. – М. В. Никулина:
Письма М. С. Дринова В. В. Макушеву (1870–1875 гг.). Советское
славяноведение 2 (1974) 64–69.
ДРУЕ Анри
Henri Drouet
(Троа, 27. XI 1829. – Дижон, 16. III 1900. ) правник, конхиолог и путописац; помоћни секретар Академије наука у Дижону.
СУД: почасни члан од 30. I 1883
СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.
Бгр, ббл, лит: DBF 11(St. Le Tourneur).
Лит: [Аноним]: Зоологија. Рад 1 (1881) 81–82 и 2 (1882) 145–146. – J.
Панчић: Сабрана дела. Књ. 7: Студије и преписка. Бгд 1998. – В. Јовић:
Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
ДУЧИЋ Јован
(Хрупјела код Требиња, 5. II 1871 – Гери, Индијана, 7. IV 1943) песник,
књижевник, правник и дипломата; аташе у Софији, секретар посланства
у Атини, Риму и Мадриду, делегат у Лиги народа у Женеви.
СКА: дописник (Академије уметности) од 18. II 1924. Прави члан
Приступна беседа: O Иву Војновићу. Беседа није штампана. Постоје два
извода који потичу од новинара. (а) Приступна беседа г. Јована Дучића.
Време, Београд, 19 (8. III 1939) 6. (б) Приступна беседа г. J. Дучића.
Политика 36 (8. III 1939) 6. Проглашен 7. III 1939. (СКА Год. 47 (1938)
145, 191–194).
Бгр: Almanah hrvatskih i srpskih pesnika i pripovedača. Zagreb, 1910. – HE
1 (B. Петровић). – Дипломатско-конзуларни годишњак за 1931. – Јован
80
Дучић: Песме. Бгд. 1956. Стр. 168–169: Хронологија (Ж. П. Јовановић). –
Сабрана дела J. Дучића. Књ. 6. Бгд, Сарајево, 1989. Стр 539–560. (Ж.
Стојковић).
Бгр, ббл, лит: ЛМС 371 (1953) 151–156 (Ж. П. Јовановић). – J. Дучић:
Песме. Бгд. 1956. Стр. 169–180 (Ж. П. Јовановић). – J. Dučić: Sabrana djela.
Knj. 6. Sarajevo, 1969. Str. 449–626 (S. Kostić i R. Milikić-Stojković). – LPJ 1
(T. Kruševac).
Нек: СКА Год. 51 (1946) 240–241 (J. Радонић).
Лит: M. Живковић: O поезији J. Дучића. БВ 11 (1896) 324–325 + 340–341.
– J. Скерлић: Пјесме J. Дучића. ЛМС 210(1901) 77–86. – A. G. Matoš: J.
Dučić. Prijegled 4 (1905) 177–182. – Б. Поповић: Једна књижевна анализа.
СКГ 32 (1914) 33–40. – П. Слијепчевић: Љубавна поезија J. Дучића
Књижевни север 4 (1928) 143–150. – Б. Поповић: Теме и мисли у
Дучићевом песништву. У: Сабрана дела J. Дучића., књ. 1. Бгд 1929. Стр.
XI–XXII. – M. Вељковић: Основи Дучићеве уметности. СКГ 33 (1931)
273–285. – N. Mirković: J. Dučić. Sl. R (1932) 302–323. – M. Ђилас: Мисао
J. Дучића. Записи 10 (1932) 215–227. – M. Селимовић: Предговор у: J.
Дучић: Стихови. Сарајево, 1952. Стр. 7–21. – J. Скерлић: Историја нове
српске књижевности. Бгд. 1953. Стр. 435–437. – M. Бегић:
Модернистичка гама Дучићева. Живот 5 (1956) 277–294. – З. Гавриловић:
Од Војислава до Диса. Бгд. 1958. Стр. 41–47: Ј. Дучић. – C. Леовац:
Дучићево сагледање Хеладе. Савременик 11 (1962) 339–358. – M.
Павловић: J. Дучић данас. Дело 8–9 (1964) 1192–1228. – B. Кошутић:
Парнасовци и симболисти у Срба. Бгд. 1967. Стр. 1–10, 11–88, 191–200:
Утицаји на Дучића. – M. Шутић: Јединство бића основна тема Дучићеве
поезије. Књижевна историја 15 : 60 (1983) 527–570. – P. Поповић: Књига o
Дучићу. Бгд 1992. – C. Леовац: J. Дучић. У: 100 најзнаменитијих Срба,
449–454. – C. Витановић: J. Дучић у знаку Аполона и Диониса. САНУ
1994 (ПИ 630). – O Јовану Дучићу: поводом педесетогодишњице
песникове смрти. САНУ, 1996. (HC 85). – C. Витановић: Јован Дучић у
знаку Атене. САНУ 1997.
Сабрана дела: Сабрана дела J. Дучића. Књ. 1–5. Бгд 1929–1930. – Сабрана
дела J. Дучића. Књ. 1–6. Сарајево 1969. – Сабрана дела J. Дучића. Књ. 1–6.
Бгд, Сарајево, 1990.
ДУЧИЋ Нићифор
(Луг на Требишњици, 21. Xl 1832 – Београд, 21. II / 5. III 1900) историчар
и добровољачки командант; архимандрит.
СУД : редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 6. II 1869.
Секретар Одсека историчког и државничког 1874–1875, 1885–1888. –
Потпредседник СУД 1887–1888. – Председник СУД 1889, 1890, 1891.
СКА: прави члан без опредељења од 15. Xl 1892, прави члан (Академије
друштвених наука) од 28. XII 1892.
Приступна беседа: Свети Сава, српска црква и српска краљевина у XIII
веку. ШТ.: СКА Глас 39 (1893) 1–21 + [3]. Шт. и у: Нићифор Дучић,
Књижевни радови 5, Београд, 1898, 345–370. Проглашен 22. II 1893
(СКА Год. 6 (1892) 126, 148–149).
Бгр: Дод. Поменику, 35–37 (М. Ђ. Милићевић). – HE 1 (H. Радојчић). –
EJ 3 (A. Belić). – LEJ 1 (M. Kolarić).
81
Бгр. ббл: СКА Год. 8 (1895) 145–168.
Бгр. ббл. лит: LPJ 1 (T. Kruševac i Ž. P. Jovanović). – Д. J. Мартиновић:
Портрети II. Цетиње 1987 Стр. 33–61. – Нова искра 1 (1899) 325–330
(Аноним). – ЕСИ 362–363 (Т. Суботин-Голубовић).
Hеκ.: Весник СЦ (1900) 274–292 (Љ. Јовановић и др.) и 376–383
[Тестамент H. Дучића итд]. – Градина 1 (1900) 79–80 (Аноним). – ЛМС
202–203 (1900) 429–431 (C. Станојевић). – Српски Сион 10 (1900) 149–
151 (Аноним). ПГ 21 (1900) 259–260 (Аноним). – Lj. JAZU 17 (1903)
150–155 (T. Smičiklas).
Лит: Аноним: Учено–литерарније труди. Весник СЦ (1892) 388–390. –
H. Д. Божић: Прослава архимандрита Дучића. Весник СЦ (1899) 939–
944. – H. Д. Божић: Почасни члан Императорске руске академије наука.
Весник СЦ (1900) 183–184. – Свечани помен... H. Дучићу... СКА 1901. –
История Славянской Филологіи, 625–626 (B. Ягич). – ПИ СКА 116 (A.
Белић). – ПИ СКА 117, 265–274: Задужбина архимандрита H. Дучића. –
C. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. –
В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 :
грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – Југословени и Русија:
документи из архива М. Ф. Рајевског. T. 2, књ. 1. Бгд 1989. – C. Терзић:
Србија и Грчка. Бгд 1992. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862.
САНУ 1994 (ПИ 625). – И. Марковић: Животопис архимандрита
Нићифора Дучућа. У: Н. Дучић, Историја Српске православне цркве.
Гацко 2003. Стр. 9–43. – С. Мирчов: Нићифор Дучић као управник
Народне библиотеке у Београду. Гласник Народне библиотеке Србије 7:1
(2005) 159–165. – М. Самарџић: Мисија архимандрита Н. Дучића у
Цариграду и на Светој Гори 1882. год. ИЧ 52 (2005) 273–292.
Преписка: Д. Јакшић: Писма архм. H. Дучића M. Рајевском. Гл. СПЦ 9
(1928) 346–347 и 10 (1929) 60–61.
ЂАЈА Иван
(Авр, Француска 21. VII 1884 – Београд, 1. X 1957) физиолог; др биологије, професор и ректор универзитета (Београд).
природних наука од 7. III 1937. до 7. III 1939.
САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) и
(Одељења медицинских наука) од 22. III 1948. Редовни члан (Одељења
ликовне и музичке уметности) од 20. IV 1949. Секретар Одељења
природно-математичких наука од 22. III 1948. до 10. Vl 1952.
Приступна беседа: O некојим одликама борбе против хладноће. Шт.:
СКА Глас 150 (1932) 113–127: Некоје одлике борбе против хладноће.
Проглашен 6. III 1932 (СКА Год. 40 (1931) 109, 148–160).
Аутобгр: И. Ђаја: Откриће света. 3MC/KJ 18 (1970) 146–185 + 316–352.
Бгр: HE 1 (J. Хаџи). – Lj. JAZU 49 (1937) 162–163 (V. Vouk). – Hr E 5 (P.
Jurišić).
Ббл: И. Ђаја: Белешка о научном раду. Бгд 1914.
Бгр, ббл: CKA Год. 30 (1922) 302–308 и 35 (1927) 279–282 и 40 (1932)
167–168 и 46 (1937) 270–272 и 56 (1951) 344–346.
82
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Ž. P. Jovanović, D. Danilović).
Нек: Гл. САН 9 : 4 (1958) 313–318 (B. B. Мишковић, B. Арновљевић, K.
Тодоровић). – BSci. 4 (1958) 31–32 (D. Timet).
Лит: Д. Недељковић: И. Ђаја: Трагом живота и науке. СКГ н. с. 34
(1931) 141–145. – Аноним: Приступна академска беседа г. др Ђаје.
Српске општинске новине 50 (март 1932) 235–239. – Д. Недељковић: И.
Ђаја: Од живота до цивилизације. СКГ н. с. 40 (1933) 447–451. – Љ.
Петровић: И. Ђаја: Од живота до цивилизације. Правда 22. VII 1933. –
И. Ђаја: „Рачунам на добру вољу и сарадњу студената“. Политика 1. Vl
1934. – F. Bubanović: ivot i civilizacija u shvatanju jednog jugoslovenskog
prirodoslovca. Javnost 2 (1936) 559–562. – K. Атанасијевић: Размишљања
једног физиолога. СКГ н. c. 54 (1938) 58–59. – I. Đaja: Moje jugoslovenstvo.
Vidici 3 : 7 (1940) 183. – ПИ 116, 203–209 (A. Белић). – V. Rajevski: Le
Prof. I. Giaja. Comptes rendus des séances de la Société de Biologie 152 : 8–
9 (1958) 1221–1229. – Филозофи. Прир. Д. Јеремић. MC, СКЗ 1966. – M.
C. Максимовић: У непрекидном трагању за истином. Политика 12. VII
1979. – Ha 25. годишњицу смрти нашег великог истраживача. Политика
31. X 1982. – M. C. Максимовић: Ниједан дан без огледа. Политика 8. IX
1984. – И. Грицкат-Радуловић: Ноам Чомски и И. Ђаја. Књижевне
новине 1–15 VII 1994. – И. Ђаја: Човек и инвентивни живот = L' homme
et la vie inventive. Бгд 1999.
ЂАЛСКИ Ксавер Шандор
крштено име Бабић Љубомир
(Гредице, 26. X. 1854 – Гредице, 9. II 1935) правник, књижевник и политичар, велики жупан Загребачке жупаније.
Бгр: HE 1 (Б. Водник).
Бгр, ббл, лит: Vijenac 7 (1927) 427–428, 521–525, 582–607 (Nevistić). –
LPJ 2 (K. Georgijević). – HBL 4, 694–697 (D. Duda).
Нек: Sl. R 7 (1935) 134–135 (Anonim).
Лит: K. S. Gjalski: Naša knjievnost. Savremenik (Zagreb) 8 (1913) 333–337. –
Anonim = B: Gjalski: Ljubav lajtnanta Milića. J. Nj. 8 :1 (1924) 287. – M.
Krleža: IIIustrissimus dominus Battorych. Književna republika (Zagreb) II
(1924) 122–124. – K. Š. Gjalski: Dolazak Hrvata. Savremenik (Zagreb) 19
(1926) 41–47. – V. Ćorović: K. Š. Djalski, Dolazak Hrvata. Мисао 18 (1925)
819–822. – M. Nehajev: Gjalski. Savremenik (Zagreb) 20 (1927) 241–260. – A.
Milčinović: Uspomene, misli i elje uz jubilej Š. Gjalskoga. Savremenik
(Zagreb) 20 (1927) 261–268. – I. Politeo: Gjalski prema društvu i javnim
prilikama. Savremenik (Zagreb) 20 (1927) 270–273. – J. Heidenreich:
Osmdesátiny K. Š. Gjalského. ČJR 4 (1934) 184–185. – C. Пармачевић: K. C.
Ђалски. СКГ н. c. 44 (1935) 296–299. – F. Wollman: U Homéra záhori,
starého Djalského. ČJR 5 (1935) 57–60. – M. Balić: Nekoliko misli o Đalskome
i njegovu vremenu. Spomenica Varaždinske gimnazije 1636–1936. Varaždin
1937. Str. 176–181. – M. Bobrownjicka: Nepoznata autobiografija Ks. Š.
Đalskog. ПКЈИФ 27 (1961) 121–122. – M. Bobrownicka: Nieznane listy K. Š.
Djalskiego do Bronisława Grabowskiego. Pamiętnik Słowiański 12 (1962)
83
223–227. – M. Živančević: Współpraca K. Š. Djalskiego z prasa polska.
Pamiętnik Słowiański 18 (1968) 217–224. – M. Šicel: Đalski. Zagreb 1983. –
Б. Стојановић: Ђалски и Едгар Алан По. Књижевна историја 16:63 (1984)
439–452. – I. Sović: Jezik Ksavera Šandora Đalskoga. Zagreb 1985.
ЂЕЛИНЕО Стефан
(Стариград, 17. Vl 1898 – Бeоград, 1. X. 1971) физиолог, др биологије, професор универзитета (Београд).
СКА: дописник (Академије природних наука) од 2. III 1946.
1948, једновремено до 1953. и дописни члан Одељења медицинских
наука.
Бгр: EJ 3 (V. Petrović).
Бгр, ббл: САН Год. 54 (1951) 611–618 и 65 (1959) 298–300 и 73 (1970)
551–552 и 74 (1971) 529–530 и 77 (1972) 795. – HBL 4, 638–639 (J. Šikić).
Бгр, ббл, нек: Споменица посвећена преминулом дописном члану C.
Ђелинеу. САНУ 1972 (ПИ 454).
Лит: D. Timet : Fiziolog S. Gelineo. U: Hvar u prirodnim znanostima. JAZU
1977. Str. 275–289. – Стогодишњица САНУ 2, 179–181 (B. Петровић, M.
Јанковић, M. Савић).
ЂОРЂЕВИЋ Андра
(Крагујевац, 28. III / 9. IV 1854 – Крагујевац, 22. X / 4. Xl 1914) правник
и политичар; професор Велике школе (Београд) министар правде и
министар просвете.
СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 3. II 1906. Прави члан
(Академије друштвених наука) од 3. II 1910.
Бгр: HE 1 (C. Јовановић). – Hr E 5 (Uredništvo). – Споменица Друштва Св.
Саве 1886–1936. Бгд 1936. Стр. 27–29 (J. Хаџи-Васиљевић). – Министри
просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 106–107. – EJ 3 (V. Kapor).
Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 423–428.
Нек: Браство 15 (1921) 255–256 (J. Хаџи-Васиљевић).
Лит: L. Marjanović: Prilog pravnoj terminologiji kod Srba i Hrvata... MPD 23
(1897) 87–100 + 148–160. – B. Ћоровић: Мисија A. Ђорђевића у Бечу 1903
године. СКГ н. с. 42 (1934) 531–536. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа.
САНУ 1987. (Споменик 128). – Г. Станковић: Белешка поводом стогодишњице „Теорије грађанског судског поступка“ проф. Андре Ђорђевића.
Зборник Правног факултета 32–33 (1992/1993) 5–11. – Живот и дело проф.
Др Андре Ђорђевића (1854–1914). Ниш 1994. – Γ. Станковић: Схватање
A. Ђорђевића o циљу, субјектима и предмету парнице. У: Научно наслеђе
Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр, 148–163. – Љ.
Кандић: Утицај европских универзитета на образовање професора Правног факултета Велике школе у другој половини 19. века У: Научно наслеђе
Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 311–333. – A. Ра84
денић: O масонима и масонерији у Србији, мит и стварност. ИЧ 42–43
(1995–1996) 169–226. – B. Грујић: Гимназијско образовање. – Љ. Кандић, J.
Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Т. Подгорац: Теоријскоправна питања у делу Андре Ђорђевића. У: Наука и техника
у Србији друге половине XIX века. Крагујевац 1998. Стр. 527–537.
ЂОРЂЕВИЋ Владан
(Београд, 21. Xl 1844 – Баден, 31. VIII 1930) лекар, књижевник и политичар; др медицине, начелник санитета, министар просвете и народне
привреде, посланик у Атини и Цариграду, председник Министарства
иностраних дела.
СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке и
Одбора философског и филолошког) од 6. II 1869.
СКА: дописник (Академије философских наука) од 23. I 1888. Прави
члан (Академије философских наука) од 28. XII 1892.
Приступна беседа: Кораис и Доситије. Шт.: B. Ђорђевић: Грчка и српска
просвета. ПИ СКА 6 (1896) 127–275: III Кораис и Доситеј. Проглашен
30. IV 1894 (СКА Год. 8 (1895) 72–74).
Аутобгр: B. Ђорђевић: Успомене I. Нови Сад 1927 и Бгд 1988.
Бгр: Споменица СЛД, 159–163 (B. Станојевић) и 376–382 (M. M.
Велимировић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 88–
89. – EJ 3 (V. Čubrilović, V. Stanojević).
Бгр. ббл: СКА Год. 8 (1895) 117–133 и 13 (1900) 275–280 и 21 (1908)
423–426 и 32 (1924) 171–192 и 35 (1927) 211–213. – Hr E 5 (L. Thaller).
Бгр. лит: HE 1 (C. Јовановић).
Бгр. ббл, лит: LPJ 2 (Ž. Mladenović). – B. M. Суботић: Др B.Ђорђевић.
Педесетогодишњица књижевног рада. Бгд 1910. Стр. VII+164+7 репр.
(ббл. 114–123). – ЕСИ 365–366 (Ђ. Бубало).
Нек: CA 32 (1930) 155–163 (Ђ. Јоанновић) + 163–172 (J. Стајић) + 172–179
(Л. Генчић) + 894–896 (M. Петровић). – S. Rev. 9 (1930–1931) 457–459. –
Браство 25 (1931) 196. – Мисао 34 (1930) 128. – СКА Год. 39 (1931) 103–
109 (Б. Гавриловић). – ПКЈИФ 12 (1932) 300–301 (Π. Поповић).
Лит: В. Ђорђевић: [Говор поводом 50 год. рада]. CA 16 (1910) 181–189. –
Аноним: Почасни докторат дра B. Ђорђевића. CA 29 (1927) 127–135. –
B. Ћоровић: Др В. Ђорђевић, Успомене... СКГ н. с. 22 (1927) 125–127. – Б.
Николајевић: Д-р B. Ђорђевић. Недељни преглед 3 (1928. II 1910) 97–100.
– B. Ђорђевић: Србија и Грчка. СКА 1923 (ПИ СКА 44). – В. Ђорђевић:
Србија и Турска. СКА 1928 (ПИ СКА 68). – C. Јовановић: Влада
Александра Обреновића, II. Бгд 1931 (стр. 396–402: Владановштина). –
M. Кићовић: Бечка „Задруга“. СКГ н. с. 33 (1931) 127–131. – M. Ђорић:
Хируршки рад B. Ђорђевића. СКГ н. с. 43 (1934) 415–419. – Аноним:
Писмо Д-р B. Ђорђевића митрополиту Теодосију Мраовићу. Гласник СПЦ
19 (1938) 225–227. – ПИ 116 (A. Белић). – B. Грујић: Почетни замах
књижевног и културног јавног рада др B. Ђорђевића. Acta HMPhV 5 : 1–2
(1965) 31–40. – C. Ђурић: B. Ђорђевић, лични фонд... Архивски преглед 1–
2 (1968) 148–153. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови
Сад 1968. – C. Кнежевић: Интересовање др B. Ђорђевића за народну
85
медицину. Архив за историју здравствене културе Србије 1 (1971) 53–60. –
Γ. Николиш: Развој војне медицине у Србији. Глас САНУ 293 (1975) 25–36.
– C. Слапшак: B. Ђорђевић, једна неподношљива виталност. У: B.
Ђорђевић: Успомене. СКЗ 1988. Стр. 413–422. – M. Војводић: Србија у
међународним односима крајем 19. и почетком 20. века. САНУ 1988 (ПИ
584). – C. Ђорђевић: Осврт и критички став др B. Ђорђевића на рад
Војне болнице y Београду 1872. Архив за историју здравствене културе
Србије 20 (1991) 67–79. – 100 најзнаменитијих Срба, стр. 285–290 (B.
Гавриловић). – C. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – B. Станојевић:
Историја српског војног санитета : Наше ратно санитетско искуство. Бгд
1992. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000.
Архив: АСАНУ 7380/12. – ACБ лични фонд В. Ђорђевића.
ЂОРЂЕВИЋ Драгутин
(Лозница, 22. VIII / 3. IX 1866 – Београд, 9. IV 1933) архитекта; професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).
Бгр: EJ 3 (D. Leko). – ELU 2 (B. Nestorović). – LEJ 1 (D. Đurić-Zamolo). –
Књ. 1, стр. 114.
Бгр, ббл: Споменица o отварању Универзитета. Бгд. 1906. Стр. 144–145.
– CKA Год. 28 (1921) 268–271. – Б. Несторовић: Грађевине и архитекти у
Београду прошлог столећа. Бгд 1937. Стр. 85–86. – Старинар н. с. 19
(1969) 283–284 (И. Здравковић). – Д. Ђурић-Замоло: Градитељи
Београда 1815–1914. Бгд. 1981. Стр. 36–39+130: Ђорђевић Д.
Нек: СКА Год. 42 (1934) 158–160 (Б. Гавриловић).
Лит: ПИ 116, 229–230 (A. Белић). – И. Здравковић: Архитекти научници.
Старинар н. с. 19 (1969) 281–285. – Ж. Шкаламера: Сецесија у
београдској архитектури. ЗЛУМС 3 (1967) 313–340. – Б. Несторовић:
Преглед споменика архитектуре у Србији XIX века. Саопштења 10
(1974) 141–169. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.
(Споменик 128). – B. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ.
Србији. Бгд 1994. – Високошколска настава архитектуре у Србији 1846–
1971. Бгд 1996. – S. Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX
i XX veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 789–792.
Архив: АСАНУ: Планови, пројекти o изградњи дома Академије 1887–1924.
ЂОРЂЕВИЋ Живојин
(Пожаревац, 28. III / 9. IV 1872 – Београд, 27. Xl 1957) зоолог; др зоологије, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).
СКА: дописник (Академије природних наука) од 3. II 1906. до 6. II 1912.
када je примљена κ знању његова оставка на положај дописног члана.
Прави члан (Академије природних наука) од 18. II 1922. Секретар
Академије природних наука СКА од 7. III 1933. до 16. V 1935. и од 2. V
1945. до 17. VII 1947. [ван функције: 3. V – 17. VII 1947].
86
САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука и Одељења
медицинских наука) од 22. III 1948.
Приступна беседа: Нови погледи на круг развоја праживотиња миксоспорида. Шт.: СКА Глас 107 (1923) 35–60. Проглашен: 7. III 1923. (СКА Год.
31 (1922) 113–129 [извод: 124–129])
Бгр: HE 1 (J. Хаџи). – Lj. JAZU 47 (1935) 114–115 (V. Vouk). – Hr E 5 (Uredništvo). – EJ 3 (S. Stanković).
Ббл: Зборник радова посвећен Ж. Ђорђевићу. Бгд 1933. Стр. XIX–XXII
(Аноним).
Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 410–413 и 21 (1908) 426 и 23 (1910) 381–
383 и 30 (1922) 299–300 и 35 (1927) 237–239 и 43 (1935) 217–219 и 48
(1939) 202–204. – Споменица o отварању Универзитета. Бгд 1906. Стр.
111–112.
Лит: Б. Милојевић, C. Станковић: Живојин Ђорђевић. У: Зборник радова
посвећен Ж. Ђорђевићу поводом његове шездесетогодишњице. Бгд
1933. Стр. IX–XVIII. – ПИ 116, 203–209 (A. Белић). – B. Грујић: Лицеј и
Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Стогодишњица САНУ 2,
170–171 (B. Петровић, M. Јанковић, M. Савић). – Живот и дело српских
научника, 8. САНУ 2002. Стр. 127–197 (Б. Ћурчић).
ЂОРЂЕВИЋ Јован
(Сента, 13/25. Xl 1826 – Београд, 9/22. IV 1900) књижевник; оснивач и
директор Народног позоришта у Београду, професор Велике школе
(Београд; општа историја) и министар просвете.
науке философске и филолошке) од 6. II 1869. и Одбора за ширење науке
и књижевности у народ од 1883. Секретар Одбора за науке философске
и филолошке СУД 1884–1887 и 1888.
Аутобгр: ЛМС 267 (1910) 55–58 и 271 (1910) 48–58 и 272 (1910) 54–63
(M. Шевић). – Књижевни север 11 (1935) 297–304 (M. B. Кнежевић). –
Књижевни север 11 (1935) 335–340 (Аноним = M).
Бгр: Дод. Поменику, 38–39 (M. Ђ. Милићевић). – Hr E 5 (Uredništvo). –
Јеремић, 157–158 (P. Јеремић). – Министри просвете Србије 1811–1918.
Бгд 1994, 100–101.
Ббл: Нова искра 2 (1900) 156 (Аноним).
Бгр. ббл. лит: HE 1 (B. Петровић). – EJ 3 (M. Leskovac). – LPJ 2 (B.
Kovaček). – ЕСИ 3368–369 (Б. Ковачек).
Лит, ббл: И. Огњановић: J. Ђорђевић. Јавор 19 : 1 (1892) 1–4 и 19 : 2
(1892) 18–20.
Нек: БК 6 (1900) 635–638 (Аноним). – ПГ 21 (1900) 534–535 (Аноним). –
СКА Год. 14 (1901) 323–332 (J. Туроман). – Рад и именик MC за 1900 c
додацима (1901) I додатак, 1–9 (Аноним). – Наставник 11 (1901) 124–126
[C. Н. Томић].
87
Лит: И. Огњановић: J. Ђорђевић, књижевник српски, отац Српског
народног позоришта и професор Велике школе у Београду. Јавор 19
(1892) 1–4 + 18–20. – M. Савић: J. Ђорђевић. Браство 18 (1924) 200–213.
– Д. Кириловић: J. Ђорђевић o себи. ГИДНС 9 (1936) 100–104. – Б.
Ковачек: Из преписке Лазе Костића. Годишњак Филозофског факултета
y Hовом Саду 4 (1959) 283–299. – Уједињена омладина српска: зборник
радова. Нови Сад 1968. – Б. Ковачек: Јован Ђорђевић. Нови Сад 1964. –
Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду.
Бгд 1971. – С. Јанић: Организовање Народног позоришта у Београду
1868. године. ГГБ 18 (1971) 199–258. – Ж. Петровић: Једна драгоцена
књига. KJ 2 (1974) 90–100. – Г. Ковијанић: Пријем J. Ђорђевића и браће
Сремац у српско држављанство. ЗМС/КЈ 22 (1974) 515–517. – Ж.
Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – B. Грујић: Лицеј
и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – 125 година Народног
позоришта у Београду. САНУ 1994. (Галерија 77). – Водич кроз архив
ДСС. – Ђорђевић Јован (1826–1900): каталог изложбе. MC 2001. – В.
Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – Б.
Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски
Карловци, Нови Сад 2005.
Преписка: Б. Ковачек: Преписка између Ј. Ђорђевића и A. Хаџића
1859–1895. Hови Сад 1973.
ЂОРЂЕВИЋ Павле
(Јагодина, 11. III 1846 – Београд, 17. Xl 1877 [= CH 1877, бр. 253]
официр; ђенералштабни мајор и професор Војне академије (Београд;
војна администрација и ђенералштабни послови).
СУД: дописни члан (Одсек јестаственички и математичарски) од 25. I
1870. [Гл СУД 27 (1870) додатак : XXVII]
Лит: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–
1925. Бгд 1925. Стр. 223.
ЂОРЂЕВИЋ Петар, Пера
(Крагујевац, 21. Vl / 3. VII 1855 – Београд, 18. Xl 1902) филолог и политичар; професор гимназије (Крагујевац, Београд) и државни саветник.
СКА: дописник (Академије философских наука) од 6. I 1890. Прави члан
(Академије философских наука) од 25. I 1894. Секретар Академије
философских наука од 22. II 1897 до 22. II 1900.
Привремени секретар СКА од 27. IX 1899. до 18. Xl 1902.
Приступна беседа: O реду речи у српском језику. Шт.: СКА Глас 53
(1898) 167–231. Проглашен 4. II 1896. (СКА Год. 9 (1895) 179–187
[извод: 180–182]).
Бгр. лит: HE 1 (A. Белић). – Hr E 5 (1945) 529 (S. Ivšić). – EJ 3 (A. Belić).
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Ž. P. Jovanović, P. M. Jevtić).
Нек: Дело 25 (1902) 658–660 (Аноним). – Коло 4 (1902) 692 (Аноним). –
СКА Год. 16 (1903) 134–136 (J. M. Жујовић) и 259–261 (J. Мишковић). –
Lj. JAZU 17 (1903) 159–164 (M. Šrepel). – Српски Сион 12 (1903) 776
88
(Аноним). – ЛМС 218 (1903) 151–152 (J. Радонић). – Наставник 14
(1904) 1–2 (M. K. Драгутиновић).
Лит: V. Jagić: Прилози за синтаксу српског језика, I. ASPh 13 (1891) 145–
146. – P. Врховац: Теорија књижевности за више разреде... израдио П.
П. Ђорђевић. БК 1 (1895–6) 661–665. – Љ. Јовановић: Π. Π. Ђорђевић.
Дело 26 (1903) 215–240. – История Славянской Филологіи, 756–757 (B.
Ягичъ). – C. Матић: Версификација у нашим уџбеницима теорије
књижевности. ГПД 1 (1921) 456–460. – ПИ 116 (A. Белић). – P. Ondrus:
Zur Stellung der Enklitika im serbischen Satz. ZS 2 (1957) 513–522. – И.
Тартаља: Ђуре Даничића лекције из естетике. Бгд 1968. – X. Крњевић:
Јетрвица адамско колено. Најстарији запис и редакција Π. Π. Ђорђевић.
КИ 10 : 37 (1977) 13–23. – Љ. Никић: Избор Π. Π. Ђорђевића и Љ.
Стојановића за праве чланове CKA. ПКЈИФ 45 (1982) 103–108. – Сто
година Лексикографског рада у САНУ. САНУ 1993. – И. ГрицкатРадуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379
(1996) 1–83.
ЂОРЂЕВИЋ Тихомир
(Књажевац, 19. II 1868 – Београд, 28. V 1944) етнолог, фолклориста и
историчар; др, професор универзитета (Београд).
СКА: дописник (Академије философских наука) од 19. II 1921. Прави
члан (Академије философских наука) од 16. II 1937.
Приступна беседа: Порекло накита и одела. Шт.: СКА Глас 179 (1939)
61–79. Проглашен: 2. I 1938. (СКА Год. 47 (1937) 146–149.)
Бгр: HE 1 (B. Чајкановић). – Hr E 5 (N. Gavazzi). – EJ 3 (M. Barjaktarović).
– LEJ 1 (M. Kolarić).
Бгр, ббл: СКА Год 29 (1921) 193–195 и 35 (1927) 273–278 и 47 (1938)
205–209. – ГЕМ 5 (1930) 161–167 (Б. Дробњаковић). – Lj. JAZU 44
(1932) 90–96 (D. Boranić). – Bilten Instituta za proučavanje folklora
(Sarajevo) 3 (1955) 181–197 (Lj. i D. S. Janković).
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (P. Adamović). – ELU 2 (F. Bk). – ЕСИ 370–371 (H.
Павковић).
Нек: ГЕИ 1 (1952) 547–551 (Б. Дробњаковић).
Лит: B. Чајкановић: Циганске народне приповетке сакупио Т. Р. Ђорђевић.
Београд, 1933. СКГ н. с. 41 (1934) 536–538. – Ђ. Тасић: T. Ђорђевић са
гледишта социологије. Социолошки преглед 1 (1938) 268–271. – M.
Ђорђевић: Поводом једне књиге o културној прошлости Србије. Наша
књижевност 2 : 5–8 (1946) 152–156. – Љ. Јанковић: Т. Р. Ђорђевић као
музеолог. Музеји 7 (1952) 10–11. – M. P. Барјактаровић: Др T. Ђорђевић и
његов рад. ГЕМ 16 (1953) 256–261. – Љ. Јанковић: T. P. Ђорђевић као
покретач, издаван и уредник „Караџића“. Библиотекар 19 (1967) 223–236.
– M. Живанов: Прослава јубилеја браће Тихомира и Владимира P.
Ђорђевића у Народној библиотеци CP Србије. Библиотекар 20 (1968)
760–763. – B. Николић-Стојанчевић: Т. Р. Ђорђевић и метода историјске
етнологије. Архивски преглед 1 (1969) 9–22. – Д. Антонијевић: T.
Ђорђевић и његово доба. 3MC/ДН 53 (1969) 139–150. – M. Драшкић:
Проучавање народних ношњи T. P. Ђорђевића. ГЕИ 22 (1973) 221–228. –
C. Зечевић: T. Ђорђевић. ГЕМ 37 (1974) 245–251. – Љ. Трговчевић: Јован
89
Цвијић y Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. – Љ. C. Јанковић: T.
P. Ђорђевић y историји етнологије. Глас САНУ 307 (1978) 387–393. – M.
Ђукановић: T. Ђорђевић на Конференцији мира y Паризу 1919. ГЕИ 29
(1980) 45–61. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије.
Бгд 1986. – Д. Антонијевић: Т. Ђорђевић као хуманиста и интелектуалац
свог и нашег времена. Balcanica 25 : 2 (1994) 11–18. – Д. Здравковић:
Тихомир Ђорђевић у кључу српске етносоциологије. Бгд 2004. – Д.
Здравковић: Т. Р. Ђорђевић, оснивач српске етнолошке науке. Багдала 48 :
467 (2006) 81–88.
Споменица: Споменица посвећена стогодишњици рођења T. P. Ђорђевића. САНУ 1971 (ПИ 445).
Фотографија: САНУ–Ф 212, 212/1–4, XVII
ЂУРИЋ Димитрије
(Београд, 27. IX / 9. X. 1838 – Београд, 19/31. X 1893) официр; ђенерал,
професор и управник Војне академије (Београд; тактика и стратегија) и
министар војни.
СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од
22. Xl 1881. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.
Бгр: VE 2 (M. Jovanović). – Дод. Поменику, 39–41 (M. Ђ. Милићевић). –
Савременици и последници, P 425/3 (B. Алексијевић).
Бгр, ббл: HE 1 (B. Белић). – Hr E 5 (Sl. Pavićević). – М. Милићевић, Љ.
Поповић: Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003.
Стр.88–92.
Нек: СКА Год. 7 (1894) 182–183 (M. Ђ. Милићевић). – Ратник 15 (1893)
588–592 (J. Мишковић).
Лит: J. Стефановић Виловски: Неколико примедаба на књигу Д. Ђурића
„Основна тактика“. Отаџбина 4 (1880) 628–636 и 5 (1880) 150–156 +
365–368. – Аноним: Д. Ђурић, Основна тактика. Ратник 7 (1882) 127. –
Аноним: Српско-бугарска војна 1885–1886. Ратник 20 (1889) 463–464. –
Записи J. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – C. Јовановић: Влада Милана
Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. Стр. 315. – C. Терзић: Србија и Грчка. Бгд
1992. Стр. 189, 258.
ЕВАНС Артур Џон, cep
Arthur (John) Evans, sir
(Неш Милз, 8. VII 1851 – Јулбери код Оксфорда, 11. VII 1941) археолог; професор универзитета (Оксфорд).
Бгр, ббл: EBri 8 (J. M. Wi). – BLZ 10, 94. – ELU 2 (A. Stipčević –
Despotović, M. Šeper). – EJ 4 (D. Sergijevski).
Бгр, лит: DNB, 240–243 (J. L. Myres). – БСЭ3 29 (Аноним).
Лит: [Писмо A. Еванса упућено СУД поводом избора]. Гл. СУД 59 (1884)
100. – M. C. Радовановић: Евансова проучавања o Миносовој палати на
Кнососу. ГГД 7–8 (1922) 357–358. – J. L. Myres: Sir A. Evans, 1851–1941.
90
Proceedings of the British Academy 27 (1941) 323–357. – J. Evans: Time and
Chance. London, 1943. – R. W. Seton-Watson: A. Evans. S. Rev. 24 : 63
(1946) 47–55. – Љ. Трговчевић: Јован Цвијић у Првом светском рату. ИЧ
22 (1975) 173–231. – J. J. Wilkes: A. Evans in the Balkans 1875–1881.
Bulletin of the Institute of Archeology 13 (1976) 25–56. – S. Petković : A.
Evans and Serbian Antiquities. Oxford Slavonic Papers, n. s. 13 (1980) 94–
105. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд
1986. – U. Ostojić–Fejić: Akcije za pomoć Srbiji u Velikoj Britaniji tokom I
svetskog rata. U: Jugoslovensko-britanski odnosi. Bgd 1988. Str. 191–202. –
А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000.
ЕГЕР Рудолф
Rudolf Egger
(Брук / Мур, 11. IV 1882 – Беч, 7. V 1969) археолог; професор универзитета (Беч).
Бгр, ббл: Hr. E 5 (M. Abramić). – BLZ 10, 91. – EJ 4 (D. Rendić-Miočević)
Ббл: Römische Antike und frühes Christentum, Bd 2. Klagenfurt 1963, str.
371–379 (E. Weber). – Almanach ÖAW 119 (1970) 373–382 (Anonim).
Нек: JBAW (1969) 225–230 (J. Werner). – Südost-F. 28 (1969) 290–293 (B.
Saria). – Arheološki vestník 20 (1969) 269–272 (J. Šašel). – Almanach ÖAW
119 (1970) 363–373 (H. Vetters).
Лит: H. Grégoire: Etymologie de „tortue“. Byzantion 5 (1930) 741–744.
ЕЛЕЗОВИЋ Глигорије, Глиша
(Вучитрн, 6/18. I 1879 – Београд, 17. X 1960) филолог, оријенталиста; професор српскохрватског језика, начелник Министарства просвете, научни
сарадник САНУ.
СКА: дописник (Академије философских наука) од 2. III 1946.
САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) и (Одељења
друштвених наука) од 22. III 1948.
Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 188–207. – Prilozi za orijentalnu filologiju 14–
15 (1969) 425–441 (B. Nurudinović). – EJ 4 (U. Džonić).
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (J. P. Jovanović i S. A. Jovanović). – ЕСИ 378 (Љ.
Чолић).
Нек: Наш језик н. c. 11 : 3–4 (1961) 125–126 (Б. M. Н[иколић]). – Гл.
САНУ 12 (1962) 169–172 (M. Беговић, M. Стијић).
Лит: A. Урошевић: Г. Елезовић, O именима и пореклу старијих муслиманских породица у Скопљу. ЈП 6 (1931) 477–480. – Ч. Потпарић: Из историје плеваљске гимназије. ГЈПД 12 (1932) 942–948. – M. Костић: Нови
турски извори за нашу историју. ЈП 8 (1933) 132–134. – C. M. Орхановић:
Једна збирка докумената. Мисао 41 (1933) 502–503. – П. A. Митропан:
91
Прилози за историју штампе у Старој Србији и Маћедонији 1871–1912.
Скопље 1933. Стр. 53–62: Глас народа. – X. Барић: Речник Косовско-метохијског дијалекта од Гл. Елезовића. ПКЈИФ 165 (1935) 270–290. – B.
Чубриловић: Још једном o Речнику..., поводом његовoг одговора y
Јужнословенском филологу XII (1936). ПКЈИФ 16 (1936) 379–391. – M. C.
Филиповић: Краљ К'зи. ЈИЧ 5 (1939) 215–217. – Б. Ђурђев: Одговор Г. Елезовићу. Годишњак Историског друштва БиХ 6 (1954) 324–326. – Аноним:
Изјава редакције Годишњака. Годишњак Историског друштва БиХ 6
(1954) 327. – M. Vasić: G. Elezović, „Ogledalo sveta ili istorija Mehmeda
Nešrije“... Godišnjak Istoriskog društva BiH 9 (1958) 286–289. – R. Popović:
Zaostavština G. Elezovića u Arhivu Kosova i Metohije u Prištini. Arhivski pregled (1991) 34–39. – Lj. Čolić: Orjentalističko delo G. Elezovića. Bgd, Priština
1996 [bbl., lit.: 194–214].
Фотографија: САНУ–Ф 326, XVII
ЕРДЕЉАНОВИЋ Јован
(Панчево, 30. X / 11. Xl 1874 – Београд, 12. II 1944) етнолог; др етнологије,
професор универзитета (Београд)
члан (Академије философских наука) од 10. II 1933. Секретар Академије
философских наука од 16. V 1935. до 7. III 1937. и од 7. III 1941. до 26. II
1942.
Приступна беседа: Старина и значај племенских предања у Срба. Шт.:
ЛМС, 340 (1934) 1–13. Проглашен: 7. III 1934 (СКА Год. 42 (1933) 154,
199–203).
Бгр: HE 1 (Д. Поповић). – EJ 4 (S. Ćurčić).
Бгр, ббл: СКА Год. 30 (1922) 313–318 и 35 (1927) 285–287. – ГЕМ 6
(1931) 141–144 (Б. Дробњаковић).
Бгр, ббл, лит: BLGS 1, 466–467 (H. Sundhaussen). – ГЕИ 23 (1975) 177–
201 (E. Церовић). – ЕСИ 379–381 (H. Павковић).
Ббл: ГЕМ 16 (1953) 262–266 (П. Влаховић) и 28–29 (1965–1966) 315 (J.
Николајевић, Π. Ж. Петровић).
Нек: СКА Год 51 (1946) 236–239 [J. Радонић]. – ГЕИ 1 (1952) 553–557 (Б.
M. Дробњаковић). – RSU 13 (1948) 54–57 (I. Esih). – СЕЗ 64 (1951) V–VII
(B. C. Радовановић).
Лит: M. Вујић: J. Ердељановић, Трагови најстаријег словенског слоја у Банату... ЛМС 308 (1926) 164–166. – L. Slipić: Dr J. Erdeljanović o poreklu
Bunjevaca. Књижевни север 6 (1930) 545–548. – J. Ердељановић: Напомене и одговори поводом питања o пореклу Буњеваца. Књижевни север 7
(1931) 28–35. – J. Ердељановић: За наше духовно јединство. Живот и рад
16 (1933) 961–973. – И. Јелић: Др Ј. Ердељановић, Старине и значај
племенских предања у Срба... Живот и рад 21 (1935) 243–248. – J.
Ердељановић: Коју ћемо културу: само српску или југословенску? Круг
(Београд) 1 : 2 (1938) 21–25. – Б. Лоренц: O почецима вере и o другим
етнолошким проблемима. СКГ н. с. 61 (1940) 385–387. – M. P. Барјактаровић: Библиотека професора Ердељановића. ГЕИ 1 (1952) 593–594. – П. Ж.
Петровић: J. Ердељановић. ЗМС/ДН 6 (1953) 188–189. – Ш. Кулишић:
Научно дјело J. Ердељановића. 3MC/ДН 45 (1966) 92–109. – C. Ћулибрк:
92
Социолошка теорија и методологија код J. Ердељановића. ГЕИ 19–20
(1973) 34–44. – M. Барјактаровић: Сто година од рођења и 30 година од
смрти J. Ердељановића. ГЕМ 37 (1974) 237–243. – M. Драшкић: J.
Ердељановић o уделу старијег балканског становништва у етногенези јужних Словена. ГЕИ 23 (1975) 1–11. – Вид. Стојанчевић: Проучавање племена у Црној Гори кроз преписку J. Ердељановића са A. Лубурићем 1924–
1926. ГЕИ 23 (1975) 13–21. – Јован Ердељановић, живот и дело: радови са
II симпозијума етнолога CP Србије. Панчево 1976. – M. Митровић: J.
Ердељановић, „Срби у Банату“. ЗМС/И 34 (1986) 200–220. – M. Лутовац:
Цвијић и Ердељановић, научни односи. У: П. Марковић: Југословенска
социологија села. ПИ САНУ 578 (1987) 131–133. – Д. Недељковић: J.
Ердељановић уразвоју етнолошке науке. У: П. Марковић: Југословенска
социологија села. ПИ САНУ 578 (1987) 128–130. – Н. Павковић: Етно-политиколошки погледи Ј. Ердељановића. ГЕИ 44 (1995) 271–278.
ЖИВАНОВИЋ Јаков
(Обрежа, 18. II 1808 – Београд, 9. VIII 1861) књижевник и политичар; др
философије, професор гимназије (Сремски Карловци), директор Књажевске канцеларије и посланик у Цариграду.
Бгр: Ловчевић I, 25. – Савременици и последници, P 425/3 (B. Алексијевић)
Бгр, ббл: Поменик 160–164 (M. Ђ. Милићевић).
Бгр, лит: HE 1 (C. Јовановић).
Нек: Гл. ДСС 15 ([1862]) 322–324 (Аноним). – ЛМС 107 (1864) 163.
Лит: Ђ. Мушицки: Одговор на изјаву г. J. Живановића o расправи
„Судбине кирилски писмена у Аустрійской держави“. Гл. СУД 55 (1884)
341–345. – J. Живановић: Неколико примечанија на књигу Славени у
Турској од Кипријана Роберта. СКА Споменик 6 (1890). – M. Петровић:
Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Б.
Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића. Бгд
1901. – Д. M. Павловић: Србија и српски покрет у јужној Угарској. Бгд
1904. Стр. 115, 161 и даље. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополит
београдски. Бгд 1911. – Б. Миљковић: ДСС. – Записи J. Грујића. Књ. 1 и 2.
СКА 1922–1923. – C. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд
1923. Стр. 11–12. – Ловчевић I и II. – Мемоари Стефана Стевче
Михајловића. СКА 1928. – Д. Кириловић: J. Живановић o себи. ГИДНС 12
(1939) 456–460. – Историја Карловачке гимназије, 166. – О. Пређа: О
почецима рада уставне депутације у Цариграду 1838. године. ИЧ 21
(1974) 113–123. – P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ 1986
(ПИ 570). – Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског. T.
2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС. – M. Мојашевић:
Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописима
Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001. (ПИ 649).
Архив: АСАНУ–7380/14
93
ЖИВАНОВИЋ Јован
(Сремски Карловци, 30. I 1841 – Сремски Карловци, 18. Xl 1916) филолог, педагог и пчелар; професор гимназије и богословије (Сремски
Карловци).
СУД : дописни члан од 30. I 1883.
Бгр: HE 1 (A. Белић). – Савременици и последници, P 425/3 (B. Алексијевић)
Бгр. ббл: СКА Год. 2 (1889) 317–320 и 9 (1896) 329. – Енциклопедија
Новог Сада 8 (1997) 143–146.
Нек: Пчела 37 (1917) 14.
Лит: Аноним: J. Живановић. Стражилово 3 : 40 (1887) 626–627. – Аноним:
Двадесетпетогодишњица пчеларског рада проф. J. Живановића. БК. 6
(1900) 508–509. – Аноним: J. Живановић. Opao 28 (1902) 131–134. –
Аноним: Pro studio et labore. БК 11 (1905) 1141–1146. – J. Скерлић:
Филолошки догматичари и књижеван језик. СКГ 18 (1907) 305–307. –
Аноним: Свечана седница у славу проф. J. Живановића. БК 14 (1908) 64. –
Историја Карловачке гимназије. – Љ. Недељков: „Српски речник за
кованџије” из 1877 године Јована Живановића. ЗМС/ФЛ 35:2 (1992) 81–88.
– Љ. Поповић-Бјелица: Реч после. Нови Сад 1994. – И. Гађански: Радови J.
Живановића o партеногенези код пчела. У: Природне и математичке науке
у Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 73–78.
ЖИВАНОВИЋ Тома
(Параћин, 6. II 1884 – Београд, 31. III 1971) правник; др права, професор
универзитета (Београд; кривично право, филозофија права), управник
Криминалистичког института.
члан (Академије друштвених наука) од 18. II 1926. Секретар Академије
друштвених наука СКА од 7. III 1937. до 6. III 1940. и од 19. VII 1941 до
26. II 1942 (в. д.); од 10. III 1944. до 2. V 1945.
САН: Редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.
Приступна беседа: Дуалитет кривичних санкција, казне и мере
безбедности. Шт.: (а) СКА Глас 118 (1926) 43–88; (б) пос. изд. Изд.
књиж. Рајковић и Ћуковић, Београд, [1928], 61. Проглашен 16. V 1926
[СКА Год. 35 (1926) 119–123].
Бгр: HE 1 (Д. Поповић).
Бгр, ббл: СКА Год. 30 (1922) 330–333.
Ббл: Споменица посвећена преминулом академику T. Живановићу.
САНУ 1973.
Нек:. Univerzitet danas 12 : 9–10 (1971) 108–110 (T. Vasiljević). – Гласник
Адвокатске коморе Војводине 20 : 7 (1971) 1–3 (T. Васиљевић). –
Jugoslovenska revija za kriminologiju i krivično pravo 9 (1971) 199–207 (Lj.
Lazarević). – Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu 21 : 3 (1971) 405–406 (Z.
Šeparović). – Bulletin scientifique. Sect. B. 8 : 7–9 (1972) 240–241 (R. Lukić).
Лит: А. Д. Боди: T. Живановић, Основи кривичног права. Архив 12(1912)
326–327. – Ђ. Тасић: Систем синтетичке правне филозофије I од T.
Живановића. Архив. Друго коло 3 (1922) 398–406. – M. M. Обрадовић:
94
Нови академик – правник. Архив. Друго коло. 12 (1926) 483–486. – Аноним [R.] : Аргентински научник o Кривичном праву T. Живановића. Архив.
Друго коло. 16 (1928) 328–330. – Б. Д. Петровић: Les problèmes
fondamentaux du droit criminel... Архив. Друго коло 22 (1939) 155–161. – Б.
Д. Петровић: Th. Givanovitch, Les problèmes fondamentaux de l’éthique...
Архив. Друго коло 36 (1938) 445–447. – Б. Д. Петровић: Рад проф. др T.
Живановића на науци кривичног права... Правосуђе 6 (1938) 456–462 и 7
(1938) 525–528 [ббл: 528–530]. – T. Васиљевић: T. Живановић, Основни
проблеми кривичног и грађанског процесног права... Архив. Друго коло. 40
(1940) 525–528. – R. D. Lukić: T. ivanović kao pravni filozof. Filozofija 9 : 2
(1965) 219–233. – D. M. Jeremić: Filozofi prava. Savremenik 13 : 26 (1967)
311–325 [318–324: T. ivanović]. – M. Поповић: O правној филозофији T.
Живановића. У: О филозофији права. САНУ 1978. Стр. 581–612 (Из теорије права, 2). – Д. Бабић: T. Живановић као етичар. АПФ 28 : 1–2 (1980)
106–116. – Д. Бабић: Два питања из филозофије права T. Живановића.
Зборник за теорију права 2 (1982) 169–192. – C. Врачар: Систематска
правна методологија. Зборник за теорију права 2 (1982) 49–90. – C. Врачар: Оцена три главне филозофскоправне књиге T. Живановића. Зборник
за теорију права 2 (1982) 217–248. – C. Врачар: Полазишта филозофскоправног синтетизма T. Живановића. АПФ 32 : 5 (1984) 617–654. – P. Д.
Лукић: Научно дело T. Живановића. АПФ 33 : 2 (1985) 301–303. – Љ. Лазаревић: Др T. Живановић као кривичноправни стваралац и мислилац. АПФ
33 : 2 (1985) 303–306. – C. Врачар: Значај доприноса T. Живановића правној филозофији. АПФ 33 : 2 (1985) 306–308. – C. Врачар: Смисао
правнофилозофског синтетизма T. Живановића. Зборник за теорију права
3 (1987) 139–160. – M. Милутиновић: Научно стваралаштво проф. др T.
Живановића... Зборник за теорију права 3 (1987) 161–169. – Lj. Lazarević:
T. ivanović – ivot i delo. Pravni život 37 : 361 (1987) 231–250. – M. Поповић: T. Живановић као правни метафизичар. Зборник за теорију права 4
(1990) 91–121. – C. Пановић-Ђурић: Учење T. Живановића o казнама и мерама безбедности. У: Научно наслеђе Πравног факултета у Београду
1841–1941. Бгд 1994. Стр. 297–309. – M. Поповић: O филозофији права
код Срба. Бгд 2000.
Споменица: Споменица посвећена преминулом академику T. Живановићу. САНУ 1973 (ПИ 465).
Архив: АСАНУ: Инв. бр 512 [Ббл. T. Живановића и лит. од Б. Ж. Петровића].
ЖИВКОВИЋ Петар
(Зајечар, VII 1847 – Београд, 24. IX 1923) математичар; професор
Учитељске школе (Крагујевац и Зајечар) професор гимназије (Београд) и
директор гимназије (Ужице и Ваљево).
30. I 1883.
СКА: почасни члан од 15. Xl 1892. Дописник (Академије природних
наука) од 25. I 1894.
Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1896) 329–332.
Ббл, лит/ббл: Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996. Стр. 194–
195. (Д. Адамовић).
Лит: М. Томић: Математичке науке. У: Стогодишњица САНУ II, стр.
13–34. – Д. Трифуновић: Петар J. Живковић професор и директор
Ваљевске гимназије 1894–1904. Ваљево 1993. – Живот и дело српских
95
научника, 1. САНУ 1996. Стр. 181–197 (Д. Адамовић). – Д. Трифуновић:
Алгебарски влаци П. Ј. Живковића. Развитак 36 : 196–197 (1996) 106–122.
Фотографија: САНУ–Ф 328, 328/1-г
ЖУЈОВИЋ Живојин
(Врачевићи, 10. Xl 1838 – Београд, 25. IV 1870) теолог и социолог;
секретар Министарства финансија.
I 1870.
Бгр: HE 1 (J. Продановић). – O. Благојевић: Економска мисао у Србији,
стр. 366–369.
Ббл: Савремена школа 1–2 (1950) 59–64 (P. Перовић).
Ббл, лит: Ж. Жујовић: Сабрани списи. Бгд 1974. Књ. 1. Стр. 521–528
(M. Вукомановић).
Лит: Ч. Мијатовић: Научност политичне економије. Гл. СУД 28 (1870)
298–332. – K. Јовановић: Реферат o расправи г. Ч. Мијатовића... Гл.
СУД 28 (1870) 333–353. – Г. Гершић: Реферат o чланку Ч. Мијатовића.
Гл. СУД 28 (1870) 354–362. – Уједињена омладина српска: зборник
радова. Нови Сад 1968. – Д. Тодоровић: Школовање Ж. Жујовића на
страни и његова преписка c министарством просвете. Гласник
Историјског архива у Ваљеву 4–5 (1969) 5–30. – B. Карасјов: Почетак
публицистичке делатности Ж. Жујовића у Русији. ИЧ 16–17 (1970) 287–
301. – B. T. Карасев: Сербскии демократ Ж. Жуевич. Москва 1974. – M.
Вукомановић: Ж. Жујовић. У: Ж. Жујовић: Сабрани списи. Бгд 1974. Књ.
1, стр. 11–107. – M. Вукомановић: Ж. Жујовић o решењу националног
питања балканских народа. У: Велике силе и Србија пред I светски рат.
САНУ 1976. Стр. 729–735 (HC 4). – O. Благојевић: Економска мисао у
Србији, стр. 365–383: Ж. Жујовић. – Ђ. Игњатовић: Прилози биографији
Живојина Жујовића. Зборник Историјског музеја Србије 25 (1988) 31–
68. – B. Гајић: Основношколско образовање у Србији, 72–76. – B.
Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – И. Петровић: Левица и
српство 1848–1919. Нови Сад 1999. – Д. Бјелетић: Српски социјалисти о
класном националном питању. Нови Сад 2001.
Сабрана дела: Целокупна дела. Књ. 1. Бгд 1892. – Сабрани списи. Књ.
1–2. Бгд 1974–1977.
ЖУЈОВИЋ Јован
(Брусница, 18. X 1856 – Београд, 19. VII 1936) геолог и политичар; професор универзитета (Београд), министар иностраних дела и министар просвете и црквених дела.
30. I 1883. Секретар Одбора за науке јестаственичке и математичке
1890–1891.
СКА: прави члан (Академије природних наука) наименован 5. IV 1887.
Председник СКА: 2. IV 1915 – 31. X 1918; 31. X 1918 – 7. III 1921.
Привремени секретар СКА: 28. IV 1887 – 13. III 1889; 4. IX 1895 – 28.
XII 1905. Секретар Академије природних наука од 22. II 1895 до 22. II
1896; од 22. II 1906. до 22. II 1911; од 7. III 1923 до 6. III 1928.
96
Приступна беседа: O вулканима и последњим морима у Србији. Шт.:
СКА Глас 9 (1888) 28: Ј. M. Жујовића приступна академска беседа
говорена на XII свечаном скупу Академије 19. Vl 1888. Проглашен: 19.
Vl 1888. [СКА Год. 2 (1888) 165, 170–173].
Аутобгр: J. Жујовић: Дневник, књ. I–II. Бгд 1986. – Ј. Жујовић : Дневник
из Неменикућа. Бгд, Земун 2003.
Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 132–133: Јован
Жујовић.
Ббл: ΓΑ 14 (1937) 4–8 [J. Томић]. – Геолошка библиографија Југославије
од 14. века до 1944. Бгд. 1954. Стр 318–320 (C. Милојевић).
Бгр, ббл: СКА Год. 1(1888) 200–202 и 35 (1927) 167–208.
Бгр, лит: HE 1 (H. Кошанин). – EJ 8 (K. Petković, V. Vučković).
Ббл, лит/ббл: Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996.
Нек: СКГ н. с. 48 (1936) 600–603 (J. Продановић) + 603–606 (A. Белић). –
Живот и рад 9 : 24 (1936) 188–189 (Г. Берић). – СКА Год. 46 (1937) 345–
350 (Б. Гавриловић). – ΓΑ 14 (1937) 1–4 (J. Томић). – Весник Геолошког
института 5 (1937) 11–14 (M. Павловић).
Лит: Ч. Мијатовић: [O раду J. M. Жујовића као секретара Академије].
СКА Год. 2 (1889) 222–223. – H. Вулић: Историја као наука. ГПД 1
(1921) 382–384. – B. K. Петковић: J. M. Жујовић. Светлост. Велики
илустровани алманах за 1925 (Бгд) 71–75. – M. Којић: O J. Жујовићу. ΓΑ
14 (1937) 8–10. – M. Луковић: O J. Жујовићу, геологу. ΓΑ 14 (1937) 10–14.
– J. Томић: O J. Жујовићу, творцу петрографске науке у Србији. ГА 14
(1937) 14–17. – Б. Димитријевић: O J. Жујовићу, агрогеологу... ГА 14
(1937) 17–23. – ПИ 116 (A. Белић). – Педесетогодишњица СКА:
Задужбине и Фондови. СКА 1936. Стр. 259–262 : Задужбина Јована и
Стане Ј. Жујовића. (ПИ 117). – K. B. Петковић: J. M. Жујовић као
научник. ГА 20 (1952) 167–172. – П. Стевановић: J. M. Жујовић као
личност, јавни и културни радник Србије... ΓΑ 20 (1952) 173–176. – K.
Петковић: J. Жујовић као научни радник и педагог. Записници Српског
геолошког друштва за 1956, стр. 5–10. – B. Вучковић: J. Жујовић и
завереничко питање. Књижевност 12 (1957) 480–484. – Љ. Трговчевић:
Јован Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. – K.
Петковић: Геологија Србије, књ. 1. Бгд 1977. Стр. 39–56: Жујовићево
доба и доба његових савременика. – A. Б. Стојковић: J. Жујовић као
антрополог и етнолог. ГЕИ 29 (1980) 21–31. – A. Б. Стојковић: J.
Жујовић o религији и Цркви. ГЕИ 29 (1980) 33–44. – A. Стојковић: J.
Жујовић и C. Марковић. У: 100 година геолошке школе и науке у Србији.
Бгд 1980. Стр. 7–15. – J. Анђелковић: Две нове врсте фосилних риба из
Поповачког басена. ГА 48 (1984) 123–128. – J. Жујовић: Дневник, књ. I–
II. Бгд 1986, стр. 5–29: Д. Тодоровић, Предговор. – Љ. Трговчевић:
Научници Србије у стварању Југославије. Бгд 1986. – P. Љушић: J.
Жујовић, Дневник I–II. Књижевна реч 10. III 1987. – B. Грујић: Лицеј и
Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – П. Стевановић: J. M.
Жујовић поводом 130-годишњице рођења и 50-годишњице смрти. Глас
САНУ 353 (1988) 1–5. – Π. Стевановић: Развитак геолошких наука у
САНУ. У: Стогодишњица САНУ II, стр. 100–158. – П. Стевановић: Дело
J. Жујовића у нашој науци, Академији и на Универзитету. Зборник ФФ
(1990) 37–44. – B. Јовић: J. Жујовић. У: 100 најзнаменитијих Срба, стр.
97
377–381. – Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996. Стр. 291–360
(A. Грубић). – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
Споменица: ГА 51 (1988) 1–574 [о J. M. Ж.: стр. 1–188].
Преписка: ГА 40 (1976) 347–351.
Архив: ACБ заоставштина
Фотографија: САНУ–Ф 215, 215/1–14, VIII, XII
ЖУПАНИЧ Нико
(Грибље на Купи, 1. XII 1876 – Љубљана, 11. X 1961) историчар, етнолог,
антрополог, политичар; др историје, кустос Етнографског музеја у
Београду, директор Етнографског музеја у Љубљани.
Бгр: Glasnik Instituta za slovensko narodopisije pri SAZU 1 (1956) 9–10 (M.
Jagodić). – Slovenski etnograf 9 (1956) 269–270 (F. Stele).
Бгр, ббл: Etnolog 1 (1927) 144–158 (S. Vurnik). – HE 1 (C. Вурник). – ГЕМ
9 (1934) 119–122 (Б. M. Дробњаковић). – СКА Год 48 (1939) 255–284. –
ELU 4 (M. B)
Нек: ГЕМ 24 (1961) 145–151 (П. Влаховић). – ГЕИ 9–10 (1961) 274 (M.
Барјактаровић). – Slovenski etnograf 15 (1962) 263–264 (M. Makarovič).
Лит: Anonim [Z.]: Podsekcija jugoslovenske Etnografske sekcije na
Konferenci mira v Parizu 1919... Etnolog (Ljubljana) 2 (1928) 86–89. – I. T.
Franić: ivot i rad N. upanića. Vjesnik Etnografskog muzeja u Zagrebu 2
(1936) 11–28. – J. Šidak: [N. upanič o problemu Anda]. HZ 3 (1950) 441–
442. – N. Županič: Spomeni na slikarja A. Abeta. Zbornik za umetnostno
zgodovino 5–6 (1959) 603–633. – J. Dular: Dr Niko Županič: ob otkritju
njegove spominske plošče v Gribljah v Beli krajini. Metlika 1972. – Љ.
Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986.
ЗАХ Фрањо Александар
František A. Zach
(Холомуц, 19. IV 1807 – Брио, Моравска 2. I 1892) правник и официр;
ђенерал и управник Артиљеријске школе (Београд).
СУД: прави члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 25.
I 1870. Секретар Одбора за науке јестаственичке и математичке 1871–
1872.
Бгр: HE 1 (B. Белић). – Дод. Поменику 49–50 (M. Ђ. Милићевић). –
Miscellanea 7 (1979) 239 + 242 (B. Војводић). – М. Милићевић, Љ.
Стр. 98–102.
Нек: Π. Шафарик: Ђенерал Φ. Αл. Зах. Бгд 1892.
Лит. М. Ђ. Милићевић: Школе y Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. – Записи J. Грујића. Књ. 2 и 3. СКА 1923. – Д. Старањаковић: „Начертаније“
Илије Гарашанина. ГИДНС 4 (1931) 392–418. – Ловчевић I и II. – Г.
Јакшић, B. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила.
Бгд 1963. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. –
Љ. Дурковић-Јакшић: O почетку југословенске политике Адама Чарторијског. ЗМС/И 9 (1974) 55–58. – B. Жачек: Улога Ф. Заха y Србији. Глас
98
САНУ 290 (1974) 153–196. – V. Žáček: F. A. Zach. Praha 1977. – Epistolarni
dnevnik Františeka Zaha 1860–1878. Novi Sad 1987. – Љ. Дурковић-Јакшић:
O настанку „Начертанија“, 1844 год. У: Илија Гарашанин (1812–1874).
САНУ 1991. Стр. 19–43. – C. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 116,
134. – Д. Берић: Устанак y Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625).
– Б. Јововић: Фрањо Зах – војник и политичар. Војно дело 48 : 4–5 (1996)
224–239.
ЗАХАРИЈЕВИЋ Илија
(село Плочица код Ковина, пре 1820 – Нови Сад, V 1853) песник и педагог; професор и управник гимназије (Београд).
ДСС: прави члан од 13. I 1846 [Перуничић, 12: од 29. XII 1845]
Бгр, ббл: Поменик, 170–171 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и
последници, P 425/4 (B. Алексијевић).
Нек: Гл. СУД 5 (1853) 295–296 (Аноним).
Лит: И. Захаријевић: Одговор другий Ср-у, таином моме опаднику. Беч
1850. – Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД
24 (1868) 136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – Ситнији списи Ђ. Даничића
1. СКА 1925. Стр. 110–111. – В. Грујић: Гимназијско образовање у Београду за време уставобранитељског режима. ГГБ 24 (1977) 77–106. – Ђ.
Живановић: Стеријине полемике. САНУ 1985 (ПИ 564). – B. Грујић:
Гимназијско образовање. – Водич кроз архив ДСС.
ЗАХРАДНИК Карел (Драгутин)
Karel Zahradník
(Литомишл, 16. IV 1848 – Брно, 23. IV 1916) математичар; др математике, професор универзитета (Свеучилиште, Загреб).
Бгр: MSN 7, 909 (Aninim).
Бгр. ббл: Poggendorff 3, 1476–1477.
Нек: СКА Год 29 (1921) 209–210 (Аноним).
Нек, ббл: АČА 27 (1917) 132–142 (M. Lerch).
Лит: Akademsko društvo „Jugoslavija“ Brno – ČSR: 1909–1934. Brno
1934. Str. 27 (O. Pečar).
ЗДРАВКОВИЋ Стеван
(Живица, 16. IV 1835 – Београд, 4/17. VIII 1900) официр; генерал, професор и управник Војне академије (Београд), министар грађевина,
државни саветник.
24. I 1871. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.
Секретар Одбора за науке јестаственичке и математичке 1881–1883.
Бгр: HE 1 (B. Белић).
Бгр, ббл: Дод. Поменику 50–51 (M. Ђ. Милићевић). – М. Милићевић, Љ.
Стр.103–107.
99
Ббл. бел. B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128).
Стр. 96.
Нек: СКА Год. 14 (1901) 344–349 (J. Мишковић).
Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. –
Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925. Бгд
1925. Стр. 221. – Д. Трифуновић: Војна академија y Београду. ГГБ 35
(1988) 121–137. – B. Шолаја и A. Магдић: Инжењери y књаж. и краљ.
Србији. Бгд. 1994.
ЗЕJE Жак
Jacques Zeiller
(Париз, 21. III 1878 – Saint-Michel-sur-Orge, 2. VII 1962) археолог и историчар; др историје, професор универзитета (Фрајбург), директор Ecole
des Hautes-Etudes.
Бгр: ELU 4 (A. Stipčević).
Бгр, ббл: СКА Год. 46 (1937) 272–274.
Нек: Revue archéologique 1 (1963) 201–202 (Ch. Picard). – Bulletin de la
Société nationale des antiquaires de France pour 1963 [1964] 13–14 (J.
Porcher). – Mélanges ď archéologie et ď histoire 75 (1963) 243–245 (H. I.
Marrou). – Гл. САН 16 (1968) 9–10 (J. Тадић).
Лит: Н. Вулић: J. Lebreton et Jacques Zeiller, L’eglise primitive. Paris 1934.
Богословље 10 (1935) 104–107. – (Anonim): A travers les journaux.
Annales de l’Institut français de Zagreb 1–2 (1937–1938) 344. – A. Merlin:
Notice sur la vie et les travaux de M. J. Zeiller. Paris 1964.
ЗЕЛЕНЕЦКИ Константин Петрович
Константинъ Петровичъ Зеленецкій
(1812 – 1858) филолог; професор Лицеја (Одеса).
Бгр. ЭС 23 (1894) 384–385 (Аноним). – БЭ 9 (1902) 592 (Аноним)
Ббл: Библиографические записки 20 (1859).
Лит: Водич кроз архив ДСС.
ЗЕНКЕВИЧ Лав Александрович
Лев Александрович Зенкевич
(Царев, 4/16. Vl 1889 – Москва, 20. Vl 1970) хидробиолог, океанолог;
професор универзитета (Москва).
СКА: прави члан (Академије природних наука) од 9. IV 1947.
1947. Инострани члан (Одељења природно-математичких наука) од 31.
VII 1960.
Бгр, ббл, лит: БСЭ3 9 (1972) 512. – Л. A. Зенкевич. AH СССР 1961 (Материалы κ биобиблиографии ученых СССР. Cep. географических наук, 3).
Нек: Вестник AH СССР 40 : 9 (1970) 114 (Аноним). – Гл. САНУ 22 : 1
(1971) 21–23 (C. Ђелинео).
100
Лит: З. A. Филатова, H. Г. Виноградова: Академик Л. A. Зенкевич. Вестник
AH СССР 49 : 7 (1979) 92–101. – M. E. Виноградов, H. Г. Виноградова, Л.
И. Москалев: Имя на карте Мирового океана. Вестник AH СССР 59 : 6
(1989) 96–102.
ЗЕЧЕВИЋ Милош
(Брњица код Кнића, на Цвети 1838 – Београд, 5/17. II 1896) историчар,
педагог; наставник гимназије y Крагујевцу, Београду, Ужицу и професор
универзитета (Велика школа, Београд; историја новог века).
СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 25. I
1870. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.
Бгр: HE 1 (H. Радојчић).
Бгр, ббл: Дод. Поменику, 51–52 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици и
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 389 (P. Михаљчић).
Нек: БК 2 (1896) 223–224 (Аноним). – Наставник 7 (1896) 98–102
(Аноним [M.]). – СКА Год. 10 (1897) 84–85.
Лит: Ј. Ђорђевић: Критика на Историју света М. Зечевића. Нови Сад
1883. – Аноним: Милош Зечевић професор Велике школе... Бгд 1900. – Ј.
Радонић: М. Зечевић, Живот и владавина Стевана Дечанског. ЛМС 221
(1903) 97–98. – Л. Лазаревић: M. Зечевић. ГПД 7 (1927) 530–533. – B.
Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић:
Лицеј. – B. Грујић: Гимназијско образовање. – Споменица Гимназије у
Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац 1989. – Б. Бешлин: Европски утицаји
на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
ЗИМА Лука
(Јуровци, 13. X 1830 – Вараждин, 16. III 1906) класични филолог; наставник у Cpемским Карловцима и Вараждину, професор универзитета (Велика школа, Београд).
Бгр: HE 1 (H. Вулић). – Савременици и последници, P 425/4 (B.
Нек: Срђ 5 (1906) 42–42 (Аноним). – СКА Год. 20 (1907) 144–145 (Ст.
Новаковић). – Рад и именик MC за 1907–1908 (1908) 71–72 (Гл. Лазић).
Нек, ббл: ЛМС 238 (1906) 140–142 (Гл. Лазић). – Lj. JAZU 22 (1908)
177–181 (I. Milčetić).
Лит: J. Туроман: Meminisse iuvat. Стражилово 2 (1886) 1215–1218. – H.
Вулић: Старинско труње грчко и латинско у песмама B. J. Илијћа.
Написао Л. Зима. Дело 17 (1898) 492–501. – Аноним: У славу 70-год.
проф. Л. Зиме. БК 6 (1900) 1535–1538. – J. Крижан: Л. Зима (1830–1906).
У: J. Туроман: Омањи списи Л. Зиме. Бгд 1909. Стр. 1–23. – Аноним:
101
Омањи списи Л. Зиме... Недељни преглед 3 (1910) 238–239. – S. Ivšić:
Omanji spisi L. Zime. Savremenik (Zgb) 5 (1910) 202–203. – История
Славянской Филологіи 753–754 + 908 (B. Ягич). – Историја Карловачке
гимназије. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик
128). – Д. Невенић-Грабовац : Наши рани покушаји поређења Хомерових
епова и српске народне песме. ЗМС/КЈ 38 (1990) 211–220. – В. Јелић:
Сплетови фигура – у низовима и појединачно : уз стилистичка
истраживања Л. Зиме. ЗМС/КЈ 49 (2001) 57–64.
ЗИСИЋ Никанор
световно име Никола
(1829 – Београд, ман. Раковица, 25. X 1866) архимандрит; професор
Војне академије и богословије.
Нек: CH 32 : 124 (22. X 1866). – Застава 1 : 75 (26. X 1866). – Напредак
19 : 88 (30. X 1866). – Даница 31 (10. Xl 1866).
Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ.
136–165. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–
1925. Бгд 1925. Стр. 220. – M. Радевић: Почеци наставе руског језика у
Србији. Настава и васпитање 4 (1971) 493–505. – A. Васиљевић: Moje
успомене. СКЗ 1990. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
ЗЛАТАРСКИ Георги Николов
(Трново, 25. I 1854 – Трново, 9. VIII 1909) геолог и палеонтолог; професор универзитета (Софија).
СКА: почасни члан од 15. Xl 1892. Дописник (Академије природних
наука) од 7. II 1900.
Бгр, ббл: 100 години БАН 1869–1969, т. 1. София 1969, стр. 237–238
(Аноним).
Нек: СКА Год 23 (1910) 129–130 (J. M. Жујовић).
Нек, ббл: ЛБКД 10 (1910) 71–88 (Г. Бончевъ).
Лит: C. Юриничъ: Животописъ на проф. Г. H. Златарски. Годишникъ
на Софийския университетъ 6 (1911) 57–79. – Г. Бончевъ: Научна
д±йность на проф. Г. H. Златарски. Годишникъ на Софийския
университетъ 6 (1911) 80–102.
Фотографија: САНУ–Ф 332, 332/1–2, VIII, XVIII
ЗОРЕ Луко
(Цавтат, 15. I 1846 – Цетиње, 9. XII 1906) слависта и писац; професор
гимназије (Задар и Дубровник), директор гинмазије (Котор).
СКА: почасни члан од 15. Xl 1892. Дописник (Академије философских
102
Аутобгр: Срђ 6 (1907) 22–27 + 67–70 + 168–170 + 221–225 + 241–247 +
365–369 + 417–420 + 468–470 + 507–509 + 562–566 + 603–606 + 696–699.
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 392 (Д. Синдик).
Нек: Srđ 5 (1906) 751–752 (Anonim = K). – Srđ 5 (1906) 788–796 (A.
Vučetić). – Дело 41 (1906) 431 (Аноним). – СКГ 17 (1906) 957–958 (П.
Поповић). – СКА Год. 20 (1907) 143 (Ст. Новаковић). – Savremenik
(Zagreb) 2 (1907) 35–37 = Срђ 6 (1907) 19–21 (P. Budmani).
Лит: P. Врховац: Дубровачке туђинке од проф. Зоре. БК 1 (1895) 409–
412. – B. Радојевић: Поводом Дубровачкијех туђинака од проф. Зоре. БК
2 (1896) 954–957. – F. Kulišić: Pogled na Zorin knjievni rad i politiku. Srđ 5
(1906) 796–800. – A. Vučetić: Uvod [u autobgr. L. Zore]. Srđ 6 (1907) 22–24.
– История Славянской Филологіи, 753 (B. Ягичъ). – A. Haler : Novija
dubrovačka književnost. Zagreb 1944. – C. Вукмановић: Л. Зоре као директор которске гимназије. Бока 9 (1977) 343–349.
Преписка: I. Perić: Pisma L. Zore V. Bogišiću, F. Račkom i V. Jagiću. Anali
Zavoda za povijesne znanosti Istraživačkog centra JAZU u Dubrovniku 18
(1980) 313–340.
ЗУБАН Лазар
(Меленци, 1795 – Београд, 15. Vl 1850) филозоф, књижевник, политичар
и преводилац; члан Државног савета и каваљер.
ДСС: редовни члан од 1. VIII 1844.
Бгр, ббл: Савременици и последници, P 425/4 (B. Алексијевић).
Нек: Србске новине 17: 76 (1850) 2.
Лит: M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд
1899–1901. – Б. Миљковић: ДСС. – J. Продановић: Историја политичких
странака и струја у Србији. Књ. 1. Бгд 1947. – J. Данић-Станојчић: O
животу и преводилачкој делатности Л. Зубана. ЗФФ 2 (1952) 405–415.
– Д. Ј. Поповић: Срби у Банату до краја XVIII века, историја насеља и
становништва. Бгд 1955. – Љ. Дурковић-Јакшић: Историја српских
библиотека 1801–1850. Бгд 1963. – Љ. Дурковић-Јакшић: Сарадња Југословена и Пољака 1848–1849. године. ИЧ 19 (1972) 185–261. – С. Кићовић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд
1973. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у
Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).
Архив: АСАНУ Вукова преписка 6/3973–3984.
ЗУБАТИ Јозеф
Josef Zubatý
(Праг, 20. IV 1855 – Праг, 21. III 1931) филолог; професор универзитета
(Карлов универзитет, Праг).
Бгр: ЛБАН 9 (1927) 38 (Л. Милетичъ, B. H. Златарски).
103
Бгр, ббл: ИРАН. Vl серия 18 (1924) 524–526 (Б Лапунов, E. Карский, П.
Лавров).
Бгр, ббл, лит: Kudęlka 3 527–529.
Ббл: Mnema. Praha 1926 (J. Kurtz). – Listy filologické 9 : 2 (1961) 321–323
(V. Machek).
Нек: Časopis pro moderni filologii 17 (1931) (M. Weingart). – ČJR 1 (1930–
1931) 419 (M. Můrko). – RES 11 (1931) 124–127 (O. Hujer). – Записи 8
(1931) 319–320 (Аноним = P. K). – ЈФ 10 (1931) 194–196 (Π. Ђорђевић). –
S. Rev. 10 (1931–1932) 176–179 (B. Havránek). – RSU 4 (1932) 167–181
(B. Hvránek). – ЛБАН 14 (1934) 41–42 (Аноним). – ПКЈИФ 12 (1932)
164–167 (O. Колман).
Лит: Б. Ляпунов: И. Зубатый. ТИС 1 (1932) 377–386. – V. Machek:
Etymologické práce Jos. Zubatého. Slovo a slovesnost 17 (1956) 193–198. –
V. Machek: J. Zubaťy. Listy filologické 9 : 2 (1961) 306–324. – E. Michálek:
J. Zubaťy jako interpret jazyka staročeských textu. Slovo a slovesnost 35
(1974) 39–42.
ИВАНИЋ Момчило
(Пивнице, 2/14. III 1853 – Београд, 23. IV / 6. V 1916) филолог; професор
гимназије, секретар Лексикографског одсека CKA.
Бгр, ббл: CKA Год. 16 (1903) 266–284 и 18 (1905) 357–359.
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (D. Nikčević).
Нек: ГНЧ 34 (1921) 323–328 [J. Живановић]. – Браство 15 (1921) 257–
258 (Аноним). – Споменица Друштва Св. Саве 47 (1936) 372–373
(Аноним).
Лит: I. Milčetić: Rječnik Srpske akademije. Nastavni vjesnik 23 (1915) 623–625.
– ПИ 116, 181–190 (A. Белић). – Сто година Лексикографског рада у САНУ.
САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности
Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.
ИВАНОВИЋ Катарина
(Székesfehérvár (Стони Београд) 1817 – Székesfehérvár, 22. IX 1882)
сликар.
СУД: почасни члан од 13. Vl 1876.
Бгр: Slovník umjetnikah jugoslovenskih (I. Kukuljević Sakcinski). –
Поменик 178–179 (M. Ђ. Милићевић).
Бгр, лит: HE 2 (B. Петровић). – ELU 3 (M. Kolarić). – LEJ 1 (N. Kusovac)
Ббл, лит: M. Коларић: K. Ивановић, Мина Вукомановић. Бгд 1958. – BLZ
12, 606.
Нек: CH 132–135 (18–22. Vl 1883). – Уметници чланови САНУ. САНУ
1980, стр. 117–120 (Галерија 37). – Јавор 9 (1882) 1276–1278 (Аноним).
Лит: M. Харисијадис: K. Ивановић као портретиста. ГИДНС 8 (1935)
151–154. – Педесетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови. СКА 1936.
104
Стр. 387–390 : Задужбина Катарине Ивановићеве. (ПИ 117). – M.
Коларић: Класицизам код Срба, књ. 1. Бгд 1965, 130–135: K. Ивановић. –
Љ. Симић Константиновић: K. Ивановић и бечко сликарство. ЗМС/ДН 21
(1958) 111–119. – И. Јакшић: Место рођења, презиме и тестамент K.
Ивановић. Рад BM 21–22 (1972/3) 244–249. – P. Михаиловић: Свирепи
купидон K. Ивановић. ЗЛУМС 10 (1974) 263–282. – P. Михаиловић:
Амблематски основи слике „Миле вести“ K. Ивановић. Свеске 4 (1977)
19–26. – N. Kusovac: K. Ivanovic 1811–1882. Székesfehérvár 1983. – H.
Кусовац, P. Михајловић: K. Ивановић. САНУ 1984 (Галерија 49). – M.
Јовановић: K. Ивановић и белгијско историјско сликарство. ЗЛУМС 20
(1984) 275–281. – M. Јовановић: Међу јавом и мед сном. САНУ 1992.
(Галерија 71). – М. Тимотијевић, Р. Михаиловић: Катарина Ивановић. Бгд
2004.
Архив: АСАНУ : СУД 3077, 3249
ИВАНОВИЋ Љубомир
(Крагујевац, 14. X 1836 – Београд, 20. III 1879) официр и војни писац;
ђенералштабни пуковник, ађутант кнеза Михаила и управник Војне
академије (Београд).
СУД: редовни члан (Одбора за наукe јестаственичке и матeматичкe) од
25. I 1870.
Бгр: HE 1 (B. Белић).
Нек: Ратник 1 (1879) 256–257, 532.
Лит: Аноним: Значај и корист тврдиња. Ратник 12 (1884) 73–86. –
Записи J. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – C. Јовановић: Влада Милана
Обреновића, књ. 1. Бгд 1926, стр. 315. – Писма Јована Ристића Филипу
Христићу. СКА 1931. – C. Станојевић: Историја српског народа у
средњем веку. САНУ 1937. Стр. 194. – Г. Јакшић, B. Вучковић : Спољна
политика Србије за врeмe кнeза Михаила. Бгд 1963. – Д. Берић:
„Проект” Љубомира Ивановића из 1866. године о устанку хришћана у
европској Турској. ЗМС/И 27 (1983) 151–171. – C. Терзић: Србија и
Грчка. Бгд 1992. Стр. 127, 149, 189.
ИВАНОВИЋ Љубомир
(Београд, 12/24. III 1882 – Београд, 22. Xl 1945) сликар – графичар;
наставник цртања (Уметничка школа; Београд), професор графике
(Академија ликовних уметности).
Бгр: СКА Год. 30 (1922) 339–340.
Бгр, пиктографија.: Ретроспективна изложба Љ. Ивановића. Бгд :
Уметнички павиљон, 1956 (Љ. Никић, Љ. Сокић, M. C. Петров).
Бгр, лит: Удружење ликовних уметника у Београду 1918. Бгд. 1969. Стр.
140 + 150–151 (Љ. Никић). – BLZ 12, 606. – ELU 3 (M. Kolarić). – LEJ 1
(V. Kraut).
Лит: З. Кулунџић: Графичар Љ. Ивановић. Београдске општинске новине
58 : 3 (1940) 217–228. – S. Paunović: Drvorezi Lj. Ivanovića. Lik 2 (1 V 1951)
105
1 и 4. – B. Петровић: [Љ. Ивановић]. У: Ретроспективна изложба Љ.
Ивановића. Бгд : Уметнички павиљон, 1956. – H. Андрејевић-Кун: Љ.
Ивановић као сабирач радова примењене уметности. Бгд : Музеј
примењене уметности, 1956. – Аноним: Љ. Ивановић. У: Уметници XX
века : академици. САНУ 1968, стр. 34–37 (Галерија 2). – K. Pavlović:
Nekoliko reči o Lj. Ivanoviću. Krug Galerije Grafički kolektiv 4 (1971) 31–40. –
B. Краут: Љ. Ивановић. САНУ 1976 {Бгр, лит: 54–61}. (Галерија 27).
Фотографија: САНУ–Ф 336, 336/1–3, 336/4г–8г, XIX
ИВАЧКОВИЋ Светозар
(Делиблато, 10. XII 1844 – Београд, 30. I 1924) архитекта; архитекта
при Министарству грађевина.
СУД: дописни члан од 18. I 1878. Редовни члан (Одбора за науке
јестаственичке и математичке) од 22. Xl 1881; (Одбора уметничког) од
1883.
Бгр: HE 2 (C. Дежелић).
Бгр, лит: ELU 3 (B. Nestorović). – LEJ 1 (D. Đurić-Zamolo).
Лит: Аноним: C. Ивачковић. Opao за 1879. 5 (1878) 118–120. – Аноним:
Св. Преображенска црква у Панчеву. Opao за 1879. 5 (1878) 100–104. –
Аноним: Надгробна црквица породице Харишеве у Земуну. Српске
илустроване новине 1 : 11 (24. XII 1881) 165 + 174. – H. Б. Несторовић:
Грађевине и архитекти. Бгд [1937], стр. 78–79: C. Ивачковић. – И.
Здравковић: Градитељи најзначајнијих зграда у старом Београду.
Саопштења 8 (1969) 233–243 (241–242: C. Ивачковић). – Б. Несторовић:
Преглед споменика архитектуре y Србији XIX века. Саопштења 10
(1974) 141–169. – Љ. Никић: C. Ивачковић и Београд. ГГБ 25 (1978) 273–
285. – Д. Ђурић-Замоло: Градитељи Београда 1815–1914. Бгд 1981, стр.
44–46 + 131. – Љ. Никић: Архитект Јован Суботић. ЗЛУМС 18 (1982)
249–254. – M. Јовановић: Теофил Ханзен, „Ханзенатика“ и Ханзенови
српски ученици. ЗЛУМС 21 (1985) 235–258. – B. Шолаја и A. Магдић:
Инжењери y књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – М. Михајлов: Прича о
Светозару Ивачковићу. У: Архитектура и урбанизам Панчева ’94. Стр.
29–31. – А. Кадијевић: Један век тражења националног стила у српској
архитектури (средина XIX – средина XX века). Бгд 1997. – Б. Бојанић:
Кућа Драге Митрићевић у улици Краља Милана 5. Наслеђе 3 (2001) 199–
202. – S. Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka,
II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 810–814.
Архив: AСАНУ 7553
Фотографија: САНУ–Ф 104, 104/1г
ИВШИЋ Стјепан
(Ораховица, 13. VIII 1884 – Загреб, 14. I 1962) филолог; др филологије и
професор универзитета (Загреб)
Бгр: Lj. JAZU 35 (1921) 35–36 (T. Maretić) и 40 (1927) 128–129 (D.
Boranić). – HE 2 (A. Белић).
106
Ббл: Anonim: Zbornik u čast St. Ivšića. Zagreb 1963, str. XIII–XXII (M.
Somborac). – Zbornik radova Sveučilišta u Zagrebu. Filozofski fakultet 2
(1954) 321–322 (Anonim).
Бгр, ббл, лит: LPJ II (M. Milovanović).
Нек: ПКЈИФ 28 (1962) 133–134 (Б. M. Николић). – ЈФ 26 (1963–1964)
739–741 (M. Храсте).
Лит: Anonim (=Verus): Nostra Alma mater. J. Nj. 7 : 2 (1923) 244–247. –
Anonim (=Severus): O Vatroslavu Jagiću. J. Nj. 7 : 2 (1923) 287. – B. Vodnik:
Profili i pojave. J. Nj. 10: 1 (1926) 301–304. – C. Куљбакин: C. Ившић,
Остаци старославенских пријевода.... ЈФ 6 (1926–1927) 265–266. – П.
Поповић: S. Ivšić, Sredovječna hrvatska glagolska knjievnost. ПКЈИФ 12
(1932) 105–106. – J. Hamm: S. Ivšić. Slovo 11–12 (1962) 188–190. – Š. Šonje:
Neka osobita mjesta Homerove Odiseje u prijevodima Maretić – Ivšića i M. N.
Đurića. ŽA 23 (1973) 71–86.
ИГЊАТОВИЋ Јаков, Јаша
(Сентандреја, 26. Xl / 8. XII 1822 – Сентандреја, 23. Vl / 5. VII 1889) писац и правник.
СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. СКА: дописник (Академије уметности) од 23. I 1888.
Аутобгр: Мемоари. Hови Сад 1953 и СКЗ 1966.
Бгр: Дод. Поменику, 52–54 (М. Ђ. Милићевић).
Бгр, ббл, лит: ЛМС 130 (1954) 222–231 (Ж. П. Јовановић). – Сабрана
дeла J. Скерлића, књ. 12: J. Игњатовић. Бгд 1965, стр. 285–309 (Ж. П.
Јовановић, M. Бегић). – LPJ 2 (M. M. Nikolić). – ЕСИ 396–397 (С.
Ћирковић).
Бгр, лит: HE 2 (В. Петровић, Н. Радојчић). – BLGS 2, 217–218 (B.
Grolshammer).
Нeк: Јавор 16 : 27 (1889) 417–419 (Аноним). – ЛМС 161 (1890) 137–145
(C. Павловић). – CKA Год. 4 (1891) 81–82 (M. Ђ. Милићевић).
Лит: C. B. Поповић: J. Игњатовић. Јавор 5 (1878) 771–774. – J. Скерлић:
J. Игњатовић. CKA 1904 (215–220: Ббл.) и Бгд 1922 (167–175: Ббл, лит.). –
Љ. Недић: J. Игњатовић. Бгд 1910. – J. Грчић: Портрети c писама. Загрeб
1921. Стр. 1–6. – M. Шевић: Кад се родио и кад је умро J. Игњатовић?
ГИДНС 6 (1933) 404–405. – B. Глигорић: J. Игњатовић. Књижевност 6
(1948) 385–394. – Ж. Бошков: Јаков или Јаша Игњатовић? Књижевност
11 (1950) 404–406. – M. Поповић: J. Игњатовић y четрдесетосмој.
ПКЈИФ 21 (1955) 47–52. – B. Дворниковић: Игњатовићеве антиципације
психоанализе и проблем „Вечитог младожење“. ПКЈИФ 21 (1955) 241–
249. – B. Петковић: Прилози o J. Игњатовићу из мађарских архива.
ПКЈИФ 23 (1967) 86–113 + 271–288. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – Ж. Бошков: O години и дану рођења J.
Игњатовића. ПКЈИФ 42 (1976) 357–375. – Ж. Бошков: O години смрти J.
Игњатовића. ПКЈИФ 44 (1978) 39–50. – Ж. Милисавац: Историја Матице
српске, Део 1. MC 1986. – Б. Михаиловић: Портрети. Бгд 1988, стр. 84–
89: Јаша мемоарист. – ЗМС/КЈ 38 : 1 (1990) посвећен J. Игњатовићу. – Д.
107
Ковачевић: J. Игњатовић. Cpемски Карловци 1995. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови
Сад 2005.
ИГО Виктор
Victor Hugo
(Безансон, 26. II 1802 – Париз, 22. V 1885) песник и књижевник.
Бгр: HE 2 (M. Ибровац).
Ббл: Страни преглед 6 (1936) 33–35 (M. Ибровац)
Бгр, ббл, лит: GE 20 (Ch. Le Goffic et Ed. Thieulin). – Dictionnaire
biographique des auteurs 1, 671–675 (G. Picon).
Лит: A. Hugo: V. Hugo raconté par un témoin de sa vie. Vol. 1–2. Paris 1863.
– E. Biré: V. Hugo. Vol. 1–4. Paris 1885. – Ch. Renouvier: V. Hugo. Paris
1893. – M. Веснић: B. Иго и Срби. ЛМС 281 (1911) 1–12. – Π. Лебл: B.
Иго у српској књижевности. СКГ 29 (1912) 527–537 + 842–857. – P.
Berret: V. Hugo. Paris 1927. – E. Benoit-Lévy: La jeunesse de V. Hugo. Paris
1928. – D. Saurat: La religion de V. Hugo. Paris 1929. – F. Gregl: V. Hugo.
Paris 1934. – M. Ибровац: В. Иго. Страни преглед 6 (1936) 21–35. – Д.
Недељковић: Књижевно ћифтинство и В. Иго. Скопље 1937. – A.
Maurois: Olympio. Paris 1952. – Д. Милачић: B. Иго, живот и рад. СКЗ
1954. – J. Данић-Станојчић: Одјек идеја и стваралаштва В. Ига у делима
наших писаца. ЗИК 3 (1962) 135–187. – M. Арнаутовић: J. Скерлић и B.
Иго. Бгд 1963. – J. Данић-Станојчић: В. Иго на српској позорници.
Зборник музеја позоришне уметности (1968) 79–103. – J. ДанићСтанојчић: В. Иго у нашим новинама и часописима 1838–1918. Анали
ФФ (1971) 149–189. – Ж. Пуле: Човек, време, књижевност. Бгд 1974. –
Љ. Матић: Пол Лафарг о В. Игоу. ЗМС/КЈ 33 (1985) 599–605. – К.
Мићевић: Виктор Иго од писте до мрље. Поезија 18 (2002) 25–36. – В.
Цветичанин: Виктор Иго у Српском књижевном гласнику. ЛМС 472 : 1–
2 (2003) 217–228. – В. Симовић: Виктор Иго у Српском књижевном
гласнику. ЗМС/КЈ 51: 1–2 (2004) 83–93.
ИЛИ[Ј]Ћ Јован
(Београд, 12/24. VIII 1825 – Београд, 12/25. III 1901) песник; секретар
Светоандрејске скупштине, члан Апелационог суда, министар правде.
Бгр, лит: HE 2 (B. Петровић).
Ббл, лит: Записи J. Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – Књижевност 12
(1951) 454–455 (Ж. Π. Јовановић). – Ј. Скерлић: Историја нове српске
књижевности, Бгд 1953. Стр. 480 + 499 (Ж. П. Јовановић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (M. Pavić).
Лит /ббл: M. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.
2. Бгд 1972. Стр. 348.
108
Нек: БК 7 (1901) 383–384 (Аноним). – СКГ 2 (1901) 134–142 (Ј.
Продановић). – ЛМС 207 (1901) 133–138 (Д. J. Илијћ). – CKA Год. 15
(1902) 253–256 (П. Ђорђевић).
Лит: A. Г. Матош: J. Илић, личне успомене. БК 7 (1901) 499–503. – Б.
Миљковић: ДСС. – A. Гавриловић: Пред стогодишњицу J. Илића. ГПД 3
(1923) 24–31. – C. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд
1925. – Д. J. Илијћ: J. Илијћ. Браство 19 (1925) 326–330. – У. Џонић: J.
Илић као лицејац. ПКЈИФ 18 (1938) 190–196. – У. Џонић: Школовање J.
Илића y иностранству. ПКЈИФ 19 (1939) 121–141. – У. Џонић: Бранко
Радичевић и J. Илић. ЗР CAH / Институт за проучавање књижевности
10:1 (1951) 327–346. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности,
Бгд 1953. Стр. 282–284: J. Илић. – Б. Ковачевић: J. Илић и његови синови,
породица петорице песника. ЛМС 380 (1957) 177–188. – H. i Z. Wagner:
Jugoslavia u Poljskoj. Зборник MC за славистику 2 (1971) 133: Илић J. –
Д. Вученов: O нашим енциклопедијама. ПКЈИФ 38 (1972) 309–310: J.
Илић. – M. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 2.
Бгд 1972 (213–222: J. Илић). – M. Лесковац: Прилог библиографији J.
Илића. 3MC/KJ 22 (1974) 518–520. – З. Малбаша: Уз целокупна дела J.
Илића. Зборник МС за славистику 16 (1979) 189–194. – M. Павић: B.
Илић и европско песништво. Hови Сад 1981, стр. 31–38: J. Илић. –
Водич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски
ИЛИЋ Михаило
(Јагодина, 14. Xl 1845 – погинуо под Јавором, 24. VIII 1876) официр и
војни писац; ђенералштабни мајор, командант шабачке, рудничке па
ужичке бригаде.
СУД: дописни члан од 25. I 1870. Прави члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2. Vl 1875.
Бгр, ббл: Поменик, 181–184. – A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века,
Књ. 3, Бгд, Загреб 1904. – HE 2 (B. Белић). – Савременици и последници,
P 425/4 (B. Алексијевић).
Нек: Српска зора 1 (1876) 193.
Лит: Љ. Петровић: Гроб јунаков. Спев... Бгд 1877. – Ђ. Јакшић: Ратници.
Цртице из живота пок. Илијћа. Бгд 1878. [Исто у: Ратник, календар 1878,
17–56]. – П. Тодоровић: Дневник једног добровољца. Стража (1879). – E.
Цветић: Споменици Јагодине, књ. 2. Ниш 1914. – Писма Јована Ристића
Филипу Христићу. СКА 1931. – Љ. Марковић: Јунаци са Јавора: Мајор
Илић, Петар Борисављевић, Јеврем Вукосављевић. Бгд 1996.
Фотографија: ФД–198 (портрет у Народном музеју у Београду)
ИЛИЋ Тимотеј
(Санад, 28. III 1795 – Санад, 24. Xl 1851) свештеник; намесник и парох
санадски.
Бгр, ббл: LPJ 2 (D. K. Petrović). – Савременици и последници, P 425/4
(B. Алексијевић).
Лит: Ђ. Магарашевић: [У Будиму се штампа Ербиа Принцеза Африканска
Тимотеја Илића.] ЛMC 8 (1927) 173. – P. J. Šafárik: Geschichte der
109
serbischen Literatur. Praha 1865. – Б. Миљковић: ДСС. – Перуничић, 238–
239. – M. Вуксановић: Спев o Касандри. Сомборске новине 27 (19. Vl
1981) 6–7. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. –
Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик o новој српској књижевности. САНУ 1988. –
ИРБИ Полин
Pauline (Adeline) Irby
(Бојленд Хол, 18. XII 1833 – Сарајево, 2/15. IX 1911) педагог и народна
добротворка.
Нек: БК 17 (1911) 561 (Аноним). – ЛМС 283–284 (1911) 78–80 (A.
Варађанин). – Улитељ 31 : 1 (1911) 88–91 (Аноним). – СКГ 27 (1911)
557–559. – БВ 26 : 17 (1911) 257–258 (Аноним). – СКА Год. 25 (1912)
220–221 (CT. Новаковић).
Лит: Аноним [Д. J.]: Мис A. П. Ирби, српска добротворка. Opao 7 (1881)
71–78. – C. Милованов: Мис A. П. Ирби. Стражилово 2 (1886) 1569–
1574. – Аноним: Велика добротворка Српства. Весник СЦ 19 (1908)
236–237. – B. Јовановић: Енглеска библиографија o Источном питању у
Европи. СКА 1908 (Споменик 48) и Бгд 1978. – Д. Петрановић:
Племенита Мис A. П. Ирби у Далмацији. БВ 26 (1911) 245–247 + 266–
268. – Л. Станојевић: Успомене на мис Ирбијеву. БК 17 (1911) 689–691. –
I. Andrić: Miss A. lrby. The Anglo-yugoslav Review 1 : 3–4 (1936) 85–90. –
J. Шиљак: Мис A. Ирби. Британија 4 (1. VII 1940) 8–9. – Ст. Мољевић: A.
Π. Ирби. Даница 3 (15. Xl 1940) 4–5. – J. Вуковић: A. Π. мис Ирби. Гл
СПЦ 40 (1959) 118–120. – D. Anderson: Miss Irby and her friends. London
1966 (ббл, лит: 237–243). – F. Singleton: Mr. Gladstone and the Eastern
Question. In: Jugoslovensko-britanski odnosi. Bgd 1988. Str. 39–50. – I.
Lukić-Tipsarević: Sećanja britanskih putnica koje su putovale po našim
krajevima u 18. i 19. v. U: Jugoslovensko – britanski odnosi. Bgd 1988. Str.
69–89. – J. Lešić: Anđeli milosrđa. Sarajevo 1990. – А. Растовић: Велика
Британија и Србија 1878–1899. Бгд 2000. – Б. Бешлин: Европски утицаји
на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
ИСАИЛОВИЋ Димитрије
(Даљ, 26. X 1783 – Београд, 29. V 1853) педагог и писац; професор гимназије (Cp. Карловци), учитељске школе (Сент Андреја и Сомбор) и Велике
школе (Београд), уредник Србских новина и начелник Министарства просвете.
ДСС: прави члан наименован 27. V 1842. Потпредседник ДСС 1842–
1847.
Бгр: A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века, Књ. 3, Бгд, Загреб 1904,
стр. 66–67.
Бгр, ббл: Поменик, 184–186 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици и
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Ž. Boškov). – ЕСИ 400 (Ђ. Бубало).
110
Нек: Гл. СУД 5 (1853) 294–295 (Аноним).
Лит: Ђ. Магарашевић: Преведена je на грчки Историја трговине Д.
Исаиловића. ЛМС 5 (1826) 181–182. – M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији.
Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ. Рајковић: [Декрет Унгарске дворске
канцеларије o постављању Д. Исаиловића за професора... у Сентандреји].
ЛМС 129 (1882) 7–8. – Б. Миљковић: ДСС. – Ситнији списи Ђ. Даничића
1. CKA 1925. Стр. 109–110. – M. M. Николић: Крагујевачка гимназија
1833–1933. Крагујевац, 1934. – Историја Карловачке гимназије, 129–130. –
A. Младеновић : Погледи Д. Исаиловића на српски књижевни језик 1816.
године. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 17 : 1 (1974)
121–151. – В. Грујић: Гимназијско образовање у Београду за време
уставобранитељског режима. ГГБ 24 (1977) 77–106. – P. Љушић:
Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – B. Грујић: Лицеј
и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Π. Половина: Уџбеници
француског језика код Срба до 1914. Бгд 1964. – P. Љушић: Лицеј. – M. M.
Николић: Лицеум књажества србског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. –
Споменица Гимназије y Крагујевцу 1883–1983. Крагујевац 1989. – B.
Гајић: Основношколско образовање y Србији, 20–22. – M. Симоновић : Д.
Исаиловић. Гл. СПЦ 75 : 6 (јун 1994) 108–115. – M. Симоновић: Д.
Исаиловић (1783–1853). ГГБ 42 (1995) 47–57. – B. Грујић: Гимназијско
образовање. – Водич кроз архив ДСС. – M. Мојашевић: Јужнословенске
теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа
(1831–1844). САНУ 2001. (ПИ 649).
Архив: АСАНУ Р–425.
ЈАГИЋ Ватрослав (Игњатије, Јаков)
(Вараждин, 6. VII 1838 – Беч, 5. VIII 1923) лингвиста и филолог, слависта,
палеограф, историчар словенске филологије; др филологије, професор
универзитета (Одеса, Берлин, Петроград и Беч).
СКА: прави члан (Академије философских наука) од 23. I 1888.
Приступна беседа: Писмо од 29. V 1888. Шт.: СКА Год. 2 (1888) 165–
166. Проглашен 19. Vl 1888. на основу писма-изјаве. [СКА Год. 2 (1888)
165–170.]
Аутобгр: B. Јагић: Спомени мојега живота. I–II. СКА 1930, 1934 (ПИ 75 и
104).
Аутобгр, ббл: Материалы для Біографическаго Словаря 2 (1917) 251–273.
Бгр: ЈФ 3 (1923–1924) 100–102 (A. Белић).
Бгр, ббл: СКА Год. II (1889) 245–260. – Zbornik u slavu V. Jagića. Berlin
1908, 1–29 (Fr. Pastrnek). – HE 2 (A. Белић). – ELU 3 (1964) 52 (Fr. Buntak).
Бгр, лит: Булахов I, 305–309. – BLGS 2, 258–259 (J. Hahn).
Бгр, ббл, лит: NÖB 4 (1927) 141–155 (M. Murko). – ÖBL 11 (1961) 59–60.
– СДР, 377–380 (И. B. Арбузова, И. Я. Айзеншток). – LPJ 2 (M. Žeželj, M.
Živančević). – ЕСИ 401 (C. Ћирковић). – КМЕ 4, 572–580 (В. Мурдаров).
111
Ббл: СбОРЯС 21 (1881) XI–XIX (Я. K. Грот). – ЗИАН 40 (1882) 150–152
(Я. K. Грот). – S. Rev. 2 (1923) 213–224 (F. Pastrnek). – ЈФ 3(1923–1924)
102–111 (C. K.). – Časopis za slovenski jezik, književnost in zgodovino 1
(1918–1919) V–XI (M. Rešetar, F. Ramovš). – B. Јагић: Спомени мојега
живота. СКА 1934. Део II, 363–365: ббл. (M. Решетар). – V. Jagić: Izabrani
kraći spisi. MH 1948. Str. 593–630: Bbl (M. Komból). – Veröffentlichungen
der Staatsbibliothek zu Berlin 13 (1989) 124–152 (O. Momčilović)
Ббл, лит: M. Franičević: V. Jagić. MH 1963.
Нек: ПКЈИФ 3 (1923) 86–100 (A. Белић) и 327–332 (C. Куљбакин). – ПГ
40 (1923) 593–607. – J. Nј. 7 : 2 (1923) 129–131 (A. Belić) i 131–134 (D.
Prohaska). – Prager Presse 4. IX 1923 (M. Murko). – ИРАН VI серия : 17
(1923) 11–18 (E. Φ. Карский). – Vijenac 2 (1923) 167–169 + 205–206 (F.
Bučar). – Savremenik (Zgb) za 1923 (1923) 363–366 (N. Andrić). – RES 3
(1923) 299–301 (A. Meillet) i 345–348 (A. Mazon). – R. W. Seaton-Watston:
V. Jagić. S. Rev. 2 (1923) 417–423. – Ljubljanski zvon 43 (1923) 465–475 (R.
Nahtigal). – NV 32 (1923–1924) 53–56 (M. G. = Milovan Gavazzi). – Slavia
2 (1923–1924) 195–204 (M. Murko). – AČAVU 34 (1924) 149–166 (Fr.
Pastrnek). – СКА Год. 32 (1924) 124–129 (J. Цвијић). – Браство 18 (1924)
214–219 (B. Ћоровић). – Анналы 4 (1924) 252–253 (Φ. Успенский). – Lj.
JAZU 38 (1924) 107–109 (M. Murko). – ЛБАН 7 (1926) 43–51 (Б. Цонeвъ).
– Almanach ÖAW 77 (1927) 239–246 (N. Trubetzkoy).
Лит: [M. Ђ. Милићевић]: Др B. Јагић y Србији и у Софији. ГНЧ 15 (1895)
71–110. – Б. Бранчић: B. Јагић. БК 4 (1898) 1025–1033. – C. M. Кульбакин:
Новая книга Ягича... ЛИФО 9 (1901) 24–29. – A. C. Архангельскій:
Сорокъ л±т± научной д±ятельности... ЖМНП 338 (1901) 91–105. – Б. M.
Ляпунов: Краткій очеркъ ученой д±ятельности акад. И. B. Яагича.
ЛИФО 9 (1901) 399–440. – A. Белић: Јубилеј Јагићева Архива. СКГ 8
(1903) 264–271. – J. Радонић: B. Јагић. ЛМС 250 (1908) 111–113. – Gj.
Šurmin: V. Jagić. Savremenik (Zagreb) 3 (1908) 385–388. – A. Гавриловић:
История Славянской Филологiи. ПГ 31 (1910) 870–877 + 976–983. – M. H.
Сперанскій: И. B. Ягич – историкъ славянской филологи. ИОРЯС 15 : 2
(1910) 167–179. – M. Speranskij: I. V. Jagić als Historiker der slavischen
Philologie. ASPh 32 (1911) 571–580. – Fr. Pastrnek: Entstehungsgeschichte
der kirchenslavischen Sprache... von V. Jagić. ASPh 35 (1914) 202–226. – R.
Nachtigall: V. Jagić. Ljubljanski zvon 38 (1918) 724–736. – V. Ćorović: V.
Jagić. Književni jug 2 (1918) 73–76. – I. Milčetić: O Jagićevoj 80-godišnjici.
Savremenik (Zgb) 13 (1918) 325–329. – D. Prohaska: V. Jagić. H Nj 2 (1918)
433–438. – B. Ћоровић: B. Јагић. СКГ н. c. 10 (1923) 29–40 + 113–123 +
212–222. – M. H. Сперанский: Жизненный труд и историко-литерарная
деятельност И. B. Яагича. ИОРЯС 28 (1924) 339–365. – E. Φ. Карский:
Заслуги И. B. Ягича в изучении старославянского и русского языков. Исто
366–374. – П. A. Лавров: Кирилло-мефодиевские вопросы в трудах Ягича.
Исто 375–393. – Stj. Ivšić: V. Jagić i osnivanje Zagrebačkog sveučilišta. Isto
381–388. – V. Deželić: Prilozi k Jagićevoj biografiji. Vijenac 3 (1924) 371–
377. – B. H. Кораблев: Памяти акад. И. В. Ягича. ТИС 2 (1934) 311–351. –
C. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – П.
Поповић: Спомени мојега живота... Slаvia XV (1937–1938) 585–595. – J.
Радонић: Слике из историје и књижевности. Бгд 1938. Стр. 415–433: B.
Јагић. – M. Weingart: Šedesátpet let vedecké práce... Časopis pro moderní
112
filologii 24 (1938) 356–366. – N. Radojčić: Na pogrešnome tragu za srpskim
narodnim junačkim pesmama. Narodna starina 11: 4 (1940) 345–349. – D.
Bogdanović: Jagić u svojim „Spomenima“. Zgb 1940. – M. Kombol: V. Jagić.
U: V. Jagić, Izabrani kraći spisi. MH 1948, str. 5–16. – P. Skok: Jagić u
Hrvatskoj. Rad JAZU 278 (1949) 5–76. – J. Hamm: V. Jagić i Poljaci. Rad
JAZU 282 (1951) 75–222. – A. Барац: B. Јагић y повијести хрватске
књижевне критике. ЛМС 373 (1954) 309–320. – J. Радонић: Моји
разговори са В. Јагићем. ЛМС 374 (1954) 324–329. – A. Angyal: V. Jagić
und seine Zeit. In: Deutsch-slawische Wechselseitigkeit in sieben
Jahrhunderten. Berlin 1956. Str. 579–636. – N. Majnarić: V. Jagić kao klasični
filolog. ЖА 7 (1957) 153–177. – J. Şlizinski: Aus den Kontakten V. Jagić mit
Polen. WSJ 9 (1962) 83–95. – M. Murko: Izabrano delo. Ljubljana 1962. [Str.
172–190: V. Jagić + bgr., lit.]. – J. Cvetler: V. Jagić und K. Jireček In: Beiträge
zur Geschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 13–33. – M. Kudĕlka: Über die
Auffassung der Geschichte der Slawistik bei V. Jagić... Isto. Str. 34–57. – J.
Цвијић: Аутобиографија и други списи. СКЗ 1965. Стр. 359–362: B. Јагић.
– H. Pohrt: V. Jagićs Promotion an der Universität Leipzig 1870–1871. ZS 12
(1967) 240–247. – И. Арбузова: „История славянской филологии“ И. B.
Ягича. ЗзС 9 (1975) 100–133. – H. Pohrt: V. Jagić und die Slawistik in Berlin.
ZS 21 (1976) 378–391. – F. Krause: V. Jagić und Richard Lepsius. ZS 22
(1978) 205–213. – H. W. Schaller: V. Jagić und die Anfäge der slavischen
Philologie in Bayern. In: Festschrift für Nikola R. Pribić. München 1983. Str.
578–587. – P. Маринковић: Стара књижевност и два млада научника.
Књижевност 44 : 88 (1989) 1842–1867. – З. Константиновић: B. Јагић у
свом времену. Исто 1868–1876. – B. Анић: B. Јагић и дјела o књижевном
језику. Исто 1876–1880. – З. Бојовић: Јагићево виђење ренесансних и
барокних књижевних појава у Далмацији. Исто 1880–1885. – T. СуботинГолубовић: Јагићев рад на издавању старих текстова. Исто 1885–1890. –
B. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – И. Грицкат-Радуловић:
Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.
Преписка: Л. Милетичъ: Проф. B. Ягичъ за Македония. МП 2 : 3 (1926) 1–
64 + 161–166. – Korespondencija V. Jagića. Knj. 1–2. Zagreb 1953–1970. –
L. Hajnec: A. Muka a V. Jagic. Letopis Instituta za serbski ludospyt. Rjad A. 5
(1958) 24–86. – K. Bor: Die Briefe von V. Jagić an Lajos Thallóczy. Studia
Slavica Hung. 7 (1961) 29–62. – H. Rösel: Aus V. Jagićs Briefwechsel.
München 1962. – Письма И. В. Ягича к русским ученым 1865–1886.
Москва, Ленинград 1963. – K. Bor, M. Tömöry: Der Briefwechsel zwischen
V. Jagić und Lajos Thallóczy. Studia Slavica Hung. 11 (1965) 27–44. – B.
Недић: Писма Л. Лазаревића B. Јагићу. ПКЈИФ 34 (1968) 116–135. – J.
Jirásek: Der Briefwechsel T. G. Masaryk – V. Jagić. WSJ 16 (1970) 173–201. –
J. Hahn: Jagićs Briefe an Krumbacher. Südost-F. 31 (1972) 210–238. – M.
Клеут: Писма B. Јагића личностима из Војводине. ЗМС/КЈ 22 (1974) 527–
535. – M. Клеут: Писма B. Јагића T. Остојићу. ЗМС/КЈ 22 (1974) 149–168.
– J. O. Dzendzelivs'kyj: Briefe von P. H. Žytec'kyj an V. Jagić aus den Jahren
1878–1908. ZS 24 (1979) 699–710. – J. Pohrt: August Leskien im Lichte seiner
Briefe an V. Jagić. ZS 27 (1982) 121–137. – I. Perić: Pisma L. Zore V.
Bogišiću, F. Račkom i V. Jagiću. Anali JAZU u Dubrovniku 18 (1980) 313–
340.
Фотографија: САНУ–Ф 216, 216/1–7г, IX
113
ЈАКОВЉЕВИЋ Стеван
(Књажевац, 24. Xl / 7. XII 1890 – Београд, 2. Xl 1962) биолог и писац; др
биологије, професор универзитета (Београд; Фармацеутски факултет).
САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948. Редовни члан (Одељења литературе и језика) од 17. XII 1959. Проглашен 22. II
1960. Шт.: Говор академика Ст. Јаковљевића. САНУ Год. 67 (1962) 143–
146. Секретар Одељења литературе и језика од 21. XII 1961. до 2. Xl 1962.
Бгр, ббл: САН Год. 65 (1959) 255–257.
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Ž. P. Jovanović).
Нек: Arhiv bioloških nauka XVI : 3–4 (1964) 169–172 (M. Janković).
Лит: C. A. Јовановић: Једна књига o рату... Књижевни север 11 (1935)
145–148. – Π. Каралић: Ст. J. Јаковљевић, Под крстом. ЖР 23 (1935) 50–
54. – Б. Ковачевић: Један ратни дневник. СКГ 44 (1935) 142–145. – M.
Марковић: Ст. Јаковљевић, Деветсточетрнаеста. СКГ 44 (1935) 78–79.
– Ж. Младеновић: Ст. Јаковљевић, Деветсточетрнаеста. ЛМС 342
(1935) 267–269. – M. C. Недић: Ст. Јаковљевић, Деветсточетрнаеста.
ГЈПД 15 (1935) 467–470. – Д. Васић: Дело C. Јаковљевића. Политика 12.
Xl 1936, стр. 10. – Ђ. Гавела: C. Јаковљевић, Капија слободе. СКГ 49
(1936) 300–302. – П. Каралић: Ст. Јаковљевић, Под крстом. ЖР 23 (1936)
50–54. – D. Prohaska: Ein neuer südslavischer Kriegserzähler. Sl. R 9 (1937)
185–188. – Đ. Gavella: Válka v „Serbské trilogii“... ČJR 7 (1937) 132–133. – P.
Димитријевић: Врхунац Ратне трилогије... Преглед 9:13 (1937) 51–56. – Π.
Каралић: C. Јаковљевић, Капија слободе. ЖР 25 (1937) 113–117. – M.
Никачевић: Поводом Српске трилогије... Мисао 44 (1937) 286–292. – З.
Јагодић: Поводом Српске трилогије. Хришћанска мисао 3 : 4 (1937) 59–61.
– K. Георгијевић: Чешка критика o роману др Ст. Јаковљевића. СКГ 54
(1938) 312–315. – Đ. Gavela: K čtvrtému vydáni Jakovljevićovu Trilogie. ČJR
8 (1938) 268–269. – M. Богдановић: Смена генерације. Хришћанска мисао
6 (1940) 32–34. – Д. Адамовић: Koja je личност или уметничко дело на вас
пресудно утицало и зашто? НИН 1. X 1957. – C. Ђорђић: Српска трилогија... Књижевна историја 8 : 30 (1975) 209–266. – B. M. Петровић, M.
Јанковић, И. Савић: САНУ и развој биологије. У: Стогодишњица САНУ II.
Стр. 159–186. – Живот и дело српских научника, 5. САНУ 1999. Стр. 1–29
(Б. Татић, M. Јанковић).
Споменица: Споменица посвећена преминулом академику C. Јаковљевићу. САНУ 1963 (ПИ 358).
Фотографија: САНУ–Ф 339, 339/1–8, XX
ЈАКШИЋ Владимир
(Крагујевац, 23. IV 1824 – Београд, 16/28. VIII 1899) економиста, статистичар; професор Лицеја (Београд; финансије и статистика) и начелник Статистичког одељења у Министарству финансија.
ДСС: редовни члан од 8. I 1850. Секретар ДСС од 7. VIII 1851; казначеј
ДСС 1852, 1853, 1854.
СУД: редовни члан (Одсек за науке историјске и државне) наименован
29. VII 1864.
Аутобгр: Гл. СУД 71 (1890) 313–325.
Бгр: Дод. Поменику, 56 (M. Ђ. Милићевић).
114
Ббл: Гл. СУД 71 (1890) 308–322.
Бгр, лит: НЕ 2 (П. Вујевић). – Савременици и последници, P 425/4 (В.
Нек: СКА Год. 13 (1900) 248–249 (Б. Јовановић).
Лит: В. Јакшић: [Нове потребе српске књиге и науке]. Гл. СУД 62 :
Додатак (1885) 2–14. – Ч. Мијатовић: [Беседа о књижевном раду и
животу В. Јакшића]. У: Свечани састанак СУД 30. V 1889 у дворани
Велике Школе ради прославе 50-годишњице књижевног рада г. В.
Јакшића... Гл. СУД 71 (1890) 293–307. – S. Obradović, M. Sentić:
Stogodišnjica srpske statistike. Statistička revija 14 : 2–3 (1964)101–106. – В.
Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић:
Лицеј. – Н. Јанц: В. Јакшић оснивач метеоролошких станица у
обновљеној Србији. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији
1804–1854. Стр. 169–177. – Ј. Миланковић: Допринос Владимира
Јакшића развоју демографске статистике у Србији. Становништво 34 :
2–2 (1996) 95–108. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, J. Даниловић:
Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – М. Николић: 140
година званичне статистике. Бгд 2002. – М. Николић: Статистика у
Србији. ЗМС/ДН 116–117 (2004) 225–252.
ЈАНЕЖИЋ Антон
(Леше, 19. XII 1828 – Целовец, 18. IX 1869) писац, уредник и издавач
професор гимназије (реалка, Целовец).
Бгр, ббл, лит. НЕ 2 (И. Графенауер). – LPJ 2 (S. Janež, F. Dobrovoljc). –
ÖBL 3 (1965) 72 (Anonim). – SBL 3 (1928) 376–380 (F. Lukman).
Нек: Besednik (Celovec) 1 (1869) 146–147 (Anonim).
Лит: A. Žigon: Donesek o razmerju med Janeičem in Levstikom. Časopis
za zgodovino in narodopisje 4 (1907) 85–171. – История Славянской
Филологiи, 615–616 (В. Ягичъ). – Водич кроз архив ДСС.
ЈАНКОВИЋ Алекса
(Темишвар, 1806 – Београд, 10. VI 1869) правник, адвокат; секретар
Кнежеве канцеларије и министар просвете и правосуђа.
ДСС: почасни члан од 26. VIII 1845. Председник ДСС од 23. I 1847. до
10. III 1848. и од 14. XII 1854. до 21. XII 1854.
Бгр: Поменик, 196–200 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 8. – НЕ 2 (С.
Јовановић).
Лит: J. Ристић: Спољашњи одношаји Србије. 2: Србија и кримска војна
(1852–1856). Гл. СУД 60 (1885) 1–105. – Записи J. Грујића. Књ. 1–3. СКА
1922–1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925.
– Ловчевић I и II. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. –
P. Љушић: Лицеј. – Министри просвете, 42. – Водич кроз архив ДСС. –
Ђ. Ђурић: О Алекси Јанковићу, српском државнику из Темишвара. Теми115
шварски зборник 3 (2002) 81–88. – С. Гавриловић: Грађа за историју
Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик
138). – Ђ. Ђурић: Алекса Јанковић, Пречанин у служби Кнежевине Србије. Истраживања 15 (2004) 239–247.
ЈАНКОВИЋ Милован
(Влашка, 1. XI 1828 – Београд, 8/20. X 1899) економиста и политичар;
председник Главне контроле, професор Лицеја (Београд; еконимија),
министар финансија.
ДСС: редовни члан од 2. I 1855. Казначеј ДСС од 25. IX 1858.
науке философске и филолошке) од 6. II 1869.
Бгр, ббл: Дод. Поменику, 56–60 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 2 (С.
Јовановић). – Ловчевић II, 12. – Савременици и последници, P 425/4 (В.
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (М. М. Nikolić).
Нек: СКА Год. 13 (1900) 249–253 (Ст. Бошковић).
Лит: Гласник ДСС 8 (1856) 351–352. – Аноним (= XX): Буквар за старо
и младо. ЛМС 36 : 105 (1863) 204–237. – Аноним: „Бранкова улица“ у
Београду. БК 4 (1898) 415. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и
Михаила. Бгд 1922. – Записи Ј. Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С.
Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – С. Јовановић:
Влада Милана Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – Ловчевић I и II. – В. Н.
Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа
из совјетских архива. Нови Сад 1977. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.
САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицej. – Научно наслеђе
Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. – Љ. Трговчевић:
Први студенти из обновљене Србије на Универзитету у Берлину :
(1842–1853). У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–
1854. Стр. 570–579. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 64–65. –
ЈАСТРЕБОВ Иван Степанович
Иван Степанович Ястребов
(Громушка, 27. I / 8. II 1839 – Солун, 8/20. I 1894) историчар, слависта и
дипломата; руски генерални конзул у Скадру, Призрену и Солуну.
СУД: дописни члан од 2. VI 1875.
Бгр: СКА Год. 2 (1889) 115–116. – НЕ 2 (Н. Радојчић). – LEJ 1 (M. Kolarić).
Бгр, ббл, лит: СДР 385–386 (К. Л. Струкова). – ЕСИ 405 (М. Војводић).
Лит/ббл: Погодин I–1, 77 и I–2, 145.
Нек: ЛИФО 3 (1894) 102–109 (Н. Красносельцевъ). – СКА Год. 7 (1894)
185–188 (М. Ђ. Милићевић). – Дело 1 (1894) 245–246 (Аноним). –
Весник СЦ 5:1 (јан. 1894) 95–96 (Аноним)
116
Лит: Lj. Stojanović: Обычаи и п±сни турецкихъ сербовъ. ASPh 9 (1886)
643–653. – V. Jagić: Обычаи и п±сни турецкихъ сербовъ. Второе изд. ASPh
13 (1891) 135–138. – M. Иванић: И. С. Јастребов. У: И. С. Ястребов:
Стара Сербiя и Албанiя. СКА 1904 (Споменик 41). Стр. I–XI. – История
Славяанской Филологіи 626 (И. В. Ягич). – П. Костић: Европски конзули у
Призрену. Јужни преглед 2 : 6 (1928) 245–251. – С. Станојевић: Историја
српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – С. Јаблановић: Јастребову
српска благодарност. Православље (15. II 1995) 10. – В. Бован: Јастребов
у Призрену. Приштина 1983. – В. Бован: Писма И. С. Јастребова С.
Новаковићу. У: Стојан Новаковић: личност и дело. САНУ 1995. Стр. 131–
138. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – И. С. Јастребов :
зборник радова. Призрен 1997. – В. Стојанчевић: Виђени странци о
Србији и Србима 19. и почетком 20. века. Бгд 1998.
ЈЕЗБЕРА Франтишек Јан
František Jan Jezbera
(Брежнице, 15. I 1829 – Вршава, 3. XI 1901) слависта; професор универзитета (Варшава).
Бгр, ббл, лит: OSN 13 (F. Pastrnek). – ÖBL 12 (1962) 113. – Kudĕlka 201–
202 (Z. Šimeček). – СДР, 165–166 (A. H. Цамутали).
Нек: ČČH 8 (1902) 122–123 (Anonim = J. В.).
Лит: Д. Мирковић: Ф. Ј. Језбера. ПКЈИФ 22 (1956) 293–303. – Водич кроз
архив ДСС.
ЈЕНКО Даворин
(Дворје, 9. XI 1835 – Љубљана, 29. XI 1914) композитор и хоровођа; капелник и композитор Краљевског српског народног позоришта (Београд).
СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 6. II 1869. Секретар Одбора
уметничког СУД 1879–1881, 1883.
Приступна беседа: (1) Увертира Милан; (2) Увертира Српкиња. Шт.:
Увертира Милан, за гласовир сложио Даворин Јенко. Ouverture – Milan
pour piano par Davorin Jenko. Издала СКА. Musikaliendruckerei v. Jos.
Eberle & Co. Wien VII. 2430/82. Проглашен 20. III 1888. на основу
изведених композиција [СКА Год. 2 (1888) 223–236].
Бгр: НЕ 2 (Р. Одавић).
Ббл: Дело 22 (1899) 317 (Аноним). – САН ПИ 201, стр. 215–223 (Д.
Цветко). – Оглед српске музичке ббл, стр. 90–93 + 197–202 (В. Р.
Ђорђевић).
Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1888) 262–264. – SBL 3 (1928) 398.
Бгр, ббл, лит: Прилози биографском речнику српских музичара, 20–29
(В. Р. Ђорђевић). – ME 2 (D. Cvetko).
117
Лит: Аноним: Тридесетогодишњица Д. Јенка. БК 7 (1901) 123–124. – M.
Milojević: Intimni lik D. Jenka. Zvuk 3 (1935) 285–291. – M. Томандл: Д.
Јенко као хоровођа Панчевачког српског црквеног певачког друштва. ЛМС
109 : 344 (1935) 210–222. – М. Томандл: Уговори Д. Јенка са Панчевачком
српско-православном црквеном општином. ГИДНС 8 (1935) 472–475. – Д.
Цветко: Д. Јенко и његово доба. САН 1952 (ПИ 201). – М. Томандл: Д.
Цветко, Д. Јенко и његово доба... ЗМС/КЈ 1 (1954) 219–222. – V. Peričić i
dr.: Muzički stvaraoci u Srbiji. Bgd [1969] Str. 142–148: Jenko D. – Г.
Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд
1971. – D. Cvetko: D. Jenko. Ljubljana 1980. – Ж. Симовић: Како је настала
химна „Боже правде“. Луча 5 : 4 (1996) 53–57. – Г. Ђорђевић и др.:
Даворин Јенко. Бгд 1996. – А. Матовић: Улога Д. Јенка у формирању
српског националног музичког позоришта. У: 125 година Народног
позоришта у Београду. САНУ 1997. Стр. 349–354. (НС 86).
ЈИРЕЧЕК Јозеф
Josef Jireček
(Високе Мито, 9. X 1825 – Праг, 25. XI 1888) историчар права и књижевности и државник; др права, високи чиновник Министарства црквених дела и просвете.
Бгр: GE 21 (L. Léger). – ÖBL 12 (1962) 115–116 (Anonim).
Бгр, ббл, лит: OSN 13 (1898) 542–544. – История Славянской Филологiи,
606–608 (В. Ягичъ). – Kudĕlka, 204–205 (M. Kudĕlka).
Нек: Lj. JAZU 5 (1890) 124–139 (Anonim).
Лит: J. A. Helfert: J. Jireček : biographisch-literarische Skizze. Wien 1889. –
Ј. Радонић: К. Ј. Јиречек, младост и наставнички рад. У: Зборник К.
Јиречека. САНУ 1959 (ПИ 326). Стр. 7–18. – Ђ. Живановић: Живот и
дело Константина Михаиловића из Островице. САНУ 2006. Стр. 30–33
(ПИ 657).
ЈИРЕЧЕК Константин Јозеф
Konstantin Josef Jireček
(Беч, 24. VII 1854 – Беч, 10. I 1918) историчар; професор универзитета
(Беч).
СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије друштвених
наука) од 25. I 1894.
Бгр: GE 21 (L. Léger). – Neue österreichische Biographie 1815–1918. Wien
1923. Str. 103–108 (V. Jagić).
Ббл: Б. Цвътковичъ и Й. Наги: Трудоветъ на проф. Д-ръ К. J. Иречека.
София 1905.
Бгр, ббл: СКА Год. 8 (1895) 176–184. – OSN 13 (1898) 546. – 100 години
БАН 1869–1969, т. 1. София 1969. Стр. 274–276 (Аноним).
Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (Н. Радојчић). – BLGS 2, 267–269 (Р. Rehder). –
Kudĕlka 205–209 (Z. Šimeček). – ÖBL 12 (1962) 116–117. – ЕСИ 408–409
(P. Михаљчић). – КМЕ 2, 118–120 (А. Милтенова).
118
Нек: VZA 19 (1917) 308–316 (J. Nagy). – Almanach ÖAW 68 (1918) 353–
419 (V. Jagić). – H Nj. 2 (1918) 87–89 (J. Nagy). – AČA 28 (1918) 158–168
(J. Bidlo). – Književni Jug 1 (1918) 131–133 (A. Ivić). – Savremenik
(Zagreb) 13 (1918) 113–119 (F. Šišić). – Savremenik (Zagreb) 13 (1918)
120–122 (V. Jagić). – JBAW (1918) 31–33 (E. Berneker). – Česky časopis
historicky 24 (1918) 1–12. – ЛБАН 4 (1919) 85–110 (B. H. Златарски). –
ГЗМ 30 (1919) 329–331 (П. Скок). – Bulletin de l'Institut pour l'étude de
l'Europe sud-orientale 5–6 (Jan–mai 1919) 1–3 (N. Iorga).
Лит: M. Drinov: Geschichte der Bulgaren, Von C. J. Jireček... ASPh 2 (1877)
168–177. – A. Пипин: Јиречек o Бугарској. ПГ 13 (1892) 376–384 и 464–
475. – W. Vondrak: Jireček, C: Das christlische Element in der topograph.
Nomenclatur der balkanländer... ASPh 20 (1898) 473–476. – B. H.
Златарски: Д±йность nа на д-ръ Конст. Иречекъ въ България.
Периодическо списание на Българското книжовно дружество въ София
66 (1906) 1–30. – J. Šlebinger: V. Jagić. Knezova knjižnica 15 (1908) I–XIV.
– J. Radonić: Gesichte der Serben... ASPh 33 (1912) 279–285. – Anonim
[Historicus]: Drava i društvo u sredovječnoj Srbiji. Savremenik (Zagreb) 8
(1913) 245–247. – Аноним [А. Б]: Государство и общество въ
среднев±ковой Сер6іи. СИ 42 (1913) 593–594. – V. Jagić: Staat und
gesellschaft im Mittelalterlischen Serbien... ASPh 35 (1914) 252–262. – J.
Bidlo: K. Jireček. Časopis Musea Království Českého 88 (1914) 245–256. –
M. Murko: J. K. Jireček. „Östereich" Zeitschrift für Geschichte 1 (1918) 537–
597. – J. Nagy: J. K. Jireček... Nastavni vjesnik 28 (1919–1920) 439–444. – J.
Bidlo: К. Jireček. Časopis Matice Moravské 43–44 (1919–1912) 1–13. – E.
Denis: С Jireček et la Civilisation Serbe... Revue yougoslave 2 (1920) 21–27.
– N. Radojčić: Jos. Konstantin Jireček. NS 2 (1923) 193–216. – Љ.
Стојановић: Историја Срба, написао К. Јиричек... ПКЈИФ 5 (1925) 297–
314. – N. М. Gelber: Izveštaj o dr K. Jirečku za vrijeme njegova
ministrovanja u Bugarskoj... NS 8 (1929) 113–116. – M. Novaković: К.
Jireček i S. Novaković. ČJR 3 (1932–1933) 306–308. – С. Станојевић:
Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – V. Ćorović: К.
Jireček a vedecké studium Balkánu. In: Co daly naše země Evropě a lidstvu.
Praha 1940. Str. 344–346. – J. Cvetler: К. Jireček – byzantinologue. BS 18
(1957) 189–201. – H. Радојчић: J. К. Јиречек. У: Зборник К. Јиречека.
САНУ 1959 (ПИ 326). Стр. 1–5. – Ј. Радонић: К. Ј. Јиречек, младост и
наставнички рад. Исто. Стр. 7–18. – Ј. Тадић: Архив К. Јиречека. ЈИЧ 3
(1963) 95–97. – J. Cvetler: V. Jagič und К. Jireček. In: Beiträge zur
Geschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 13–33. – P. Mijatev: Die
Beziehungen K. Jirečeks zu slawisehen Sprachwissenschaftlern und
Historikern. In: Beiträge zur Geschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 387–
396. – П. Мијатев: Из преписке К. Јиречека ca J. Цвијићем. ИЧ 14–15
(1965) 421–442. – P. Mijatev: К. Jireček und die Balkanstudien. EB 3 (1969)
57–67. – Љ. Никић: Избор K. J. Јиречека за дописнога члана СКА.
ПКЈИФ 45 (1979) 109–117. – Ј. Havránek: К. Jireček – první kroky historika
jiních Slovanu. Slаvia 50 (1981) 408–415.
Преписка: M. Новаковић: Писма К. Јиречека Ст. Новаковићу. ГНЧ 43
(1934) 254–309. – П. Мијатев: Из преписке К. Јиречека са J. Цвијићем
(1901–1914). ИЧ 14–15 (1963–1965) 421–442.
119
ЈОАННОВИЋ Ђорђе
(Беч, 16. VI 1871 – Београд, 28. I 1932) лекар, патолог; др медицине, анатомопатолог Опште поликлинике у Бечу и професор универзитета (Београд и Беч).
Бгр: Јеремић, 55 (P. Јеремић). – Споменица СЛД, 197 (В. Станојевић).
Бгр, ббл: НЕ 2 (В. Станојевић).
Бгр, ббл, лит: МЕ 3 (Z. Levental). – ÖBL 12 (1962) 119 (Anonim).
Нек: СА 34 (1932) 59–60 (М. Петровић) и 289–307 (Р. Бурјан, С.
Стефановић, Т. Симић, Ж. Рувидић, И. Ђуричић). – Medicinski pregled 7
(1932) 21–24. – (R. Burian). – СКГ н. с. 35 (1932) 239–240 (Ђ. = И.
Ђуричић) и 437–441 (Т. В. Симић). – Музички гласник 5 (1932) 26–28 (Д.
Путник). – СКА Год. 32 (1932) 117–119 (Б. Гавриловић). – ЛМС 332
(1932) 249 (Аноним).
Лит: Ђ. Јоанновић: Однос између узрока болести и процеса оздрављења.
Медицински преглед 1 (1926–1927) 2–5. – Д. Борић: У спомен пок. проф.
д-ра Ђ. Јоанновића... Гл. САН 8 : 2 (1957) 263–265. – В. Арновљевић и др.:
Активност и допринос чланова САНУ у развоју медицинске науке. У:
Стогодишњица САНУ II. Стр. 269–306. – Зборник саопштења са научног
скупа посвећеног делу и личности Ђорђа Јоанновића. Нови Сад 2004. – D.
Paunović: Dr Đorđe Joannović 1871–1932 : život i delo. Zrenjanin 2006.
Споменица: СА 34 : 5–6 (1932). [зборник стручних радова у спомен Ђ. J.].
Фотографија: САНУ–Ф 342, 342/1 г
ЈОВАНОВИЋ Богољуб
(Бохданеч [Чехословачка], 2. VI 1839 – Београд, 13. IV 1924) статистичар
и писац; управник Државне статистике.
СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 24. VI
1879.
Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (Р. Сигњар).
Нек: СКА Год. 33 (1926) 155 (A. Белић).
Лит: Аноним: Статистичке белешке Б. Јовановића. Јавор 5 (1878)
1297–1299. – Аноним: Статистика наставе у кн. Србији... Јавор 6
(1879) 27–29. – Аноним (=Д. Б. Ј.): Међународни статистички
институт. Архив 25 (1924) 319–320. – S. Obradović, M. Sentić:
Stogodišnjica srpske statistike. Statistička revija 14 : 2/3 (1964) 101–106. –
М. Николић: 140 година званичне статистике. Бгд 2002. – М. Николић:
Статистика у Србији. ЗМС/ДН 116/117 (2004) 225–252. – М.
Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ 2006. Стр.
227–229. (ПИ САНУ 658).
ЈОВАНОВИЋ Владимир
(Шабац, 28. VIII 1833 – Београд, 4. III 1922) економиста, политичар и
писац; професор Велике школе (Београд; политичка економија),
министар финансија и државни саветник.
120
науке државне и историјске) од 6. II 1869 и Одбора за ширење наука и
књижевности у народ од 1883. Секретар Одбора за науке државне и
историјске СУД 1882–1883. Председник СУД 1883–1886.
Аутобгр: ГИДНС 9 (1936) 193–205. – В. Јовановић: Успомене. Бгд 1988
Бгр: Велики илустровани календар за 1892. Нови Сад (1891) 119–121. –
GE 21 (G. Pawlowski). – НЕ 2 (С. Јовановић). – Новосадске биографије
11, 150–152.
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (М. М. Nikolić).
Нек: СКГ н. с. 5 (1922) 454–460 (В. Ћоровић). – Архив 21 : 4 : II коло
(1922) 155–159 (Љ. Радовановић). – Јужна Србија 1 (1922) 40 (Аноним=M).
Лит: С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1922. – I.
Delalle: Mazzini i Srbija. J. Nj. 9 (1925) 248–249. – С. Јовановић: Влада
Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926, 1927. – ПИ 116 (A. Белић). – Г.
Јакшић: Завера против кнеза Михаила. ЗМС/ДН 9 (1954) 106–112. – С.
Гавриловић: Рађање омладинског листа „Млада Србија“. Рад ВМ 4
(1955) 232–235. – О. Благојевић: Економска мисао у Србији. Стр. 206–
255. – Н. Петровић: Поводом једног непознатог писма В. Јовановића
после убиства Михаила Обреновића. ЛМС 136 : 386 (1960) 167–193. – Д.
Страњаковић: Успостављање односа између Српске православне и
Англиканске цркве... Гласник СПЦ 52 (1961) 87–92. – В. Р. Вулетић:
„Слобода“ В. Јовановића. ЗМС/ДН 31 (1962) 137–154. – С. Јовановић:
Моји савременици. Виндзор, Канада 1962. Стр. 13–56. – В. Карасјов: Ж.
Жујовић и В. Јовановић. ЗМС/ДН 43 (1966) 113–125. – Уједињена
омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – А. В. Stojković: Društveno-politički pogledi V. Jovanovića. JIČ 1–2 (1972) 33–78. – A Stojković:
Filozofski pogledi V. Jovanovića. Novi Sad 1972. – G. Stouks: Legitimacy
Trough Liberalism. Seatle, London 1975. – В. Н. Кондратјева: Уједињена
омладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива.
Нови Сад 1977. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.
(Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – М. Subotić: Sricanje slobode. Niš
1992. Str. 78–94. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 64–68. – Ж.
Марковић: Први српски лист у Швајцарској. Даница за 1995. Стр. 385–
387. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја
Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Д. Боаров: Апостоли
српских финансија. Бгд 1997. – С. Рајић: Мемоари српских либерала. У:
Перо и повест – српско друштво у сећањима. Бгд 1999. Стр. 81–103. – Б.
Архив: АСАНУ 14556
Фотографија: САНУ–Ф110, 110/1–8
ЈОВАНОВИЋ Ђорђе
(Нови Сад, 21. I 1861 – Београд, 23. III 1953) вајар; професор и директор
Уметничке школе (Београд).
121
СКА: прави члан (Академије уметности) од 16. II 1920. Секретар
Академије уметности: од 7. III 1922. до 6. III 1924; од 6. III 1932. до 16. V
1935; од 7. III 1937. до 2. V 1945.
САН: редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III
1948.
Приступна беседа: Изложба вајарских радова приређена за Свечани
скуп од 7. III 1921. Проглашен 7. III 1921. [СКА Год. 29 (1921) 112 +
134–139].
Бгр: НЕ 2 (В. Петровић). – Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 55–58.
Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 257–263 и 35 (1927) 221–222.
Бгр, ббл, лит: Удружење ликовних уметника у Београду 1918. Бгд. 1969.
Стр. 140–141 + 151–152 (Љ. Никић). – BLZ 12, 623–624. – ELU 3 (M.
Kolarić). – LEJ 1 (K. Pavlović).
Нек: Гл. САН 5 : 1 (1953) 236–238 (С. Стојановић).
Лит: Т. Остојић: Изложба вајарских радова Ђ. Јовановића у Новом Саду.
БК 1 (1895) 759–763. – М. Савић: Изложба Ђ. Јовановића у Новом Саду
(1895). ЛМС 188 (1896) 166–169. – A. D’Orchamp: Chronique Artistique.
Revue yougoslave 1 (1919) 176–184. – З. Кулунџић: Вајар Ђ. Јовановић.
Београдске општинске новине 57 : 8 (авг. 1939) 467–472. – St. Kalajdžić:
Dj. Jovanović. ČJR 1 (1930–1931) 362–366. – Аноним: Академик Ђ.
Јовановић. СКГ н. с. 2 (1921) 555–557. – В. P. Петковић: Ђ. Јовановић.
СКГ н. с. 18 (1926) 65–68. – R. Frangeš Mihanović: Đ. Jovanović. Lj. JAZU
40 (1927) 150. – Вајарски радови академика Ђ. Јовановића. СКА 1933. –
M. Bajalović: Devedeseti rođendan Đ. Jovanovića. Lik 4 (1. III 1951) 2. – A.
Шаулић: Ђ. Јовановић: српски вајар. ЗМС/ДН 16 (1957) 52–68 [стр. 61–
67: Вајарски радови Ђ. Јовановића од 1887–1947]. – Л. Трифуновић:
Учешће Срба на светској изложби у Паризу 1900. У: Уметници чланови
САНУ. САНУ 1980 (Галерија 37) 500–501 + 508. – С. Стипчевић: Прича
о једном београдском споменику. Даница 33 (1995) 140–143. – Вајар
Ђорђе Јовановић (1861–1953) : каталог изложбе. Чачак 2007.
Архив: АСАНУ Аутобгр. [Досијеа чланова]
ЈОВАНОВИЋ Евгеније
световно име Јевтимије
(Голубинци, 19. II 1802 – Карловац, 14. IX 1854) правник, епископ и писац;
професор Латинске школе (Бечкерек), професор богословије (Сремски
Карловци) и епископ горњокарловачки.
Бгр: Поменик, 205–208 (М. Ђ. Милићевић). – В. Стајић: Новосадске биографије 2. Нови Сад 1937, 141–144. – НЕ 2 (Р. Грујић). – Српски јерарси,
180–181 (С. Вуковић). – Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 60–62.
Бгр, ббл: M. Радека: Горња Крајина. Карловачко владичанство. Загреб
1975. Стр. 180–184.
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (M. M. Nikolić).
Нек. бел.: Гл. ДСС 6 (1854) 342 (Аноним).
122
Лит: Д. Руварац: Евгеније Јовановић: епископ карлштатски. Српски Сион
14 (1904) 417–421 + 449–454 + 491–496 + 513–518 + 560–562. – Историја
Карловачке гимназије, 151 + 187. – Водич кроз архив ДСС. – Б. Гардашевић: Писац најстаријег уџбеника православног црквеног права. Зборник
Православног богословског факултета 3 (1954) 165–179. – Т. Петровић:
Писмо Јоакима Вујића Евгенију Јовановићу. ЗМС/КЈ 6–7 (1958/9) 270–272.
ЈОВАНОВИЋ Јероним, Бишинац
световно име Јован
(Шабац, 1825 – Салцбург, 10. VI 1894) свештеник, педагог; свештеник у
Мишару, професор гимназије и богословије, епископ шабачки и нишки.
227–229: Јероним. – Дод. Поменику, 60–61 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 2
(Р. Грујић). – А. М. Поповић: Поменик шабачко-ваљевске епархије 1
(Бгд 1940). Стр. 37–38. – Српски јерарси, 218–219 (С. Вуковић).
Нек: Српски Сион 4 (1894) 411 (Аноним). – Весник СЦ 4 : 6 (1894)
500–507 (Аноним). – СКА Год. 9 (1896) 342–356 (Ст. Бошковић).
Лит: Православна Српска црква у Краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.
215. – Т. Урошевић: Ј. Јовановић епископ нишки народни добротвор.
Весник СЦ 37 (1932) 4–11. – T. Урошевић: Ha својој бразди. Ниш 1933.
– J. Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Б.
Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку.
Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
ЈОВАНОВИЋ Коста
(Београд, око 1832 – Београд, 15/27. IV 1895) економиста и политичар;
професор Лицеја (Београд), министар просвете и црквених дела и члан
Државног савета.
СУД: редовни члан (Одбора за науке историјске и државне)
Бгр, ббл: Дод. Поменику, 64 (М. Ђ. Милићевић). – Министри просвете
Србије 1811–1918. Бгд 1994, 70.
Лит. M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – О.
Благојевић: Економска мисао у Србији, 326–333. – В. Грујић: Лицеј и
Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Љ.
Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд
1997.
123
ЈОВАНОВИЋ Љубомир
(Котор, 2/14. II 1865 – Београд, 10. II 1928) историчар и политичар; министар унутрашњих дела, министар просвете, члан Државног савета и
професор универзитета (Велика школа, Универзитет; Београд).
Приступна беседа: О Летопису попа Дукљанина. Шт.: Летопис попа
Дукљанина. Дело (Београд) 23 (1902) 145–146 [извод, исто као у Год.]
Проглашен 22. II 1902. (СКА Год. 15 (1901) 190, 220–228 [извод]).
Аутобгр: Крв Словенства 1914–1924. Споменица десетогодишњице
светског рата. Бгд 1924. Стр. 9–23.
Бгр: НЕ 2 (Д. Поповић, H. Радојчић). – Нови живот 6 : 21 (1924) 106–
107. – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 136–137.
Бгр, ббл: СКА Год. 15 (1902) 276–283. – Споменица УБ, 97–98.
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (M. M. Nikolić). – ЕСИ 413–414 (Ђ. Бубало).
Нек: СКА Год. 36 (1928) 89 (Сл. Јовановић). – СКГ н. с. 23 (1928) 479–
480 (У. Џонић). – Весник СЦ 33 (1928) 466–468 (J. Липовац). – ЖР 1
(1928) 315–316 (Д. Д. Живаљевић). – Политика (11. II 1928) 1–2 (M. Л.
Зечевић). – Политика (12. II 1928) 1–2 (Ст. Станојевић). – ГПД 8 (1928)
186 (Аноним).
Лит: Дим. Д. Живаљевић: Љ. Јовановић. Будућност 4 (1923) 584–592. – Љ.
Јовановић: Сарајевски атентат и београдска спољна политика. Нови
живот 6 : 22 (1925) 3–8. – M. Л. Зечевић: Љ. Јовановић као политичар.
Политика (13. и 14. II 1928) 1 и 1. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.
САНУ 1987. (Споменик 128). – Сто година Лексикографског рада у САНУ.
САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности
ЈОВАНОВИЋ Милан Морски
(Јарковац, 12/24. IV 1834 – Београд, 25. V / 6. VI 1896) лекар и књижевник; др медицине, професор Велике школе и професор Војне академије
(Београд).
СУД: редовни члан (Одсека јестаственичког и математичарског и Одсека
уметничког) од 6. II 1869.
СКА: дописник (Академије уметности) од 6. I 1890. Прави члан „без
опредељења“ од 15. XI 1892. Прави члан (Академије уметности) од 28.
XII 1892.
Приступна беседа: Поглед на индијску драму. Шт.: СКА Глас 45 (1894) 37
+ [3]. Проглашен 2. X 1894. (СКА Год. 8 (1894) 74–75).
Бгр: Дод. Поменику, 66–67 (М. Ђ. Милићевић). – Знаменити Срби 2
(1903) 71–73 (A. Гавриловић). – Јеремић, 60–62 – Споменица СЛД, 50–
51 (В. Станојевић) и 386–390 (М. М. Велимировић). – Енциклопедија
Новог Сада 10 (1998) 84–86.
Бгр, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – ME 3 (Z. Levental).
124
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (N. Đorđević, M. M. Nikolić).
Нек: БК 2 (1896) 703–704 (Аноним). – СА 2 (1896) 307–309 (J. Данић). –
CH 63 : 117 (31. V 1896) 643–644 (M. Ђорђевић Призренац). – БК 2
(1896) 703–704 (Аноним). – СКА Год. 10 (1897) 85–86 (J. M. Жујовић).
Лит: Љ. Недић: Идијске Драме. Српски преглед 1 (15. II 1895) 98. – M.
Јовановић: Књижевна клевета. Дело 5 (1895) 537–540. – Љ. Недић:
Одговор на књижевне клевете. Српски преглед 1 (15. IV 1895) 226. – А.
Гавриловић: О посмртним рукописима дра M. Јовановића. БК 2 (1896)
1558–1564. – M. Савић: Др. M. Јовановић. ЛМС 194 (1898) 79–91. – A.
Гавриловић: Др М. Јовановић. У: М. Јовановић: Горе доле по Напољу.
Бгд 1898. Стр. III–LVI. – J. Грчић: M. Јовановић Морски. Годишњак MC
1935 (1935) 166–181. – ПИ 116 (A. Белић). – S. D. Plamenac: Dr M.
Jovanović „Morski“ i njegova disertacija. Acta HMPhV 14 (1974) 51–58. –
В. Грујић: Др M. Јовановић – Морски – здравствени просветитељ и
истакнути наставник у Београду. ГГБ 21 (1974) 279–291. – Д. Михаиловић: Прва неоантичка Антигона на Балкану. Зборник МС за сценске
уметности и музику 3 (1988) 237–257. – Р. Јовановић: Критичка
опажања М. Јовановића на почетку рада Народног позоришта у
Београду. Театрон 84/85/86 (1994) 59–64. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић:
Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.
ЈОВАНОВИЋ Михаило
световно име Милоје
(Соко-Бања, 19. VIII 1826 – Београд, 5/17. II 1898) епископ; архиепископ
београдски и митрополит српски.
206–209: Михаило. – Дод. Поменику 94–96 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 2
(Р. Грујић). – А. М. Поповић: Поменик шабачко-ваљевске епархије 1 (Бгд
1940). Стр. 29–31 : Михаило (1854–1859). – Српски јерарси, 328–330 (С.
Вуковић).
Бгр, ббл, лит: BLGS 3 (1979) 194–196 (Dj. Slijepčević).
Нек: Весник СЦ 9 : 2 (1898) 97–137. – Бранич 5 (1898) 101–104 (М. С.
Марковић). – Дело 17 (1898) 528 (Аноним). – СКА Год. 11 (1899) 164–
188 (Н. Дучић). – Весник СЦ [10] : 1–2 (1899) 41–59 (А. В. Васиљев).
Нек, ббл: Српски Сион 8 (1898) 81–85 (Аноним).
Тестамент : Весник СЦ 9 : 6 (1898) 555–558. – Фондови блаженоупокојеног митрополита Михаила. Весник СЦ 11 : 2 (1900) 180–183.
Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Н.
Божић: Успомена блаженоупокојеном архиепископу београдском и
митрополиту српском Михаилу. Весник СЦ 9 : 9 (1898) 791–813. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – A. Илић:
Моји доживљаји. Бгд 1931. – Антоније, митрополит: Moje у спомене на
митрополита српског Михаила. Весник СЦ 38 (1933) 113–120. – Ст. М.
Димитријевић: Mитрополит Михаило... Весник СЦ 38 (1933) 63–110. –
125
В. Поповић: Сукоби између митрополита Михаила и владе. ЛМС 109 :
342 (1935) 167–186. – В. Поповић: Клерикални сукоби у Србији за време
митрополита Михаила. Javnost 2 (1936) 337–339. – В. Поповић: Ђачки
путопис митрополита Михаила. ПКЈИФ 18 (1938) 445–449. – М.
Јовановић: M. Михаило и Јужна Србија. Хришћанско дело 4 (1938) 54–
58. – J. Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – H. Д. Божић: M. Михаило. Гл. СПЦ 19 (1939) 133–136. – H. Д. Божић: Митрополит Михаило и Јужна Србија. Гл. СПЦ 19 (1939) 224–225. – Д. Марић:
Штросмајер и митрополит Михаило. Хришћанско дело 5 (1939) 35–40.
– ПИ 116, 93 (A. Белић). – Д. Страњаковић: Михаило и Јулија. Бгд 1940. –
Љ. Дурковић-Јакшић: Први српски питомци богослови у Русији. Гл. СПЦ
26 (1945) 32–35. – Јосиф, митрополит: Митрополит Михаило (1826–
1898). Гл. СПЦ 29 (1948) 8–13. – Љ. Дурковић-Јакшић: Митрополит
Михаило и Пољаци. Гл. СПЦ 29 (1948) 13–17 + [27–31]. – O. Mučalica:
Zaostavština mitropolita Mihaila u Dravnom arhivu NR Srbije u Beogradu.
Arhivist 8 : 1–2 (1959) 47–60. – Д. Страњаковић: Успостављање односа
између Српске православне и Англиканске цркве у време митрополита
Михаила... Гласник СПЦ 52 (1961) 87–92. – Г. Јакшић, В. Вучковић :
Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Ђ.
Слијепчевић: Историја Српске православие цркве. Књ. 2. Минхен 1966.
– Ј. Јовановић: Апел српског митрополита Михаила Јовановића и
црногорског митрополита Илариона Рогановића руском народу за помоћ
босанскохерцеговачким избеглицама 1875. год. Гл. СПЦ 56 (1975) 90–92.
– В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875
: грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – С. Ојкић: Свргнуће
митрополита Михаила и епископа 1881 год. Гл. СПЦ 63 (1982) 106–107.
– С. Гавриловић: Mитрополит Михаило Јовановић као научни радник.
Гл. СПЦ 64 (1983) 159–161. – Југословени и Русија : документи из
архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – С. Терзић: Србија и Грчка.
Бгд 1992. – Живот и дело митрополита Михаила. Научни скуп (Соко
Бања, септембар 1994) СПЦ, САНУ. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија
1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски
Споменице: Ж. Јовичић: Светковина 25-годишњег архипастирског рада
митрополита српског г. Михаила. Бгд 1880 [бгр. 1–22; ббл. 179–195]. –
Мир 1 : 44 (14. X 1894). – Кирил, архимандрит: Четрдесетогодишњица
прославе архијерејске службе митрополита Михаила. Бгд 1895 [= Весник
СЦ 5 : 10 (1894) 881–900]. – Ђ. Слијепчевић: Михаило, архиепископ
београдски и митрополит српски. Минхен 1980 [лит. 615–617].
Преписка: Митрополит Михаило и Никола Пашић : емигрантска
преписка (1884–1888). Бгд 2004.
Архив: АСАНУ ИЗ 7380/15 [Аутобгр.].
ЈОВАНОВИЋ Павле, Паја
(Вршац, 4/16. VI 1859 – Беч, 30. XI 1957) сликар.
СКА: прави члан (Академије уметности) од 23. I 1888.
1948.
126
Члан Одбора за вођење послова Академије од 3. V до 17. VII 1947.
Приступна беседа: (a) Писмо-изјава од 19. VI 1888. (б) Изложба
сликарских радова 6. X 1893. Проглашен: (а) 19. VI 1888 (СКА Год. 2
(1888) 165–170); (б) 6. X 1893 (СКА Год. 7 (1893) 147–149).
Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 288–289.
Бгр, лит: ELU 3 (M. Kolarić). – BLZ 12, 624. – LEJ 1 (P. Vasić)
Ббл, лит: Паја Јовановић : каталог изложбе. Вршац, Нови Сад, 1959–
1960. Стр. 39–69: ббл. (Н. Мамузић); 71–75: лит. (Ж. П. Јовановић).
Бгр, ббл, лит: Р. Антић: Паја Јовановић : каталог [легата у Музеју града
Београда]. Бгд 1970.
Нек: ГГБ 4 (1957) 673–682 (З. Симић-Миловановић). – Гл. САН 9 : 4
(1957) 327–336. – ЛMC 381 (1958) 219–220 (Р. Предић). – Umjetnost 2
(1958) 7–8 (D. Medaković).
Лит: M. Живковић: П. Јовановић. ЛМС 165 (1891) 1–19. – H. Симић: Како
je постала слика Сеоба Срба од П. Јовановића. Гласник СПЦ 37 (1956)
109–113. – М. Пламенац: Једно значајно писмо П. Јовановића. ИЗ 13
(1957) 253–258. – П. Васић: П. Јовановић. Рад ВМ 8 (1959) 147–157. – Р.
Мамузић: Изложба слика П. Јовановића у Вршцу. Рад ВМ 8 (1959) 266–
268. – Д. Медаковић: Сликар П. Јовановић. У: Паја Јовановић : каталог
изложбе. Вршац, Нови Сад, 1959–1960. Стр. 6–19. – Н. Кусовац: П.
Јовановић. слике великог формата. Бгд 1979. – Л. Трифуновић: Учешће
Срба на светској изложби у Паризу 1900. У: Уметници чланови САНУ.
САНУ 1980 (Галерија 37). Стр. 500–501 + 508. – М. Јовановић: Сликарство П. Јовановића у знаку Минхена, „Триптихона“ и мемоара. ГГБ 31
(1984) 191–196. – М. Јовановић: П. Јовановић. У: 100 најзнаменитијих
Срба, 395–398.
Преписка: Д. Трифуновић: Три прилога о животу и делу П. Јовановића.
ЗНМ/Б 14:2(1990) 41–79.
ЈОВАНОВИЋ Панта
(Београд, 1828 – Београд, 24. XII 1885) правник и политичар; министар
финансија и члан Државног савета.
ДСС: прави члан од 8. I 1850. Секретар ДСС 1853, 1854, 1855.
Бгр: М. Ђ. Милићевић: Илија M. Коларац. Бгд 1896. Стр. 132: Панта
Јовановић.
Бгр, ббл: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 66–67:
Панта Јовановић.
Нек. бел.: СН 1885, 287/1343. – Браник 2 (1886). – Тежак 17 (1886) 33.
– Гл. СУД 68 (1889) 57–58 (Аноним).
Лит. С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – О.
Благојевић: Економска мисао у Србији, 345. – Р. Љушић: Лицеј.
ЈОВАНОВИЋ Петар
псеудоним Срб-Илир из Бачке
(Нови Сад, 25. VI 1800 – Темишвар, 5. II „по новом“ 1855) правник; професор гимназије (Нови Сад), инспектор српске школе у Темишвару и адвокат.
127
Бгр: Новосадске биографије 2, 133–141 (В. Стајић). – Енциклопедија
Новог Сада 10 (1998) 103–105.
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Р. Adamović).
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933)
1–91. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – К.
Милутиновић: О српској проилирској ревијалној штампи у доба Илирског
покрета. У: Теодор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 91–134. – З.
Малбаша: Књижевност у Сербском народном листу, Подунавци и
Пештанско-будимском скоротечи. У: Теодор Павловић и његово доба.
MC 1988. Стр. 167–194. – М. Зоговић: Јовановићев превод Метастазијеве
драме. Драма у српској књижевности. Бгд 1996. Стр. 391–395.
ЈОВАНОВИЋ Петар
световно име Павле
(Илок, 18. II 1800 – Сремски Карловци, 22. IX 1864) епископ; професор
гимназије (Сремски Карловци) и митрополит београдски.
Бгр: Православна Српска црква у краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.
205–206: Петар. – М. Радека: Горња Крајина. Карловачко владичанство.
Загреб 1975. Стр. 188–189. – Српски јерарси, 403–405 (С. Вуковић). –
Бгр, лит: НЕ 2 (Р. Грујић).
Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ. 1 и 3.
Бгд, 1898 и 1901. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд
1911. – Историја Карловачке гимназије. – A. Илић: Моји доживљаји. Бгд
1931. – J. Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Д. Кашић: Петар Јовановић митрополит Србије, поводом стогодишњице
смрти. Православна мисао 7:2 (1964) 35–52. – Д. К. Петровић: Митрополит П. Јовановић. Гл. СПЦ 45 (1964) 292–293. – Р. Веселиновић: Историја
Српске православие цркве са народном историјом. Бгд 1966. Књ. 2, стр.
121–124: Митрополит Петар Јовановић + 129: Одступање митрополита Петра. – Д. Калезић: Живот Цркве у обновљеној Србији. У: Пола
века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 202–216.
Архив: АСАНУ 7380/16.
ЈОВАНОВИЋ Петар С.
(Добрача, 25. II / 9. III 1893 – Београд, 15. XI 1957) географ; професор
универзитета (Београд).
САН: редовни члан Академије од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења
природно-математичких наука) од 22. III 1948. Секретар САН од 22. III
1948. до 16. IV 1957.
Ббл: Год. СФФ 1 (1930) 324–325.
Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 176–186.
Нек: Гл. САН 9 : 4 (1958) 348–355 (П. Вујевић).
Лит: M. Зеремски: Живот и рад акад. П. С. Јовановића. ГСГД 37 : 2
(1957) 81–87. – Ж. Јовичић: Рад проф. П. С. Јовановића у Географском
друштву. Исто 87–90. – Р. Лазаревић: Сећање на акад. П. С. Јовановића.
128
ГСГД 58 : 1 (1978) 2–8. – Д. Дукић: Развој географских наука у САНУ. У:
Стогодишњица САНУ II. Стр. 204–247. – Живот и дело српских
научника, 6. САНУ 2000. Стр. 265–293 (М. Зеремски).
ЈОВАНОВИЋ Слободан
(Нови Сад, 21. XI / 3. XII 1869 – Лондон, 12. XII 1958) правник, историчар,
политичар и писац; професор универзитета (Велика школа и Универзитет,
Београд) и председник владе у избеглиштву у Лондону.
(Академије друштвених наука) од 4. II 1908. Председник СКА од 31. I
1928. до 31. I 1931. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II
1914. до 7. III 1925.
САН: редовни члан од 22. III 1948. није распоређен и изостављан из
спискова чланова САН до 1972. када се наводи у списковима
преминулих чланова: Год. САНУ 77 (1972).
Приступна беседа: Уставобранитељи и њихова влада 1838–1858. Шт.: СКА
1912. (ПИ 36). Проглашен 15. XII 1911. (СКА Год. 25 (1911) 170–173).
Бгр: Lj. JAZU 40 (1927) 147–148 (M. Kostrenčić). – НЕ 2 (J. Продановић).
– С. Јовановић: Сабрана дела. Бгд 1991. Књ. 12, стр. 719–880 (Ж.
Стојковић). – Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 110–114.
Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 2 (D. Vlatković). – ЕСИ 416–418 (Љ. Димић). –
BLGS 2 (1976) 307–308 (A. Moritsch).
Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 371–372 и 21 (1908) 429 и 35 (1927) 214–215. –
Споменица УБ. Бгд 1906. Стр. 130–131.
Ббл: С. Јовановић: Сабрана дела. Бгд 1935. Књ. 16, стр. 439–463 (И.
Пржић). – Poruka (London) 25 (1954) 9–10 и 53–54 (1959) 53–54 (К. St.
Pavlović) = Слободан Јовановић у емиграцији – разговори и записи. Бгд
1993. Стр. 223–231 (К. Ст. Павловић). – С. Јовановић: Сабрана дела. Бгд
1991. Књ. 1, стр. 233–326 (М. Ђурђулов).
Лит/ббл: Poruka (London) 53–54 (1959) 49–52 (К. St. Pavlović) [bbl.
nekrologa].
Лит: M. Ђ. Миловановић: Пловдивски преврат и српско-бугарски paт.
Дело 24 (1902) 5–21. – A. G. Matoš: Iz Majske košare. Savremenik 5 (1910)
457–460. – Л. Марковић: Теорија о држави Сл. Јовановића. Дело 71
(1914) 447–453. – И. Секулић: Стил Сл. Јовановића Нова Европа 1
(1920) 56–64. – Ђ. Тасић: Сл. Јовановић и нормативне школе. Архив 13 :
друго коло : 7 : 2 (1923) 132–139. – R. Petrović: Sl. Jovanović. Savremenik
14 (1923) 118–119. – Л. Костић: Уставно право г. Сл. Јовановића. Нови
живот 17 (1924) 381–383 и 18 (1924) 21–27. – В. Ћоровић: Влада Милана
Обреновића од Сл. Јовановића. СКГ н. с. 17 (1926) 455–459. – С.
Пандуровић: Сл. Јовановић. Мисао 24 (1927) 73–81 + 200–211 + 351–361
+ 369–375. – М. С. Јовановић: О Сл. Јовановићу. Рашка 1 (1929) 231–235.
– В. Живојиновић: Поводом студија г. Сл. Јовановића. Мисао 40 (1932)
336–342. – Đ. Tasić: Názor S. Jovanoviće na politicky vývoj 19. s. ČJR 2
(1931–1932) 301–304. – E. Спекторски: Студије Cл. Јовановића из
историје политичких доктрина. ЛMC 343 (1935) 130–133. – Ђ. Тасић:
Платон г. Сл. Јовановића. Архив 25 : друго коло : 31 : 5 (1935) 433–444.
– Ђ. Тасић: Макијавели г. С. Јовановића у светлости његове теорије о
129
држави. Архив 26 : друго коло : 32 : 1 (1936) 1–25. – Ј. Ђорђевић:
„Поратна држава“ г. С. Јовановића. ЛМС 347 (1937) 176–184. – V.
Masleša: Sl. Jovanović u „Politici“. Naša stvarnost 9–10 (1937) 139–141. –
Ђ. Тасић: Општи преглед наше социологије и наших друштвених наука.
Социолошки преглед 1 (1938) 260–271. – Аноним: Сл. Јовановић,
поводом његове седамдесетогодишњице. Српски глас 1 : 4 (7. XII 1939) 3.
– Д. Страњаковић: Личност Сл. Јовановића. Исто, 3–4. – Седамдесет
година живога г. Сл. Јовановића. Политика 4. XII 1939, 9–10 (В.
Ћоровић, Ђ. Тасић, И. Секулић, J. Ђорђевић, И. Пржић). – Аноним
[Spektator]: Сл. Јовановић као историчар. Глас MC 6 (1939) 167–168. –
Д. Јовановић: Сл. Јовановић и народ. СКГ н. с. 59 (1940) 192–195. – М.
Жежељ: Сл. Јовановић као књижевник. СКГ н. с. 60 (1940) 464–468. – Б.
Лазаревић: Лик Сл. Јовановића. ЛМС 353 (1940) 161–169. – Ј. Ђорђевић:
Примери политичке социологије: Енглеска, Француска, Немачка. ЛМС
354 (1940) 246–249. – Аноним [Уређивачки одбор]: О проблему издаје у
литератури. Наша књижевност 3 (1946) 472–473. – J. Скерлић:
Историја нове српске књижевности. Бгд 1953. Стр. 460–461: Сл.
Јовановић. – Ph. Auty: Sl. Jovanović as a Historian. S. Rev. 38 (1959–1960)
515–529. – N. Petrović: Filozofija istorije i istorijski metod Sl. Jovanovića.
JIČ 1 (1965) 3–25. – К. Ст. Павловић: Разговори ca Сл. Јовановићем
1941–1945. Виндзор, Канада, 1969. – J. O. Iatrides: K. St. Pavlovitch,
Razgovori sa Sl. Jovanovićem 1941–1945. Balkan Studies 12 (1971) 304–
309. – К. Ст. Павловић: Разговори ca С. Јовановићем 1946–1958. Видзор,
Канада, 1972. – D. V. Đorđević: Historians in Politics – Sl. Jovanović.
Journal of Contemporary History (London) 8 : 1 (1973) 21–40. – R. J.
Vujačić: K. St. Pavlovitch, Razgovori sa Sl. Jovanovićem 1946–1958, sveska
druga. Balkan Studies 15 (1974) 140–143. – И. Тартаља: Љ. Недић и Сл.
Јовановић. ЗМС/КЈ 23 (1975) 274–285. – P. Самарџић: Писци српске
историје. Књ. 3. Бгд 1986. Стр. 185–200: Сл. Јовановић. – Љ. Трговчевић:
Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В. Грујић: Лицеј и
Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Дража Михаиловић пред
судом : не осећам се кривим : стенографске белешке са суђења... Бгд
1990. – М. Грол: Лондонски дневник 1941–1945. Бгд 1990. – Р.
Самарџић: Дело и писац. У: Сл. Јовановић: Сабрана дела. Бгд 1991. Књ.
12, стр. 673–718. – Дело Сл. Јовановића у свом времену и данас. Бгд
1991. – Р. Самарџић: Сл. Јовановић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 438–
443. – A. Pavkovic: Sl. Jovanović : An Unsentimental Approach to Politics.
Eastern European Monographs 1993. – С. Врачар: Преиспитивања правне
методологије. Бгд 1993. – Љ. Димић: Српски културни клуб између
културе и политике. Књижевност 9–10 (1993) 858–903. – Слободан
Јовановић у емиграцији – разговори и записи. Бгд 1993. Стр. 9–12:
Предговор (M. Ст. Протић) + 217–222: Поговор (Д. Тошић). – A.
Павковић: Политичка теорија Сл. Јовановића. Бгд 1996. – Д. Ђорђевић:
Портрети из новије српске историје. Бгд 1997. – Слободан Јовановић:
личност и дело. САНУ 1998. (НС 90). – Љ. Кандић, Ј. Даниловић:
Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Б. Бешлин:
Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски
Сабрана дела: Сабрана дела Слободана Јовановића. Књ. 1–16. Бгд 1935.
– Сабрана дела Слободана Јовановића. Књ. 1–12. Бгд 1991.
Фотографија: САНУ–Ф 221, 221/1–18, X
130
ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ Јован
(Нови Сад, 27. XI 1833 – Срем. Каменица 1/14. VI 1904) лекар, песник и
књижевник; управник Текелијанума, лекар у Панчеву, Сремским Карловцима, Бечу, Београду и Загребу и драматург Народног позоришта у Београду.
СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Прави члан (Академије уметности)
од 5. II 1896.
Приступна беседа: Краљевић Марко и Троглави Арапин. Шт.: СКА Год. 10
(1896) 74–78 [песма]. Проглашен 15. VI 1896. (СКА Год. 10 (1896) 69–79).
Бгр: Знаменити Срби 3 (1904) 92–94 (A. Гавриловић). – Споменица
СЛД, 195 (В. Станојевић) и 382–385 (М. М. Велимировић). – НЕ 2 (В.
Петровић). – Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 71–77.
Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Р. М. Jeftić).
Ббл: СКГ 13 (1904) 624–626: Змај у руској књижевности. (Аноним). –
ZSPh 14 (1937) 60–63 + 320–322 : Z. J. Jovanovic und die deutsche
Literatur (J. M. Milovic).
Ббл, лит: ЛМС 377 (1956) 621–625 и 378 (1956) 153–158 + 247–250 + 368–
373 + 490–495 + 620–625 (Ж. П. Јовановић). – M. Поповић: Историја
српске књижевности : романтизам. Књ. 3. Бгд 1972. Стр. 474–475.
Нек: Срђ 3 (1904) 721–724 (Аноним). – Дело 31 (1904) 289–292 (M. K.
Драгутиновић). – Српски Сион 14 (1904) 346–348 (Д. Руварац). – СКА
Год. 18 (1905) 326–349 (С. Матавуљ).
Лит: А. Тальвинскій: Очеркъ жизни и литературной д±ятельности
сербскаго поэта Змай-Јована Јовановича. В±стникъ Славянства (Кіевъ)
11 (1896) 25–57. – Л. Костић: О Јовану Јовановићу Змају, његову певању,
мишљењу и писању и његову добу. Сомбор, 1902. – Б. Поповић: Ј.
Јовановић Змај. СКГ 12 (1904) 929–938 + 1000–1014. – Ј. Скерлић:
Омладина и њена књижевност. СКА 1906. Стр. 476–492: Змај J.
Јовановић. – J. Максимовић: О Змајевим Снохватицама. СКГ 19 (1907)
421–430. – В. Стајић: Ј. Јовановић Змај. Нови Сад 1926. – M. Шевић:
Неколико података о Змају. Мисао 31 (1929) 121–124. – Ј. Максимовић:
Моји спомени о Змају Јовану ЛМС 325 (1930) 62–97. – Б. Гавриловић:
[Змај Ј. Јовановић]. СКА Год. 42 (1934) 141–144. – ЛМС 337 (1933) и 338
(1933) [бројеви посвећени стогодишњици рођења Змаја и ПолитДесанчића]. – В. P. Ђорђевић: Композиције и арије Змајевих песама и
препева. ЛМС 339 (1934) 248–250. – N. Mirković: Zmaj. Sl. R 6 (1934) 25–
31. – V. Stajić: J. Jovanović Zmaj. S. Rev. 13 (1934) 147–154. – P.
Ковијанић: Змајево школовање y Словачкој. ГИДНС 8 (1935) 235–254 +
405–421. – М. Лесковац: Ј. Јовановић Змај. Књижевност 12 (1951) 3–25.
– Д. Новаков: J. Jовановић Змај као академик. ЗМС/ДН 4 (1952) 105–114.
– Љ. Недић: Српски писци. Бгд, 1953. Стр. 97–134: Змај. – Ж. Милисавац: Змај. Београд, 1954. – В. Петровић: J. Jовановић Змај. ЛМС 374
(1954) 26–36. – В. Петровић: Змај. ЛМС 382 (1958) 247–250. – В.
Петровић: О дечјој поезији J. Jовановића Змаја. ЛМС 382 (1958) 250–
255. – Р. Ф. Кюссе-Доронина: Сербский поэт-реалист Й. Й. Змай.
КСИС 26 (1958) 94–105. – I. Póth: Die Darstellung der politischen
Wirtlichkeit in der Poesie von J. Jovanovich Zmaj. Studia Slavica Hung. 14
(1958) 331–340. – M. Шевић: Млади Змај (1833–1860). ЗИК 1 (1960) 43–
131
129. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. J.
Milovic: Zmaj und Goethe. In: Slawisch-deutsche Wechselbeziehungen in
Sprache, Literatur und Kultur. Berlin 1969. Str. 409–419. – I. Póth: Zur
Enststehung einiger Gedichte von J. Jovanovich Zmaj. Studia Slavica Hung.
16 (1970) 128–135. – M. Поповић: Историја српске књижевности :
романтизам. Књ. 3. Бгд 1972 (167–282: J. J. Змај). – S. К. Papierkowski:
Polskie echa twórczości J. Jovanovica Zmaja. In: Polsko-jugosjowianskie stosunki literackie. Wrocław itd 1972. Str. 121–131. – D. Miškov: J. Jovanovic
Zmaj kao lekar. Acta HMPhV 15 (1975) 109–124. – P. Ковијанић: Српски
романтичари у Словачкој. MC 1979. – Змајев стих. Нови Сад [ВАНУ]
1985. – Б. Ковачек: Ј. Јовановић Змај. У: 100 најзнаменитијих Срба, 248–
253. – А. Влашкалин: Др Ј. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – М.
Матицки: Летопис српског народа : три века алманаха и календара. Бгд
1997. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку.
Сабрана дела: Сабрана дела Ј. Јовановића Змаја. Књ. 1–10. Нови Сад 1979.
ЈОВИЧИЋ Милорад
(Београд, 1/23. I 1868 – Грац, 4. XI 1937) хемичар; професор универзитета
(Велика школа и Универзитет) и Војне академије (Београд).
Бгр: НЕ 2 (В. Његован).
Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 413–417 и 21 (1908) 431–432.
Бгр, ббл, лит: Poggendorff 4, 716.
Лит: Н. Lieb: Defizitproblem und Transmutation der Elemente. Österreichische
Chemiker-Zeitung 14 (1938) 1–16. – C. Коички: Развој физике код Срба. У:
Стогодишњица САНУ II. Стр. 67–68: М. Јовичић. – M. Љ. Михаиловић, Д.
Виторовић, С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у САНУ с историјским
освртом. У: Стогодишњица САНУ II. Стр. 89–90: M. Јовичић. – С.
Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – Живот и дело
српских научника 2. САНУ 1997. Стр. 371–396 (С. Бојовић).
ЈОВШИЋ Сава
световно име Стеван
(Нови Сад, 1816 – Нови Сад, 18/30. IX 1875) архимандрит горњачки,
професор богословије и Лицеја (Београд).
од 29. VI 1864. Секретар Одсека за науке моралне, језикословне и
литерарне од 1865–1868.
Нек: Јавор 2 (1875) 896 (Аноним).
Лит. М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ.
136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополит
београдски. Бгд 1911. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војне
академије: 1850–1925. Бгд 1925. Стр. 218. – A. Илић: Моји доживљаји.
132
Бгд 1931. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик
128). – Р. Љушић: Лицеј. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. –
Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–
JOPГА Никола
Nicolae Iorga
(Ботошани, 5/17. VI 1871 – Плоешти, 27. XI 1940) историчар и политичар;
др историје, професор универзитета (Букурешт).
Бгр, ббл: СКА Год. 22 (1909) 365–368.
Ббл: Inchinare lui N. Iorga cu prilejul implinarii vârstei de 60 de anni. Cluj
1931. – B. Theodorescu: N. Iorga, Viaţa si opera. Vol. II: Bibliografia
Operilor. Bucureşti 1931. – Mélanges offerts à M. N. Iorga par ses amis de
France et des pays de langue française. Paris 1933.
Бгр, лит: BLGS 2, 229–231 (D. Ghermani).
Бгр, ббл, лит: EIR 183–184 (Şt. Ştefanescu). – ЕСИ 419–420 (С. Ћирковић).
Нек: Obzor (29. XI 1940) (I. Esih). – СКГ н. с. 62 (1941) 249–250 (Л. Ст.
Павловић). – BZ 41 (1941) 572–573 (N. Banescu). – Byz. 17 (1945) 423–
428 (E. Dvoichenko-Markoff). – RSU 12 (1947) 179–180 (J. Macurek). – BS
9 (1947–1948) 150–154 (J. Macurek).
Лит: N. Radojčić: Jorgino shvatanje srpske i hrvatske istorije. J. Nj. 8 : 2
(1924) 232–233. – M. Ćurčin: Razgovor sa G. Jorgom. Nova Evropa 22 (1930)
360–363. – M. Л. Поповић: H. Јорга. ЛМС 328 (1931) 236–243. – J.
Радонић: Слике из историје књижевности. Бгд 1938. Стр. 529–533: H.
Јорга. – M. M. Alexandrescu Dersca: N. Iorga, historien de l'Empire ottoman.
Balcania 6 (1943) 101–122. – M. Berza: N. Iorga, historien du Moyen âge. RH
SE 20 (1943) 5–30. – D. M. Pippidi: N. Iorga, historien de l'antiquité. RH SE
22 (1945) 37–66. – H. Grégoire: Comment mourut N. Iorga. Byz. 17 (1945)
428–430. – С Marinescu: N. Iorga in lumina străinătăţii. Balcania 7 (1944)
488–502. – V. Laurent: N. Iorga, historien de la vie byzantine. REB 4 (1946) 5–
23. – D. M. Pippidi: Une oeuvre inédite de N. Iorga: „L' Historiologie
humaine”. RH SE 23 (1946) 21–30. – J. C. Campbell: N. Iorga. S. Rev. 26
(1947–1948) 44–59. – Revue roumaine d' histoire 4 : 6 (1965) = 25 ans depuis
la mort du prof. N. Iorga (A. Oţetea, С. Daicoviciu, Al. Elian, Ş. Çioculescu, E.
Stanescu, Em. Condurachi, S. Pascu, G. Fotino, G. Zane, Ş. Ştefanescu, J.
Popescu-Puţuri). – I. Scurtu: N. Iorga şi atacarea Serbiei de catre AustroUngaria. Romanoslavica 15 (1967) 147–155. – V. Costachel: N. Iorga, istoric
al popoarelor slave. Romanoslavica 17 (1970) 497–524. – D. M. Pippidi: N.
Iorga, l’homme et l'oeuvre. Bucarest 1972. (bgr., 405–407; bbl. 409–414).
ЈОСИМОВИЋ Емилијан
(Стара Молдава, 1823 – Сокобања, 25. V 1897) инжењер и писац;
професор Војне академије (Београд) и професор и ректор Лицеја и
Велике школе (Београд).
133
Бгр, лит: ELU 3 (В. Maksimović). – LEJ 1 (D. Đurić-Zamolo).
Нек: СКА Год. 11 (1899) 87–88 [J. M. Жујовић].
Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.
Максимовић: Ректор Лицеја и Велике школе Е. Јосимовић. УВ 1:2 (24.
XII 1948) 5. – Б. Максимовић: Архитектонска теорија E. Јосимовића.
ГГБ 3 (1956) 295–302. – Б. Максимовић: Јосимовићева реконструкција
Београда у Шанцу. ГГБ 4 (1957) 207–235. – Б. Максимовић: E. Јосимовић
– први српски урбанист. Бгд 1967. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије
о Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. – Д. Медаковић: О E.
Јосимовићу. ЗЛУМС 12 (1976) 273–283 [279: ббл.]. – Д. Ђурић-Замоло:
Прилог биографији Е. Јосимовића. ГГБ 23 (1976) 143–161. – Љ. Никић:
Прелазак Е. Јосимовића у Србију 1845. године. ГГБ 24 (1977) 39–55. – Lj.
Nikić: E. Josimović – graditelj Beograda. Urbanizam Beograda 10 : 47
(1978) 44–45. – D. Đurić-Zamolo: Graditelji Beograda 1815–1914. Beograd
1981. Str. 61–63 + 133: Josimović E. – В. Bojović: Mir mrtvima. Sociološki
pregled 20 : 3–4 (1986) 240–243. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа.
САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Д. Јеремић: Естетика
код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у
књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја :
1839–1854. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–
1854. Стр. 192–201. – A. Раденић: О масонима и масонерији у Србији,
мит и стварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226. – Водич кроз архив
ДСС. – Ђ. Паунић: Начела више математике Е. Јосимовића. У: Зборник
радова научног скупа Природне и математичке науке у Срба у 18. и у
првој половини 19. века. Нови Сад 1995. Стр. 313–319. – S. Bogunović:
Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II : Arhitekti. Bgd
2005. Str. 830–834.
Архив: АСАНУ и АСБ
КАВЕЛИН Леонид
световно име Лев Александрович
(Грива, Козељски ујезд, 22. II / 6. III 1822 – Сергијевски посад, 22. X / 3.
XI 1891) писац, историчар и археограф; архимандрит манастира Нови
Јерусалим крај Москве.
СУД: дописни члан од 20. III 1869.
Бгр: НЕ 2: Леонид, архимандрит (A. Белић).
Бгр, ббл, лит: СДР 169–170 (Н. М. Пашаева). – ЕСИ 465–466 = Леонид,
архимандрит (С. Ћирковић). – КМЕ 2, 521–524 (Н. Дилевска, К. Иванова).
Лит: История Славянской Филологiи, 638–640 (В. Ягичъ). – ПИ 116, 93
(A. Белић). – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку.
САНУ 1937. – Д. Медаковић: Истраживачи српских старина. Бгд 1985,
стр. 117–123: Истраживања Хиландара + 124–135: Стара виђења
Хиландара.
134
КАДЛЕЦ Карел
Karel Kadlec
(Прехоров, 11. I 1865 – Праг, 4. XII 1928) историчар права; др права, адвокат и професор универзитета (Праг).
Бгр: OSN 13, 734. – НЕ 2 (М. Кос).
Бгр, ббл: СКА Год. 22 (1909) 360–364. – AČAVU 21 (1910) 46–48.
Бгр, ббл, лит: Kudĕlka, 214–216 (H. Bulin). – ÖBL 12 (1962) 166 (Anonim).
Ббл: ИРАН. VI серия. 18 (1924) 530–534 (П. Лавров и др.). – Sborník ved
právních a státních 28 (1928) 323–328 (Т. Saturník).
Нек: СКА Год. 37 (1929) 98 (С. Јовановић). – ГИДНС 2 (1929) 303 (Т.
Тарановски). – ИАН. VII серия (1929) 245–248 (П. А. Лавров). – RSU 1
(1929) 51–54 (Th. Saturník). – ЛМС 319 (1929) 157–158 (И. С. Шајковић).
– AČAVU 39 (1929) 214–225 (M. Stieber). – BS 1 (1929) 209–210 (T.
Saturník). – S. Rev. 8 (1929) 204–205 (O. Odložilík). – Slаvia 8 (1929–1930)
180–181 (Th. Saturník). – ЛБАН 12 (1931) 159–170 (С. С. Бобчев).
Лит: V. Bukmirović: Prof. dr. К. Kadlec, Jugoslavia. J. Nj. 3 (1919) 255–256. –
A. Соловјев: Др К. Кадлец, Првобитно словенско право пре X в. Архив 8 :
друго коло (1924) 227–232. – В. Благојевић: К. Кадлец: Првобитно словенско право пре X века. Нови живот 19 (1924) 375–382. – С. С. Бобчевь, Г.
Данаиловь: К. Кадлець. ЛБАН 7 (1926) 30–32. – H. Радојчић: Нове студије
о старом српском праву. ЛМС 311 (1927) 207–209. – Ј. Kapras: Za profesorem К. Kadlecem. Sborník ved právních a státních 28 (1928) 313–323. – T.
Тарановски: Рад К. Кадлеца на историји словенских права. Архив 18 (35)
(1929) 1–14. – В. Алексиевъ: Проф. К. Кадлец, Првобитно словенско
право пре X века. МП 5 : 2 (1929) 129–185. – В. Алексиевъ: К. Kadlec,
Introduction à l’étude comparative de l'histoire du droit public des peuples slaves. МП 9 : 2 (1934) 136–141 + 164–165. – T. Тарановски: Неки нови прилози за историју словенских права. Архив 30 (47) (1935) 350–359. – Н.
Радојчић: Српски државни сабори у средњем веку. СКА 1940 (ПИ 130).
Преписка: В. Jankowska: Listy czeskie do E. Rygјera w sprawach teatru z
lat 1891–1917. SO 30 (1972) 139–153.
КАЉЕВИЋ Љубомир
(Ужице, 26. IX / 8. Х. 1841 – Београд, 20. III / 2. IV. 1907) политичар и
новинар; државни саветник, министар иностраних дела и председник
Скупштине.
СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 20. III
1869.
Аутобгр: Љ. Каљевић: Moje успомене. Бгд 1908 и Ужице 2006.
Бгр: НЕ 2 (С. Јовановић). – EJ 5 (V. Vučković).
Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (D. Vlatković).
Нек: БВ 22 (1907) 112.
Лит: Записи J. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – С. Јовановић: Влада Милана
Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – Уједињена омладина српска:
зборник радова. Нови Сад 1968. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.
САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – С. Терзић: Србија и
135
Грчка. Бгд 1992. Стр. 273–275. – С. Игњић: Трагови Каљевића. Ужички
зборник 24 (1995) 63–86.
КАНИЦ Феликс
Felix (Philipp) Kanitz
(Пешта, 2. VIII 1829 – Беч, 5. I 1904) археолог, етнограф, путописац и
илустратор.
Бгр: GE 21 (R. S.). – НЕ 2 (H. Радојчић).
Бгр, ббл, лит: ÖBL 13 (1963) 215 (Anonim). – BLZ 10, 157. – ELU 3 (M.
Kolarić). – ЕСИ 425–426 (T. Катић).
Бгр, лит: BLGS 2, 336–337 (G. Grimm).
Нек: СКА Год. 17 (1904) 362–371 (M. Валтровић). – БК 10 (1904) 63–64
(Аноним). – ЛБКД 4 (1904) 110–115 (В. Н. Златарски).
Лит: P. Matković: F. Ph. Kanitz, Serbien. Rad JAZU 6 (1869) 222–237. – [M.
Valtrović]: Römische Studien in Serbien. Старинар 9 (1892) 77–79. – Т. С.
Виловски: Kanitz, Römische Studien in Serbien. Стражилово 6 : 4 (1893)
61–63. – Т. С. Виловски: Felix Kanitz, Das Königreich Serbien... BK 10
(1904) 506–508. – M. M. Васић: Ф. Каниц. СКГ н. с. 27 (1929) 594–603. –
G. Fehér: Kanitz Fülöp Félix. Budapest 1932 (= Г. Фехеръ: Ф. Ф. Каницъ.
София 1936). – M. Коларић: Страни уметници у Београду у XVIII и XIX
веку. ГГБ 7 (1960) 197–207. – Г. Ковијанић: Вук Караџић, званична Србија
и Ф. Каниц. Ковчежић 11 (1973) 164–174. – В. Beševliev: F. Kanitz. ЕВ 2
(1979) 134–138. – Д. Медаковић: Истраживачи српских старина. Бгд 1985,
стр. 216–225: Ф. Каниц и Срби. – Г. Станишић-Ристовић: Ф. Каниц у
Србији. ЗНМ/Б 142 (1990) 19–27. – Д. Белчева: Ф. Каниц – живот и
стваралаштво у Бугарској. ЗНМ/Б 142 (1990) 29–30. – Љ. ДурковићЈакшић: Црна Гора и Бока Которска на сликама Ф. Каница. Котор 1995. –
О. Зиројевић, М. Продановић: Ф. Каниц – сведок турско-османлијске
цивилизације у Србији. Гласник Друштва конзерватора Србије 20 (1996)
195–198. – В. Стојанчевић: Виђени странци о Србији и Србима 19. и
почетком 20. века. Бгд 1998. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији.
Бгд 2002. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ
2006 (ПИ САНУ 658).
Архив: AСАНУ ИЗ 7901, књижевна заоставштина (ПИ 116, 215)
Фотографија: САНУ–Ф114
КАПЕР Сигфрид
Siegfried Kapper
(Смихов, 21. III 1821 – Пиза, 7. VI 1879) историчар, путописац и преводилац; др медицине.
Бгр: GE 21 (L. Léger). – НЕ 2 (H. Радојчић).
Бгр, ббл: С. Капер: По нашем Подунављу. I део. Бгд 1935 [V–VI11 : Ђ.
Стратимировић: Предговор].
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 426 (С. Гавриловић).
Лит: [С. Капер]: Српски поглед у Јужној Угарској, књ. 1. Превео C. J.
Здравковић. Бгд 1870 [C. J. Здравковић: Једна унапред]. – O. Donath:
136
Siegfried Kappers – Leben und Wirken. ASPh 30 (1909) 400–447 i 555–585. –
P. Перовић: С. Капер, По нашем Подунављу I део. ГИДНС 8 (1935) 312–
313. – К. Милутиновић: С. Капер, По нашем Подунављу I део. ЛМС 343
(1935) 136–138. – Т. Бекић: С. Капер и његов непознати спис о Србији.
ЗМС/И 43 (1991) 161–204. – Т. Бекић: С. Капер и његова посредничка улога
између нас и немачког културног простора. Годишњак Филозофског
факултета у Новом Саду 25 (1997) 121–128. – Т. Бекић: С. Капер и његов
некролог Вуку Караџићу. ЗМС/ФЛ 46 (1998) 174–186. – В. Стојанчевић:
Виђени странци о Србији и Србима 19. и почетком 20. века. Бгд 1998. – Т.
Бекић: Сигфрид Капер и Црна Гора. У: Germanoslavica. Књ. 2. Нови Сад
2003. Стр. 96–103. – Т. Бекић: Српска револуција у видокругу немачке
културне јавности: од Л. Ранкеа до С. Капера. У: Germanoslavica. Књ. 2.
Нови Сад 2003. Стр. 123–190.
КАРАВЕЛОВ Љубен
Любен Каравелов
(Копрившчица, 1834 – Русе (Бугарска), 21. I 1879); књижевник.
Бгр: GE 21 (L. Léger). – Савременици и последници P 425/5 (В. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (N. Đorđević). – КМЕ 2, 225–228 (Б. Ангелов).
Лит: Т. Марковић: Љ. Каравелов у српској књижевности. СКГ 24 (1910)
5–9. – В. Н. Кораблев: Письма Любена Каравелова к акад. В. И.
Ламанскому. ТИС 2 (1934) 115–120. – Б. Пенев: Л. Каравелов, живот,
личност, творения. София 1936. – Н. Мирковић: Љ. Каравелов. Бгд 1938.
– Г. Константинов: В. Караджич и Любен Каравелов. София 1938. – Ј.
Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – M. Ибровац: Љ.
Каравелов. Страни преглед 9–10 (1941) 145–150 {фототипско изд. САНУ
1989}. – И. Конев: Л. Каравелов и Сърбия. Известия на Институт за
българска литература 3 (1955) 113–167. – Ђ. Игњатовић: Српски другови
Љ. Каравелова. Бгд 1957. – К. Милутиновић: Нови доприноси
проучавању Љ. Каравелова. ЗМС/ДН 27 (1960) 128–131. – М. Арнаудов:
Л. Каравелов. София 1964. – Уједињена омладина српска: зборник
радова. Нови Сад 1968. – Ђ. Игњатовић: Политичке везе Љ. Каравелова
са Србима. ИЧ 16–17 (1970) 143–164. – Л. В. Воробьев: Л. Каравелов.
Москва 1980. – С. Марковић и Љ. Каравелов. Бгд 1992. – Д. Берић:
Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). – Р. Мићић:
Портрети из српске културне историје. MC 1995. Стр.: 133–143: Љ.
Каравелов о животу и раду В. Ст. Караџића. – Ђ. Игњатовић:
Оптужбе против Љ. Каравелова после убиства кнеза Михаила
Обреновића 1868. године. ЗМС/И 65–66 (2002) 250–261. – Ђ. Игњатовић:
Јован Скерлић и место Љ. Каравелова у историји српске књижевности.
У: Зборник радова Друштвено-политичка мисао Јована Скерлића. Бгд
2004. Стр. 216–225.
137
КАРАМАТА Јован
(Загреб, 19. I / 1. II 1902 – Женева, 14. VIII 1967) математичар; др математике, професор универзитета (Београд и Женева).
САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења природноматематичких наука) од 22. III 1948.
Бгр, ббл: Lj. JAZU 46 (1934) 77–82 (V. Varićak). – СКА Год. 48 (1939)
221–234 и 69 (1964) 369–373 и 70 (1965) 341 и 71 (1968) 363.
Нек: Математички весник н. с. 4 (1967) 462–463 (Аноним). – BSci.
Section А 13 (1968) 236 (В. Stanković).
Лит: Живот и дело српских научника, 5. САНУ 1999. Стр. 235–283 (А.
Николић). – Publications de l' Institut mathématique n.s. 71 (85) (2002).
Споменица: Споменица посвећена преминулом акад. Ј. Карамати.
САНУ 1968 (ПИ 423).
КАРАЏИЋ Вук Стефановић
(Тршић, 26. X 1787 – Беч, 26. I 1864) језички реформатор, сакупљач
народних умотворина; секретар Правитељствујушчег Совјета и учитељ
у Београду.
Бгр: Дод. Поменику, 178 (М. Ђ. Милићевић).
Бгр, лит: GE 21 (L. Léger).
Лит/ббл: ГЈПД 19 (1938) цело годиште. – Ковчежић 14–15 (1977) 223–
249 (Љ. Никић).
Ббл, лит/ббл: Љ. Стојановић: Живот и рад В. Ст. Караџића. Бгд 1924. Стр.
758–774. – Ковчежић 1–3, 5–8, 10–15 (1958–1977) (Г. Добрашиновић). – М.
Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд 1968.
Стр. 358–362. – LPJ 3 (G. Dobrašinović). – ЕСИ 428–429 (С. Ћирковић).
Лит: П. А. Кулаковскій : Вукъ Караджичъ. Москва 1882. – Споменица о
преносу праха В. Ст. Караџића из Беча у Београд. СКА 1898. – История
Славянской Филологiи, 370–407 (В. Ягичъ). – Б. Миљковић: ДСС. – Љ.
Стојановић: Живот и рад Вука Стеф. Караџића. Бгд 1924. – A. Ивић: В.
Ст. Караџић. Архивска грађа I. Бгд 1926. Стр 178–324. – ПИ 116 (A.
Белић). – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ
1937. – Г. Константинов: В. Караджич и Любен Каравелов. София 1938.
– A. Белић: Вук и Даничић. Бгд 1947. – ЛМС 361 (1947) цео број. –
Књижевност 1 : 9–10 (1947) цео број. – A. Белић: В. Караџић. Бгд 1948. –
А. Белић: Вукова борба за народни и књижевни језик. Бгд 1948. – A.
Белић: Дело Вуково. Бгд 1948. – А. Белић: Борба око нашег књижевног
језика и правописа. Бгд 1949. – M. Мојашевић: Српска народна
приповетка у немачким преводима од Грима и Вука до Лескина: 1815–
1915. Бгд 1950. – М. Ибровац: Копитар и Французи. ЗФФ 2 (1952) 95–
242. – В. Недић: Библиотека В. Караџића. Библиотекар 6 (1954) 201–
210. – M. Кићовић: Стерија и В. Караџић. У: Књига о Стерији. Бгд 1956.
Стр. 297–351. – Г. Добрашиновић: В. Караџић: живот и рад. Бгд 1961. –
Г. Добрашиновић: Вукова путовања. Ковчежић 5 (1963) 75–119. – ЈФ 26
(1963–1964) цео број. – В. Ђурић: В. Ст. Караџић. У: Вукови записи. Бгд
138
1964. – Анали ФФ 4: Вуков зборник I (1964). – Ж. Младеновић: Вук
Караџић и Матица српска. САНУ 1965 (ПИ 392). – Анали ФФ 5 (1965)
цео број. – Вуков зборник. САНУ 1966 (ПИ 400). – В. Новак: Вук и
Хрвати. САНУ 1967 (ПИ 417). – M. Поповић: Историја српске
књижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд 1968 (51–144: В. Ст. Караџић). –
Архивска грађа о В. Караџићу 1813–1840. Прир. Г. Добрашиновић. Бгд
1970. – Г. Добрашиновић: О издавању Вукових дела. Ковчежић 11 (1973)
39–58. – Г. Добрашиновић: Библиотека В. Караџића. Бгд 1974. – Г.
Добрашиновић: Вукова преписка с Ђуром Даничићем. Бгд 1975. – Ј.
Шаулић: Копитар и Вук. Бгд 1978. – Ј. Шаулић: Вук и породица. Бгд
1978. – G. Dobrašinović: Kopitar i Vuk. Bgd 1980. – Р. Самарџић: Писци
српске историје. Књ. 2. Бгд 1981. [Стр. 71–136: В. Ст. Караџић.]. – Р.
Самарџић: Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986. [Стр. 43–93: В. Ст.
Караџић.]. – В. Бојић: Вуково наслеђе у европској музици. Књ. 1–2.
САНУ 1987. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик
128). – ЗМС/КЈ 35 : 1 (1987) : Вук и свет. – S. Kabiljo-Šutić: Posrednici
dveju kultura. Bgd 1989. – Г. Добрашиновић: В. Ст. Караџић. У: 100
најзнаменитијих Срба, 161–169. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику
у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83. – Година 1847. у
српској књижевности и култури. САНУ 1999 (НС 91). – М. Мојашевић:
Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001. (ПИ САНУ 649). – Н.
Милошевић-Ђорђевић: Казивати редом : Прилози проучавању Вукове
поетике усменог стварања. Бгд 2002. – В. Јовић: Из историје геологије у
Србији. Бгд 2002. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог
доба. САНУ 2006 (ПИ САНУ 658).
Сабрана дела: Сабрана дела В. Ст. Караџића. 1–40. Бгд Просвета, 1965 –
(критичко издање)
Преписка: Вукова преписка 1–7. Бгд 1907–1913. – Г. Добрашиновић:
Вукова преписка с Ђуром Даничићем. Ковчежић 13 (1976) 94–132. – В. С.
Караџић: Преписка 1: 1812–1821. Бгд 1987 (Сабрана дела, 20). – Вука
Стеф. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеноме Платону
Атанацковићу... Бгд 2004.
Архив: АСАНУ [преписка]
КАТКОВ Михаил Никифорович
(Москва, 1/13. XI 1818 – Знаменское, москв. губ. 20. VII / 1. VIII 1887)
књижевни критичар, публициста.
СУД: дописни члан.
М. Н. Катков се не наводи у списковима чланова СУД (Гл. СУД. 18 и 53)
као ни у Државним календарима; не наводи се такође ни у списковима
чланова у СКА ПИ 116. Наводи га само Нићифор Дучић у свом говору
на скупу СУД од 29. XII 1888. као преминулог „дописног члана“ (Гл.
СУД 69 (1889) 324).
Бгр, ббл, лит: СДР, 178–179 (В. Л. Глебов).
Лит: Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – В.
Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – Д. М. Ковачевић: Србија и
Русија 1878–1889. Бгд 2003.
139
КАЋАНСКИ Сергије
световно име Симеун
(Србобран, 1. II 1813 – Темишвар, 12. I 1859) епископ; наставник богословије у Карловцима, управник благодејанија и епископ горњокарловачки.
Бгр: Знаменити Срби III, 10–11 (А. Гавриловић). – НЕ 2 (Р. Грујић). –
Савременици и последници P 425/5 (В. Алексијевић). – Српски јерарси,
442–443.
Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (В. Т. Stanojev)
Нек: ЛМС 99 (1859) 199 (А. Хаџић). – Гл. ДСС 11 (1859) 494–499 (К.
Бранковић).
Лит: К. Пеичић: Изв±штай о споменику Т. Павловића. У Панчеву [1866].
Стр. 9–10. – Ф. Гранић: Два документа о црквеном службовању епископа
горњо-карловачког С. Каћанског. Богословље 15 : 1 (1940) 11–13. – Ф.
Гранић: Делегат манастира архидијецезе карловачке при инсталацији
бана Јелачића у Загребу. ГИДНС 3/4 (1940) 397. – М. Радека : Срби и
православље Горње Крајине. Загреб 1963. – Гл. СПЦ З (1974). – П.
Орбовић: Сергије Каћански. Траг 2 : 8 (2006) 154–159.
КАЋАНСКИ Стеван Владислав
(Србобран, 19. XII 1828 – Београд, 4. V 1890) песник, правник и
публициста; професор гимназије (Крагујевац, Београд).
СУД: почасни члан наименован. 29. VII 1864.
Бгр, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – ЗИК 4 (1964) 123–200 (М. Шевић). –
Савременици и последници P 425/5 (В. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (Z. Malbaša).
Лит: Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД 24
(1868) 136–165. – С. В. Поповић: Стеван Владислав Каћански. Јавор 5
(1878) 243–246. – Љ. Недић: Из новије српске лирике. Бгд. 1893. – T.
Ђукић: С. Каћански, Сабрана дела. ПКЈИФ 12 (1932) 109–116. – М. М.
Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – М.
Шевић: Преписка Стевана Владислава Каћанског с прилозима о животу
и раду песникову. ЗИК 4 (1964) 123–200. – Уједињена омладина српска:
зборник радова. Нови Сад 1968. – М. Урошевић: Први боравак С.
Каћанског у Београду. ПКЈИФ 36 (1970) 293–304. – Ж. Милисавац:
Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – А. Влашкалин: Др J. Пачу и
његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – В. Грујић: Гимназијско образовање. – М.
Ненин: Одломци о Каћанском. Поља 427 (јануар-фебруар 2004) 34–42.
Сабрана дела: С. Каћански: Целокупна дела. Бгд [б. г.].
КАЦЕР Фридрих
Friedrich Katzer
(Рокицани, 5. VI 1861 – Сарајево, 4. II 1925) минералог, геолог и палеонтолог; управник минералошко-геолошке збирке Земаљског музеја у Сарајеву.
140
Бгр: НЕ 2 (J. M. Жујовић). – EJ 5, 231 (R. Jovanović).
Ббл: Verzeihnis der bis 1911 erschienenen wissenschaftlischen Publikationen
(F. Katzer). Sarajevo 1911.
Бгр, ббл: СКА Год. 32 (1924) 168–171.
Бгр, ббл, лит: Geološki glasnik 20 (1975) 195–208 (Т. Slišković). – ÖBL 13
(1962) 265.
Нек: ГГД 10 (1924) 139–141 (J. Цвијић). – ГЗМ 37 (1925) 1–4 (Д.
Маринковић). – СКА Год 33 (1926) 154–155 (A. Белић).
Споменица: Geološki glasnik 20 (1975) 11–231 (S. Čičić, P. Stevanović, R.
Jovanović, M. Mojičević, I. Soklić, S. Tokić, T. Slišković, M. Pantić, Lj. Barić,
F. Trubelja, J. Pamić).
КАШАНИН Радивој [Радивоје]
(Бели Манастир, 21. V 1892. (по старом) – Београд, 30. X 1989) математичар; професор универзитета (Београд;Технички факултет) и управник
Математичког института САНУ.
1948. Редовни члан Одељења природно-математичких наука од 10. VI
1955. и Одељења техничких наука од 29. VI 1955. до 5. VI 1959.
Секретар Одељења техничких наука САН од 29. VI 1955. до 15. IV 1959.
– Потпредседник САН од 1. X 1957. до 12. I 1959. [од 12. I 1959. до 15.
IV 1959 в. д.]
Бгр: Тридесет година Електротехничког факултета у Београду. Бгд 1978.
Стр. 25–26 (Аноним).
Аутобгр: Присутна прошлост. Бгд 1991. Стр. 29–48.
Бгр, ббл: САН Год. 64 (1958) 265–267 и 85 (1978) 189–190. – Присутна
прошлост. Бгд 1991. Стр. 23–28 (Д. Трифуновић). – Грађевински
факултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996. Књ. 1, стр. 335;
Књ. 2, стр. 300–301.
Нек: Dijalektika 24 (1989) 115–117 (Е. Stipanić). – САНУ Год. 96 (1990)
533–535 (M. Томић).
Лит: Ж. Живуловић: Деведесет година проф. Кашанина [фељтон у 22
наставка]. Политика 79 (окт. 1982). – Д. Адамовић: Разговори са
савременицима. Бгд 1982. Стр. 131–134: Р. Кашанин. – М. Марковић:
Академици. Бгд 1986. Стр. 67–73: Математика – део мог живота. – М.
Томић: Математичке науке. У: Стогодишњица САНУ II. Стр. 13–34. –
М. Томић, С. Аљанчић: Р. Кашанин као математичар. У: Присутна
прошлост. Бгд 1991. Стр. 9–21. – Живот и дело српских научника, 8.
САНУ 2002. Стр. 261–294 (Д. Симеуновић).
141
КИДРИЧ Франце
(Ратанска Вас, 23. III 1880 – Љубљана, 11. IV 1950) историчар књижевности, слависта; др филологије, професор универзитета (Љубљана).
СКА: прави члан (Академије философских наука) од 9. IV 1947.
САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.
Бгр: НЕ 2 (И. Графенауер).
Ббл: Универзитетски живот 1 : 6 (1927) 15–17.
Бгр, ббл: L SAZU 1 (1943) 51–61 i 2 (1947) 34–44 (F. Ramovš). – Lj. JAZU
54 (1949) 250–258. – F. Kidrič: Izabrani spisi. SAZU 1978. Knj. 1, str. 5–10 i
Knj. 3, str. 344–352 [D. Dolinar]. (Dela 35).
Бгр, ббл, лит: SBL 3 (J. Šlebinger). – Zgodovina Slovenske univerze v
Ljubljani do l. 1929. Ljubljana 1929.
Нек: ЈФ 18 (1949–1950) 519–521 (A. Белић). – Slavistična revija 3 (1950)
1–4 (A. Ocvirk) i 5–15 (B. Kreft). – ZČ 4 (1950) 219–220 (F. Zwitter). – HK
3 (1950) 318–320 (T. Potokar). – Südost-F. 12 (1953) 284–287 (J. Matl). –
Pamiętnik Słowiański 3 (1952) 351–356 (W. Dobromilski). – L SAZU 4
(1952) 86–100 (A. Ocvirk).
Лит: D. Dolinar: Literarna umetnost v delu F. Kidriča. Slavistična revija 24
(1976) 103–118 + 267–278.
КЛЕРИЋ Љубомир
(Суботица [с. у Банату], 29. VI 1844 – Београд, 21. I / 3. II 1910) рударски
инжењер; професор Велике школе (Београд; теоријска механика) и
министар просвете и привреде.
24. I 1871. Секретар Одбора за науке јестаственичке и математичке 1884,
1885.
СКА: прави члан (Академије природних наука) наименован 5. IV 1887.
Секретар Академије природних наука СКА од 22. II 1892. до 22. II 1895;
од 22. II 1898. до 22. II 1900.
Приступна беседа: О компензацији вертикалног клатна. Шт.: (а) СКА
Год. 3 (1889) 144. [Извод]; (б) СКА Глас 7 (1888) 1–19. Проглашен 13. III
1888. (СКА Год. 3(1889) 144–145).
Бгр: НЕ 2 (Б. Гавриловић). – МТАТ, 357. – Министри просвете Србије
1811–1918. Бгд 1994, 110–111.
Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1888) 193–199. – ЕЈ 5, 255 (К. V. Petković). –
Књ. 1, стр. 165; Књ. 2, стр. 77–78.
Ббл, лит/ббл: Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996. Стр. 170–
177 (К. Хедрих).
Нек: СКА Год. 23 (1910) 128–129 (J. М. Жујовић). – Српски технички лист
21 : 7 (14. 1910) 53–54 (Б. Гавриловић). – ПГ 31 (1910) 141–142 (Аноним).
Лит: Р. Милетић: Базис апарат. Ратник 13 (1885) 125–136. – М. Петровић:
Квадратура круга. ГЈПД 18 (1938) 603–609. – ПИ 116 (A. Белић). – Б.
142
Ковачевић: О Љ. Клерићу. ЗМС/КЈ 22 (1974) 512. – Д. Трифуновић:
Метрологија и инструментална математика у делу Љ. Клерића. ГГБ 22
(1975) 97–116. – П. Стевановић: Из преписке Ј. Панчића са ученицима и
сарадницима који су се геологијом бавили. Гласник Природњачког музеја у
Београду. Серија А 32 (1977) 163–182. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.
САНУ 1987. (Споменик 128). – Д. Трифуновић: Математички
инструменти Љ. Клерића. У: Историјски списи из математике и
механике. Бгд 1989. Стр. 65–84. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у
књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Живот и дело српских научника, 1.
САНУ 1996. Стр. 129–179 (К. Хедрих). – В. Грујић: Гимназијско
образовање.
Фотографија: САНУ–Ф 225, 225/1, IX
КНИЋАНИН Стеван [Петровић]
(Кнић, 15. II 1807 – Београд, 14. V 1855) официр и политичар; државни
саветник и војвода српске војске.
Бгр: Sl. N 4, 715–716. – Поменик, 257–259 (M. Милићевић). – Знаменити
Срби I (A. Гавриловић). – Ловчевић I, 23.
Бгр, ббл: НЕ 2 (С. Јовановић).
Лит/ббл: BLZ 10, 258 [= Petrović-Knićanin].
Нек: Гл. ДСС 7 (1855) 336–337 (Аноним). – J. Живановић: Некролог
Стефану Петровићу Книћанину. Бгд. 1855.
Лит: Кнез Милош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – М. М.
Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова
влада. Бгд 1925. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1. Бгд
1926. – Ловчевић I. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. –
J. Данић-Станојчић: О животу и преводилачкој делатности Л. Зубана.
ЗФФ 2 (1952) 405–415. – М. Прелевић: Освит Војне акдемије
(Артиљеријска школа). У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији
: 1804–1854. Стр. 440–443. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862.
САНУ 1994 (ПИ 625). – В. Гавриловић: Обавештења и сазнања Вука
Караџића о српском народном покрету 1848–1849. ЗМС/И 58 (1998) 75–
87. – М. Петров : Ђорђе Стратимировић 1848–1849. ЗМС/И 59–60 (1999)
17–40. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у
Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).
КОВАЧ Јован
(? – Шабац, 2. I 1883) војни лекар, санитетски мајор; др медицине и
хирургије.
ДСС: прави члан од 13. I 1863.
Лит: Вл. Ђорђевић: Историја српског војног санитета. I–III. Бгд 1879–
1893. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета. Бгд 1925. –
Перуничић, 716. – Водич кроз архив ДСС.
143
КОВАЧЕВИЋ Љубомир
(Петница 4/16. I 1848 – Врњачка Бања 19. XI / 2. XII 1918) историчар и
политичар; професор Велике школе и министар просвете и црквених
послова.
СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 20. X
1880. и Одбора за науке философске и филолошке од 28. I 1883.
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) наименован 5. IV 1887.
Привремени секретар СКА: од 28. XII 1905. до 29. III 1912; в. д. од 29. III
1912. до 14. II 1913. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22.
II 1892. до 22. II 1896 ; од 22. II 1900. до 22. II 1906; од 22. II 1913 до 22.
II 1914.
Приступна беседа: Неколика питања о Стефану Немањи. Прилог
критици извора за српску историју XII века. Шт.: (а) СКА Год. 1 (1887)
145–146. [Извод]; (б) СКА Глас 58 (1900) 1–108. Проглашен 14. II 1888.
(СКА Год. 1 (1887) 145–146).
Бгр: НЕ 2 (Н. Радојчић). – EJ 5 (S. Ćirković). – Министри просвете
Србије 1811–1918. Бгд 1994, 112–113.
Бгр, ббл: СКА Год 1 (1888) 241–245 + 289.
Ббл, лит: Историјски гласник 1–2 (1977) 272–282 (A. Лолић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (М. М. Nikolić). – ЕСИ 440–441 (Р. Михаљчић).
Нек, ббл: ГНЧ 34 (1921) 289–306 (В. Ћоровић).
Нек: Браство 15 (1921) 260–261 (Ј. Хаџи-Васиљевић). – СКА Год 28
(1921) 106–108 (J. M. Жујовић).
Лит: [V. Jagić]: Koje јe godine umro Stevan Nemanja. ASPh 3 (1879) 537. – П.
Срећковић: Краљ Вукашин убио цара Уроша. Бгд 1881. – V. V. Kačanovskij: Kad je poginuo kralj Vukašin? Rad JAZU 58 (1881) 199–213. – П.
Срећковић: Расправа о цару Урошу. Гл. СУД 64 (1885) 275–407. – Д. Руварац: Вук Бранковић (1372–1398) од Љ. Ковачевића. Јавор 15 (1888) 20–25.
– Ст. Станојевић: Неколико питања о Стевану Немањи. ЛМС 202–203
(1900) 341–342. – A. Гавриловић: Жене и деца Стефана Првовенчаног.
Коло 1 (1901) 319–320. – Ј. Радонић: Жене и деца Стефана Првовенчаног.
ЛМС 208 (1901) 126–130. – М. Л. Васић: Љ. Ковачевић, Прилошци југословенској нумизматици. Старинар 3 : 1–2 (1908) 28–33. – Д. Н. Анастасијевић: Година смрти Немањине. СКА Глас 86 (1911) 135–140. – Ј. Радонић:
Година смрти Немањине од Д. Н. Анастасијевића. ЛМС 275 (1911) 65–67.
– Н. Радојчић: Прва женидба Стефана Првовенчаног. СКА Глас 90 (1912)
268–292. – Д. Н. Анастасијевић: Joш о години смрти Немањине. СКА Глас
92 (1913) 63–109. – Ст. Станојевић: Љ. Ковачевић. Браство 24 (1930) 160–
170. – ПИ 116 (A. Белић). – С. Станојевић: Историја српског народа у
средњем веку. САНУ 1937. – В. Новак: Настанак и нестанак „Monumenta
Serbica“ – Дипломатара И. К. Сакцинскога. Глас САН 234 (1959) 1–48. – Г.
1971. – Р. Михаљчић: Бој на Косову – старија и новија сазнања. Бгд 1992.
Стр. 291–295: Љ. Ковачевић. – С. Војиновић: Песме од кола Љ. Ковачевића. Даница 5 (1998) 334–339.
Преписка: Б. Ђорђевић: Писма Милана Решетара Љ. Ковачевићу.
ПКЈИФ 63–64 (2000) 94–100.
144
КОВАЧИЋ Ристо
(Рисан, 22. V 1845 – Рисан, 22. IV 1909) историчар, педагог; учитељ
(Рисан), професор гимназије (Котор) и Српске поморске школе (Херцег
Нови).
Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (N. R. Miljanić).
Нек: Бока. Илустровани календар (1909) 84 (Д. Миковић).
Лит: ПИ 116, стр. 93 и 101 (A. Белић). – И. Злоковић: Српска поморска
школа у Србини. Годишњак Поморског музеја у Котору (1958) 240. – Н.
Р. Миљанић: Христифор – Ристо Ковачић. Библиографски вјесник 9
(1980) 125–130 [ббл. 129–130].
КО[Ј]ИЋ Паво
(Стари Врбас, 1800 – Табан, 14. XI 1879) адвокат у Будиму; председник
Матице српске и главни тутор Текелијиног завода.
Нек: Застава 14:197 (1879).
Лит: C. B. Поповић: У спомен П. Којићу. Јавор 8 (1881) 217–219 + 251–
253. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986.
Фотографија: ФД–253 (Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986.
Стр. 646 – портрет, рад проф. Addler-a)
КОЛАР Јан
Ján Kollár
(Мосовец, 29. VII 1793 – Беч, 24. I 1852) песник, евангелистички пастор;
творац мисли о словенској узајамности.
Бгр: Sl. N. 4(1865) 757.
Ббл: Ј. V. Ormis: Bibliografia J. Kollára. Bratislava 1954. – M. Малетин:
Садржај ЛМС 1825–1950. MC 1968. Стр. 392, 394–396.
Бгр, ббл: ESl 3 (1979) 113–114.
Бгр, ббл, лит: ÖBL 16 (1966) 85 (Wytrzens). – Kudĕlka, 231–234 (R. Brtán i
M. Kudĕlka). – NBS 268–269 (Z. Boháč). – BLZ 10, 167. – КМЕ 2, 377–379
(Д. Вакарелска).
Лит: А. Н. Попов: Письма П. Атанацковича, В. Караджича, Миклошича и
Коллара к Н. И. Надеждину. Руски архив (Спб) 7 (1873) 1131–1221. – J.
Kollár (1793–1852) : sborník statí o živote. Víden 1893. – M. Murko: J. Kollár.
Ljubljana 1894. – A. Гавриловић: Књижевне слике. Бгд 1904. Стр. 121–152:
Колар. – История Славянской Филологiи, 260–267 (В. Ягичъ). – Б.
Миљковић: ДСС. – В. Новак: Две српске песме у славу J. Колара. ПКЈИФ
5 (1925) 179–190. – М. Weingart: O vývoji a vydáních Kollarovy slovenské
vzájemnosti. In: J. Kollár: Rozpravy o slovanské vzájemnosti. Praha 1929. Str.
III–LIII. – К. Georgijević: Za lingvističku, literarnu i kulturnu solidarnost
slovensku. ČJR 4 (1934) 25–28. – A. Mrtáz: J. Kollár. Bratislava 1952. – P.
Ковијанић: Шафарик, Колар и Палацки у Колу српске омалдине. У: П. Ј.
Шафарик (1795–1861) Нови Сад 1963. – R. Brtan: J. Kollár. Martin 1963. – P
145
Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. – Ж. Милисавац:
Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – J. Kollár 1793–1852 [album].
Martin 1987. – Sto slávnyh Slovákov, 69 (M. Ferko). – Водич кроз архив
ДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку.
Фотографија: САНУ-Ф 32
КОЛАР Јозеф
Josef Kolář
(Sylváruv Újezd, 15. III 1830 – Праг, 23. IV 1910) филолог и писац; секретар Народног музеја (Праг).
ДСС: кореспондентни члан од 13. јан 1863.
Бгр, ббл: OSN 14 (1899) 534 (Anonim). – Kudĕlka, 228–229 (R. Večerka).
Бгр, ббл, лит: ÖBL 16 (1966) 72 (Koralka).
Нек: Vlčkova Osveta 7 (1910) 589–590 (F. V. Vykoukal). – СИ 3 (1910) 282
(Аноним). – ASPh 32 (1911) 319 (Anonim = С).
КОЛАРАЦ Милосављевић Илија
(Колари код Смедерева, око 1800 – Београд, 6. X 1878) трговац и народни добротвор.
Бгр: НЕ 2 (В. Ћоровић). – Поменик, 264–269 (M. Ђ. Милићевић). – EJ 5
(M. Obradović).
Лит: M. Ђ. Милићевић: Илија M. Коларац. Бгд 1896 [86–91 + 94:
тестамент]. – Споменица: Др Никола Крстић: издана приликом ступања у
живот Задужбине покојникове. СКА 1908. Стр. 71–89. (ПИ 26). – Д.
Јанковић: Краљ Милан и Марко Стојановић. Политика 5629 (1923) 1–2. –
Споменица педесетогодишњице Београдске трговачке омладине 1800–
1930. Бгд 1931. – A. Белић: И. M. Коларац и његов Народни универзитет.
У: Споменица о отварању Коларчевог Народног универзитета 19. X 1932.
у Београду. Бгд 1932. – М. Софронијевић: Даривали су свом отечеству...
Бгд 1995. – Водич кроз архив ДСС.
КОЛЕНДИЋ Петар
(Дубровник, 17. IX 1882 – Београд, 14. IV 1969) историчар књижевности и
уметности; др филозофије, професор универзитета (Скопље и Београд).
члан (Академије философских наука) од 2. III 1946.
146
САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948. Члан
Одбора за вођење послова Академије од 3. V до 17. VII 1947. Секретар
Одељења литературе и језика од 15. III 1951. до 21. XII 1961.
Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932) 179–188 и 69 (1964) 365–367.
Ббл: Год. СФФ 1 (1930) 325–326 (Аноним). – ПКЈИФ 14 (1934) 237–238
(Д. Павловић). – ПКЈИФ 20 (1954) 156–162 (M. Симоновић и M.
Пантић). – П. Колендић: Из старог Дубровника. Бгд 1964. Стр. 271–282
(M. Пантић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (М. М. Nikolić). – ЕСИ 444–445 (З. Бојовић).
Нек: ЈФ 27 (1968–1969) 763–764 (Б. М. Николић). – Гл. САНУ 21 (1970)
7–9 (С. Радојчић). – BSci Sec. В. 6 (1970) 231–232 (M. Pantić). – Filologija
6 (1970) 393 (A. Djamić).
Лит: J. Nagy: Tri doslije nepoznate pjesme Dum M. Vetranića Čavčića. ASPh
27 (1905) 596–598. – V. Ćorović: Nekoliko dubrovačkijeh pokladnijeh
pjesama iz XVI v. Srđ 5 (1906) 295–297. – B. Ћоровић: Фра Бартуо Качић
Жарковић... СКГ 32 (1914) 473–475. – F. Fancev: Čije su tri pjesme U smrt
Marije Kalandrice? Hrvatska revija 11 (1938) 626–634. – M. Пантић:
Књижевни историчар П. Колендић. У: П. Колендић: Из старог
Дубровника. Бгд 1964. Стр. 7–60. – Д. Павловић: П. Колендић. Анали
ФФ 7 (1967) 1–4. – П. Станојевић: Домаћа књижевна баштина у
часопису „Срђ“. ЗМС/КЈ 39 : 2 (1991) 381–393. – Б. Ђорђевић: П.
Колендић као проучавалац дубровачке драме. Научни састанак слависта
у Вукове дане 25 : 1 (1996) 191–197. – А. Ивановић: Проф. Колендић није
заборављен. Књижевни лист 3 : 28 (1. децембар 2004) 17–18.
КОНДАКОВ Никодим Павлович
Кондаковь Никодим Павлович
(Халањ, 1/13. XI 1844 – Праг, 17. II 1925) историчар византијске и староруске уметности и археолог; професор универзитета (Одеса, Петроград,
Праг).
Аутобгр: Воспоминанïя и думы Н. П. Кондакова. Prague 1927 и Москва
2002.
Бгр: Kudĕlka, 236–237 (J. Myslivec). – RHSE 1 (1924) 438–442
(Anonim=Sigma). – Руска емиграција II, 266 (A. Арсењев).
Ббл: Сборникь H. П. Кондакова, XXXIV–XL (Г. В. Вернадский). –
Seminarium Kondakovianum 1 (1927) 315–317 (Г. В. Вернадский) и 3
(1929) 295–296 (Аноним).
Бгр, ббл: Материалы для Бioграфическаго Словаря 1 (1915) 338–342.
Бгр, ббл, лит: СДР 187–188 (Л. П. Лаптева).
Нек: Slavia 3 (1924–1925) 787–789 (Anonim = Sigma). – ЛБАН 8 (1924–
1925) 41–45 (Anonim). – RES 5 (1925) 165–166 (A. Mаzon). – AČAVU 36
(1926) 89–105 (K. Chytil). – СКА Год. 33 (1926) 155 (А. Белић).
Лит: Л. H. Майков: Записка объ ученыхъ трудахъ ак. Н. П. Кондакова.
СбОРЯС 69 (1901) LVI–LXI. – J. Радонић: [Рад руске археолошке
147
експедиције у Маћедонији 1900 под вођством Н. П. Кондакова]. ЛMC 215
(1902) 127–128. – V. Jagić: N. P. Kondakovs Äusserungen über die
byzantinische Kunst... ASPh 31 (1910) 466–472. – H. П. Кондаков (1844–
1924). Прага 1924 (Л. Нидерле, E. Минне, А. Муньос, М. И. Ростовцев, С.
А. Жебелева и И. Толстой). – В. Петровић: Јубилеј H. П. Кондакова. СКГ
н. с. 13 (1924) 640. – E. H. Minns: N. Р. Kondakov. S. Rev. 3 (1924) 435–437.
– J. Ebersolt: M. N. P. Kondakov. Byz. 1 (1924) 1–6. – B. Златарски: H. П.
Кондаковъ. ЛБАН 6 (1924) 31–38. – Г. В. Вернадскй: H. П. Кондаков. Slavia
3 (1924–1925) 560–563. – В. Н. Лазарев: Н. П. Кондаков (1844–1925).
Москва 1925 [ббл. 41–47 (М. З. Меринц и В. Н. Лазарев)]. – Ф. И.
Успенскй: Памяти Н. П. Кондакова. ИАН. VI серия. 20 (1926) 568–576. –
В. Новак: Руске иконе од H. П. Кондакова. СКГ н. с. 22 (1927) 73–75. – D.
S. Mirsky: The Russian Icon. S. Rev. 6 (1927–1928) 471–474. – Д. Айналовъ:
Академик Н. П. Кондаковъ какъ историкъ искусства и методологъ.
Seminarium Kondakovianum 2 (1928) 311–321. – E. Аничковъ: H. П.
Кондаков. Slavia 7 (1928–1929) 44–62 + 298–310. – Л. Милетичъ:
Македонскит± Българи и Сърбит±. МП 5:4 (1929) 71–101. – A. Grabar: N.
P Kondakov. The Russian Icon. Byz. 6 (1931) 912–918. – V. Mošin: Les études
byzantines et les problèmes de l'histoire interbalkanique. RIEB 1 (1934–1935)
314–319. – V. Mošin: N. Kondakov et son Institut. Byz. 10 (1935) 782–786. –
И. M. Ђорђевић: Значај H. Л. Окуњева за српску историју уметности.
Руска емиграција I, 213–219.
Споменица: Сборникь Н. П. Кондакова. Прага 1926.
КОЊОВИЋ Петар
(Чуруг, 5. V 1883 – Београд, 1. X 1970) композитор; директор Загребачке
опере, професор Музичке академије (Београд) и управник Музиколошког
института САНУ.
СКА: прави члан (Академије уметности) од 2. III 1946.
1948. Секретар Одељења ликовне и музичке уметности САН од 22. III
1948. до 25. III 1954.
Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 169–176 и 69 (1964) 361–363 и 71 (1968) 364
и 72 (1970) 564. – Leksikon jugoslavenske muzike 1 (1984) 446–448 (Anonim).
Ббл: Оглед српске музичке ббл. 284–288 + 1412–1416 (В. Р. Ђорђевић). –
Живот и дело П. Коњовића. САНУ 1989 [Стр. 134–137: ббл. (Е. Седак)].
Бгр, ббл, лит: МЕ 2 (S. Đurić Klajn). – Musiklexikon in Zwei Banden
(Leipzig) 1 (1966) 499 (H. Seeger). – The New Grove Dictionary of Music
and Musicians 10 (S. Đurić Klajn).
Нек: BSci. Sect. В 7 (1971) 203–204 (S. Rajičić).
Лит: M. Nehajev: Pučki elemenat u glazbi. Savremenik 12 (1917) 1–4. – P.
Konjović: U povodu moje opere. Savremenik 12 (1917) 119–124. – P. M.
Marin: Un concert de musique yougoslave à Paris. Revue yougoslave 2 (1920)
536–539. – N. Polić: Konjović-Stankovićeva „Koštana“. Savremenik 24 (1931)
71–76. – Anonim: Jugoslavenska premijera u Brnu. ČJR 3 (1932–1933) 117. –
P. Milosevic: P Konjović. Zvuk 2 (1933–1934) 41–48 + 120. – J. Heidenreich:
148
Konjovićeva Koštana na praském Národním divadle. ČJR 5 (1935) 212–214. –
П. Милошевић: П. Коњовић. ЛМС 391 (1963) 421–433. – П. Бингулац: П.
Коњовић и његова песма. ЛМС 391 (1963) 434–445. – Петар Коњовић. MC
1964 (14–17: ббл, бгр.). – V. Peričić: Muzički stvaraoci u Srbiji. Bgd [1969].
Str. 182–184: P. Konjović. – S. Đurić Klajn: A Survey of Serbian Music through
the Ages. Bgd 1972. Str. 117–125: P. Konjović. – M. Кашанин: Сусрети и
писма. П. Коњовић. ЛМС 412 (1973) 327–349. – Д. Медаковић:
Композитор јасних музичких опредељења. Дневник 42 (3. XI 1983) 9. – М.
Марковић: Академици. Бгд 1986. Стр. 303–310: Moja највећа лекција у
животу. – Живот и дело П. Коњовића. САНУ 1989 (атори : Д.
Стефановић, Д. Цветко, R. Flotzinger, D. Legány, H. Мосусова, M. Милин,
M. Веселиновић, M. Павловић, M. Бергамо, Е. Гордина, Д. Петровић, Р.
Петровић, M. Бикицки, Е. Седак, Д. Франковић, J. Милојковић-Ђурић). –
H. Мосусова: П. Коњовић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 524–528. – Ш.
Јуришић: Петар Коњовић у Хрватској. Театрон 26 : 115 (2001) 54–56. –
М. Андрејевић: Млади П. Коњовић у Земуну. Зборник Матице српске за
сценске уметности и музику 32/33 (2005) 155–161.
Преписка: Н. Мосусова: Кореспонденција између П. Коњовића и Здењека
Халабале. Музикологија 2 (2002) 57–105.
Споменица: Споменица посвећена преминулом академику П.
Коњовићу. САНУ 1971 (ПИ 447).
КОПИТАР Јернеј (Bartholomäus)
пс.: Славин, Lebercht, Hassenscheln
(Репње, Горењска, 21. VIII 1780 – Беч, 11. VIII 1844) лингвиста и библиотекар; цензор за словенске језике, скриптор и први кустос Дворске
библиотеке у Бечу.
Бгр, лит: GE 21 (L. Léger). – BLGS 2, 470–471 (J. Hahn).
Ббл: H. M. Петровскiй: Библиографически списокъ трудовъ В. Копитаря.
Варшава 1912.
Бгр, ббл, лит: SBL 4 (1932) 496–513 (Е. Kerne). – ÖBL 17 (1967) 116–117
(S. Hafner). – LPJ 3 (S. Janež, F. Dobrovoljc). – КМЕ 2, 442–445 (В.
Менкаджиева).
Лит: В. Kopitar: Kleinere Schriften. Wien, 1857. – H. M. Петровскiй: Первые
годы деятельности В. Копитаря. Казань 1906. – История Славянской
Филологiи, 185–214 (В. Ягичъ). – A. Гавриловић: Књижевне слике. Бгд
1904. – Вукова преписка, 1–6. Бгд 1907–1912. – Б. Миљковић: ДСС. – Љ.
Стојановић: Копитар и Срби пре познанства с Вуком. У: Зборник
филолошких и лингвистичкиг студија. A. Белићу поводом 25-годишњице.
Бгд 1921. Стр. 1–16. – Љ. Стојановић: Копитар према Србима. СКГ н. с. 2
(1921) 588–599. – К. Paul: В. Kopitar a P. J. Šafarika Geschischte der
slawischen Sprache und Literatur. Slavia 5 (1926) 58–64. – С. Станојевић:
Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – К. Paul: P. J.
Šafarik а В. Kopitar. Praha 1938. – F. Grivec: Ob stoletnici Kopitarjeve smrti.
Bogoslovni vestnik 24 (1944) 1–18. – R. Nahtigal: J. Kopitar. L. SAZU 2
(1947) 185–191. – M. Ибровац: Копитар и Французи. Бгд 1953. – S. Hafner:
В. Kopitar und die slavischen Hanschriften der Athosklöster. Südost-F. 18
(1959) 89–122. – A. Tamborra: J. Kopitar a Roma 1842–1843 e la politica
149
slava di Gregorio XVI. In: Storiografia e storia. Studi in onore di Eugenio
Dupré Theseider. Roma 1974. Str. 947–974. – J. Pogačnik: В. Kopitar, Leben
und Werk. München 1978. – J. Шаулић: Копитар и Вук. Бгд 1978. – Ј.
Погачник: Ј. Копитар и проблем аустрославизма. ЛМС 426 (1980) 478–
491. – Копитар и Вук. Приредио Г. Добрашиновић. Бгд 1980. – Р. Ivić:
Kopitarov uticaj na Vuka Karadića i razvoj Vukovih shvatanja. Slavistična
revija 29 (1981) 149–158. – J. Šaulić: Kopitar i Mušicki. Slavistična revija 29
(1981) 159–170. – F. Jakopin: Kopitar in slovenska filologija. Ljubljana 1981. –
Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Ђ. С. Костић:
П. Ј. Шафарик о новој српској књижевности. САНУ 1988. – С. Хафнер:
Српски средњи век. Бгд 2001. – M. Мојашевић: Јужнословенске теме у
Котином листу Allgemeine Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–
1844). САНУ 2001. (ПИ САНУ 649).
Споменица: Kopitarjeva spomenica. Ljubljana 1880.
КОСАНОВИЋ Сава
(Миљанићи, 14. I 1839 – Улцињ, 11. II 1903) митрополит и писац; учитељ
у Сарајеву, управитељ мушких школа и катихета (Сарајево), митрополит
дабробосански.
Бгр: НЕ 2 (В. Ћоровић). – Miscellanea 7 (1979) 224–225 (В. Војводић). –
Српски јерарси, 431–433 (С. Вуковић).
Ббл: Преглед 15 (1939) 45–46 + 98–102 + 195–200 (P. Шушљић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 446–447 (Ђ. Тошић).
Нек: Српски Сион 13 (1903) 82–83 (Д. Руварац). – Богословски гласник 3
(1903) 161–162 (Аноним). – СКГ (1903) 400 (Аноним). – БК 9 (1903) 256
(Аноним). – Коло 5 (1903) 255–256 (Аноним).
Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (N. S. Martinović).
Лит: Д. Миковић: О крштеници Хаџи С. Косановића. Србобран 12 (1904)
73–78. – Педесетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови. СКА 1936.
Стр. 373–377 : Задужбина Митрополита Хаџи Саве Косановића. (ПИ
117). – Р. Шушљић: Митрополит Хаџи С. Косановић митрополитски
кандидат у Скопљу. ЈП 12 (1938) 450–452. – Р. Шушљић: Књижевни рад
м. Хаџи-Саве Косановића. Сарајево 1939 [= Преглед 15 (1939) 42–46 + 98–
102 + 195–207]. – P. Шушљић: Долазак митрополита С. Косановића у
Црну Гору. Записи 21 (1939) 211–222. – Д. Кириловић: Око оставке
митрополита С. Косановића. СКГ н. с. 57 (1939) 45–53 + 129–138. – Р.
Шушљић. Компликације око хиротоније митрополита С. Косановића.
Хришћанско дело 5 : 1 (1939) 41–54. – Р. Шушљић: Дабро-босански
митрополит Хаџи С. Косановић. Глас MC 6 : 94 (јан. 1939) 7–10. – А.
Копривица: Хаџи-Сава Косановић митрополит дабробосански.
Хришћанско дело 6 : 4 (1940) 289–304. – С. Љубибратић: Архиепископ и
митрополит С. Косановић. Гл. СПЦ 40 (1959) 107–113. – Ј. Дајковић:
Оставка митрополита Хаџи С. Косановића. Гл. СПЦ 40 (1959) 113–118. –
Н. Ражнатовић: О доласку и боравку дабробосанског митрополита С.
Косановића у Црној Гори крајем XIX века. ИЗ 18 : 22 (1965) 162–169.
150
КОСТИЋ Лаза
(Горњи Ковиљ, 31. I / 12. II 1841 – Беч, 26. XI 1910) књижевник, песник и
драмски писац; др права (Пешта), професор гимназије, бележник и
сенатор (Нови Сад).
СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 27. II
1883. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.
СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Прави члан (Академије уметности)
од 26. I 1909.
Аутобгр: Књижевност 22 (1956) 487–498. – Дневник Л. Костића. Књижевност 52 (1971) 89–100.
Бгр, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – BLGS 2 (1976) 496–497 (В. Grolshammer).
– Енциклопедија Новог Сада 12 (1999) 32–39.
Бгр, ббл, лит: LPJ 3, 296–305 (Ž. Mladenović).
Ббл: КИ 51 (1981) 525–536 (Д. Иванић).
Ббл, лит: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр.
481 + 501 (Ж. П. Јовановић). – Лаза Костић (1841–1910) : каталог
изложбе. Бгд, Народна библиотека Србије, 1981.
Лит/ ббл: М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.
3. Бгд 1972. Стр. 476–477. – КЈ 1 (1975) 141–144 (Д. Морачић).
Нек: БК 16 (1910) 753–754+ 795–797 (Аноним). – СКГ 25 (1910) 878–880
(П. С). – ЛМС 274 (1911) 72–75 (М. Савић). – Savremenik 6 (1911) 65–66
(Р. Stevanović).
Лит: Б. Поповић: Огледи из књижевности и уметности, 2. Бгд 1927. Стр.
94–183. – М. Савић: Л. Костић. Hови Сад 1929. – С. Стефановић: Портрети и есеји. Бгд 1931. Стр. 155–186: О Л. Костићу. – Љ. Недић: Студије
из српске књижевности. МС, СКЗ 1960. Стр. 95–116. – Лаза Костић 1910–
1960. СКЗ 1960. – В. Милинчевић: Л. Костић. Бгд 1962. – С. Винавер: Заноси и пркоси Л. Костића. Нови Сад 1963. – И. Секулић: Из домаћих књижевности, 2. Нови Сад 1964. Стр. 270–291: Л. Костић. – ЗИК 6 (1968) цео
број. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – В.
Јанковић: Поетска функција кованица Л. Костића. ЗИК 7 (1969) 1–81. –
Б. Поповић: Огледи и чланци из књижевности. MC, СКЗ 1970. Стр. 276–
316. – J. Скерлић: Студије. МС, СКЗ 1971. Стр. 161–168: Л. Костић. – М.
Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 3. Бгд 1972.
Стр. 305–408. – С. Кићовић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба у
XVIII и XIX веку. Бгд 1973. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. –
М. Лесковац: О Л. Костићу. Бгд 1978. – Писци као критичари пре првог
светског рата. MC... 1979. Стр. 320–327. – С. Трећаков: Продаја „Максима
Црнојевића“. ЛМС 425 (1980) 699–712. – КИ 13: 51 (1981) 369–537 : [број
посвећен Л. Костићу]. – Књижевно дело Л. Костића. Бгд 1982. – S. Slapšak: Još jedanput о helenstvu L. Kostica. U: Svi Grci nazad! Bgd. 1985. Str. 15–
34. – Л. Костић и критика у доба националног романтизма. MC 1987. – Б.
Ковачек: Л. Костић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 265–270. – X. Крњевић:
Вековита јабука Л. Костића. Нови Сад 1992. – Лаза Костић и српски и
европски романтизам. Научни састанак слависта у Вукове дане 21 : 1
(1993) 5–321. – В. Вулетић: Л. Костић и Русија. У: Руси и Срби у сусрету.
151
MC 1995. Стр. 259–307. – В. Јеротић: Дарови наших рођака : психолошки
огледи из домаће књижевности, 1. Бгд, Бања Лука 2002. – И. Настовић:
Анима Лазе Костића или Ленка Дунђерска. Нови Сад 2004. – Д. Микавица: Последњи српски панкалист : политичко-филозофска биографија Л.
Костића. Нови Сад 2004. – С. Стефановић: Мирис памтивека : о Лази Костићу. МС 2005. – А. Петровић: Лаза Костић и заснивање науке о природи. У: Природне и математичке науке у Срба до 1918. Нови Сад 2007.
Стр. 217–225.
Преписка: Л. Костић: Преписка 1. Нови Сад 2005 (Сабрана дела Лазе
Костића)
Изабрана дела: Изабрана дела Бгд : Народна књига 1963 [са ббл.]. –
Одабрана дела 1–2. СКЗ-МС 1972. – Изабрана дела. Бгд : Рад 1981 [са
ббл.]. – Сабрана дела, MC 1989.
Фотографија: САНУ–Ф 229, 229/1–5, XIV
КОСТОМАРОВ Николај Иванович
Николай Иванович Костомаров
(Јурасовка, 4/16. V 1817 – Петербург, 7/19. IV 1885) историчар, етнограф и
писац.
Аутобгр: Н. И. Костомаров: Автобиография. Москва 1922.
Бгр: Гл. СУД 68 (1889) Додатак: 58–59. – GE 21 (Th. Volkov). –
Украïнська радянська енциклопедiя 7 (1962) 291–292 (Аноним).
Бгр, ббл: БС ИУ Св. Владимïра, 283–296 (В. С. Иконников).
Бгр, ббл, лит: СДР, 191–193 (В. Г. Сарбей).
Нек: Lj. JAZU 3 (1888) 124–153 (F. Rački).
Лит: Аноним: Николај Иванович Костомаров. Српски забавник (Загреб)
2 : 21 (25. јули 1885) 166–167. – История Славянской Филологiи, 492–
496 (В. Ягичъ). – A. Јелачић: H. Костомаров. Политика 32: 9683 (1935).
– П. М. Попов: Н. Костомаров як фольклорист і етнограф. Кіев 1968. –
А. М. Аббасов: Н. И. Костомаров, страницы жизни и творчества.
Воронеж 1994.
КОСТРЕНЧИЋ Марко
(Загреб, 21. III 1884 – Загреб, 19. V 1976) правник и историчар; др права,
професор универзитета (Загреб) и директор Хисторијског института
ЈАЗУ.
САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948;
(Одељења историјских наука) од 24. XII 1970. Члан ван радног састава
Одељења историјских наука од 15. V 1976.
Бгр: НЕ 2 (В. Новак). – Lj. JAZU 35 (1921) 37–38 (M. Maurović). – L.
SAZU 5 (1954) 74–75 (Anonim).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 450 (С. Ћирковић).
Ббл: М. Kostrenčić 1884–1976. JAZU 1979. Str. 27–39 (А. Stipčević).
152
Нек: JIČ 1–2 (1976) 212–213 (Η. Sirotković). – CAHУ Год. 83 (1977) 285–
286 (С.Ћирковић). – L. SAZU 27 (1977) 137–138 (F. Zwitter). – Lj. JAZU
80 (1979) 213–214 (V. Gortan).
Лит: M. Maurović: Dr. M. Kostrenčić. Lj. JAZU 36 (1922) 55–57. – M. Kostrenčić: [Pismo W. S. Vucinich-u, Zagreb, 21. III 1951.] HZ 4 (1951) 421–425.
Споменица: M. Kostrenčić 1884–1976. JAZU 1979.
КОШАНИН Недељко
(Чечина (Вијоница) код Чачка, 13. X 1874 – Грац, 22. III 1934) ботаничар;
др, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).
Приступна беседа: Живот терцијерних биљака у данашњој флори. СКА
Год. 31 (1922) 106–107 [извод]. Шт.: СКА Глас 107 (1923) 1–13 [11–13:
Les plantes de reliquat de l'époque tertiaire dans la flore actuelle].
Проглашен 28. I 1923. (СКА Год. 31 (1922) 106–107 [извод]).
Бгр: НЕ 2 (Д. Поповић).
Бгр, ббл: СКА Год. 27 (1914) 207–209 и 30 (1922) 300–301 и 35 (1927)
231–232.
Ббл: Н. Кошанин: Савету Философског факултета. [Бгд 1914]. –
Godišnjak Biološkog instituta u Sarajevu 5 (1952) 467–468 (Anonim). –
Библиографија о Београдском универзитету 1838–1987. Бгд 1988. Стр.
261–262 (Б. Грбић, С. Филипи-Матутиновић).
Нек: СКГ н. с. 42 (1934) 36–42 (С. Јаковљевић). – Izvješće Botaničkog
instituta Univerziteta u Zagrebu 2 (1934) 1–7 (V. Vouk). – ЖР 18 (1934)
510–511 (С. Пандуровић). – Снага 7 (1934) 1–6 (Ж. Топаловић). – СКА
Год. 43 (1935) 137 (бел. A. Белића). – ГА 14 (1937) 273–274 [П.
Черњавски].
Нек, ббл: Bulletin del’Institut et du Jardin botaniques de l’Université de
Beograd 3 (1934) I–Х (Lj. M. Glišić).
Лит: К. Цицварић: Критички есеји. Бгд 1912. Стр. 155–180: Дарвинизам
и ламаркизам пред судом H. Кошанина. – G. Tomažić: Košaninova
rastlinsko-geografska raziskovanja June Srbije v l. 1911 do 1925. Geografski
vestnik 2 (1925) 130–136. – P. Fukarek: Dvadesetogodišnjica smrti dr N.
Košanina. Godišnjak Biološkog instituta u Sarajevu 5 (1952) 464–466. – M.
M. Јанковић, Б. Татић: Проф. H. Кошанин. Гласник Института за
ботанику и Ботаничке баште у Београду 18 (1984) 1–6. – В. Грујић:
Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – В. М. Петровић,
M. Јанковић, И. Савић: САНУ и развој биологије. У: Стогодишњица
САНУ II. Стр. 159–186. – Д. Дукић: Развој географских наука у САНУ.
Исто. Стр. 204–247. – М. Сарић: Живот и рад Н. Кошанина. Глас САНУ
368 (1993) 117–139. – Живот и дело српских научника, 2. САНУ 1997.
Стр. 437–467 (М. Сарић). – M. Јовановић, H. Здравковић: Критика
дарвинизма у Србији 1905–1910. У: Природне и математичке науке у
Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 123–131.
153
КРАСОЈЕВИЋ Викентије
(Горња Црнућа (руднички окр.), X 1824 – Београд, 15. III 1882) епископ
ужички; народни добротвор.
СУД: Вићентије Красојевић се не наводи у списковима чланова СУД (Гл.
СУД. 18, Државним календарима, СКА ПИ 116). Спомиње се само у
говору председника СУД на скупу од 30. I 1883. као „губитак чланова“
(Гл. СУД 57 (1884) Додатак, стр. I).
Бгр: Православна Српска црква у кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 211:
Викентије. – Поменик, 277–278 (M. Ђ. Милићевић). – HE 2 (P. Грујић). –
Српски јерарси, 75–76 (С. Вуковић).
Нек: Глас православља 1 (1882) 8. – Српске новине 49: 61 (1882) 2. –
Хришћански весник 4 (1882) 252.
Лит: Православна Српска црква у кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 215.
КРЕК Грегор
(Четена Раван, 8. III 1840 – Грац, 2. VIII 1905) филолог; др славистике,
професор универзитета (Грац).
Бгр: OSN XV, 116 (Sob.). – GE 21 (L. Léger).
Бгр, лит: SBL 4 (1932) 557–558 (Pir.). – НЕ 2 (И. Графенауер). – ÖBL 18
(1968) 249 (Wytrzens). – LPJ 3 (F. Dobrovoljc).
Нек: Lj. JAZU 20 (1905) 162–164 (A. Musić). – ASPh 27 (1905) 633–634
(V. Jagić). – СКГ 15 (1905) 319–320 (П. Поповић). – БК 11 (1906) 1011
(Аноним). – АČА 16 (1906) 116–123 (Fr. Pastrnek).
Лит: История Славянской Филологiи, 785–786 +919 (В. Ягичъ). – J.
Math: Zur Geschichte der slawischen Philologie an der Universität Graz.
WSJ 8 (1960) 190–194. – Југословени и Русија : документи из архива
М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989.
КРСТИЋ Ђорђе
(Стара Кањижа, 18. IV 1851 – Београд, 17/30. X 1907) сликар.
СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 13. I 1884.
Бгр: ЗНМ/Б 4 (1964) 427–428 (Д. Маринковић).
Бгр, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – EJ 5 (M. Kolarić). – BLZ 12, 288, 633. –
ELU 3 (V. Đurić).
Нек: Дело 45 (1907) 98–101 (Б. С. Николајевић). – БК 13 (1907) 1432
(Аноним). – ЛМС 247 (1908) 106–109 (Д. Ј. Илијћ).
Лит: М. Валтровић: Слике Ђ. Крстића за нишку цркву. Нови Сад 1886. –
М. Валтровић: Православност у данашњем црквеном живопису у Србији.
Бгд 1886. – Ст. Тодоровић: Одговор г. М. Валтровићу на његову књижицу
„Православност...“ Бгд 1887. – М. Валтровић: Св. Сава благосиља Српчад :
слика од Ђ. Крстића. Наставник 3 (1892) 664–666. – М. Валтровић:
Крстићева слика „Пад Сталаћа“. БК 7 (1901) 349. – З. Симић: Неколико
154
напомена о сликару Ђ. Крстићу поводом 25-годишњице његове смрти.
ГИДНС 5 : 1 (1932) 448–454. – Изложба слика Ђ. Крстића [каталог
изложбе]. Бгд 1933 (3–7: каталог). – М. Кашанин: Ретроспективна
изложба Ђ. Крстића. СКГ н. с. 40 (1933) 377–379. – П. Лагарић: Ђ.
Крстић. ЛМС 344 (1935) 265–268. – У. Предић: Српској краљевској
академији. Извештај о животопису сликара Ђ. Крстића... СКА Год. 48
(1939) 369–379. – Б. Ковачевић (= Б. К.): Ситни прилози [писма Ђ.
Крстића почетницима сликарства]. СКГ н. с. 6 (1940) 73–76. – З. СимићМиловановић: Борба Ђ. Крстића за реализам у иконографском
сликарству. ЗМС/ДН 4 (1952) 76–94. – В. Ј. Ђурић: Ђ. Крстић. УВ 5 [4!] :
73 (12. XII 1952) 5–6. – З. Симић-Миловановић: Поводом етнографског
мотива у сликарству Ђ. Крстића. Зборник етнографског музеја. Бгд
1953. Стр. 379–387. – В. Ђурић: Ђ. Крстић. Бгд 1957. – Ђорђе Крстић :
скице и студије : [каталог изложбе у Народном музеју]. Бгд 1957 (9–14:
Списак слика и цртежа). – М. Коларић: Ђ. Крстић. САНУ 1977 (27–28:
бгр.; 97–101 : ббл.; 105–106: изложбе; 107–108: лит.). – Н. Кусовац: Ђ.
Крстић (1851–1907) [каталог изложбе у Народном музеју у Крагујевцу и
Београду]. Крагујевац 1978 (43–54: каталог). – М. Јовановић: Ђ. Крстић.
У: 100 најзнаменитијих Срба, 322–325. – H. Кусовац: Сликар Ђорђе
Крстић: 1851–1907. Бгд 2001.
Фотографија: САНУ–Φ 118, 118/1–3, II, III
КРСТИЋ Никола
(Вац (Угарска), 20. IX 1829 – Шабац, 11/24. I 1902) историчар и правник;
др права и философије, професор Лицеја (Београд) члан Апелационог
суда, председник Касационог суда и државни саветник.
СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован
29. VII 1864. Члан Одбора СУД и секретар Одсека за науке историјске и
државне СУД од 12. X 1864, 1865, 1866, 1867, 1878, 1879, 1880.
Бгр, лит: НЕ 2 (Н. Радојчић). – EJ 4 (D. Janković). – ЕСИ 455–456 (С.
Шаркић).
Нек: СКА Год. 15 (1902) 264–271 [са ббл.] (П. П. Ђорђевић). – Нова искра
4 : 3 (март 1902) 90–91 (Аноним = П. Ф.). – Коло (Бгд) 3 (1902) 132
(Аноним). – Бранково коло 8 (1902) 96 (Аноним). – Др. Никола Крстић :
споменица.... СКА 1908, стр. 477–482 (М. Ђ. Милићевић).
Лит: F. Rački: Istorija srbskoga naroda, napisao dr N. Krstić. Književnik 1
(1864) 595–599. – Μ. Α. Јовановић: Др H. Крстић. Рад и именик Матице
српске 1 (1914) 17–25. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.1–2.
Бгд 1926–1927. – ПИ 116 (A. Белић). – Педесетогодишњица СКА:
Задужбине и Фондови. СКА 1936. Стр. 43–48 : Задужбина Николе
Крстића. (ПИ 117). – Н. Радојчић: Српски државни сабори у средњем
веку. СКА 1940 (ПИ 130). – Н. Радојчић: Век и по проучавања Душанова
законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара
Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна
политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – М. Поповић: Г.
Гершић као теоретичар права. ЗМС/ДН 59 (1974) 67–79. – В. Грујић:
155
Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. –
Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. –
Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног
факултета (1808–1905). Бгд 1997.
Споменица: Др. Никола Крстић : споменица издана приликом ступања у
живот задужбине покојникове. СКА 1908. (ПИ 26). Стр. 1–476 (Ст.
Новаковић, Ж. Перић, Г. Никетић) и 483–501 : Тестамент Н. Крстића].
Архив: АСАНУ 7194 [Мемоари]
КРУМБАХЕР Карл
Karl Krumbacher
(Кирнах, 23. IX 1856 – Минхен, 12. XII 1909) историчар, класични филолог и византолог; професор универзитета (Минхен).
Бгр, ббл: СКА Год 21 (1908) 433–439.
Бгр, лит: BLGS 2, 515–516 (P. Wirth).
Ббл: ABAW 150 (1909) 218–221 (Anonim). – BZ 19 (1910) 700–708 (Α.
Heisenberg).
Нек: Sitzungsberichte BAW 15 (1909) 18–25 (E. Kuhn). – СКГ 23 (1909)
957–960 (Д. Η. Анастасијевић). – Neue Jahrbücher für das klassische Altertum 25 (1910) 279–295 (K. Dieterich). – AKAW 60 (1910) 391–392 (J. v.
Karabacek). – Historich-politische Blätter 145 (1910) 161–176 (C. Weyman).
– Anzeiger für indogermanische Sprach-und Altertumskunde 27 (1910) 48–
53 (A. Thumb). – ASPh 31 (1910) 632–635 (C. Jireček). – BBp. 15 (1910)
473–478 (П. Безобразовъ). – ЛМС 262 (1910) 73–78 (Η. Радојчић). –
ИИАН VI серия. 2(1910) 117–130 (П. В. Никитин). – ЖМНП н. с. 25
(1910) 88–101 (А. Василъевъ). – Atti e memorie della Accademia di scienze
lettere ed arti in Padova n. s. 26 (1910) 275–280 (G. Ferrari). – Biographisches Jahrbuch und Deutschner Nekrolog 14 (1912) 136–142 (К. Dieterich). –
СКА Год. 23 (1910) 130–131 (J.M. Жујовић).
Лит: Д. Η. Анастасијевић: К. Крумбахер, Der Kulturwert der Slavischen
und die Slavische Philologie... СКГ 20 (1908) 544–548. – H. A. Buk: K.
Krumbacher zur zehnten Wiederkehr seines Todestages. Linz 1919. – A.
Heisenberg: К Krumbacher. Allgäuer Geschichtsfreund n. F. 24 (1925) 1–26.
– J. Miedel: Die Ortsnamen im Kürnachwald und ihre Bedeutung. Ibid 24
(1925) 26–33. – F. Dölger: К Krumbacher. In: Geist und Gestalt. Biographische Beiträge zur Geschichte der BAW 1. München 1959. Str. 144–152. – H.
W. Schaller: Der byzantinist К. Krumbacher als Wegbereiter der slavischen
Philologie in Bayern. In: Die Geschischte der Slawistik in Bayern.
Hieronymus Verlag Neuried 1983. Str. 82–132. – H. W. Schaller: V. Jagić und
die Anfäge der slavischen Philologie in Bayern. In: Festschrift für Nikola R.
Pribić. München 1983. Str. 578–587.
Фотографија: САНУ–Ф 351, 351/1–2г, XXI
КУЈУНЏИЋ Милан, Абердар
крштено име Јанићије
(Београд, 16/28. II 1842 – Београд, 14/26. XI 1893) песник, филозоф и
политичар; професор Велике школе (Београд), министар просвете и
посланик у Риму.
156
СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 8. I
1867. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.
Секретар и благајник СУД од 3. V 1873 до 1882.
СКА: прави члан (Академије философских наука) наименован 5. IV 1887.
Секретар Академије философских наука СКА од 27. V 1887. до 22. II 1891.
Приступна беседа: Воља и слобода. СКА Год. 1 (1887) 154, 158–163
[извод]. Шт.. СКА Глас 20 (1889) 1–174 + [2]. Проглашен 22. II 1888. (СКА
Год. 1 (1887) 154, 158–163 [извод]).
Бгр: СКА Год. 1 (1888) 217–223. – Дод. Поменику 77–78 (М. Ђ. Милићевић). – Знаменити Срби 3, 52–54 (A. Гавриловић). – НЕ 2 (В. Петровић). –
Задужбине и фондови. СКА 1939. Стр. 89–92 (ПИ 117). – В. Грујић: Лицеј
и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Министри просвете Србије 1811–1918, 84–85.
Бгр, ббл, лит: ЕЈ 5 (В. Kovačević). – LPJ 3 (Ž. Р. Jovanović i D. Vlatković).
Нек: СКА Год. 7 (1894) 199–200 (M. Ђ. Милићевић).
Лит: Ж. Жујовић: Уместо критике. Вила 4 (1868) 781–784. – A. Васиљевић: Критика: „Кратки преглед хармоније у свету...“ Бгд 1873. – С. В.
Поповић: Наша новија лирика. ЛМС 115 (1873) 81–95. – С. В. Поповић:
M. Кујунџић Абердар. Opao за 1895. 21 (1894) 77–78. – M. Миловановић:
Философија и наука у историском развитку своме, књ. 6: Философија у
Срба. Бгд 1904. Стр. 80–91: Философски натурализам М. Кујунџића. – Ј.
Скерлић: Омладина и њена књижевност. Бгд 1906. Стр. 540–542: М. Кујунџић. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.1–2. Бгд 1926–1927. –
ПИ 116 (A. Белић). – Педесетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови.
СКА 1936. Стр. 89–92 : Задужбина Милана Кујунџића. (ПИ 117). – Д.
Недељковић: Филозоф М. Кујунџић, професор Велике школе као социјални
песник. Правда 35 : 12268–12271 (6–9. I 1939). – Д. Јеремић: M. Кујунџић.
Савременик 5 (1967) 421–423. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. – А. Б. Стојковић: М. Кујунџић Абердар.
Нови Сад 1977 [212–214: ббл, лит.]. – М. Софронијевић: Српски задужбинари : Абердар. КН 44 : 879 (1. X 1992). – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд
1992. Стр. 238–242, 264, 293. – И. Марић: Философија на Великој школи.
Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX
веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
КУКУЉЕВИЋ-САКЦИНСКИ Иван
(Вараждин, 29. V 1816 – Пухаковец, 1. VIII 1889) песник, научник и политичар; намесник бански, велики жупан у Загребу и државни архивар.
Бгр: Sl. N 4, 1049–1052. – GE 21 (Anonim).
Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (Б. Водник). – ÖBL 19 (1968) 339–340 (Šeper). –
BLGS 2, 521–524 (H. Sundhaussen). – BLZ 10, 181. – ЕСИ 457–458 (A.
Веселиновић).
Лит: Stj. Mirković [= Deželić]: I. K. Sakcinski. Zagreb 1861. – T. Smičiklas:
ivot i djela I. К Sakcinskog. Rad JAZU 110 (1892) 110–204. – M. Grlović: I.
157
К Sakcinski. U: Album zaslužnih Hrvata XIX stoljeća. Sv. 12. Zagreb 1898–
1900. – B. Kukuljević-Sakcinski: Mladost I. K. Sakcinskog. Zagreb 1907. –
История Славянской Филологiи, 616–617 (В. Ягичъ). – Ситнији списи Ђ.
Даничића. СКА 1925. Стр. 224–225. – V. Novak: Antologija jugoslovenske
misli i narodnog jedinstva. Bgd 1930. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – К. Georgijević: Kollářova ideja slovenske uzajamnosti kod Srba i Hrvata. In: Slovenská vzájemnost 1836–1936.
Praha 1938. Str. 63–95. – В. Новак: Настанак и нестанак „Monumenta Serbica“ – Дипломатара И. К. Сакцинскога. Глас САН 234 (1959) 1–48. – J.
Ravlić: I. Kukuljević. HP 4 (1959) 297–306. – M. Живанчевић: Вукови пријатељи илирци У: Вуков зборник. САНУ 1966. Стр 229–260. – V. Krestić:
Prilozi za biografiju I. К. Sakcinskog. HZ 19–20 (1966–1967) 393–404. – J. Šidak: Politička djelatnost I. К. Sakcinskoga. Radovi Instituta za hrvatsku povijest
2 (1972) 47–104. – Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ. Рајевског. Τ. 2, књ.1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.
КУЛАКОВСКИ Платон Андрејевич
Платон Андреевич Кулаковский
(Поневеж, 26. VI / 8. VII 1848 – Петербург, 18/31. XII 1913) историчар,
слависта и публициста; др славистике, професор универзитеа (Велика
школа, Београд, Универзитет, Варшава).
XI 1881.
Бгр: ЭС 16 (1895) 952 (Ир. П.). – НЕ 2 (A. Белић).
Бгр, ббл, лит: СДР, 201–203 (И. И. Лещиловская).
Ббл: Памяати П. А. Кулаковскаго. Петроградъ 1915. Стр. 34–41
(Аноним).
Лит/ббл: Погодин I–1, 91–92 и I–2, 166–167.
Нек: ЖМНП 3 (1914) 1 (Я. К. Грот). – СИ 1 (1. янв. 1914) 5–11. – СКА
Год. 27 (1914) 203–204 (Ст. Новаковић). – СКГ 32 (1914) 158–160 (Ј.
Скерлић).
Лит: А. Сиротининъ: Из воспоминанїй о П. А. Кулаковскомъ. СИ 1 (1. янв.
1914) 2–5. – А. Соловьевъ: Памяати П. А. Кулаковскаго. СИ 2 (15. янв.
1914) 20–23. – А. Сидоров: Белешке о П. Кулаковском. СКГ н. с. 30 (1930)
138–141. – Г. Орлов: П. Кулаковски и почеци наставе руског језика на
Великој школи. Живи језици 11 (1969) 57–59. – M. Бабовић: Приступно
предавање П. Кулаковског. ЗзС 13 (1977) 197–202. – С. И. Бочкарева: П. А.
Кулаковский в белградской Великой школе. ЗзС 16 (1979) 65–85. – С. И.
Данченко: Деятелъност П. А. Кулаковского в Сербии. У: Култура народов
Балкан в новое время. Москва 1980. Стр. 217–230. – С. И. Данченко:
Руски научници у Србији 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981) 105–128. – А. Л.
Шемякин: Письмо Н. П. Пашича П. А. Кулаковскому. ИЧ 40/41 (1993–
1994) 219–232. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995.
Споменица: Памяати П. А. Кулаковскаго. Петроградъ 1915.
158
КУЛИШ Пантелејмон Александрович
Пантелеймон Александрович Кулиш
(Вороњеж, 27. VII / 8. VIII 1819 – Мотроновка, 2/14. II 1897) писац, публициста и историчар; професор гимназије (Петроград и Кијев) и
чиновник у канцеларији тулског губернатора.
Бгр: Sl. N 4, 1054–1055 (Anonim = rа). – ЭС 16(1895) 959 (Η. С-въ).
Бгр, ббл, лит: Українська радянська енциклопедія 7 (1962) 477–478
(Аноним). – СДР 203–204 (Г. Я. Сергиенко).
Лит/ббл: WSJ 26 (1980) 208.
Лит: История Славянской Филологiи, 496–497 (В. Ягичъ).
КУЛЧИЊСКИ Станислав
Stanisław Kulczyński
(Краков, 9. V 1895 – Варшава, 12. VII 1975) биолог, ботаничар; професор
универзитета (Вроцлав).
САН: редовни члан (Одељења природно-математчких наука) од 22. III
VII 1960.
Бгр: WEP 6, 290 (Anonim)
Нек: Nauka Polska 24 : 3 (1976) 131–134 (J. Kornaś). – САНУ Год. 84
(1978) 511–513 (M. Јосифовић).
Лит: A. Krawiecowa: St. Kulczyński. Nauka Polska 9 : 4 (1961) 83–90. – J.
Madalski: Uczeni wrocławscy. Wrocław 1980. Str. 180–184.
КУЉБАКИН Степан Михаилович
Степан Михайлович Кульбакинь
(Тифлис, 28. VII 1873 – Београд, 21. XII 1941) филолог, слависта, палеограф; др славистике, професор универзитета (Харков, Скопље, Београд).
Приступна беседа: О речничкој страни старословенског jезика. Шт.:
СКА Глас 138 (1930) 85–143. Проглашен: 10. II 1927. (СКА Год. 35
(1926) 126–130).
Бгр: НЕ 2 (A. Белић). – Руска емиграција II, 269 (A. Арсењев).
Ббл: ЈФ 29 (1973) 623–632 (Н. Ђорђевић).
Бгр, ббл: СКА Год. 29 (1921) 195–199 и 35 (1927) 240–243 и 41 (1933)
189–192.
Бгр, ббл, лит: Булахов II, 333–334. – СДР, 204–206 (В. В. Колесов). –
КМЕ 2, 481–484 (Р. Златанова).
Нек: САН Год. 51 (1946) 83 (Ј. Радонић). – RES 22 (1946) 293–294 (A.
Mazon). – RSO 12 (1947) 181–182 (В. Havránek). – ЈФ 18 (1949–1950)
504–506 (A. Белић).
159
Лит: W. Vondrak: Palaeographisches und Sprachliches anlässlich der neuen
Publication der Blätter von Chilandar. ASPh 22 (1900) 542–553. – B.
Ljapunov: Die altkirchenslavische Gramatik von S. M. Kulbakin. ASPh 33
(1912) 510–535. – H. C. Державин: Наука на службе империализма. ИАН
VII серия 2 (1932) 125–149. – Р. Јовићевић: Допронос С. Куљбакина
српској палеославистици. Руска емиграција I, 220–225. – И. ГрицкатРадуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379
(1996) 1–83.
КУМАНУДИ Стефан
Στέφανος Κουμανούδης
(Једрене, 22. XII 1818 – Атина, 19. V 1899) археолог; професор универзитета (Атина).
Бгр: – Α. Παπαγεωργίου: Σ. Κουμανούδης (1818–1899). In: Αφιέρωμα εις K. I.
Αμαντον. Αθήνα 1940. Σελ. 331–350. – Εγκυκλοπαίδεια Δομι 9, σελ. 5.
Нек: Στ. Βάσης: Σ. Κουμανούδης. Αθήνα 1899.
Лит: Α. Παπαγεωργίου: Σ. Κουμανούδης, μεταφραστής σερβικών λαικών
τραγουδιων. Νεα Εστία 26 (1939) 912–914. – Μ. Ласкарис: Југословенска
књижевност у Грчкој. Нова Европа 22 (1930) 369–372. – Ν. Α. Βέη:
Εμμετρα κείμενα Σ. Κουμανούδη. У: Αρχειον του Θρακικού λαογραφικού και
γλωσσικού θησαυρού, τ ΙΔ (1947–1948) 305–347 + 336–347. – Μ.
Стојановић: Српске народне песме у грчком преводу Η. Томазеа и Ст.
Куманудиса. Balcanica 8 (1977) 749–757. – Κ. Θ. Δημαράς: Προλεγόμενα. У:
Συναγωγή νέων λέξεων. Αθήνα 1980. Σελ. VII–LXIV. – Γ. Γ. Αλισανδραιος : Η
Συναγωγή νέων λέξεων, Σ. Κουμανουδη. Νεα Εστία (15.7. 1982) 944–953. –
Α. Κόκκου: Η μερίμνα για τις αρχαιότητες στην Ελλάδα και τα πρώτα μουσεία.
Αθήνα [s.a.]. – Σ. Κουμανούδης: Ημερολόγιον 1845–1867. Αθήνα: Ικαρος,
1990. – С. Терзић: Србија и Грчка (1856–1903). Бгд 1992.
Фотографија: САНУ–Ф121, 121/1
КУРЕЛАЦ Фрањо
(Брувно [Лика], 28. XII 1810 – Загреб, 15. VI 1874) књижевник; професор (Ријека).
Бгр: GE 21 (L. Léger). – HE 2 (Б. Водник).
Бгр, ббл, лит: ÖBL 19 (1968) 363–364 (Šeper). – LPJ 3 (M. i V. Živančević).
Лит: A. Veber: Viekopis F. Kurelca. Rad JAZU 28 (1874) 160–205. – J.
Tomić: Viekopis o pok. F. Kurelcu popunjen i ispravljen. Napredak 15 (1874)
285–287. – M. Šrepel: Kurelčeva Agricola. Građa JAZU 2 (1899) 245–270. –
M. Grlović: F. Kurelac. U: Album zaslužnih Hrvata XIX stoljeća. Sv. 2. Zgb
1898–1900. – B. Budisavljević: Recimo koju o F. Kurelcu. Građa JAZU 4
(1904) 1–68. – История Славянской Филологiи, 733–736 (В. Ягичъ). – В.
Drechsler: Iz ostavštine F. Kurelca. Građa JAZU 8 (1915) 63–142. – В.
160
Vodnik: ivot i djela F. Kurelca. U: F. Kurelac, Runje i pahuljice. – V. Dukat:
Prilozi za biografiju F. Kurelca. Građa JAZU 10 (1927) 173–182. – V.
Novak: Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva. Bgd 1930. – M.
Breyer: Tragom života i rada F. Kurelca hrvatskoga preporoditelja i
književnika 1811–1874. Zagreb 1939. – Z. Vince: Značenje F. Kurelca kao
jezikoslovca. Rasprave Instituta za jezik 1 (1968) 221–369. – I. Mamuzić:
Odjeci ilirizma. Građa JAZU 32 (1978) 295–530. – M. Turk: Knjievnojezični
nazori u Kurelčevoj knjizi „Fluminensia“. Fluminensia 2 : 1–2 (1989–1990)
18–25. – Водич кроз архив ДСС.
Архив: АСАНУ 7380/18 [Аутобгр.].
КУХАЧ Фрањо Ксавер
(Осијек, 20. XI 1834 – Загреб, 18. VI 1911) музиколог, фолклорист и
композитор; професор клавира, теорије и композиције Глазбеног завода
(Загреб).
Аутобг., ббл: F. Š. Kuhač: Moj rad. Popis literarnih i glazbenih radnja od god.
1852–1904, uz uvod. 2. izd. Zagreb 1905.
Бгр, лит: НЕ 2 (A. Добронић).
Бгр, ббл, лит: ÖBL 19 (1968) 333–334 (Šeper). – EJ 5 (J. As.). – ME 2 (J.
As.). – LPJ 3 (A. Kozina i V. Živančević).
Нек: БК 17 (1911) 448–449 (Аноним). – NV 20 (1911–1912) 71–72
(Uredništvo).
Лит: Гл. СУД 30 (1871) Додатак VII. – А. Степович: Ф. Кухачъ и его
„Сборникъ южнословянскиъ п±снъ". СЭ 6 (1884) 229–246. – М. Grlović:
F Kuhač. U: Album zaslužnih Hrvata XIX stoljeća. Sv. 2. Zagreb 1898–1900.
– Аноним: Φ. Ж. Кухач. БК 10 (1904) 1574–1575. – Koranski: U spomen F.
Š. Kuhaču. Savremenik (Zagreb) 6 (1911) 497–502. – A. Kassowitz – Cvijić:
F. Ž. Kuhač. Zagreb 1924. – A. Вензелидес: Φ. Ж. Кухач. Мисао 18 (1925)
1069–1072. – В. Papandopulo: Kuhač i Vuk. Novosti. 27 : 203 (24. IX 1933)
14. – В. Papandopulo: F. Š. Kuhač. Novosti. 28 : 318 (18. XI 1934) 10. –
Anonim (= Prof. F. C.) : Nacionalni i tragični momenti u ivotu i radu F. .
Kuhača. Novosti. 28 : 321 (21. XI 1934) 12. – B. Širola: F. Ks. Kuhač.
Novosti. 28 : 325 (25. XI 1934) 14. – R. Zaplata: Rad muzikologa F. Ks.
Kuhača za Bosnu i Hrcegovinu. Sarajevo 1935. – V. Novak: F. . Kuhač i
njegova Via Crucis oko izdavanja zbornika „Junoslovjenske popjevke“. Zvuk
3 (1935) 292–307. – B. Širola: F. . Kuhač. Zvuk 3 (1935) 9–17 + 49–54. –
A. Добронић: Φ. Ж. Кухач. Нова Европа 29 (1936) 398–403. – V. Anić: F.
Kuhač – muzikolog u filologiji. Filologija 8 (1978) 19–27. – М. Павловић:
Јован Пачу и Фрањо Ксавер Кухач – преписка и неки аспекти српскохрватских музичких веза у њихово време. Зборник о Србима у Хрватској
3 (1995) 371–404. – A. Влашкалин: Др J. Пачу и његов круг. Бгд, Нови
Сад 1996.
161
ЛАВЛЕЈ Емил
Émile (Louis-Victor) baron de Laveleye
(Бриж, 5. IV 1822 – Дуајон, 2. I 1892) економиста и публициста; професор
универзитета (Лијеж, политичка економија).
СУД: дописни члан од 30. I 1885 [писмо Гл. СУД 63 (1885) 35–36].
Бгр: НЕ 2 (М. Ибровац).
Бгр, ббл: GE 21 (E. Hubert). – MSN 4, 353 (J. Vozka).
Ббл: Српска библиографија: књиге 1868–1944. Књ. 9. Стр. 282.
Лит: S. Bochovitch: La mission du peuple serbe dans la Question d’ Orient.
Bruxelles 1886. – H. Петровић: Оглед француске библиографије о
Србима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – В. Јовановић: Енглеска
библиографија о Источном питању у Европи. СКА 1908 (Споменик 48)
и Бгд 1978. – Е. Лавлеј: Основи политичке економије. Бгд 1902. Стр.
XIV–XXVII (A. Јовичић). – M. Поповић: E. Лавлеј, Основи политичке
економије. ЛMC 216 (1902) 120–123.
ЛАВРОВ Пјотр Алексејевич
Петр Алексеевич Лавров
(Јарослав, 6/18. IX 1856 – Лењинград, 24. XI 1929) филолог, слависта и
палеограф; др славистике, професор универзитета (Петроград).
Бгр: СКА Год. 19 (1906) 417–421. – НЕ 2 (A. Белић).
Бгр, ббл: АČА 20 (1909) 51–52. – ИРАН VI серия 17 (1923) 445–466 (В.
Истрин и др.). – ИАН. VII серия (1930) 547–557 (Б. М. Ляпунов).
Бгр, ббл, лит: СДР 209–211 (Р. М. Цейтлин). – Булахов 3, 5–9. – EJ 5. –
КМЕ 2, 493–497 (Б. Райков).
Лит/ббл: WSJ 27 (1981). – Погодин I–1, 95 и I–2, 171.
Нек: ЈФ 8 (1928–1929) 185–186 (A. Белић). – BS 2 (1930) 108–112 (G.
Iljinski). – AČAVU 40 (1930) 312–321 (V. Francev). – RES 10 (1930) 175
(Anonim). – СКА Год. 38 (1930) 127–128 (Сл. Јовановић). – Slavia 9
(1930–1931) 202–208 (J. Polívka). – ПКЈИФ 11 (1931) 267–270 (С.
Куљбакин).
Лит: Л. Милетичъ: Македонскит± Българи и Сърбит±. МП 5 (1929) 71–
167. – М. Н. Сперанский: Палеографические труды П. А. Лаврова. ИАН.
VII серия (1930) 559–572. – В. Г. Черноваев: П. А. Лавров как историк
литературы. ИАН. VII серия (1930) 573–583. – Н. С. Державин: Труды
акад. П. А. Лаврова в области древнеславянской письменности. ИАН.
VII серия (1931) 137–169. – К. Мирчевъ: Мнимит± сьрбизми въ езика на
южномакедонскит± прикази издадени оть проф. П. А. Лавровъ и проф.
Й. Поливка. МП 9 (1934) 141–144. – D. Puhalo: Milton i njegovi tragovi u
јugoslovenskim književnostima. Bgd 1966. – С. И. Данченко: Руски
научници у Србији 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981) 105–128. – В.
Вулетић: П. А. Лавров о Његошу. У: Зборник радова Петар II Петровић
Његош – личност, дјело и вријеме. Подгорица 1995. Стр. 127–133.
162
ЛАЗАРЕВИЋ Лазар, Лаза
(Шабац, 1/13. V 1851 – Београд, 29. XII 1890 / 10. I 1891) лекар и књижевник; лекар округа београдског, шеф интерног одељења Опште
државне болнице у Београду, санитетски пуковник, лични лекар краља
Милана Обреновића.
27. II 1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.
СКА: дописник (Академије уметности) од 23. I 1888.
Бгр: Дод. Поменику, 78–79 (М. Ђ. Милићевић). – Споменица СЛД, 171–
173 (В. Станојевић) и 390–394 (М. М. Велимировић). – НЕ 2 (В.
Петровић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 3, 600–601 (Ž. Boškov). – EJ 5 (R. Konastantinović). –
ME 4 (Sv. Dimitrijević). – L. Lazarević: Sabrana dela. Šabac 1985. Knj. 3, str.
237–374 (D. Aranitović i dr.).
Ббл: Le Monde slave 8 : 2 (1931) 314 (Anonim). – Сабрана дела Л. Лазаревића, 1. Бгд 1956. Стр. 584–593 (Г. Добрашиновић). – CA 49 (1951) 358–
362 (Љ. Матић).
Ббл/лит: ЛМС 370 (1952) 129–135 + 209–211 + 290–293 (Ж. П. Јовановић). – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр.
503–504 (Ж. П. Јовановић). – КЈ 23 : 4 (1976) 391–395 (Д. Морачић).
Нек: Српски Сион 1 (1891) 30 (Аноним). – Јавор 18 : 2 (1891) 1 + 31
(Аноним). – Отаџбина 105–108 (1891) 1–8 (В. Ђорђевић). – СКА Год. 5
(1892) 75–77 (M. Валтровић).
Лит: M. Савић: Из српске књижевности, 1. Бгд 1898. Стр. 185–208: Л. К.
Лазаревић. – А. И. Яцимирский: Л. К. Лазаревич и его рассказы. В±стник
знания 3 (1904) 79–85. – Ј. Скерлић: Писци и књиге, 2. Бгд 1907. Стр. 97–
128. – М. Тривунац: О „Вертеру“ Л. К. Лазаревића. Бгд 1910. – A. Cronia:
L. К. Lazarevitz. Roma 1932. – A. G. Matoš: Eseji i feljtoni. Zagreb 1938. Str.
13–23: L. K. Lazarević. – M. Ђорић: Л. К. Лазаревић, лекар и писац. Бгд
1938. – П. Поповић: M. Ђ. Милићевић и Л. К. Лазаревић и њихове прве
приповетке. ГНЧ 48 (1939) 150–163. – О. Божичковић: У бомбардовању
Београда уништена je богата документација о раду и животу нашег
приповедача [Л. К. Лазаревића]. Политика 48 (13. V 1951). – В. Станојевић: Место Л. К. Лазаревића у историји наше медицине. СА 49 (1951)
340–352. – Д. Т. Димитријевић: Л. К. Лазаревић као неуролог. СА 49 (1951)
353–357. – М. Богдановић: Стари и нови. Бгд 1952. Књ. 4, стр. 51–64: О Л.
Лазаревићу. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.
Стр. 361–367: Л. К. Лазаревић. – В. Глигорић: Српски реалисти. Бгд 1954.
Стр. 141–179: Л. К. Лазаревић. – Б. Ковачевић: Л. К. Лазаревић. У: Л.
Лазаревић: Сабрана дела. Бгд 1956. Књ. 1, стр. V–XXXI. – Е. D. Gоy: L. К.
Lazarević. S. Rev. 35 : 84 (1956) 129–156. – Р. Димитријевић: Л. К. Лазаревић. У: Л. Лазаревић: Одабране приповетке. Бгд 1957. Стр. 5–37. – Ж. Бошков: Л. Лазаревић, о личности и делу. Савременик 9 (1957) 296–310 +
407–412. – В. Недић: Л. Лазаревић. У: Л. Лазаревић: Изабрана дела. Бгд
1958. Стр. 5–22. – Р. Константиновић: Песник снова и дужности. У: Л. Лазаревић: Приповетке. Бгд 1963. Стр. 5–12. – М. Кашанин: Судбине и људи.
Бгд 1968. Стр. 142–171: Светлост у приповеци. – Уједињена омладина
српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – М. Николић: Форме приповедања у уметничкој прози Л. Лазаревића. КИ 5 (1973) 699–701. – В. Јови163
чић: Песник модерне носталгије. Бгд 1978. – Б. Живојиновић: Л. К.
Лазаревић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 326–331. – Живот и дело српских научника 4. САНУ 1998. Стр. 1–32 (В. Кањух, Б. Павловић).
Сабрана дела: Целокупна дела. Бгд 1912. – Исто 1929. – Сабрана дела,
1–3. Бгд 1956. – Изабрана дела. Бгд 1976. – Исто 1981. – Целокупна дела.
САНУ 1986. – Sabrana dela, 1–3. Šabac 1985.
Фотографија: САНУ–Ф 353, 353/1–5, VI
ЛАЗИЋ Василије
(Сусек, 1. I 1798 – Београд, 17. VIII 1876) правник; професор учитељске
школе (Сомбор) и секретар Конзисторије (Београд).
Бгр: Поменик, 292–294 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици и
последници Ρ 425/5 (Β. Алексијевић).
Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – A.
Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911. – Вукова
преписка, 7. Бгд 1913. Стр. 575–581. – A. Илић: Моји доживљаји. Бгд 1931.
– A. Гавриловић: Знаменити Срби 19. века. Загреб. 1904. Стр. 69. –
Ситнији списи Ђ. Даничића, 1. СКА 1925. Стр. 72–79 + 80–95 + 96–102 +
103–116 (ПИ 54). – Водич кроз архив ДСС.
ЛАКРОА Алфред
Alfred (Antoine Francois) Lacroix
(Mâcon, 4. II 1863 – Париз, 16. III 1948) минералог, петрограф и геолог;
др наука, професор минералогије у Πриродњачком музеју у Паризу и
професор у Collège de France.
Бгр. ббл: Poggendorff 4, 824–825. – DSB 7, 548–549 (M. Hooker).
Ббл: Bulletin de la Société française de Minéralogie et de Cristallographie 73
(1950) 376–408 (J.Orcel).
Нек: Comptes rendus des Séances de l'Académie des Sciences 226 : 12 (22.
mars 1948) 973–978 (H. Villat, L. de Broglie). – Bulletin de la Société Belge
de Géologie, de Paléontologie et d' hydrologie 57 : 3 (1948) 742–751 (M. – E.
Denaeyer). – Almanach ÖAW 98 (1949) 258–262 (F. Machatschki).
Лит: J. Orcel: A. Lacroix. Bulletin de la Société française de Minéralogie et
de Cristallographie 73 (1950) 347–408. – В. Јовић: Из историје геологије у
Србији. Бгд 2002.
Споменица: R.Courrier: Notice historique sur A. Lacroix. Institut de
France. Académie des sciences. Paris 1948.
ЛАМАНСКИ Владимир Иванович
Владимир Иванович Ламанский
(Петроград, 26. VI / 8. VII 1833 – Петроград, 19. XI / 2. XII 1914) историчар, филолог и етнограф; професор универзитета (Петроград).
164
Бгр: ЭС 17 (1896) 288 (Аноним). – GE 21 (L. Léger).
Ббл: Сборникъ статей по славянов±д±нїю составленный и изд. учениками В. И. Ламанскаго... СПб 1883. Стр. IX–XVIII (Аноним).
Бгр, ббл: Новый сборник по славянов±д±нїю. Стр. XI–LV 111 (П. Д.
Драгановъ). – Материалы для Біографическаго Словаря 1 (1917) 384–405
(Аноним).
Бгр, лит: Булахов I, 142–144. – NBS 328–329 (L. P. Laptewa).
Бгр, ббл, лит: СДР 214–217 (Л. П. Лаптева). – ЕСИ 460 (С. Ћирковић). –
КМЕ 2, 499–501 (В. Велчев).
Лит/ббл: WЅЈ 27(1981).
Нек: ИИАН VI серія 8 (1914) 1339–1352 (А. А. Шахматов). –
Византійское Обозр±нїе 1 (1915) 71–73 (Г. Ильинскїй). – Savremenik
(Zagreb) 10 (1915) 88 (Anonim = I. M.). – ASPh 36 (1916) 609–622 (G.
Polívka). – ЛБАН 3 (1916) 47–56 (H. Бобчевъ).
Лит: Аноним: Юбилей В. И. Ламанскаго. СЭ 6 (1884) 317–325. – А. А.
Шахматов: Записка объ ученыхъ трудахъ проф... В. И. Ламанскаго.
СбОРЯС 69 (1901) XXXIX–XLVII. – Аноним: Педесетогодишњица В. И.
Ламанског. БК 11 (1905) 32. – V. Mošin: Hipoteza Lamanskoga o hazarskoj
misiji sv. Cirila. ЈФ 6 (1926–1927) 133–152. – N. Iorga: Un vieux livre roumain
sur la Serbie. RH SE 4 (1927) 25–29. – B. H. Кораблев: Письма Любена
Каравелова к акад. В. И. Ламанскому. ТИС 2 (1934) 115–120. – П. Струве:
У спомен великом слависти, историчару и публицисти В. И. Ламанском.
У: Руско-југословенски алманах. Панчево 1934. Стр. 84–94. – Југословени
и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – В.
Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – Водич кроз архив ДСС.
ЛАМБРОС Спиридон
Σπυρίδоν Λάμπρος
(Крф, 8/20. IV 1851 – Кефисија код Атине, 23. VII / 5. VIII 1919) историчар
и политичар; професор универзитета (Атина), председник владе и
министар просвете и црквених дела.
Бгр, лит: BLGS 3, 5–6 (W. Puchner).
Нек: BZ 23 (1920) 524 (А. Heisenberg). – JBAW 1919 (1920) 37–40 (A.
Heisenberg). – Νέος Ελληνομνημων 14 (1920) 115–139 (Α. Σκιας).
Лит: В. Ђорђевић: Србија и Грчка 1891–1893. Бгд, 1923. Стр.123, 179,
257–258. – А. Heisenberg: Nachgelassene Werke von S. Lampros. BZ 24
(1923–1924) 292. – Α. Heisenberg: Album der byzantinischen Kaiser. BZ 25
(1925) 265–267 et 27 (1927) 235–236. – E. Stefanu: Quelques figures de
byzantinistes : S. Lambros. Échos d'Orient 33 (1930) 73–79. – P. Wittek:
Chroniques mineurs byzantines. Byz. 12 (1937) 309–323. – С. Терзић: Србија
и Грчка (1856–1903). Бгд 1992.
165
ЛАСКАРЕВ Владимир
(Бирјуч, 26. VI 1868 – Београд, 10. IV 1954) геолог и минералог; др
геологије, професор универзитета (Одеса и Београд).
(Академије природних наука) од 29. III 1947.
1948.
Бгр: НЕ 2 (J. Жујовић). – Споменица Српског геолошког друштва. Бгд
1992. Стр. 153–154 (A. Грубић).
Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932)195–200 и 48 (1939) 219–221 и 52 (1948)
166–167.
Ббл: Материалы для библioграфіи 1 (1931)183–185 и 2 (1941) 188–189
(Аноним).
Нек: ЗМС/ПН 7 (1954) 130–131 (Ј. Марковић-Марјановић). – Гл. САН 6
(1955) 134–139 (К. В. Петковић). – Записници Српског геолошког
друштва за 1954 (1956) 101–104 (К. В. Петковић).
Нек, ббл: ГА 23 (1955) 1–18 (П. Стевановић).
Лит: П. Стевановић: Научна делатност академика В. Д. Ласкарева. Записници Српског геолошког друштва за 1954 (1956) 105–112. – П. Стевановић: Радови В. Ласкарева на геолошком проучавању околине Београда.
Записници Српског геолошког друштва за 1964–1967 (1969) 199–201. – П.
Стевановић: Развитак геолошких наука у САНУ. У: Стогодишњица САНУ
II. Стр. 100–158. – П. Стевановић: Међусобна сарадња и удео П. Павловића и В. Ласкарева, два истакнута академика, у проучавању неогена и
квартара. ГА 53 (1990) 1–14. – Живот и дело српских научника, 6. САНУ
2000. Стр. 1–41 (A. Грубић, H. Пантић). – В. Јовић: Из историје геологије у
ЛЕЖЕ Луј
Louis Léger
(Тулуза, 13. I 1843 – Париз, 1. V 1923) правник и филолог, слависта; професор српског и руског језика y Ecole des études slaves, и професор
словенских језика на Collège de France.
Бгр: GE 21 (Anonim). – НЕ 2 (M. Ибровац).
Нек: Funérailles de M. L. Léger... Paris, Institut de France, 1923. Str. 1–14 (Th.
Homolle, M. Croiset, H. Cordier). – СКГ н. с 9 (1923) 240 (Аноним = П.). –
RES 3 (1923) 127–132 (P. Boyer) + 170–171 (A. Mazon). – Sl. R 2 (1923)
423–425 (R. W Seton-Watson). – Vienac 1 (1923) 399–400 (S. Ježić). –
Savremenik (Zagreb) 14 (1923) 281–282 (J. Nagy). – Slavia 2 (1923–1924)
576–577 (Fr. Pastrnek). – AČAVU 34 (1924) 101–119 (Fr. Pastrnek). – ИОРЯС
27 (1924) 427–441 (П. Лавров). – ЛБАН 7 (1926) 52–56 (H. Бобчев).
Лит: V. Jagić: Chronique dite de Nestor... ASPh 8 (1885) 578–583. – Аноним: L. Léger. БК 9 (1903) 223–224. – H. Петровић: Оглед француске
библиографије о Србима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – T. Радиво166
јевић: L. Leger, Le cicle épique de Marko Kraljević. ЛМС 238 (1906) 124–
125. – Anonim (= Le chroniqueur): Le patriarche des slavisans français. Revue
yougoslave 1 (1919) 731–736. – R. Martel: E. Borschak, L'Ukraine dans
l’œuvre de L. Léger. Le Monde slave n. s. 16 (1929) 317–320. – M. Scherrer: L.
Léger vu par Neruda. Annuaire de l'Institut de philologie et d'histoire orientales
et slaves (Bruxelles) 11 (1951) 361–363. – R. Maixner: Les débuts de
l'Académie yougoslave et la France. AIF Deuxième série. 1 (1952) 20–48. – R.
Maixner: En marge du centenaire de l'Académie yougoslave. AIF, Deuxième
série. 18–19 (1966–1967) 95–100. – M. Samic: Les rapports intellectuelles
entre J. J. Strossmayer et le slavisant français L. Léger. AIF, Deuxième série.
20–21 (1968–1969) 65–89. – B. Вукмировић: Два писма M. Пуцића Л.
Лежеу. ПКЈИФ 35 (1969) 253–258.
Архив: АСАНУ 7380/20: [Аутобгр.].
ЛЕКО Марко
(Београд, 5/17. IX 1853 – Београд, 4. XI 1932) хемичар; др хемије, професор Велике школе, (Београд) и председник Црвеног крста.
30. I 1884.
Бгр: Мали поменик 170–172 (Л. Лазаревић). – НЕ 2 (В. Његован). – В.
Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994.
Ббл: ГХД З (1932) 139–140 (Аноним). – Хемија у Србији у 19. веку. Бгд
1989. Стр. 107–115 (С. Лазаревић-Бојовић).
Нек: ГХД 3 (1932) 127–140 (С. Михолић). – СКА Год. 41 (1933) 141 (Б.
Гавриловић).
Лит: С. М. Лозанић: [Реферат о спису М. Лека „Хемијско испитивање
минералних вода у кр. Србији“]. СКА Год. 14 (1901) 44–46. – Споменица
Друштва Црвеног крста 1876–1936. Бгд 1936. – В. Грујић: Лицеј и
Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – М. Љ. Михаиловић, Д.
Виторовић, С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у САНУ с историјским
освртом. У: Стогодишњица САНУ II. Стр. 87–89: M. Леко. – С.
Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. Стр. 131–133. –
Живот и дело српских научника, 4. САНУ 1998. Стр. 33–65 (С. Бојовић).
ЛЕОНТОВИЧ Фјодор Иванович
Федор Иванович Леонтович
(с. Поповка, Конотопск. ујезд 1833 – Кисловодск, Терск, обл., 21. XII
1910 / 3. I 1911) историчар права; др, професор универзитета (Одеса и
Варшава) и ректор универзитета (Одеса).
Бгр: ЭС 17 (1896) 561 (Аноним).
Ббл: ЗОИФП 4 (1909) I–V (Θ. В. Тарановский).
Бгр, ббл: БС ИУ Св. Владимïра, 366–368 (В. С. Иконников)
Бгр, ббл, лит: СДР 218–219 (Ю. Ф. Иванов).
167
Нек: Юридическїя записки 1 (1911) 139–153 (Θ. В. Тарановский).
Лит: Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2,
књ. 1. Бгд 1989.
ЛЕР-СПЛАВИЊСКИ Тадеуш
Tadeusz Lehr-Spławiński
(Краков, 20. IX 1891 – Краков, 17. II 1965) филолог, слависта; др филологије, професор и ректор универзитета (Јагелонски универзитет, Краков).
САН: дописни члан (Одељења литертуре и језика) од 22. III 1948.
Бгр, ббл: ЛБАН 15 (1934) 37–39 (Л. Милетичъ). – Lj. JAZU 66 (1962)
190–193 (Anonim).
Ббл: Studia linguistica in honorem Th. Lehr-Spławiński. Warszawa 1963. Str.
7–18 (J. Rusek, Z. Wagner).
Бгр, ббл, лит: PSB 17 : 1 (1972) 6–8 (S. Urbańczyk). – SWPP 2 (1964) 341–
346 (Anonim). – NBS 337–338 (J. Petr). – WSJ 27 (1981) 124. – КМЕ 2,
525–528 (И. Гугуланова).
Нек: WSJ 12 (1965) 186–189 (J. Hamm). – Slavica (Debrecen) 5 (1965)
193–195 (A. Angyal). – Slavia 34 (1965) 657–659 (В. Havránek). –
Pamiętnik Słowiański 16 (1966) 283–287 (J. Magnyszewski). – Советское
славяноведение 3 (1965) 139–140 (С. Б. Бернштейн). – Nauka Polska 13
(1965) 176–178 (F. Slawski). – ЗМС/ФЛ 9 (1966) 151–152 (Z. Topolińska).
– ЈФ 27 (1966–1967) 225–235 (A. Zaręba). – SO 26 (1967) 272–273 (W.
Kuraszkiewicz). – Lj. JAZU 72 (1967) 233–237 (J. Hamm). – Гл. САН 17
(1968) 7–8 (B. M. Ђурић)
Лит: J. Widajewicz: T. Lehr-Spławiński jako historyk. Pamiętnik Słowiański 3
(1952) 7–20. – T. Milewski: T. Lehr-Spławiński jako lingwista. Pamiętnik
Słowiański 3 (1952) 21–26. – M. Kolaja: Šedasát let T. Lehr-Spiawińského.
Časopis Matice Moravské 71 (1952) 171–173. – W. Kuraszkiewicz: T. LehrSpławiński. Nauka Polska 5 (1957) 119–125. – S. Urbańczyk: T. LehrSpławińskégo badania nad starozytnościami słowiańskimi. Pamiętnik
Słowiański 16 (1965) 288–287. – L. Zeil: Slawisten gegen faschistlische
Willkür. ZS 27 (1982) 710–725.
ЛЕСКИН Август
August (Johann Heinrich) Leskien
(Кил, 8. VII 1840 – Лајпциг, 20. IX 1916) слависта, класични филолог;
професор универзитета (Гетинген, Лајпциг).
Бгр: HE 2 (А. Белић). – СКА Год 2 (1889) 312–314 и 9 (1896) 267.
Ббл: ZS 9 (1932) 1–10 (G. Streitberg).
Ббл, ббл/лит: ZS 26 (1981) 271–278 (G. Schröter). – NBS 342–343 (W.
Zeil). – КМЕ 2, 528–531 (Р. Златанова).
Нек: Berichte über die Vernandlungen der köninglich sächsischen Gesellschaft
der Wissenschaften in Leipzig 48 (1916) 16–30 (K. Brugmann). – JBAW
168
(1917) 15–20 (W. Streitberg). – AKAW 67 (1917) 481–499 (V. Jagić). –
Časopis pro Moderni Filologii a Litertury 6 (1918) 82–89 (M. Weingart). –
ЛБАН 4 (1919) 110–114 (Б. Цоневъ). – ASPh 37 (1920) 270–280 (V. Jagić).
Лит: [Белешка поводом избора у СУД]. Гл. СУД 57 (1884) дод. стр. L. – V.
Jagić: Untersuchungen über Quantität und Betonung in den sl. Sprachen...
ASPh 8 (1885) 597–609. – T. Maretić: Untersuchungen über Quantität und
Betonung in den sl. Sprachen... ASPh 9 (1886) 129–140. – A. Brückner:
Handbuch der altbulg. Sprache... ASPh 10 (1887) 181–184. – M. Rešetar: Α.
Leskien, Grammatik der serbo-kroatischen Sprache... ASPh 36 (1916) 538–
550. – M. Murko: Die slavische Philologie in Deutschland. Internationale
Monatschrift für Wissenschaft Kunst und Technik 12 : 2 (1917) 225–252 +
295–320 (= M. Murko: Essais de la phiolologie slave. Praha 1937). – Л.
Милетичъ: Македонскит± Българи и Сърбит±. МП 5 (1929) 71–167. – J.
Dietze: Das Bild Leskiens in den Briefe A. Schleichers. In: Beiträge zur
Geschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 353–385. – G. Schlimpert: A.
Leskien und die Gründung des Lehrstuhls für slawische Sprachen an der Univ.
Leipzig. In: Beiträge zur Geschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 226–237. –
A. Richter: Zur Förderung der Sorabistik... Letopis (Budyšin) A: 16 (1969) 9–
112. – H. Pohrt: Neues über den Leipziger Slawisten A. Leskiens. Letopis
(Budyšin) A : 22 : 2 (1975) 239–247. – W. Zeil, H. Pohrt: Zur Entwicklung der
Slawistik in Deutschland... ZS 22 (1977) 170–193. – W. Zeil: Die Pflege der
Sorabistik... Letopis (Budyšin) A : 24 : 2 (1977) 202–207. – H. Ševc: Materiale
wopomerje nemskeho slawista Α. Leskiena. k Serbam. Letopis (Budyšin) A : 28
: 1–2 (1981) 66–78. – E. Eichler: A. Leskiens Wirken für die Slawistik. ZS 26
(1981) 168–191. – ZS 26 (1981) и 27 (1982) посвећени А. Лескину. – И.
Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ
379 (1996) 1–83.
ЛЕШЈАНИН МИЛОЈЕ
(Лешје (окр. Ћупријски) 16. XI 1830 – Београд, 13. IV 1867) политичар и
правни писац; секретар у Министарству спољних послова, начелник
одељења кнежеве канцеларије.
СУД: прави члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован 29.
VII 1864.
Бгр, ббл: Поменик 298–299 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и
последници Ρ 425/5 (В. Алексијевић).
Нек: Гл. СУД 21 (1867) 362–368 (M. Ђ. Милићевић). – СН 34: 52 (1867) 3.
Лит. M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. –
Записи J. Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић: Друга влада
Милоша и Михаила. Бгд 1923. Стр. 112–116 итд. – Ловчевић II – Д.
Страњаковић: Михаило и Јулија. Бгд 1940. – Г. Јакшић, В. Вучковић :
Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Љ.
Алексић-Пејковић: Мисија M. Лешјанина у Паризу, Лондону и Торину у
лето 1862. ИЧ 21 (1974) 125–164. – Р. Љушић: Лицеј. – Љ. Трговчевић:
Први студенти из обновљене Србије на Универзитету у Берлину :
(1842–1853). У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–
1854. Стр. 570–579. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд, 1992. Стр. 107–108.
169
ЛЕШЈАНИН Рајко
(Лешје код Параћина, 18. I 1825 – Беч, 19. Χ 1872) правник и политичар;
професор Лицеја (Београд), први секретар Совјета и министар правде.
29. VII 1872.
Бгр: НЕ 2 (J. Продановић). – Ловчевић I, 290. – Савременици и последници Ρ 425/5 (В. Алексијевић).
Бгр, ббл: Поменик 299–300 (M. Ђ. Милићевић).
Лит: Записи Jеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић:
Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – Ловчевић I и II. – Г.
Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила.
Бгд 1963. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба
1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – В. Грујић:
Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј.
– М. Д. Симић: Филозофско правна мисао проф. Лицеја Р. Лешјанина. У:
Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994.
Стр. 74–81. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. У: Пола века
науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – Љ.
Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд
1997. – Ж. Бујуклић: Доктринарно реципирање римског права у Србији.
ЗМС/КС 3 (2001) 73–86.
Архив: АСАНУ 7380/22 : [Аутобгр.].
ЛОЗАНИЋ Сима
(Београд, 24. II / 8. III 1847 – Београд, 7. VII 1935) хемичар, политичар;
професор и ректор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд),
министар народне привреде и иностраних дела.
30. I 1873. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.
Секретар Одбора СУД 1886–1889.
(Академије природних наука) од 6. I 1890. Секретар Академије природних наука СКА од 22. II 1896. до 22. II 1898; од 22. II 1914. до 7. III 1923.
Председник СКА од 1. IX 1899. до 2 (13) III 1900.; од 1. II 1903. до 1. II
1906.
Приступна беседа: О ароматичним дитијокарбаматима. Шт.: СКА
Глас 27 (1890) 1–27. Проглашен 4. XI 1890. (СКА Год. 4 (1890) 54–55).
Аутобиогр: Доживљаји и радови проф. др С. М. Лозанића. Споменица
његове осамдесетогодишњице. Бгд. 1927 [ббл: стр. 13–20].
Бгр, ббл: СКА Год. 8 (1895) 134–144 и 13 (1900) 254–267 и 18 (1905)
352–353. – Споменица o отварању Универзитета. Бгд. 1906. Стр. 90–95.
Бгр: НЕ 2 (В. Његован). – Београдске општинске новине 54: 3–4 (мартаприл 1936) 293–294 (Б. Гавриловић). – Ректори Лицеја, Велике школе и
Универзитета у Београду. Бгд 1988.
Ббл: Споменица педесетогодишњице професорског рада С. М. Лозанића. Бгд., 1922. Стр. 9–17. – Хемија у Србији у 19. веку. Бгд 1989. Стр.
80–107 (С. Лазаревић-Бојовић).
170
Нек: Друштво св. Саве 11 (1935) 33–34 (Аноним). – СКА Год. 44 (1936)
146–154 (Б. Гавриловић). – ГЈПД 16 (1936) 197–198 (M. Стојиљковић).
Нек, ббл: ГХД 6 (1935) 73–109 (В. М. Мићовић).
Лит: Б. Гавриловић, Ј. M. Жујовић: Прослава педесетогодишњице
научног и професорског рада С. М. Лозанића. ПГ 39 (1922) 643–649. – M.
3. Јовичић: Научник без савести. Бгд 1926. – ПИ 116 (A. Белић). – J. Z.
Raušar: S. M. Lozanić. Praha 1939. – Стогодишњица од рођења С. М.
Лозанића. ГХД 12 (1947) 180–187 (A. Станојевић, С. Дреновац). – В.
Кунц: С. M. Лозанић. НТ 3 (1947) 195–198. – П. Стевановић: Из преписке
J. Панчића ca ученицима и сарадницима који су ce геологијом бавили.
Гласник Природњачког музеја y Београду. Серија A 32 (1977) 163–182. –
В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – М.
Војводић: Србија у међународним односима крајем 19. и почетком 20.
века. САНУ 1988 (ПИ 584). – С. Бојовић: С. Лозанић. У: 100
најзнаменитијих Срба, 310–315. – С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у
Србији у 19 в. Бгд 1989. – С. Бојовић: С. Лозанић у српској науци и
култури. САНУ 1993. (Галерија 72). – S. Bojović: Rad S. Lozanića na
unapređenju privrede Srbije. Ekonomika 31 (1995) 12–15. – С. Бојовић: С.
Лозанић. Бгд 1996. – Живот и дело српских научника 1. САНУ 1996.
Стр. 199–262 (С. Бојовић).
Споменица: Споменица педесетогодишњице професорског рада Симе
М. Лозанића. Бгд 1922.
ЉУБИЋ Шиме
(Стариград на Хвару, 24. V 1822 – Стариград на Хвару, 19. X 1896)
теолог, археолог, историчар и политичар; професор гимназије, управник
Народног музеја (Загреб) и кустос Археолошког музеја (Сплит).
Бгр: Дод. Поменику, 83 (М. Ђ. Милићевић). – Нумизматичар 2 (мај 1935)
37–40 (Φ. Политео).
Бгр, лит: НЕ 2 (В. Новак). – BLGS 3 (1979) 39–41 (М. Stoy).
Ббл: Lj. JAZU 2 (1887) 96–97 (Anonim). – BLZ 10, 193.
Бгр, ббл, лит: EJ 5 (К. Vinski Gasparini). – ELU 3 (F. Buntak). – ÖBL 23
(1971) 255 (Šeper). – LPJ 3 (V. Živančević). – ЕСИ 472 (A. Веселиновић).
Нек. бел.: БК 2 (1896) 1344 (Аноним). – Дело 12 (1896) 643 (Аноним).
Лит: V. Jagić: Ogledalo knjievne poviesti jugoslavjanske. Književnik 2 (1865)
566–572. – T. Smičiklas: ivot i djela Š. Ljubića. Lj. JAZU 12 (1898) 150–243.
– История Славянской Филологiи, 617–618 (В. Ягичъ). – ПИ 116, 53–54
(A. Белић). – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку.
СКА 1937. – I. Brlić: Deset pisama akad. Š. Ljubića A. Torkvatu-Brliću. Starine
45 (1955) 311–330. – B. Jurić: Nekoliko napomena uz ostavštinu Š. Ljubića u
Zadarskom arhivu. Mogućnosti 3 (1956) 889–892. – N. Čolak: Inventar
rukopisne ostavštine Š. Ljubića. Arhivski vjesnik 4–5 (1961–1962) 225–262. –
I. Pederin: ivot i ideološki sadraj u djelu Šime Ljubića. Croatica Christiana
Periodica 16 : 29 (1992) 85–125.
171
МАГАЗИНОВИЋ Константин
(Рума, IV 1819 – Београд, 16. XI 1891) правник; секретар у Попечитељству
иностраних дела и краљевско-српски агент у Букурешту.
науке државне и историјске) од 30. I 1872.
Нек: БВ 7 (1892) 46. – Браник 7 : 153 (1891).
Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.
Миљковић: ДСС. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд
1925. Стр. 55, 56, 175. – Ловчевић I. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Љ. Дурковић-Јакшић:
Сарадња Југословена и Пољака 1848–1849. године. ИЧ 19 (1972) 185–261.
– В. Павловић: Српски студенти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987) 187–
202. – Ж. Спасић: Почеци тополивнице у Крагујевцу. У: Пола века науке и
технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 486–502. – Р. Љушић: Прво
намесништво (1839–1840) Бгд 1995.
Архив: АСАНУ 9288: Мемоари Константина Косте Магазиновића.
МАЈАР Матија Зиљски
(Виденче, 7. II 1809 – Праг, 31. VII 1892) теолог и писац; свештеник у
Корушкој.
Бгр, лит: НЕ 2 (И. Графенауер).
Бгр, ббл, лит: SBL 5 (1933) 15–19 (Anonim = Mr). – LPJ 4 (S. Janež, F.
Dobrovoljc).
Лит: D. Trstenjak: Spomenik slovanske vzajemnosti. Ljubljana 1893. – У.
Џонић: Матија Мајар, словеначки илирац и панслависта. ГНЧ 46 (1937)
44–74. – J. Vošnjak: Spomini. Ljubljana 1982. – A. Moritsch : Matija Majar
Ziljski : Slovenec in Slovan. Zbornik predavanj / XXVIII seminar slovenskega
jezika, literature in kulture, 29. 6–18. 7. 1992. Ljubljana 1992. Str. 97–98. –
Водич кроз архив ДСС. – A. Moritsch: Matija Majar Ziljski. Ljubljana 1995.
МАЈКОВ Аполон Александрович
Аполон Александрович Майков
(Москва, 28. VII / 9. VIII 1826 – Москва, 17/30. X 1902) филолог, слависта,
историчар и публициста; управник Императорских московских позоришта, оснивач Друштва драмских писаца и оперских композитора.
Бгр. ббл. лит: СДР, 229 (В. П. Гудков). – ЕСИ 475 (Ђ. Бубало).
Нек: СКА Год. 16 (1902) 235–240 (Љ. Стојановић). – Коло 4 (1902) 564
(Аноним). – Учитељ 22 (1902) 224–227 (Аноним = А). – Дело 25 (1902)
319–324 (М. Вукићевић). – БК 8 (1902) 1375–1376 (Аноним).
172
Нек. ббл: Изв±стiя С. – Петерсбургскаго славянскаго благотворительнаго
общества 3 (1902) 23–32 (М. Полiевктовъ).
Лит: С. Бошковић: За просвету и слободу. Бгд 1882. – Ситнији списи Ђ.
Даничића 1. СКА 1925. Стр. 214–216. – Н. Радојчић: Век и по проучавања
Душанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – Ј. Šidak: Prilozi povijesti
ranog pravaštva. HZ 25–26 (1972–1973) 281–303. – Перуничић, 534, 538–
541. – V. Milinčević: Pokušaj M. Bana i D. J. Ilića da usvoje ruske scene. Teatron 12 (1978) 50–53. – А. Младеновић: Из историје проучавања српскохрватског језика (заборављена „Историја српског језика“ А. А. Мајкова,
штампана у Москви 1857. Научни састанак слависта у Вукове дане 9
(1980) 51–64. – Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ. Рајевског. Τ. 2, књ.1. Бгд 1989. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. –
Водич кроз архив ДСС. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889.
Бгд 2003.
Фотогрфија: САНУ–Ф128
МАЈКСНЕР Фрањо
(Осијек, 4. VIII 1841 – Загреб, 2. III 1903) класични филолог; професор
Бгр: OSN 16 (1900) 643 (Anonim).
Бгр, ббл. лит: ÖBL 26 (1973) 23–24 (М. Saper). – LPJ 4 (Z. Stojanović).
Нек: Lj. JAZU 19 (1905) 78–84 (Đ. Körbler).
Нек, ббл: Nastavni vjesnik 1 (1903) 541–548 ((Đ. Körbler)
Лит: Историја Карловачке гимназије, 238. – N. Majnarić: Klassische
Philologie in Kroaten seit dem Jahre 1853 bis heute. ЖА 16 (1966) 21–42.
– M. Б. Павловић и Д. A. Јањић: Француска библиографија о српској и
хрватској народној поезији. САНУ 1995 (Библиографије 3).
МАКСИМОВИЋ Никифор
(Јежевица, 12. I 1788 – Чачак, 28. II 1853) епископ; епископ ужички.
209–210: Никифор. – Поменик 317–319 (М.Ђ. Милићевић). – Гл. СПЦ
(1905) 720 (П. Швабић). – Српски јерарси, 361–362 (С. Вуковић).
Нек: Гл. ДСС 5 (1853) 293 (Аноним).
Бгр. бел.: Епископ Николај: Сабрана дела, 10. Химелстир 1983. Стр. 426
(= Е. H.: Знаменити људи Првог и Другог устанка из Жичке епархије. Св.
Лазар : календар за 1940. Стр. 65–76).
Лит: М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ.
1 и 3. Бгд, 1898 и 1901. – А. Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911. – М. Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд, 1912. – J.
Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Ђ. Слијепчевић:
Историја Српске православне цркве. Књ. 2. Минхен 1966. – Љ. ДурковићЈакшић: Епископ ужички Никифор и млади Његош. Краљево 1980.
173
МАКУШЕВ Викентиј Васиљевич
Викентий Васильевич Макушев
(Брест-Литовск, 10/22. X 1837 – Варшава, 2/14. III 1883) историчар и
филолог, слависта; др филологије, професор универзитета (Варшава) и
секретар руског конзулата у Дубровнику.
Бгр: НЕ 2 (A. Белић). – EJ 6 (S. Ćirković)
Бгр, ббл, лит: СДР, 231–232 (Л. Г. Куза). – ЕСИ 477 (С. Ћирковић).
Лит: С. Новаковић: Италијански архиви и наша историја. Гл. СУД 28
(1870) 429–448. – Аноним: Поминки по проф. В. В. Макушеве. Варшава
1883. – Т. Флоринский: В. В. Макушевъ. СЭ 6 (1884) 294–304. – С.
Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – С.
И. Данченко: Руски научници у Србији 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981)
105–128. – Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског. Т.
2, књ.1. Бгд 1989. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ
1994 (ПИ 625).
МАЛЕТИЋ Ђорђе
(Јасеново, 1/13. III 1816 – Београд, 1/13. I 1888.) књижевник, естетичар,
песник; професор Лицеја (Београд), управник београдске гимназије,
секретар српске агенције у Букурешту.
ДСС: кореспондентни члан од 28. XII 1847. Секретар ДСС 1856.
литерарне) од 29. VI 1864. и Одбора за ширење наука и књижевности у
народ од 1883. Секретар Одбора за науке филозофске и филолошке
1887.
Бгр, лит: Поменик, 319–321 (М.Ђ. Милићевић). – НЕ 2 (В. Петровић).
– Савременици и последници Ρ 425/6 (В. Алексијевић). – JKL 456 (Ž.
Boškov).
Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 70–71 (Р. Adamović)
Нек: ЛМС 154 (1888) 142–147 (A. Хаџић). – Стражилово 4 (1888) 32 (Аноним).
Лит: Гл. СУД 65 (1886) 1–127 (Додатак). – ПИ 116 (A. Белић). – M. Војновић: Ђ. Малетић у СУД. ПКЈИФ 18 (1938) 154–160. – Ж. Милићевић: Малетић и Стерија. ПКЈИФ 22 (1956) 33–53. – Г. Ковијанић: Грађа Архива
Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. – С. Кићовић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. – Д. Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – В. Грујић: Гимназијско
образовање. – 125 година Народног позоришта у Београду. САНУ 1994.
(Галерија 77). – Ж. Иштванић: Георгије-Ђорђе Малетић (1816–1888). Бела
Црква 1996. – Водич кроз архив ДСС. – П. Милосављевић: Књижевноисторијска мисао Ђорђа Малетића. У: Зборник радова у част
академика Славка Леовца. Бања Лука 1999. Стр. 183–197. – В. Јелић: Однос прозе и поезије код Стерије и Малетића. У: Развој прозних врста у
српској књижевности. Бгд 2000. Стр. 165–168. – И. Марић: Философија на
Великој школи. Бгд 2003. – В. Јелић: Елементи античке реторике код
Мразовића, Стерије и Малетића. У: Стерија феномен времена, књ.1.
Нови Сад 2006. Стр. 221–230.
Архив: АСАНУ 7380/23 [Бгр, ббл.]
174
МАЛЕЦКИ Антони
Antoni Małecki
(Објезеже код Познања, 16. VII 1821 – Лавов, 7. Χ 1913) класични филолог и историчар књижевности; др филозофије, професор универзитета
(Инсбрук и Лавов).
Бгр: OSN 16 (1900) 699 (Anonim = dlc)
Бгр, ббл, лит: WEP 6 (1965) 831. – Bibliografia literatury polskiej. Nowy
Korbut. T. 8. PAN, 1969. Str. 347–354. – ÖBL 26 (1973) 33–34 (A.
Strzelecka). – PSB 19:3 (1974) 431–435 (R. Skręt).
Нек: ASPh 35 (1914) 625–631 (W. Bruchnalski).
Лит: W. Nehring: Gramatyka historyczno-porównawcza jeżyka polskiego
przez... ASPh 5 (1881) 123–148. – B. Gubrynowicz: A. Malecki (1821–
1913). Lwow 1920. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности
Архив: АСАНУ 7380/27 [Бгр, ббл.]
МАНАКИС Анастас
Μανάκης, Αναστάσιος
(Мецово, Епир, ? – 1864) генерални конзул Грчке у Србији
Лит: [М. Обреновић: Писмо A. Манакију]. Видовдан 87 (24. окт) 1861. – Г.
Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила.
Бгд 1963. – Κ. Λαζαρίδης: Ό έθωικός άγωνιστής καί φιλογενέστατος
Άωαστάσιος Μανάκης. Γιάννινα 1971. – Ε. Πρωτοψάλτης: Ἡ προσέγγισις
Έλλάδος – Μαυροβουνίου – Σερβίας καί ὁ Άναστάσιος Μανάκης έκ
Μετσόβου. Ίωάννινα : [χ.ἐ.] 1982. – Б. Перуничић, 655 [предлог за избор у
ДСС]. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 109–110.
МАНОЈЛОВИЋ Гавро
(Задар, 15/27. X 1856 – Загреб, 1. XI 1939) историчар, политичар; др
историје, професор универзитета (Загреб), тајник и председник ЈАЗУ.
Бгр: СКА Год. 23 (1910) 460–463. – НЕ 2 (Н. Радојчић).
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 480 (Љ. Максимовић). – LPJ 4, 91–92 (Ζ. Stojanović).
Нек: Byz.14 (1939) 699–702 (G. da Costa-Louillet). – СКА Год. 49 (1940)
173–174 (J. Радонић).
Лит: Ј. Радонић: Др Г. Манојловић, Студије о спису De administrando
imperio. ЛMC 280 (1911) 66–71. – Anonim = Severus: G. Manojlović, Povijest
staroga Orijenta. J. Nj. 7 : 2 (1923) 393–394. – B. Поповић: Г. Манојловић,
Силе покретнице и правилности у универзалној хисторији... СКГ н. с. 22
(1927) 53–56. – Д. Глумац: Др Г. Манојловић, Повијест Старога
Оријента. Богословље 3 (1929) 247–252. – Α. Гавела: Γ. Манојловић, Силе
покретнице и правилности у универзалној хисторији.. ЛMC 325 (1930)
285–288. – Η. Grégoire: Le peuple de Constantinople. Bulletins de l’Académie
175
royale de Belgique, Classe des Lettres etc. 6 (7. juin 1937) 247–250. – J. Šidak:
G. Manojlović. HZ 9 (1956) 253–255. – B. Janjatović: Shvaćanje povijesti u G.
Manojlovića. JIČ 1–2 (1971) 178–188.
Форографија: САНУ–Ф 357, 357/1
МАРЕТИЋ Томислав
(Вировитица, 1/13. XII 1854 – Загреб, 15. I 1938) класични филолог и
слависта; др филологије, професор универзитета (Загреб) и председник
ЈАЗУ.
Приступна беседа: Грађа Качићева десетерца. Шт.: СКА Глас 144
(1931) 5-З8. Проглашен 7. III 1931 (СКА Год. 39 (1930) 106, 147–148).
Бгр: НЕ 2 (A. Белић). – J. Nj. 7 : 1 (1923) 183–184 [Аутобгр. бел.]. –
ЛБАН 9 (1927) 42–44 (Б. Цоневъ).
Бгр, ббл: СКА Год. 11 (1897) 158–159.
Бгр, ббл, лит: Записки об ученых трудах членов-корреспондентов АН
СССР по отделению гуманитарных наук избранных 31 ян. 1929. АН
СССР, 1930. Стр. 38–43 (П. А. Лавров и др.). – JKL 459 (М. Živančević). –
LPJ 4, 100–101 (Z. Stojanović).
Нек, ббл: Lj. JAZU 54 (1949) 310–335 и 56 (1952) 319–326 (Р. Skok).
Нек: СКА Год. 47 (1938) 156–157 (А. Белић). – ГЈПД 18 (1938) 480–482
(Ν. Majnarić). – Savremenik 27 (1938) 272–274 (S. Ivšić). – ЛМС 349
(1938) 51–53 (Ж. Калинић). – Sl. R 10 (1938) 150 (Anonim). – ČJR 8
(1938) 46–47 (J. Heidenreich). – ЈФ 17 (1938–1939) 218–221 (A. Белић). –
RSU 11 (1939) 88–90 (M. Weingart). – HJ 6 (1939) 65–69 (Α. Белић).
Лит: V. Jagić: Istorija hrvatskoga pravopisa latinskim slovima. ASPh 12 (1890)
602–609. – V. Jagić: Kosovski junaci i događaji u narodnoj epici... ASPh 12
(1890) 609–615. – V. Jagić: Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga
knjievnog jezika. ASPh 22 (1900) 263–278. – S. Ivšić: Naša narodna epika.
Savremenik 5 (1910) 602–603. – T. Maretić: Misli o naučnom radu. Savremenik 12 (1917) 229–232 + 276. – T. Maretić: Hrvatski ili srpski „Jezični savjetnik“. J. Nj. 7 :1 (1923) 509–514. – A. Barac: „Jezični savjetnik“ d-ra T. Maretića. J. Nj. 8 : 1 (1924) 282–283. – B. Vrsalović: Prilikom Maretićeva „Savjetnika“. J. Nj. 8 : 2 (1924) 220–228. – K. Георгијевић: Решетарова оцена Маретићеве граматике. ГЈПД 14 (1934) 858–859. – A. Белић: Филологија и
лингвистика. СКГ н. с 44 (1935) 29–33. – Ј. Heidenreich: Prof. Maretić o akademickém Slovníku. ČJR 5 (1935) 79–80. – С Јелача: Јубилеј д-ра Томе Маретића. ГЈПД 15 (1935) 499–502. – V. Dukat: Grčki i rimski klasici u izdanjima
Matice hrvatske. HK 23 (1942) 136–151. – S. Ježić: Akademijin Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. HK 5 (1952) 374–378. – B. Jurišić: Maretićeve
marginalije u Leskienovoj Gramatici. Filologija 6 (1970) 83–91. – M. Kravar:
O heksametru srpskoga „Homera“. ŽA 20 (1970) 55–72. – Š. Šonje: Neka osobita mjesta Homerove Odiseje u prijevodima Maretić-lvšića i M. N. Đurića. ŽA
23 (1973)71–86. – P. Стојанов: Непознато писмо Лазе Костића Т. Маретићу. ЗМС/КЈ 32 (1984) 371–378. – Љ. Пешикан-Љуштановић: Рад Т. Маретића на изучавању усмене књижевности. ЗМС/КЈ 42 (1994) 405–413. –
И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас
САНУ 379 (1996) 1–83.
176
МАРИНКОВИЋ Вук
(Нови Сад, 24. XII 1807 – Београд, 7. VIII 1859) лекар, педагог и лингвиста аматер; др медицине, лекар у Новом Саду, професор и ректор Лицеја
(Београд).
Бгр: НЕ 2 (Д. Поповић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В.
Алексијевић). – A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века. Бгд 1997. –
Бгр, ббл: Поменик, 322–323 (M. Ђ. Милићевић). – Јеремић, 81–82.
Бгр,ббл, лит: LPJ 4, 121–122 (Đ. Perić).
Нек: ЛМС 100 (1859) 171–172. – Гл. СУД 12 (1860) 687–690 [Ђ.
Даничић].
Лит: Ситнији списи Ђ. Даничића, 1. СКА 1925. Стр. 151–153. – О.
Ђуричковић: В. Маринковић, професор физике на Лицеју (1849–1859).
Хемијски преглед 6 (1956) 119–124. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.
САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – С. ЛазаревићБојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – Н. Грујић: Први резултати
механике у обновљеној Србији. У: Пола века науке и технике у
обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 94–111. – Б. Јордановић: Ректори
Лицеја : 1839–1854. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији
1804–1854. Стр. 192–201. – Водич кроз архив ДСС. – В. Јовић: Из
историје геологије у Србији. Бгд 2002. – Ђ. Ђурић: „Пречани“
Атанасије Николић и Вук Маринковић – утемељивачи модерне науке у
Србији. У: Зборник радова : Међународни научни скуп Балкан и
Панонија кроз историју. Нови Сад 2006. Стр. 261–272. – Ђ. Ђурић: Вук
Маринковић (1808–1859), утемељивач наставе физике у Србији –
живот и рад на Лицеју. У: Природне и математичке науке у Срба до
1918. Нови Сад 2007. Стр. 91–100.
Архив: АСАНУ 7380/24 [Бгр, ббл.].
Фотографија: ФД–309 (A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века. Бгд 1997)
МАРИНКОВИЋ Дамјан
(Земун, VIII 1816 – Београд, 1. VII 1860) песник и педагог; професор
полугимназије (Шабац, Крагујевац) и гимназије (Београд), сарадник
„Подунавке“.
Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 113 (М.М. Nikolić). – Савременици и последници
Ρ 425/6 (В. Алексијевић).
Нек: Гл. СУД 12 (1860) 699 (Аноним). – Даница 1: 16 (1860) 344. –
ЛМС 107 (1863) 161.
Лит: Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД
24 (1868) 136–165. – Извештај о Гимназији кр. Александра I за
1899/1900. Бгд 1900. – В. Грујић: Гимназијско образовање у Србији.
(Споменик 135). – Водич кроз архив ДСС.
177
МАРИНКОВИЋ Јосиф
(Врањево, 11. Χ 1851 – Београд, 13. V 1931) композитор, хоровођа; диригент Београдског певачког друштва, Академског друштва „Обилић“ и наставник певања у II београдској гимназији.
СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије уметности) од
5. II 1907.
Бгр: ГГБ 1 (1954) 255–278 (П. Бингулац). – ГГБ 2 (1955) 431–442 (И.
Маринковић).
Бгр, ббл: СКА Год. 20 (1907) 325–369 и 35 (1927) 268–269. – ГГБ 1
(1954) 279–283 (Л. Маринковић).
Ббл: СКГ н. с. 33 (1931) 238–240 (В. Р. Ђорђевић). – ГГБ 1 (1954) 284–
287 (И. и В. Маринковић). – Оглед српске музичке ббл, 208–212 + 345–
358 (В. Р. Ђорђевић).
Бгр, ббл, лит: Muz. E 2 (1974) 531–532 (S. Đurić Klajn). – LPJ 4, 113 (P.
Adamović).
Лит/ббл: Културни живот 3 (1951) 325 (С. Ђ. Клајн).
Нек: ЛМС 328 (1931) 285–286 (Аноним). – МГ 4 (1931) 144–147 (П.
Крстић). – ЖР 7 (1931) 554–555 (Аноним). – СКА Год. 40 (1932) 113–114
(Б. Гавриловић).
Лит: Д. Котур: Ј. Маринковић. БК 4 (1898) 143–144. – М. Милојевић: Ј.
Маринковић. СКГ н. с. 33 (1931) 206–211. – П. Ј. Крстић: Ј. Маринковић
као уметнички неимар Београда. Београдске општинске новине 49 (1931)
1423–1428. – З. Р. Поповић: Велики национални композитор. Браство 26
(1932) 207–216. – К. Manojlović: J. Marinković. Zvuk 3 (1935) 245–254. – Б.
Драгутиновић: J. Маринковић. Мисао 23 (1927) 113–117. – M. Милојевић:
J. Маринковић као композитор соло песме. СКГ н. с. 48 (1936) 630–634. –
М. Милојевић: J. Маринковић и његово тумачење песме Грчића-Миленка
„Задовољна река“. ПКЈИФ 18 (1938) 638–653. – Б. Драгутиновић:
Личност и музичко дело J. Маринковића. XX век 1 (1938) 56–64. – E.
Samlaić: J. Marinković u Pragu. МГ 8 (1938) 195–197. – V. Vedral: J.
Marinković u Pragu. МГ 9 (1939) 8–10. – E. Samlaić: Da li je J. Marinković
završio orguljašku školu u Pragu. МГ 9 (1939) 92–94. – J. J. Marinković:
Odgovor na članke g. E. Samlaića... МГ 9 (1939) 135–136. – M. Милојевић:
Интимни уметнички лик J. Маринковића СКГ н. с. 58 (1939) 158–165. – В.
Перичић: Ј. Маринковић, живот и дело. САНУ, 1967 (ПИ 414). – V. Peričić i
dr.: Muzički stvaraoci u Srbiji. Bgd [1969] Str. 267–278: Marinković J. – A.
Влашкалин: Др J. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – Р. Пејовић:
Јосиф Маринковић (1851–1931): критичарски и музиколошки погледи.
Нови звук 18 (2001) 29–36. – Научни скуп „Јосиф Маринковић (1851–
1931) – музика на раскршћу два века : зборник радова. Нови Бечеј 2002. –
Р. Пејовић: Јосиф Маринковић. Нови Бечеј 2002.
МАРИНОВИЋ Јован
(Сарајево, 1821 – Вије сир Мер, 30. VII 1893) државник; председник Државног савета, посланик у Паризу.
ДСС: редовни члан од 26. VIII.1845. Казначеј ДСС 1842, 1846/7.
СУД: редовни члан (Одсека за науке државне и историјске) наименован
29. VII 1864.
178
Бгр: Дод. Поменику, 84–85 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 2 (С. Јовановић). –
Савременици и последници Ρ 425/6 (В. Алексијевић).
Нек: СКА Год. 7 (1894) 190–198 (M. Ђ. Милићевић).
Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – С.
Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – С.
Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – Мемоари Стефана Стевче Михајловића. СКА 1928. – Ловчевић I и II. – Писма Јована
Ристића Филипу Христићу. СКА 1931. – Д. Страњаковић: Влада
уставобранитеља. Бгд 1932. – V. Vučković: Misija J. Marinovića u Petrogradu 1876. Jugoslovenska revija za međunarodno pravo 3 (1957) 352–372. –
Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено
доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – В. Павловић: Српски студенти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987) 187–202. – Д.
Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). – Водич
кроз архив ДСС. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889.
Бгд 2000. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Д.
Мекензи: Јован Мариновић европски господин и српски дипломата
(1821–1893). Бгд 2006.
Архив: АСАНУ писма (ПИ 116, 215)
МАРКОВИЋ Мелетије
(Вранеши, око 1806 – 26. X 1848) епископ; игуман манастира
Љубостиње и епископ шабачки.
ДСС: почасни члан од 1. VIII 1848.
Бгр: Православна Српска црква у кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 221–222:
Мелетије. – Српски јерарси, 315 (С. Вуковић).
МАРКОВИЋ Никола
(Пожаревац, 1845 – Београд, 1889) сликар, живописац.
СУД : редовни члан (Одбора уметничког) од 25. I 1870.
Бгр, ббл: ELU 3 (M. Kolarić). – LEJ 2 (M. Kolarić).
Бгр: Зборник радова Народног музеја у Чачку 7 (1976) 34–35: Писмо
Милице Тодоровић рођ. Марковић неименованом лицу [Милану Кашанину ?].
Лит: М. Косовац: Српска православна митрополија Карловачка. Ср.
Карловци 1910. – Ст. Тодоровић: Аутобиографија. Нови Сад 1951. – М.
Јовановић: Сликари Топчидерске и Вознесенске цркве у Београду. У:
Ослобођење градова у Србији од Турака. САНУ 1970. Стр. 677–685. – Б.
Вујовић: Црквени споменици на подручју града Београда, 2. Бгд 1973. – П.
Васић: Сликарска породица Марковић. Зборник радова Народног музеја у
Чачку 7 (1976) 5–52, 16 стр. с таблама. – M. Јовановић: Српско сликарство
у доба романтизма 1848–1878. МС, 1976. – П. Васић: Н. Марковић. У:
Уметници чланови САНУ. Сану 1980. Стр. 214–219 (Галерија 37). – У.
Рајчевић: Три мало позната уметничка посла сликара H. Марковића.
ЗНМ/Б 15 : 2 (1994) 149–156.
179
МАРКОВИЋ Стефан
(Земун, 26. XII 1804 – Беч, 29. XI / 10. XII 1864) политичар; председник
владе, министар правосуђа и просвете и члан Државног савета.
ДСС: редовни члан наименован 27. V 1842. Председник ДСС од 21. XII
1854 до 19. VI 1857.
Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 48–49. –
Савременици и последници Р 425/6 (В. Алексијевић).
Нек: СН 31 : 145 (1864) 4.
Ловчевић I. – Б. Ковачевић: Стефан Марковић. ЗМС/КЈ 22 (1974) 510–
511. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). –
Б. Љ. Поповић: Стефан Марковић (1804–1864). ПКЈИФ 45 (1979) 94–
101. – Р. Љушић: Лицеј. – Водич кроз архив ДСС.
МАТАВУЉ Симо
(Шибеник, 31. VIII / 12. IX 1852 – Београд, 20. II 1908) књижевник;
професор гимназије (Београд) и чиновник пресбироа.
СКА: прави члан (Академије уметности) од 30. I 1904.
Приступна беседа: (1) О сувременој приповеци. [расправа]. (2) Цар
Дуклијан [приповетка]. Шт.: (1) Књижевност 32 (1961) 269–273: О
уметној приповеци. (2) ЛМС 234 (1905) 19–40. Проглашен 30. X 1905
(СКА Год. 19 (1905) 111–113).
Аутобгр: ЛМС 257 (1909) 67–69. – Тестамент: БК 14 (1908) 221–222. – С.
Матавуљ: Биљешке једног писца. СКЗ 1939.
Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – Ј. Скерлић: Историја нове српске
књижевности, Бгд 1953. Стр. 373–377 + 482 + 504–505 (Ж. П.
Јовановић). – V. Gligorić: Antologija srpske proze. Bgd 1955. Str. 321–323
(Ž. P. Jovanović). – С. Матавуљ: Приповетке. О књижевности. Нови Сад,
Бгд 1969. Стр. 482–487. – LPJ 4, 215–222 (D. Vlatković).
Ббл/лит: СКГ 21 (1908) 851–859 + 929–933 и 23 (1909) 309–310 (У.
Џонић). – Књижевност 15 (1952) 342–356 (Ж. П. Јовановић).
Нек: СКА Год. 21 (1908) 202 (Ст. Новаковић). – БК 14 (1908) 193–194. –
СКГ 20 (1908) 395–400 (Ј. Скерлић). – Дело 6 (1908) 257–258. – ЛМС
249 (1908) 111–113 (М. Савић). – СИ 1–3 (1908) 84–85 (В. Комаровъ).
Лит: Ј. Грчић: С. Матавуљ. Стражилово 5 (1892) 10–11. – Љ. Јовановић (=
Сарадник): С. Матавуљ... Дело 19 (1898) 310–316 + 478–490. – Ј. Грчић:
Најновији академичар С. Матавуљ. БК 11 (1905) 1397–1398. – Б. Десница:
Матавуљеви први књижевни покушаји. СКГ 22 (1909) 210–213. – M.
Савић: О књижевном раду С. Матавуља. Браство 19 (1925) 272–293. – M.
Грол: Доживљаји једног писца. СКГ н. с. 28 (1939) 434–437. – В. Латковић:
С. Матавуљ у Црној Гори. Скопље 1940. – D. Berić: Kada je rođen S.
Matavulj. Književni Jadran 1 : 9 (1952) 3. – Β. Μ. Јовановић: Анонимна
проза С. Матавуља. ЛМС 374 (1954) 203–207. – Г. Добрашиновић: С.
Матавуљ као академик. Књижевност 32 (1961) 264–268. – Д. Живковић:
Матавуљево школовање. ЗМС/КЈ 17 (1969) 41–47. – Г. Ерор: Матавуљ и
француска књижевност. ЗИК 8 (1974) 1–75. – Е. Кош: Приповетке и
приповедачи. Нови Сад 1980. – С. Кораћ: Књижевно дјело С Матавуља.
180
СКЗ 1982. – Г. Добрашиновић: С Матавуљ (1852–1908). У: 100
најзнаменитијих Срба, 332–337. – Д. Иванић: Облик и вријеме. Бгд 1995.
Стр. 61–80 и 281–307. – С. Милинковић: Јован Скерлић о Матавуљевим
„Београдским причама” : судбина једног веристе у српском реализму. КИ
35 : 120/121 (2003) 469–479. – Г. Добрашиновић: Симо Матавуљ (1852–
1908). Бгд 2003.
Сабрана дела: Целокупна дела С. Матавуља. Књ. 1. Бгд 1927. – Сабрана
дела С. Матавуља. Књ. 1–8. Бгд 1953–1956. – С. Матавуљ: Дела. Књ. 1–2.
Бгд, Нови Сад 1962. – Sabrana djela S. Matavulja. Knj. 1. Zgb 1991.
Преписка: Нови живот 27 (1926) 104–110 + 129–130. – Писма Л. Костића
С. Матавуљу. ЛМС 386 (1960) 464–502.
MATEJKO Јан
Jan (Alojzy) Matejko
(Краков, 24. VI 1838 – Краков, 1. XI 1893) сликар.
Бгр, ббл: OSN 16 (1900) 970–971 (Anonim = Tá)
Бгр, ббл, лит: WEP 7 (1966) 110–111 (Anonim). – ELU 3 (S. Bić.). – ÖBL
27 (1974) 138 (J. Skowronska).
Нек: Prosvjeta (Zagreb) 1:41 (1893) 733–734. – Vienac 25:46 (1893) 744. –
Застава 28: 176(1893) 1–3 (П. Лагарић).
Лит: Аноним: Холд пруски, историјска слика Ј. Матејка. Српске
илустроване новине 2 : 22 (1882) 159. – Ј. Матејко. Српске новине 51:
235 (1884) 1289. – З. Ховорка: Матејкова слика Покоравање Пруске.
Јавор 12: 4 (1885) 124–126. – F. Marković: Spomenik Mickijeviču. Vienac 18
(1886) 33: 523–524 i 34: 542–544. – П. Лагарић: Битка код Racławice у
пољском сликарству. Застава 30:44 (1895) 1–3. – Jan Matejko. Warszawa
1957. – A. Bochnak: Matejko Jan Alojzy (1838–1893). PSB 19: 2 (1974)
184–191. – M. Szypowska: Jan Matejko wszystkim znany. Warszawa 1988.
МАТИЋ Димитрије
(Рума, 18. VIII 1821 – Београд, 17. Χ 1884) филозоф, правник и политичар; др философије, професор Лицеја (Београд) и министар просвете.
ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. Председник ДСС од 22. X 1859. до
29. III 1860; потпредседник ДСС 1863.
СУД: почасни члан именован 29. VII 1864. Прави члан (Одсека
филолошког и философског) од 6. II 1869. и Одбора за ширење наука и
књижевности у народ од 1883.
Аутобгр: Д. Матић: Ђачки дневник (1845–1848). Бгд 1974. – Споменик
САНУ 122 (1981) 193–214 (В. Крестић).
Бгр: Поменик, 332–334 (M. Ђ. Милићевић). – ПИ 116 (A. Белић). –
Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 58–59. – НЕ 2 (С.
Јовановић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В. Алексијевић).
Ббл, ббл/лит: Д. Матић: Ђачки дневник (1845–1848). Бгд 1974. Стр. 1–11
(Љ. Дурковић – Јакшић). – LPJ 4, 231–232 (M. M. Nikolić).
181
Нек: Гл. СУД 62 : додатак (1885) 1–2 + 23. – ЛМС 144 (1885) 123–126 (A.
Хаџић).
Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – С. В.
Поповић: Др. Д. Матић. Јавор 5 (1878) 581–584. – M. Димитријевић: У
спомен др-у Д Матићу. ЛМС 152 (1887) 38–53. – С Бошковић: Свечани
скуп СУД... у спомен Д. Матића. Гл. СУД 69 (1889) 163–242. – Ј. Грујић:
Записи Ј. Грујића, 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи
и њихова влада. Бгд 1925. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.
1. Бгд 1926. – Ловчевић I и II – Писма Јована Ристића Филипу Христићу.
СКА 1931. – M. Поповић: Прва српска историја филозофије. Научни прилози студената Филозофског факултета. Бгд 1949. Стр. 65–74. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. –
Б. Марковић: Д. Матић – Лик једног правника. САНУ, 1977 [стр. 109–112:
ббл]. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–
1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – Д. Трифуновић:
Математичке науке у Друштву српске словесности. ГГБ 24 (1977) 127–
140. – В. Павловић: Српски студенти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987)
187–202. – М. М. Николић: Лицеум књажества србског у Крагујевцу.
Крагујевац, 1988. – Д. Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595).
– В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941.
Бгд 1994. – Б. Марковић: Живот и дело Д. Матића у области правне науке. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр.
251–261. – Водич кроз архив ДСС. – Сто педесет година од доношења
Српског грађанског законика (1844–1994). САНУ 1996 (НС 81). – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. –
С. Рајић: Мемоари српских либерала. У: Перо и повест – српско друштво
у сећањима. Бгд 1999. Стр. 81–103. – М. Поповић : О филозофији права
код Срба. Бгд 2000. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам
у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
Архив: АСАНУ 7380/25 [Бгр, ббл.].
МАТИЋ Петар
(Лежимир, 27. VI 1797 – Шид, 12. II 1860) правник, писац и филолог
аматер; др философије, уредник Новина српских и чиновник у
аустријској државној служби.
Бгр: Поменик, 334–335 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици и
последници Ρ 425/6 (Β. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 238 (D. S. Kostić).
Нек: Даница 1 (1860) 18 (М. Светић = А. Хаџић). – ЛМС 101 (1860)
202–203.
Нек, ббл: Гл. СУД 12 (1860) 698–699 (Аноним).
Лит: С. Шумаревић: Штампа у Срба до 1839. Бгд 1936. – В. Крестић:
Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Нови Сад 1980. – И.
Грицкат-Радуловић: Поводом граматичких погледа Петра Матића.
ЗМС/ФЛ 30:1 (1988) 101–107. – Водич кроз архив ДСС.
Архив: АСАНУ 7380/26 [нек. (Аноним = А. Д.)].
182
MATKOВИЋ Петар
(Сењ, 18. VI 1830 – Беч, 25. III 1898) географ; професор универзитета
(Загреб).
СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије природних
наука) од 16. I 1895.
Бгр: НЕ 2 (Р. Сигњар). – EJ 6 (J. Riđanović).
Ббл: BLZ 8, 441–449.
Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1896) 332–338.
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 491–492 (Ђ. Бубало).
Нек: БК 4 (1898) 416 (Аноним). – Дело 18 (1898) 175–176 (Аноним). –
СКА Год. 12 (1899) 220–224 (Μ. Ђ. Милићевић).
Лит: Т. Smičiklas: Dr P. Matković. Lj. JAZU 14 (1900) 111–133. – С.
Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – J.
Šidak: Prilozi povijesti ranog pravaštva. HZ 25–26 (1972–1973) 281–303.
Фотографија: ФД–320 (Lj. JAZU,14, 1900)
МАЧАЈ Стеван
(Будим, 1823 – Београд, 1. X 1889) лекар; др медицине и хирургије, хирург и окружни физикус у Књажевцу, Зајечару и Београду.
Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 9–10 (М.Perić).
Лит: В. Станојевић: Др С. Мачај. СА 10 (1956) 1196–1199. – M. Веселиновић: Доктор С. Мачај. Развитак 6 : 2 (1966) 52–57. – В. Станојевић: Др С.
Мачај. Споменица СЛД. Стр. 42–44. – В. Јокановић: О Хипократовим
следбеницима у Србији. Нови Сад 1997. – Водич кроз архив ДСС. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
Архив: Заоставштина у Музеју Српског лекарског друштва [Аутобгр, ббл.]. –
АСАНУ 38–41/1861 и 7/1863.
МАЋЕЈОВСКИ Вацлав Александар
Wacław (Alexander) Maciejowski
(Калварија код Кракова, 1792 [крштен 10. IX 1792] – Варшава, 9/10. II
1883) историчар права; професор универзитета (Варшава).
Бгр: WEP 6 (1965).
Бгр, ббл, лит: PSB 19 (1974) 71–74 (J. Bardach).
Нек: Rad JAZU 68 (1883) 177–183 (F. Rački).
88–149. – П. Падејски: Писма П. J. Шафарика која ce тичу Срба. Јавор
12 (1885) 23–25, 55–58, 83–85, 115–118, 245–247, 411–413, 729–730, 795–
797. – История Славянской Филологiи, 232–237 (В. Ягичъ). – M.
Bobrzyński: Szkice i studia historyczne. Krakow 1922. Т. 2, str. 340–347. – Т.
Тарановски: Стогодишњица научног рада Маћејовског на историји
183
словенских права. ЛМС 331 (1932) 151–155. – Ђ. Живановић: Срби и
пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Н. Радојчић: Век и по
проучавања Душанова законодавства. У: Зборник у част шесте
стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – S.
Borowski: Maciejowskiana. Wroclaw 1959. – Ј. Слизински: Везе В. А.
Маћејовског са Србима и Хрватима. ЗМС/КЈ 16 : 2 (1968) 323–324. – Ј.
Maternicki: W. A. Maciejowski... Przeglad Humanistyczny 5 (1972) 153–169.
– Lj. Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańsko-polskich 1772–
1840. Wrocław 1977. – Водич кроз архив ДСС. – П. Буњак: Преглед
пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Бгд 1999.
МАШИН Јован
(Церхеловица, 1820 – Београд, 24. XII 1884) лекар; др медицине и хирургије и физикус у Београду; оснивач Српског лекарског друштва, члан
Санитетског војног комитета.
СУД: редовни члан (Одсек за науке природословне и математичке)
Бгр: Споменица СЛД, 229 (В. Станојевић).
Нек. бел.: СН 24. XII 1884, 3/9. – Гл. СУД 62 (1885) Додатак, стр. 2 (В.
Јовановић) + 23 (J. Бошковић).
Лит: M. Харисијадис: Породице чешког порекла у Београду у 19. в. ГГБ
15 (1968) 287–294. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета ;
Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992. – Водич кроз архив ДСС.
МАШИЋ Никола
(Оточац, 28. XI 1852 – Загреб, 4. VI 1902) сликар; учитељ цртања (Свеучилиште, Загреб), управник Штросмајерове галерије.
Бгр, ббл, лит: ELU 3 (M. Peić). – BLZ 12, 664. – EJ 6 (N. Sch). – ÖBL 27
(1974) 129 (M. Šeper).
Нек: БК 8 (1902) 736 (Аноним). – СКА Год 16 (1903) 240–243 (Ст.
Тодоровић). – Srđ 1 (1902) 516 (Anonim). – Lj. JAZU 18 (1904) 87–93 (J.
Brunšmid).
Лит: S. Rac: N. Mašić. Vijenac (Zаgреb) 7 (1927) 289–290. – B. Budisavljević:
N. Mašića pismo. Savremenik 6 (1911) 140–141. – Lj. Babić: Umjetnost kod
Hrvata. Zаgреb 1934. – M. Peić: N. Mašić. JAZU 1957. – M. Пеић: H.
Машић [каталог изложбе]. САНУ 1975 (Галерија 25).
МЕДАКОВИЋ Данило
(Зрмања, 26. I 1819 – Загреб, 5. XI 1881) новинар, историчар и политичар;
др философије, секретар кнеза Михаила и секретар кнеза Милоша у Бечу.
184
Бгр: Поменик 335–336 (М. Ђ. Милићевић). – JKL 486 (Ž. Boškov). –
Бгр, лит: НЕ 2 (Н. Радојчић). – ÖBL 27 (1974) 181 (S. Batušić).
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 493 (П. Крестић). – LPJ 4, 278–279 (Р. Adamović).
Нек: Јавор (1881) 1493–1496 (Е. Чакра). – Отаџбина 9 (1881–1882) 594 (Ђ.
Поповић).
Лит: В. Стајић: Медаковићи у Новом Саду. ГИДНС 9 (1936) 407–426. –
В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Нови Сад
1980. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. –
Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ. Рајевског. Т. 2, књ. 1.
Бгд 1989. – Д. Медаковић: Ефемерис, књ. 5. Бгд 1994. – Р. Мићић:
Портрети из српске културне историје. MC 1995. Стр.: 116–132: Д.
Медаковић и Матица српска. – Љ. Трговчевић: Први студенти из
обновљене Србије на Универзитету у Берлину: (1842–1853). У: Пола
века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. –
Споменица о столетници Љ. П. Ненадовића. Ваљево 1995. – Водич кроз
архив ДСС. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–
1914. Бгд 2003. – Ч. Попов: Полемика Светозара Милетића и Данила
Медаковића 1863–1864. Глас САНУ 396 (2004) 181–218.
Преписка: Р. Љушић: Писма Данила Медаковића и Карла Пацека.
Врањски гласник 31/32 (1998/1999) 55–68.
МЕДАКОВИЋ Милорад
(Звониград, XI 1824 – Београд, 14/26. III 1897) новинар и историчар;
секретар и војвода код кнеза Данила и чиновник руског посланства у
Београду.
Бгр: НЕ 2 (Н. Радојчић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В.
Бгр, ббл, лит: ЕЈ 6 (Ј. Ј.). – JKL 486–487 (V. Milinčević). – ЕСИ 494 (П.
Крестић). – LPJ 4, 281–282 (Р. Adamović).
Нек: БК З (1897) 383–384 (Аноним). – СКА Год. 11 (1899) 89–91 (J. М.
Жујовић).
Лит: В. Н. Кораблев: Письма Любена Каравелова к акад. В. И.
Ламанскому. ТИС 2 (1934) 115–120. – В. Стајић: Медаковићи у Новом
Саду. ГИДНС 9 (1936) 407–426 и 10 (1937) 40–47. – П. Томић: Живот и
рад М. Медаковића. ГЕМ 12 (1937) 209–213. – В. Крестић: Историја
српске штампе у Угарској 1791–1914. Нови Сад 1980. – Д. Медаковић:
Ефемерис, књ. 5. Бгд 1994. – Водич кроз архив ДСС. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – В. Вулетић:
Милорад Медаковић о Његошу. У: Друштвено-политичка мисао Његоша.
САНУ 2006. Стр. 327–334. (НС 113).
185
МЕДОВИЋ Аћим
(Подвизов, 8. V 1815 – Београд, 11/23. V 1893) лекар и писац; др медицине, секретар санитетског одељења у Попечитељству унутрашњих дела,
физикус пожаревачког округа и професор Велике школе (Београд, судска
медицина).
ДСС: кореспондентни члан од 28. XII 1847.
наименован 29. VII 1864. Секретар Одсека за науке природословне и
математичке СУД 1869–1870.
Бгр, ббл, лит: ME 4 (Z. L.).
Нек: Јавор 22 (1893) 264 (Аноним). – СКА Год. 7 (1894) 181 (M. Ђ.
Милићевић). – СА 1 (1898) 37–39 (M. Радовановић).
Лит: E. P. Lindenmajer: Serbien, Entwicklung und fortschrift im Sanitaetswesen, mit andeutungen über die Gesammten sanitäts Verhältnisse im
Oriente. Temisvar 1876. Str. 112, 314, 368, 390, 394 и 409. – Ж. Ђорђевић:
Студија на паразитским и патогеним протозоама. СКА Глас 77 (1909)
201–256. – В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији
од 1804–1860. САН 1951. Стр. 218–234 + 437. – В. Станојевић: Др A.
Медовић, 1815–1893. СА 9 (1956) 1082–1083. – V. Grujić: Doprinos dr A.
Medovića medicinsko-sudskoj knjievnosti. Acta HMPhV 10 (1970) 115–122.
– Споменица СЛД 37–38 (В. Станојевић) + 420–444 (С. Ђорђевић). – В.
Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Д.
Кастратовић: Историја медицине пожаревачког округа (1822–1914).
Пожаревац 1991. Стр. 26–33 и даље. – Μ. Јовановић: A. Медовић писац
првог научног зоолошког рада у Кнежевини Србији. Пола века науке и
технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 178–181. – В. Станојевић:
Историја српског војног санитета ; Наше ратно санитетско искуство. Бгд
1992. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја
Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – С. Драговић: Пољаци лекари
у Србији у XIX веку. У: Сто година полонистике у Србији: зборник
радова. Бгд 1996. Стр. 230–232. – В. Јокановић: О Хипократовим
следбеницима у Србији. Нови Сад 1997.
МЕЈЕ Антоан
Antoine (Paul-Jules) Meillet
(Мулен, 11. XI 1866 – Шатомејан, 23. IX 1936) филолог; професор упоредне граматике индоевропских језика на Collège de France.
СКА: дописник (Акладемије философских наука) од 16. II 1920.
Бгр: НЕ 2 (А. Белић). – Časopis pro moderní filologii 23 (1937) 122–126 (R.
Lelkova).
Ббл: Časopis pro moderní filologii 23 (1937) 126–133 (A. Vaillant). –
Bulletin de la Société de linguistique de Paris 38 (1937) 43–68 (E.
Benveniste).
Бгр, ббл: AČAVU 20 (1910) 49–51 (Anonim). – СКА Год. 28 (1921) 310–
314. – Lj. JAZU 39 (1926) 45–46 (Т. Maretić). – КМЕ 2, 627–629 (И.
Бюклиев).
186
Нек: ЈФ 15 (1936) 184–187 (A. Белић). – Le Monde slave 4 (1936) 1–8 (J.
Legras). – S. Rev. 15 (1936–1937) 442–445 (N. B. Jopson). – СКА Год. 46
(1937) 224–225 (A. Белић). – Bulletin de la Société de linguistique de Paris
38 (1937) 1–42 (P. Boyer, Α. Vaillant, Α. Mazon, J. Vendreyes). – RSU 9
(1937) 159–167 (M. Weingart). – Byz. 12 (1937) 710–712 (M. Leroy). –
RIEB 3 : 1–2 (1937–1938) 286–287 (P. Skok).
Лит: J. Zubaty: Recherches sur ľemploi du génitif en vieux-slave par A.
Meillet. ASPh 20 (1898) 392–397. – V. Vondrák: Einige Bemerkungen
anlässlich Meillet's „Recherches sur ľemploi du génitif-accusatif en vieuxslave”. ASPh 20 (1898) 325–342. – A. Arnaoutovitch: „L'Unité linguistique
Slave”. Revue yougoslave 2 (1920) 220–223. – Anonim [=Q]: Grammaire de
la langue serbo-croate par A. Meillet et A. Vaillant... J. Nj. 8 (1924) 321–322.
– A. Brückner: A. Meillet, Le Slave Commun... ASPh 40 (1926) 128–141. –
Л. Милетичъ: Македонскит± Българи и Сърбит±. МП 5 : 4 (1929) 71–
167. – A. Белић: Г. Антоан Меје у Београду. ЈФ 10 (1931) 190–193. – Р.
Boyer, Α. Vaillant, A. Mazon : Α. Meillet. RES 16 (1936) 191–213. – J. M.
Körinek: Nekolik slov o významu A. Meilleta... Slavia 14 (1936–1937) 481–
495. – R. Jakobson: A. Meillet zum Gedächtuls. Sl. R 9 (1937) 24–26. – M.
Weingart: A. Meillet jako srovnávací jazykozpytec a slavista. Časopis pro
moderní filologii 23 (1937) 97–115 + 213–224 + 319–328. – J. Frček:
Učitelská a lidská osobnost A. Meilleta. Časopis pro moderní filologii 23
(1937) 115–122. – A. Vaillant: L'unité linguistique balto-slave. Filologija 1
(1957) 23–35. – Л. В. Щерба: Памяти A. Meillet. Вопросы язикознания
15 : 3 (1966) 97–104. – G. Mihâilâ: A. Meillet. Romanoslavica 14 (1967)
455–459. – Μ. Pavlović: Povodom stogodišnjice rođenja A. Meillet-a. ЈФ 29
(1973) 635–637. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности
МЕНДЕЉЕЈЕВ Дмитриј Иванович
Дмитрий Иванович Менделеев
(Тоболск, 27. I / 8. II 1834 – Петроград, 20. I / 2. II 1907) хемичар; др хемије, професор универзитета (Петроград).
Бгр, ббл: Poggendorff 3 : 2 (1898) 899–900.
Бгр, ббл, лит: БСЭ 16 (С. А. Погодин). – DSB 9 (В. М. Kedrov).
Нек: СКА Год. 20 (1907) 143–144 (С. Новаковић). – Дело 42 (1907) 143–
144 (Аноним). – БК 13 (1907) 255–256 (Св. Коларовић). – ИИАН VI сер.
3 (15. феб. 1907) 51–54 (Н. Н. Бекетоъ). – AČAVU 18 (1908) 97–100 (В.
Brauner). – Lj. JAZU 22(1908) 127–176.
Лит: В. Petronievitch: Les Slaves devant la haute science, 4. D. I. Mendeleev.
Revue yougoslave 2 (1920) 189–198. – M. Лозанић: Д. И. Мендељејев
1834–1934. ГХД 5 (1934) 5–10. – Н. Пушин: Д. И. Мендељејев 1834–
1934. ГХД 5 (1934) 10–15. – Ф. Бубановић: Менделејев (1834–1907). СКГ
н. с 41 (1934) 357–364 [бгр. 357–358]. – V. Njegovan: D. J. Mendelejev:
1834–1907. Архив за фармацију. 8 (1934) 199–205. – H. А. Пушинъ: Д. И.
Мендел±евъ. Записки Русскаго научного института въ Б±лград± 10 (1935)
1–41 [бгр. 1–8]. – Г. Озерецковски: Менделејев. Руски архив 26–27 (1937)
211–228. – С. Бокшан: Атомска физика и периодични систем Д.
187
Менделеева. Наука и техника 1 (1945) 361–374 и 2 (1946) 699–719 + 790–
798. – С. Бокшан: Менделејев и периодни систем елемената. Бгд 1946. –
Г. Рипкин: Д. И. Менделеев. Наука и техника 3 (1947) 538–542. –
Аноним: Велики руски хемичар Д. И. Менделеев. Наука и техника 4
(1948) 441–445. – Б. М. Кедров: Философский анализ первых трудов Д.
И. Менделеева о периодическом законе. АН СССР 1959. – Н. Iveković i
Z. Balenović: Uvod u studij i bibliografiju periodnog sistema elemenata i
periodiciteta fizikalnih i hemijskih svojstava elemenata i spojeva. U:
Spomenica u počast 40-godišnjice osnivanja SKJ 1919–1959. Knj. 2. JAZU
1960. Str. 78–112. – О. П. Каменоградская, Т. В. Башкирова, Ε. А.
Козырева [и др.]: Д. И Мендделеев : библиографический указатель
трудов... Књ. 1–3. АН СССР, 1969–1974. – О. П. Каменоградская, Т. К.
Тарасова: Д. И Мендделеев : библиографический указатель трудов :
вспомагательные указатели к вып. 1–3. АН СССР, 1978. – Б. М. Кедров:
Научный подвиг Менделеева. Вестник АН СССР 9 (1975) 118–125. – С.
А. Балезин: Научни подвиг Д. И. Мендељејева. Хемијски преглед 20
(1979) 31–34. – Μ. Ристић: Д. И. Мендељејев у успоменама савременика.
Хемијски преглед 20 (1979) 35–37. – Д. О. Зејлигер и М. Е. Ступкина:
Научни значај периодног закона Д. И. Мендељејева. Хемијски преглед 20
(1979) 102–103.
МЕШТРОВИЋ Иван
(Врпоље, 15. VIII 1883 – Саут Бенд (Индијана), 16. I 1962) вајар; професор
универзитета (Syracuse и Université Notre-Dame).
СКА: дописник (Академије уметности) од 6. II 1912. Прави члан (Академије уметности) од 18. II 1924.
САН: редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22.
марта 1948. Инострани члан (Одељења ликовне и музичке уметности)
од 31. VII 1960.
Приступну беседу није одржао. [Види: САНУ Год. 90 (1984) 414].
Бгр: СКА Год. 25 (1912) 346–347.
Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (А. Шнајдер). – ELU 3 (Redakcija). – LPJ 4, 316–318 (Z.
Malbaša).
Ббл, лит/ббл: I. Meštrović. London, Williams and Norgate, 1919. – Sl. R 7
(1935) 112–120 (A. St. Mágr). – D. Kečkemet: I. Meštrović. ZagrebLjubljana, [1970]. Str. 193–202. – BLZ 12, 645–646.
Нек: Гл. САН 14 (1963) 9–11 (П. Лубарда). – Lj. JAZU 69 (1963) 207–210
(J. Miše). – AIF 2е sér. 10–13 (1961–1964) 77–78.
Лит: Аноним = Посматрач: Видовдански храм. БК 18 (1912) 176–178 +
207–210. – I. Meštrović : a monograph. London, Williams and Norgate, 1919. –
Anonim = Dr S.: Monografija o Meštroviću. Savremenik 14 (1919) 240–242. –
Anonim: Vidovdanski hram i Meštrović. Savremenik 14 (1919) 272–277. –
Anonim = Redakcija „Savremenika“: Meštrović i srpsko Kosovo. Savremenik
18 (1923) 279–280. – M. Begović: Meštrović i SKA. Savremenik 18 (1923)
289. – J. Bone: Meštrovićeva umetnost. Nova Evropa 10 (1924) 10–19. – Jos.
Strzygowski: Мештровићево место у развоју светске уметности. Nova
Evropa 10 (1924) 2–10. – M. Marjanović: I. Meštrović i nova renesansa
188
umjetnosti. Vijenac 7 (1927) 259–262. – O. Schürer: Prager Meštrović-Ausstellung. Sl. R 5 (1933) 289–297. – Г. Тартаља: Мештровић o уметности. Јавност 1 (1935) 394–395. – И. Бобначи: Мештровић о уметности. Јавност 1
(1935) 524–525. – I. Šrepel: Religiozna umjetnost i Meštrović. HK 19 (1938)
154–163. – А. Моч: Пред Мештровићевим Милетићем. ЛМС 352 (1939)
281–288. – Μ. Murko: Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. JAZU, 1951.
[Str. 166–169: o I. M.]. – D. Šepić: Trumbićev „Dnevnik“. HP 5 (1959) 165–
189. – D. Kečkemet: I. Meštrović. Zagreb-Ljubljana, [1970]. – V. Babić:
Supplément á la monographie d' I. Meštrović. AIF 2е sér. 22–23 (1970–1971)
15–19. – M. Кашанин: Сусрети и писма : И. Мештровић. ЛМС 408 (1971)
201–222. – Д. Медаковић, Ж. Стојковић, Л. Трифуновић [и др.]: Судбина
Ловћена : 1845–1971. Уметност 27–28 (1971) 1–268. – V. Barbić: Prilog monografiji I. Meštrovića. Bulletin JAZU 45–46 (1978) 76–103. – Љ. Никић:
Избор И. Мештровића за члана СКА. ЗЛУМС 19 (1983) 325–332. – Katalog Galerije I. Meštrovića u Splitu. Split 1984. – А. Адамец: Иван Мештровић : 1883–1962. САНУ 1984 (Галерија 48). – Rad JAZU 423. Zagreb 1986.
– K. Mirth: Meštrović in America. New York 1985. – B. Gagro, N. Gattin: I.
Meštrović. Zagreb 1987. – М. Тимотијевић: Политика, уметност и стварање традиција: подизање споменика Надежди Петровић у Чачку 1955.
год. ЗНМ/Б 31 (2001) 113–153. – Б. Лазаревић: Огледи : наше највише
вредности. Бгд 2005. – K. Angeli Radovani: Izabrani zapisi, 1. Kip s glavom :
o I. Meštroviću. Zagreb 2006.
Преписка: V. Barbie: Lettres d' I. Meštrović à A. Rodin. AIF 2е sér. 22–23
(1970–1971) 3–14. – Z. Passek: Pisma kipara I. Meštrovića predsjedniku Jugoslavenskog odbora A. Trumbiću 1914–1918. Starine JAZU 57 (1978) 325–342.
МИЈАТОВИЋ Чедомиљ
(Београд, 5/17. X 1842 – Лондон, 14. V 1932) историчар, политичар и
економиста; професор Велике школе (Београд; политичка економија и
финансије) министар финансија и иностраних дела, посланик у
Цариграду и Лондону и државни саветник.
Секретар Академије друштвених наука СКА од 27. V 1887. до 2. IV
1889.
Председник СКА од 6. II 1888 до 24. XII 1888 [заступник] од 24. XII
1888. до 18. Х 1889.
Приступна беседа: „О госпођи Јели Балшићки“. Шт.: СКА Год. 1 (1887)
131–134 [извод] в. и САНУ Год. 90 (1984) 414. – Госпођа Јела Балшићка,
кћи кнеза Лазара. Историјска скица. Српски преглед, 1 (1895) 15–21,
49–55, 82–87. Проглашен 27. IX 1887 (СКА Год. 1 (1887) 131–134).
Аутобгр: The Memoirs of a Balkan Diplomatist. London 1917.
Бгр: СКА Год. 1 (1888) 226–228. – HE 2 (В. Ћоровић).
Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 115–116 и 2 (1887) 99.
Бгр, лит/ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.
Стр. 324–326 + 481 + 502 (Ж. П. Јовановић). – ЕСИ 495–496 (С.
Ћирковић). – LPJ 4, 368–370 (D. Vlatković).
189
Нек: ПКЈИФ 12 (1932) 295–297 (У. Џонић). – СКГ н. с. 36 (1932) 158–159
(М. Б.). – Narodna starina 11 : 29 (1932) 227–229 (Anonim). – СКА Год. 41
(1933) 132–136 (Б. Гавриловић). – Друштво Светога Саве 10 (1933) 18–
20 (Ј. Хаџи-Васиљевић). – Etnolog 7 (1934) 227 (St. Stanojević). – ЈИЧ 1
(1935) 267–269 (P. Перовић).
Лит. С. В. Поповић: Ч. Мијатовић. Јавор 5 (1878) 644–648. – Б.
Станојевић: Ч. Мијатовић. Стражилово 5 (1892) 651–653. – П. Поповић:
Из књижевности. Бгд 1906. Стр. 172–198: Ч. Мијатовић као путописац. –
Н. Антула: Ч. Мијатовић као приповедач. СКГ 21 (1908) 267–279 + 340–
350 + 433–443 + 504–511. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.
1–2. Бгд 1926–1927. – Писма Јована Ристића Филипу Христићу. СКА
1931. – С. Јовановић: Ч. Мијатовић као политичар. Политика 29 (17. V
1932) 1. – У. Џонић: Ч. Мијатовић. ГНЧ 42 (1933) 190–213. – ПИ 116 (A.
Белић). – В. Ћоровић: Ч. Мијатовић као хисторичар. ЈИЧ 3 (1937) 180–
212. – S. Šapinac: Sa Č. Mijatovićem godine 1914. Vidici 1 (1938) 307–311 +
344–347. – Л. Смодлака: Ч. Мијатовић и Енглеска. Даница 1 : 6 (1940) 19–
21. – R. Popović-Petković: Č. Mijatović u arhivu Ministarstva spoljnih poslova
Engleske pred kraj prošlog stoleća. Arhivist 10 [11!] : 1 (1961) 30–33. – С.
Кићовић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд
1973. – Г. Марјановић: Економски описи Ч. Мијатовића. Економска мисао
83 (1975) 54–69. – О. Благојевић: Политичка економија Ч. Мијатовића.
Зборник радова Економског факултета у Нишу 15 (1977) 191–211. – С.
Кабиљо-Шутић: Делатност Ч. Мијатовића у ЈАЗУ и његова преписка с
Рачким. ЗМС/КЈ 25 (1977) 567–581. – Р. Самарџић: Писци српске историје.
Књ. 2. Бгд 1981. [Стр. 137–147: Ч. Мијатовић]. – В. Грујић: Лицеј и
Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – S. Kabiljo-Šutić: Posrednici
dveju kultura. Bgd 1989. – Р. Љушић: Лицеј. – С. Терзић: Србија и Грчка.
Бгд 1992. – Љ. Кандић: Утицај европских универзитета на образовање
професора Правног факултета Велике школе у другој половини 19. века. У:
Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр.
311–333. – Љ. Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–
1905). Бгд 1997. – Д. Боаров: Апостоли српских финансија. Бгд 1997. – Д.
М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин:
Нови Сад 2005. – С. Марковић: Гроф Чедомиљ Мијатовић : викторијанац
међу Србима. Бгд 2006.
MИJE Габријел
Gabriel Millet
(Сен Луи, (Сенегал) 17. IV 1867 – Париз, 8. V 1953) византолог, естетичар и историчар уметности; професор на Collège de France.
САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948.
Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 315–318. – ELU 3 (G. Subotić).
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 496–497 (М. Глигоријевић-Максимовић).
Нек: Byz. 22 (1952) 519–525 (A. Grabar). – RES 30 (1953) 320–322 (A.
Grabar). – REB 12 (1954) 294–298 (A. Frolow). – ПКЈИФ 20 : 3–4 (1954)
190
389–390 (C. Радојчић). – Књижевне новине 1:7 (25. фебр.. 1954) 8 (Р.
Љубинковић). – Старинар н. с 3–4 (1955) 300–301 (Ђ. Бошковић). –
Zbornik za umetnosno zgodovino n. s. 8 (1970) 261 (Fr. Stele).
Лит: M. Васић: Наши национални споменици и наша неиспуњена дужност према њима. Нови живот 1 (1920) 100–103. – V. R. Petković: G.
Millet, Recherches sur ľ iconographie de ľ évangile... ПКЈИФ 3 (1923) 288–
298. – V. R. Petković: G. Millet, Ľ école grecque dans ľ architecture byzantine.
ПКЈИФ 3 (1923) 298–307. – Ђ. Бошковић: Г. Мије и српски средњевековни
споменици. СКГ н. с. 46 (1935) 475–477. – P. Henry: La peinture moldave du
XVIe siècle a-t-elle pu être influencée par Trébizonde? Byz. 13 (1938) 735–739.
– Ниш и Византија : зборник радова 4. Ниш 2006. – И. Стевовић: Габријел
Мије, уметност и комуникација. ЛМС 477 : 4 (2006) 628–642.
МИКЕШИН Михаил Осипович
Михаил Осипович Микешин
(Платоново (Смоленска губ.), 9/21. II 1835 – Петроград, 19/31. I 1896)
вајар, сликар и илустратор.
Бгр: БСЭ3 16 (1984) 217 (Аноним).
Бгр, ббл: OSN 17 (1901) 289 (Anonim).
Лит: Д. Матић: [Писмо руском уметнику М.О. Микешину, поводом
поднетог пројекта за споменик кнезу Михаилу Обреновићу у Београду].
Србија 2 : 95 (1868) 368. – Аутобиографија Стеве Тодоровића. MC
1951. – А. Павловић: Српске теме М. О. Микешина. ЗЛУМС 4 (1968)
367–379. – А. Савинов: Микешин. Москва 1971.
МИКЛОШИЧ Франц
(Радомершчак, 20. XI 1813 – Беч, 7. III 1891) филолог, слависта; др права
и философије, скриптор у дворској библиотеци и професор универзитета (Беч).
СКА: прави члан (Академије философских наука) од 23. I 1888.
Приступна беседа: Писмо – изјава од 11. VII 1888. Шт.: СКА Год. 2
(1888) 174. Проглашен: 4. IX 1888. (СКА Год. 2 (1888) 173–175).
Ббл: Slovenska bibliografija 1 : knjige (1550–1900). Ljubljana 1903–1905.
Str. 307–316 (F. Simonič).
Бгр, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 201–202 (P. Rehder). – NBS (1984) 378 (H.
Faska).
Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 239–244. – OSN 17 (1901) 290–295 (F.
Pastrnek).
Бгр, ббл, лит/ббл: Почесть. Сборникъ статей по славяноведенїю посвяшченных проф. М. Дринову. Харков 1908. Стр. 287–304 (Аноним). –
SBL 2 : 5 (1933) 118–122 (R. Kolarič). – ÖBL 28 (1974) 281–282 (A. Slodnjak). – НЕ 2 (A. Белић). – EJ 6 (I. Tominec). – КМЕ 2, 661–665 (Л. Лашкова).
191
Ббл, лит/ббл: Letopis Matice slovenske za 1882 in 1883. Str. 47–54 (A.
Trstenjak). – Miklošičev zbornik. Maribor 1991. Str. 279–306 (M. Nidorfer).
Нек: Letopis Matice slovenske za 1891. Str. 251–268 (M. Murko). – ЖМНП
274 : 4 (1891) 162–166 (А. Соболевскiй). – СКА Год. 5 (1892) 138–140
(M. Ђ. Милићевић).
Лит: A. Trstenjak: F. Ks. vitez Miklošič. Letopis Matice slovenske za 1882 in
1883. Str. 1–54. – Записки ИАН 48 (1884) [споменица поводом 70-год. рђ.].
– Т. Флоринский: Юбилей Ф. Миклошича. СЭ 6 (1884) 312–316. – Т. Maretić: ivot i knjievni rad F. Miklošića. Rad JAZU 112 (1892) 41–153. – M.
Murko: Miklosich Jugend – und Lehrjahre. Forschungen zur slawischen Literaturgeschichte : Festgage für Richard Heinzel. (Weimar 1898). Ѕtг. 493–567. –
История Славянской Филологiи, 691–715 (В. Ягичъ). – П. Драгановь: Забытая статья Ф. Миклошича. Новый сборник по славянов±д±ію, стр.
297–303. – Ј. Marhán: Miklošičevo mladi a jeho studijní léta. U: M. Murko:
Rozpravy z oboru slovanské filologie. Praha 1937. Str. 99–154. – П. Скок: О
важности Копитарове и Миклошичеве славистике за балканологију
Трећи међународни конгрес слависта. Београд 1939. Стр. 65–73. – S. Hafner: Über Miklosichs Weltbilt und das Verhältnis zum Deutschtum. Jahrbuch
des Ostdeutschen Kulturrates 9 (1962) 228–255. – M. Murko: Izbrano delo.
Ljubljana 1962 (107–157: Miklošičeva mladost in studijska leta). – S. Hafner:
F. Miklosichs Stellung und Leistung in der europäischen Wissenschaft. Welt der
Slaven 8 : 3 (1963) 299–319. – С. Хафнер: Ф. Миклошич и српска народна
поезија. ПКЈИФ 46 (1984) 25–41. – S. Bonazza: F. Miklosichs
wissenschaftliche Anfänge und Kopitars Erbe. Pontes Slavici : Festschrift für S.
Hafner... Graz 1986. Str. 59–70. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Miklošičev zbornik. Maribor
1991. – Miklošičev zbornik. SAZU 1992. – П. Херити: Језичка разматрања.
Бгд 1999. – С. Хафнер: Српски средњи век. Бгд 2001. – Љ. Ћирић:
Стојановићево и Миклошићево издање старих српских повеља и њихов
значај за изучавање српског језика. У: Научни скуп: „Љубомир Стојановић
– живот и дело“. Ужице 2002. Стр. 159–174.
Преписка: K. Sturm-Schnabl: Korespondenca F. Miklošiča z Južnimi
Slovani. Maribor 1991.
МИЛАКОВИЋ Димитрије
(Шуме (Херцеговина) 1804 – Дрезден, 28. VIII 1858) књижевник, историчар и издавач; секретар Петра II Петровића Његоша и кнеза Данила.
Бгр: Поменик 342–343 (M. Ђ. Милићевић). – HE 2 (H. Радојчић). – EJ 6
(J. Jovanović). – Савременици и последници P 425/6 (В. Алексијевић).
Бгр,ббл, лит: LPJ 4, 389 (N. Racković).
Нек: ЛМС 98 (1858) 202. – СН 25: 97 (1858) 1.
Лит: Г. Николајевић: Милаковића кавалера Димитрия животъ и д±ла.
Магазин Сербско – Далматински за год. 1860. Беч 1860. – Н. С. Мартиновић: Три Његошева сарадника. Библиографски вјесник 1–3 (1963) 25–59. –
П. Поповић: В. Караџић и Д. Милаковић. Вуков зборник. САНУ 1966. Стр.
493–523 (ПИ САНУ 400). – А. Младеновић: Неке славеносрпске особине
предвиђене у „Српској граматици“ Д. Милаковића. Научни састанак
192
слависта у Вукове дане 10 (1980) 41–48. – М. Обен: Његош и историја у
песниковом делу. Бгд 1989. – Д. Ћупић: Милаковићеве лингвистичке
маргиналије у „Грлици“ (1835–1839). ЗМС/ФЛ 33 (1990) 503–507. – М. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649).
МИЛАНКОВИЋ Милутин
(Даљ, 16/28. V 1879 – Београд, 12. XII 1958) грађевински инжењер; др
технике, професор универзитета (Београд; примењена математика).
САН: редовни члан (Одељења пририродно-математичких наука и
Одељења техничких наука) од 22. марта 1948.
Приступна беседа: Календар земљине прошлости. Шт.: СКА Глас 117
(1926) 1–9. Проглашен 7. марта 1925. (СКА Год. 33 (1924) 133, 162).
Секретар Академије природних наука СКА од 16. V 1935. до 7. III 1937; од
19. VII до 6. X 1941. [в.д.]; од 29. III 1947. до 22. III 1948. [ван функције: 3.
V. до 17.VII 1947]. Члан Одбора за вођење послова Академије од 3. V до
17. VII 1947. Потпредседник САН од 22. III 1948. до 12. XII 1958. [ван
функције: 1. Х 1957 – 12. XII 1958].
Аутобгр: Успомене, доживљаји и сазнања из год. 1909–1944. САН 1952.
– Кроз васиону и векове. 2 изд. Београд 1944. – Успомене, доживљаји и
сазнања после 1944. год. САН 1957 (аутоббл./лит: 175–190). – Успомене,
доживљаји и сазнања : детињство и младост : 1879–1909. САНУ 1979.
Бгр: НЕ 2 (М. Недић).
Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 263–268 и 41 (1933) 180–183; САН Год. 52
(1948) 160–166 и 63 (1957) 250–251.
Бгр, ббл, ббл/лит: Poggendorff 6 (1938) 1733 и 7 (1975) 3279–3280. – EJ 6
(Т. Anđelić). – M. Инђић: Библиографија Милутина Миланковића.
(САНУ 1994). – LPJ 4, 393–394 (Đ. Perić).
Нек: Гл. САН 10 (1958) 406–416 (A. Белић, В. Мишковић, Ђ. Лазревић).
– Publications de l'lnstitut mathématique de l'Académie serbe des sciences 12
(1958) VII–XII (V. V. Mišković). – Vesnik Društva matematičara i fizičara
NR Srbije 10 (1958) 3–6 (T. Pejović) i 7–10 (T. Anđelić). – ЗМС/ПН 16
(1959) 139–141 (Аноним). – Österreichische Ingenieur Zeitschrift 2(1959)
158–159 (L. Richter).
Лит: W. Köppen, Α. Wegener: Die Klimate der geologischen Vorzeit. Berlin
1924. – E. Schönberg: Über die Temperaturen der Planeten. Physikalische Zeitschrift 26 (1925) 871–898. – Б. Петронијевић: O планети Марсу. Мисао 17 :
3 (1925) 161–168. – R. Grahmann: Die absolute Zeitrechnung des Quartärs.
Sitzungsberichte der naturforschungenden Gesellschaft zu Leipzig 55 (1928)
12–21. – W. Köppen: Neueres über Verlauf und Ursachen des europäischen
Eiszeitalters. Gerlands Beiträge zur Geophysik 28 (1930) 365–389. – A.
Wegener, K. Wegener: Vorlesungen über Physik der Atmosphäre. Leipzig 1935.
(298–336: Theorie der Sonnenstrahlung nach Milankovitch). – K. Richter: Die
Einordung der Weichseleiszeit in die Strahlungskurve von Milankovitch.
Geologische Rundschau 28 : 1–2 (1937) 69–77. – А. С. Blanc: La curva di Milankovitch e la sua applicazione alla datazione assoluta dei Neandertaliani
193
d'ltalia. Atti del la Societá Toscana di Scienze Naturali 48 (1939) 3–17. – С. Бокшан: Закључци до којих je довела Миланковићева теорија. Годишњак Матице српске за 1941 (1940) 161–177. – С. Мохоровичић: Миланковићево
дело у астрономији и климатологији. Наука и техника 3 : 4 (1947) 271–
280. – Б. Поповић: Нови облици једначина поремећаја у кретању планета.
Глас САНУ 198 (1950) 129–139. – С. Somigliana: Applications géophysiques
de la méchanique celeste. Scientia. Sér. 6. 46 (Avril 1952) 51–60. – M. Bariss:
Az eljegesedések okai és a Milanković. Földrajzi Közlemények 77 (1953) 205–
231 и 78 (1954) 11–46 + 137–152. – Ђ. Телеки: Астрономска теорија промене Земљине климе у последњих 5000 година. Старинар 24–25 (1975) 1–
11. – Dijalektika 14 : 3–4 (1979) [broj posvećen Milankoviću]. – Живот и дело
М. Миланковића : 1879–1979. САНУ 1979 (Галерија 36). – A. Berger: The
Milankovitch astronomical theory of paleoclimates : a modern review. Vistas in
Astronomy 24 (1980) 103–122. – Quaternary climatic variations in a Milankovitch perspective [éd. A. Berger]. Louvain 1981. – Живот и дело M. Миланковића : 1879–1979. САНУ 1982 (НС 12). – H. Пантић: Миланковићево тумачење узрока климатских промена у геолошком времену и савремена палеоклиматологија. Глас САНУ 335 (1983) 81–97. – Milankovitch and Climate:
Proceedings of the NATO advanced research workshop.... Vol. 1–2 [ed. A. Berger et al.]. Palisades, N. Y., 1984. – A. Стојковић: Филозофски погледи Μ.
Миланковића. САНУ 1988 (ПИ 581). – Стогодишњица САНУ II, 35–44 (Т.
Анђелић) + 45–54 (J. Л. Симовљевић) + 66–67 (С. Коички) + 58–60 (Φ.
Месингер) + 100–158 (П. Стевановић). – Milankovitch cyclicity : Contributions to a special symposium on Milankovitch cyclicity...Vol. 1, no. 5. Strasbourg,
1989. – 100 најзнаменитијих Срба. Стр. 513–517 (H. Пантић). – B. Милићевић: Сјај звезде Миланковић. Бгд 1997. – Живот и дело српских научника, 7. САНУ 2001. Стр. 171–225 (Н. Пантић). – Milutin Milankovitch
Anniversary Symposium : Paleoclimate and the Earth Climate System. Belgrade 2005.
Изабрана дела: Изабрана дела М. Миланковића. Књ. 1–7. Бгд: Завод за
уџбенике и наставна средства, 1997.
МИЛАШ Никодим
(Шибеник, 4/16. IV 1845 – Дубровник, 20. III 1915) [1930. пренет у
Шибеник] епископ, канониста и историчар (црквено право); епископ
далматинско-истријски.
наука) од 31. I 1902.
Аутобиографија: M. Јачов: Аутобиографија Никодима Милаша.
Miscellanea 12 (1982) 9–130.
Бгр: HE 2 (P. Грујић). – EJ 6 (R. Veselinović).
Бгр, ббл: СКА Год. 15 (1902) 288–292.
Бгр, ббл/лит: BLGS 3 (1979) 207–210 (Đ. Slijepčević, Ρ. Η. Dörr). – ЕСИ
501–502 (P. Поповић). – КМЕ 2, 672–673 (Р. Поптодоров).
Ббл: Богословље 5 (1930) 265–270 (С. Станковић). – Н. Милаш: Словенски апостоли Кирил и Методије и истина православља. Београд 1985. Стр.
454–478 (Љ. Дурковић-Јакшић).
194
Лит: L. Marjanović: Православно црквено право... MPD 16 : 9 (1890) 482–
489. – Аноним [-ћ]: Једна важна књига [Списи о историји православне цркве у далматинско истријском владичанству од XV–XIX вијека...] Бранич
6 (1901) 1062–1064. – Ј. Радонић: „Православна Далмација“... ЛМС 208
(1901) 139 и 212 (1902) 114–115. – Свештенство и народ Православно-српске епархије далматинске свом заслужном архипастиру... Нови Сад 1901. –
Ј. Вучковић: Епископ др Н. Милаш умировљен. Богословски гласник 21
(1912) 289–294. – Аноним: Владика Милаш и пропаст заклада при Консисторији у Задру. Задар [1912]. – К. Крстановић: Епископ др Н. Милаш.
Весник СЦ 30 (1925) 425–429. – Л. Томановић: Из писама умрлих и заслужних Срба : владика Милаш. Нови живот 26 (1926) 293–299 + 327–332. –
С. Станковић: Др Н. Милаш, епископ далматинско-истријски. Богословље 5 (1930) 259–271. – J. Јеремић: Једна нештампана монографија епископа др H. Милаша. ЛМС 326 (1930) 112–117. – Д. Руварац: Патријарх
Георгије Бранковић и владика Милаш. ГИДНС 4 (1931) 146–149. – N. Subotić: Je li sv. Sava osnovao biskupiju u Stonu. HK 24 (1943) 221–232. – M. B.
Жеравчић: Др H. Милаш, задарски епископ и Иларион Руварац, архимандрит о питању богомила и патарена. Гласник СПЦ 57 (1976) 154–155. –
М. В. Жеравчић: Пренос посмртних остатака др Н. Милаша... из Дубровника у Шибеник. Гласник СПЦ 58 (1977) 17. – Љ. Дурковић-Јакшић: О
животу и делу епископа далматинског др Н. Милаша. У: Н. Милаш: Словенски апостоли Кирил и Методије и истина православља. Београд 1985.
Стр. 391–485. – 100 најзнаменитијих Срба. Стр. 298–303 (С. Вуковић). –
Српски јерарси, 366–370 (С. Вуковић). – С. Вуковић: Никодим Милаш. У:
Република Српска Крајина. Топуско 1996. Стр. 277–280. – М. Пекић: Н.
Милаш и браћа Иларион и Димитрије Руварац. У: Зборник радова научног скупа „Браћа Руварац у српској историографији и култури“. Нови
Сад 1997. Стр. 193–212. – S. Bačić: Osvrt na osnovne stavove i tvrdnje u
knjizi „Pravoslavna Dalmacija“ E. Nikodima Milaša. Zadar 1998. – L. Novaković: N. Milaš vescovo della Dalmazia ed Istria ed il suo contributo alla canonistica orientale. Bgd 2006.
Архив: АСАНУ – 14358 (Заоставштина Н.М.)
МИЛЕТИЋ Светозар
крштено име Аврам
(Мошорин, 10/22. II 1826 – Вршац, 22. I / 4. II 1901) правник, новинар и
политичар; др права, адвокат у Новом Саду и народни посланик.
Бгр, ббл. лит: ÖBL 29 (1975) 296 (S. Batušić). – BLGS 3 (1979) 211–213
(В. Grolshammer). – LPJ 4, 413–414 (R. Marinković). – НЕ 2 (J.
Продановић).
Ббл/лит: ЛМС 352 (1939) 383–384 (Φ. Малин). – Документи о С. Милетићу. MC 1951. Стр. 115–136 (Д. Полужански, М. Чампраг, Ж. Апић).
Нек: СКГ 1 (1901) 136–137 (Ј. Продановић). – БК 7 (1901) 97–98
(Аноним). – Српски Сион 11 (1901) 64 (Ј. Јеремић). – ЛМС 206 (1901)
120–125 (И. Вучетић).
195
Лит: Ј. Ђорђевић: Радња Благовештенског сабора народа српског... Нови
Сад 1861. – В. Јовановић: Одлука пештанског суда којом су ослобођени В.
Јовановић и Љ. Каравелов. Застава 4 : 12 (26. 1.1869) 2–3 и 13 (29. 1. 1869)
2–3. – Ј. Ђорђевић: Први састанак Милетићев и мој с Прерадовићем. БК
2 (1896) 181–182. – Ј. Илијћ: Moje познанство с Милетићем. БК 2 (1896)
182–183. – И. Огњановић: С. Милетић и Б. Радичевић. БК 5 (1899) 1238–
1242. – Г. Гершић: Др С. Милетић. Бгд 1901. – М. Савић: Млади Милетић.
Нови Сад 1921. – A. Ивић: Из младости дра С. Милетића. ЛМС 308
(1926) 137–150. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд
1923. – Р. Врховац: С. Милетић. ЛМС 303 (1925) 3–9. – В. Стајић: С.
Милетић : живот и рад. Нови Сад 1926. – Т. Милитар: С. Милетић и његово доба. Нови. Сад 1926. – М. Клицин: С. Милетић. Нови Сад 1926. – М.
Шевић: Милетић, Змај, Бранко. ЛМС 308 (1926) 151–181. – Ј. Тим: Улога
С. Милетића у год. 1848–1949. ЛМС 308 (1926) 130–136. – Д. Ј. Поповић:
С. Милетић. Браство 20 (1926) 150–168. – Ф. Никић: Четири књиге о С.
Милетићу. СКГ н. с. 19 [20!] (1926) 633–637. – Ј. Ђ. Авакумовић: Две цртице из мог живота у Берлину 1864. године. ЛМС 308 (1926) 67–75. – С.
М. Ћирић: С. Милетић и Источно питање. ЛМС 308 (1926) 107–110. – V.
Stajić: S. Miletić and the liberal idea among the Jugoslavs. S. Rev. 5 (1926–
1927) 106–113. – H. Радојчић: С. Милетић о југословенском јединству
1870. ГИДНС 1 (1928) 92–103. – M. Јакшић: С. Милетић и M. ПолитДесанчић. ЛМС 324 (1930) 183–191. – В. Стајић: С. Милетић. Бгд 1939. –
В. Д. Алексијевић: Поводом једне биографије о др С. Милетићу. СКГ н. с
55 (1938) 535–542. – J. Радонић: С. Милетић и Омладина. ЛМС 352 (1939)
302–314. – К. Милутиновић: С. Милетић. Загреб 1939. – B. J. Вучковић:
Вук Караџић и С. Милетић. ЛМС 370 (1952) 342–346. – H. Петровић: Око
Милетића и после њега. MC 1964. – Уједињена омладина српска: зборник
радова. Нови Сад 1968. – H. Петровић: С. Милетић и Народна странка :
грађа... Књ. 1–3. Ср. Карловци, Нови Сад 1969–1985. – Р. Ковијанић: С.
Милетић на студијама. ЗМС/И 14 (1976) 153–157. – К. Милутиновић:
Еволуција федералистичких концепција Светозара Милетића. ЗМС/И 15
(1977) 51–78. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено
доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. – П. Крестић: Нова грађа
о С. Милетићу и Народној странци. Miscellanea 17–18 (1988) 119–160. –
С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 69–71, 119. – А. Влашкалин: Др
Ј. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – С. Гавриловић: С. Милетић од
eminens-ђака до националног револуционара. ЗМС/И 54 (1995) 548–555. –
В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – С.
Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–
1849. САНУ 2004 (Споменик 138). – Ч. Попов: Полемика Светозара
Милетића и Данила Медаковића 1863–1864. Глас САНУ 396 (2004) 181–
Сремски Карловци, Нови Сад 2005. – Љ. Кркљуш: С. Милетић о Уставу
Кнежевине Србије од 1869. године. Истраживања 16 (2005) 137–152. – Д.
Микавица: Политичка идеологија Светозара Милетића. Нови Сад 2006.
Споменица: ЛМС 308 : 3 (1926) и 352 (1939). – Актуелност мисли С. Милетића о ослобођењу и уједињењу српског народа: научни скуп. Бгд 1997.
Сабрани списи Светозара Милетића. Т. 1–3. Бгд 1999–2002.
Фотографија: САНУ–Ф 135, 135/1–2Г
196
МИЛИЋЕВИЋ Милан Ђ.
(Рипањ, 4. VI 1831 – Београд, 4/17. XI 1908) књижевник, политичар и
етнограф; библиотекар Народне библиотеке (Београд) и државни саветник.
ДСС: редовни члан од 13. I 1857. Казначеј ДСС 1859–1860.
СУД: редовни члан (Одсека за науке државне и историјске) наименован
29. VII 1864. и (Одсекаа за науке философске и филолошке). Секретар
Одсека за науке философске и филолошке СУД 1874/5; Одбора за науке
философске и филолошке СУД 1881/2.
Секретар Академије друштвених наука СКА од 2. IV 1889 до 22. II 1890.
Привремени секретар СКА (Заступник сталног секретара) од 13. III
1889. до 4. IX 1895.
Председник СКА од 1(3) I 1896. до 1(18) I 1899.
Πриступна беседа: Народна библиотека. Шт.: СКА Год. 1 (1887) 140–
141, 141 [извод]. СКА Глас 5 (1888) [4] + 36. Проглашен 2. II 1888. (СКА
Год. 1 (1887) 140–141).
Аутобгр: СКГ н. с. 33 (1931) 260–272 + 343–353 + 424–437 + 499–508 +
592–611 и 34 (1931) 20–34 + 101–115 + 177–194 + 264–275 + 346–355.
Бгр, ббл/лит: НЕ 2 (В. Ћоровић). – Ј. Скерлић: Историја нове српске
књижевности, Бгд 1953. Стр. 315–318 + 481 + 502 (Ж. П. Јовановић). –
ЕСИ 506 (С. Мишић). – LPJ 4, 423–425 (Lj. Đorđević, D. Danilović).
Бгр, ббл: СКА Год 1 (1888) 229–240 и 9 (1896) 243–267 и 13 (1900) 290–
291 и 15 (1902) 272–273. – Споменица o М. Ђ. Милићевићу. Бгд 1901.
Стр. 115–123.
Нек: Љ. Јовановић: М. Ђ. Милићевић : говор на опелу. Бгд 1908. – СКГ 21
(1908) 794–797 (Ј. Ердељановић). – Старинар н.р. 3 : Додатак (1908) 3–10
(Т. Р. Ђорђевић). – БК 14 (1908) 731–733 (Аноним). – Учитељ 28 (1908)
289–294 (J. Миодраговић). – Недељни преглед 1 (1908) 490–491 (Fox = M.
Ст. Новаковић). – СКА Год 22 (1909) 116–117 (Ст. Новаковић). – ГНЧ 28
(1909) 256–303 (J. Миодраговић). – ЛМС 254 (1909) 76–78 (J. Радонић). –
ASPh 30 (1909) 319–320 (V. Jagić). – Браство 14 (1911) 291–298 (J.
Миодраговић). – ГЕМ 15 (1940) 192–193 (Т. Р. Ђорђевић).
Лит: С. В. Поповић: M. Ђ. Милићевић. Јавор 5 (1878) 13–22. – Д. Т.
Мијушковић: ...Живот Срба сељака. Српски преглед 1 : 3 (15. феб. 1895)
89–93. – Љ. Недић: Критичке студије о новијим српским писцима. ЛМС
205 (1901) 1–35. – Ст. Станојевић: Додатак поменику од 1888. СКГ 2
(1901) 454–461. – Ј. Ердељановић: Милићевић као испитивач народног
живота. Дело 49 (1908) 293–321. – История Славянской Филологiи, 624–
625 (В. Ягичъ). – Л. Томановић: Из једне збирке писама заслужних Срба.
ГНЧ 35 (1923) 224–255. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.
1–2. Бгд 1926–1927. – Т. Ђорђевић: М. Ђ. Милићевић, живот и рад. СКГ
н. с. 33 (1931) 255–259. – Ст. Станишић: Педагошки рад М. Ђ.
Милићевића. Учитељ 12 [45] (1931) 298–305. – Ст. Станишић: Μ. Ђ.
Милићевић као педагог. Учитељ 12 [45] (1931) 505–512. – ПИ 116 (A.
Белић). – Т. Р. Ђорђевић: Из бележака М. Ђ. Милићевића. ГНЧ 46 (1937)
297–305. – П. Поповић: М. Ђ. Милићевић и Л. К. Лазаревић и њихове прве
приповетке. ГНЧ 48 (1939) 150–163. – М. Панић-Суреп: У спомен
Поменика Μ. Ђ. Милићевића. ЛМС 384 (1959) 313–321. – P. Самарџић:
Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986. [Стр. 129–142: Μ. Ђ. Милићевић].
197
– М. Недељковић: М. Ђ. Милићевић. Фолклор 27 : 1–4 (1988) 104–109. – Д.
Ђурић-Замоло: М. Ђ. Милићевић као писац о Београду. ГГБ 37 (1990) 129–
140. – В. Стојанчевић: М. Ђ. Милићевић као историчар српске револуције
1804–1813. ИЧ 39 (1994) 23–26. – Водич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин:
МИЛКОВСКИ Зигмунт
псеудоним: Јеж Теодор Томаш
Miłkowski Zygmunt Fortunat (Jeż Teodor Tomasz)
(Сарацеа на Дњестру, 23. III 1824 – Лозана, 11. I 1915) књижевник.
Аутобгр: Т. Т. Jeż: Od kolebki prez žycie : wspomnienia. 1–3. Kraków, 1936–
1937.
Бгр, ббл, лит: WEP 7 (1965) 333 (Anonim). – Bibliografia Literatury Polskiej
8 (1969) 388–400 (Anonim). – PSB 21 : 2 (1976) 263–268 (S.Kieniewicz i M.
Malecki).
Нек: СКА Год 9 (1898) 85–87 (J. M. Жујовић).
Лит: Аноним [M]: Стогодишњица једног Пољака, српског пријатеља.
Нови живот 18 (1924) 159–160. – F. Ilešić: Jedan poljski junak slavenske
slobode i demokracije. J. Nj. 8 (1924) 361–363. – Л. Калинић: Т. Јеж. ЛМС
340 (1934) 235–240. – F. Ilešić: Т. Т. Je... Wspomnienia... JIČ 3 (1937) 485–
498. – Ђ. Живановић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941.
– W. Molè: Polacy w cywilizacji Jugosławii. Pamiętnik Słowiański 2 (1951)
167–186. – H. Batowski: Dyplomatyczna misja Milkowskiego w r. 1864.
Kraków 1956. – K. Георгијевић: Један извор Јежевих „Ускока“. ПКЈИФ 24
(1958) 149–151. – S. Subotin: Т. Т. Je wsrod Serbów i Chorwatów. Pamiętnik
Słowiański 8 (1959) 67–85. – С. Суботин: Т. Т. Јеж и српска народна
поезија. ПКЈИФ 26 (1960) 236–244. – С. Суботин: Два романа Т. Т. Јежа
из српске прошлости. ЗИК 3 (1962) 53–94. – С. Суботин: Историјска
истина и фикција у роману „Ускоци“ Т. Т. Јежа. ПКЈИФ 28 (1962) 202–
218. – С. Суботин: Почеци интересовања Т. Т. Јежа за Југословене и прва
дела o њима. Анали ФФ 2 (1963) 65–101. – I. Csapiáros: Т. Т. Je’s Novels
and the Military Leader and Poet, M. Zrínyi. Slavica (Debrecen) 6 (1966) 111–
125. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – M.
Malecki: Debiut T. T. Jea. SO 28/29 (1971) 131–146. – П. Буњак: Преглед
МИЛОВАНОВИЋ Ђорђе
(Београд, 20. II / 4. III 1850 – Гринвалд, 3. II 1919) сликар; наставник у
Великој школи (Београд) и начелник картографског одељења
Министарства војске.
СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 2. VI 1875.
Бгр, ббл, ббл/лит: ELU 3 (M. Kolarić).
198
Ббл: M. Јовановић: Ђ. Миловановић 1850–1919. САНУ 1983. Стр. 65–71
+ [архив.] 167–178.
Нек: Браство 15 (1921) 259–260 (Аноним). – Неимар 8 (1922) 462–464
(Аноним = 4). – Споменица Друштва Св. Саве 1886–1936. Бгд 1936. Стр.
17–18 (Ј. Хаџи Васиљевић).
Лит: Д. Милутиновић: О сликарству с особитим погледом на сликање
призора из живота српског народа. Видело 12 (27. I 1889). – М. Валтровић: О уметности код Срба. БК 14/15 (1906) 465. – Ср. Стојковић: Moj
улазак у слободно зидарство. Неимар 46 (XII 1925) 565–583. – ПИ 116 (A.
Белић). – В. Коњикушић: 1. новембар 1867 : curriculum vitae. Свеске 13
(1982) 33–38. – М. Јовановић: Етнолошка истраживања Ђоке Миловановића. Етнолошки преглед 19 (1983) 25–38. – Μ. Јовановић: Ђ. Миловановић 1850–1919. САНУ 1983 (Галерија 44). – В. Грујић: Лицеј и Велика
школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Високошколска настава архитектуре у Србији 1846–1971. Бгд 1996.
МИЛОВАНОВИЋ Коста (Кока)
(Београд, 8. VI 1847 – Београд, 6. V 1905) ђенерал; професор Војне академије (Београд).
За дописног члана СУД изабран 30. I 1885. Дана 3. VI 1885. узето на
знање писмо да се не прима избора. Види: Гл. СУД 63 (1885) 38.
Лит: М. Ракић: Против варалица политичких. Бгд 1881. – Споменица
седамдесет-петогодишњице Војне академије: 1850–1925. Бгд 1925.
Стр. 223. – М. Милићевић, Љ. Поповић: Генерали војске Кнежевине и
Краљевине Србије. Бгд 2003. Стр. 147–150.
ΜИЛОВУК Милан
(Будимпешта, 26. I 1825 – Београд, 28. II 1883) правник, хоровођа и
музички педагог; наставник Ратарске школе у Топчидеру, професор и
директор Трговачке школе и директор реалке (Београд).
СУД: редовни члан (Одсека вештина) наименован 24. VII 1864. Секретар
Одсека уметничког од 25. I 1870 до 1871.
Бгр, ббл: Поменик, 353–354 (Μ. Ђ. Милићевић). – Прилози биографском
речнику српских музичара (В. Ђорђевић).
Бгр, ббл, ббл/лит: ME 2 (S. Đurić-Klajn). – LPJ 4, 467 (Đ. Perić). –
Нек: Јавор 10 (1883) 382–383. – ПГ 4 (1883) 156.
Лит: Споменица Београдског певачког друштва. Бгд 1953. – V. Peričić i
dr.: Muzički stvaraoci u Srbiji. Bgd [1969]. – С. Ђурић-Клајн: Историјски
развој музичке културе у Србији. Бгд 1971. – Z. Vasiljević: Milovuk i
Mokranjac muzički prosvetitelji bez Kopitara i Daničića. Savremenik 11: 4
(1986) 394–408. – В. Грујић: Гимназијско образовање. САНУ 1997
Фотографија: ФД–343 (Документација Музиколошког института САНУ)
199
МИЛОЈЕВИЋ Боривоје
(Царина, 23. XII 1885 – Београд, 22. X 1967) географ (антропогеограф и
геоморфолог); др геологије, професор универзитета (Београд).
1948. до 15. X 1953, када му je уважена оставка на чланство у САН.
Редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 20. XII 1961.
Бгр: НЕ 2 (П. Вујевић).
Бгр, ббл: САН Год. 54 (1951) 533–543 и 69 (1964) 383–386 и 71 (1968)
363 и 72 (1970) 552. – Lj. JAZU 54 (1949) 275–277.
Нек: ЗМС/ПН 34 (1968) 171–172 (Б. Букуров). – ГСГД 48 (1968) 3–8 (Д.
Дукић). – Гл. САНУ 19 : 2 (1969) 123–124 (П. Стевановић). – BSci 15
(1970) 12 (Anonim).
Лит: Б. Букуров: Др Б. Ж. Милојевић. ЗМС/ПН 9 (1935) 133–136. –
Аноним: Поводом 50-годишњице рада проф. Б. Ж. Милојевића у
Српском географском друштву. ГГД 41 (1961) 3–6. – М. Васовић, Р.
Ршумовић: Б. Ж. Милојевић. ГСГД 46 (1966) 123–129. – Д. Дукић:
Седамдесет година постојања и рада Српског географског друштва.
Земља и људи 30 (1980) 7–12. – Μ. Васовић: Moj професор Б.
Милојевић. Земља и људи 32 (1982) 41–47. – Д. Дукић: Развој
географских наука у САНУ. У: Стогодишњица САНУ II. Стр. 204–247. –
Живот и дело српских научника, 4. САНУ 1998. Стр. 177–228 (М.
Васовић). – Боривоје Ж. Милојевић и Подриње. Лозница 2006.
Споменица : Споменица посвећена преминулом академику Б. Ж. Милојевићу. САНУ 1969 (ПИ 427).
МИЛОЈЕВИЋ Милош
(Црна Бара код Богатића, 16. X 1840 – Београд, 24. VI / 6. VII 1897)
књижевник, историчар и политичар; професор и директор гимназије
(Ваљево, Београд и Лесковац) и управник и професор Богословије
(Београд).
и Одбора за науке философске и филолошке.
Бгр: Дод. Поменику, 90–91 (М. Ђ. Милићевић). – Споменица Друштва
св. Саве 1886–1936. Бгд 1936. Стр. 60–63 (Ј. Хаџи-Васиљевић).
Бгр, лит: НЕ 2 (Н. Радојчић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 507 (М. Шуица).
Нек: БК 3 (1897) 863–864 (Аноним). – СКА Год. 11 (1898) 91–93 (Ј.
Жујовић). – Браство 8 (1899) 379–400 (З. Р. Поповић).
Лит: И. Руварац: О раду М. Милојевића у Гласнику. ЛМС 115 (1873)
172–178. – В. Трпић: M. C. Милојевић у Призрену и његовој околини.
200
Бгд 1880. – Ј. Хаџи-Васиљевић: Μ. С. Милојевић : његов национални
рад. Браство 25 (1931) 94–103. – Д. X. Микић: Сећања на давнину.
Браство 32 (1941) 15–49. – К. Милутиновић: И. Руварац и М. С.
Милојевић. ЗЛУМС 24 (1988) 253–263. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд
1992. – Д. Костић: И. Руварац и М. С. Милојевић. У: Зборник радова
научног скупа Браћа Руварац у српској историјографији и култури.
Нови Сад 1997. Стр. 329–334. – Д. Костић: Прилог биографији и
библиографији М. С. Милојевића. Лесковачки зборник 39 (1999) 325–
352. – Р. Ђорђевић: Културно – историјске мисија М. С. Милојевића.
Ниш 2002. – В. Стојанчевић: М. С. Милојевић и његов путопис о
Косову и Метохији. Братство 8 (2004) 159–169. – Р. Ђорђевић: Живот и
дело Милоша С. Милојевића. Ниш 2006.
МИЛУТИНОВИЋ Драгутин
(Београд, 17/29. XI 1840 – Панчево, 3/16. XII 1900) инжењер и архитекта;
професор Велике школе (Београд) и чиновник Министарства грађевина.
СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 25. I 1870. Секретар Одсека
уметничког 1872–1874, 1877–1878.
Бгр: Дод. Поменику, 91–92 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 3 (О. Minić). – ЕСИ 511 (A. Кадијевић).
Нек: Српски Сион 10 (1900) 817 (Аноним). – БК 6 (1900) 1566 + 1598
(Аноним). – СКА Год. 14 (1901) 349–353 (М. Валтровић). – Нова искра 3
(1901) 25–26 (М. Валтровић).
Лит: С. Николајевић: О изучавању старе српске црквене архитектуре. ПГ
1 (1880) 404–415. – ПИ 116 (A. Белић). – Η. Б. Несторовић: Грађевине и
архитекти у Београду прошлог столећа. Бгд. 1937, 62–65: Д. С.
Милутиновић. – И. Здравковић: Д. С. Милутиновић и М. Валтровић.
Музеји 7 (1952) 121–123. – П. Шоћ: План за подизање Даниловграда. ИЗ
11 (1955) 396–405. – П. Шоћ: Проучавање и спасавање културних
споменика. Гл. СПЦ 42 (1961) 101. – И. Здравковић: Архитекти научници.
Старинар н. с. 19 (1969) 281–285. – Љ. Мишковић: Фонд Д. С.
Милутиновића. Зборник Историјског музеја Србије 10 (1973) 184–185. –
Μ. Ђорђевић: Д. Милутиновић у посети J. Буркхарту. ПКЈИФ 42 (1976)
396–401. – С. Богдановић: Д. С. Милутиновић. Свеске 1 : 2 (1977) 5–8. – С.
Богдановић, Љ. Мишковић-Прелевић: Излози Српског ученог друштва.
САНУ 1978 (Галерија 34). – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.
(Споменик 128). – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ.
Србији. Бгд. 1994. – А. Кадијевић: Један век тражења националног стила у
српској архитектури (средина XIX – средина XX века). Бгд 1997. – S.
Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II :
Arhitekti. Bgd 2005. Str. 968–970. – Валтровић и Милутиновић : документи
1. Теренска грађа 1871–1884. Београд 2006.
Архив: Историјски музеј Србије. Бгд
201
МИЛУТИНОВИЋ Сима, Сарајлија
(Сарајево, 3. X 1791 – Београд, 30. XII 1847) песник, драмски писац,
путописац и историограф.
ДСС: редовни члан од 27. V 1842.
Аутобгр: КИ 33 (1976) 157–181 (M. Радевић).
Бгр: ЛМС 30 (1832) 143–147. – С Милутиновић Сарајлија. Бгд 1993.
Стр. 13–56 (С. Војиновић).
Бгр, лит/ббл: HE 2 (В. Петровић). – LPJ 4, 472–476 (Ž. Boškov).
Ббл, лит. ббл: M. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам.
Књ. 1. Бгд 1968. Стр. 362–363. – ЕСИ 512–513 (Мир. Јовановић).
Лит: Г. Магарашевић: Сербианка. ЛМС 9 (1827) 18–27. – М. Ђ.
Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Св. Вуловић:
Сима M. Сарајлија. ГНЧ 2 (1878) 280–384. – Ђ. С Ђорђевић: C. M.
Сарајлија. Бгд 1893. – Ст. Павловић: C. M. Сарајлија. Нови Сад 1893. –
Ђ. С. Ђорђевић: Још нека о С. Милутиновићу поводом расправе Дра
Стевана Павловића. Нови Сад 1894. – A. Гавриловић: С. Милутиновић.
У: С. М. Сарајлија, Лирске песме. СКЗ 1899. Стр. III–XLVI. – История
Славянской Филологiи, 529–532 (В. Ягичъ). – С. Јовановић:
Уставобранитељи и њихова влада. 2. изд. Бгд 1925. – A. Ивић: Епизоде из
живота С. Живковића Телемаха и С. М. Сарајлије. ПКЈИФ 12 (1932)
20–34. – Б. Живковић: Сарајлија и Његош. Мисао 42 (1933) 171–188 +
399–416. – M. Николић: С. Милутиновић и владика Петар I. ПКЈИФ 18
(1938) 112–121. – J. Хајденрајх: С. Милутиновић и Његошева Луча
микрокозма. ПКЈИФ 18 (1938) 122–139. – P. Младеновић: Наш највећи
романтичар прошлог века С. Милутиновић. Бгд 1939. – В. Недић: С.
Милутиновић Сарајлија. Бгд 1951 (лит/ббл: 195–198). – M. Кићовић:
„Трагедија Вожда Карађорђа“ од С. Милутиновића. ГГБ 2 (1955) 155–
180. – Н. Банашевић: Када je и где написан Обилић С. Милутиновића.
ПКЈИФ 21 (1955) 297–302. – J. Миловић: Долазак С. Милутиновића у
Далмацију и Црну Гору. ЗИК 2 (1961) 93–141. – M. Поповић: Историја
српске књижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд 1968 (167–197: С. М.
Сарајлија). – Ђ. Игњатовић: C. M. Сарајлија и Бугари. ПКЈИФ 42 (1976)
288–299. – М. Мојашевић: О немачком изводу из аутобиографије С.
Милутиновића. ПКЈИФ 42 (1976) 300–311. – С. Војиновић: Три прилога
о С. Милутиновићу. ПКЈИФ 49–50 (1983–84) 39–48. – Д. Потић: Лирика
C. M. Сарајлије. КИ 69–70 (1985) 25–58. – M. Бећковић: С. Милутиновић
; П. П. Његош. Шабац 1988. – Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик о новој
српској књижевности. САНУ 1988. – Сима Милутиновић Сарајлија:
књижевно дело и културноисторијска улога. Бгд 1993. – С. Војиновић: С.
М. Сарајлија о родоначелнику породице Текелија. Даница за 1995. Стр.
63–68. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ
2006 (ПИ САНУ 658).
Преписка: Вукова преписка 1. Бгд 1907. Стр. 1–48. – С. Милутиновић
Сарајлија. Бгд 1993. Стр. 259–270 (С. Војиновић).
Архив: АСАНУ 14 161: Заоставштина.
202
МИРКИН-ГЕЦЕВИЧ Борис
Boris Mirkine–Guetzévitch
(Кијев, 1. I 1892 – ? VII 1953) правник; др права, професор универзитета
(Париз).
СКА дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1937.
Бгр, ббл: В. Mirkine-Guetzévitch: L'influence de la Révolution française sur
le développement du droit international. Paris 1929. Str. 297–298: Notice
biografique et Principales publications (Recueil des cours / Académie de
droit international 1928 ; 2). – B. Mirkine-Guetzévitch: Droit international et
Droit constitutionnel. Paris 1931. Str. 309–310: Notice biografique et
Principales publications (Recueil des cours / Académie de droit international
1931 ; 4). – B. Mirkine-Guetzévitch: Droit constitutionnel et l' Organisation
de la paix. Paris 1933. Str. 369–371: Notice biografique et Principales
publications (Recueil des cours / Académie de droit international 1933 ; 3). –
СКА Год. 46 (1937) 274–286.
Ббл: Материалы для библюграфiи 1 (1931) 213–214.
Лит: Д. Данић: Les nouvelles tendances ... Архив 2. коло 20 (1930) 406–408.
– С. Јовановић: Les nouvelles tendances du Droit constitutionnel. Архив 2.
коло 33 (1931) 141–146. – Д. Данић: Les nouvelles tendances du droit
constitutionnel... Бранич 16 (1931) 326–330. – Μ. Владисављевић:
Међународно уставно право Миркин Гецевича и проблем jединства јавног
права. СКГ н. с. 40 (1933) 306–311. – Д. Данић: В. Mirkine-Guetzévitch,
Droit constitutionnel international. Архив 2. коло 28 (1934) 85–86. – С.
Јовановић: В. Mirkine-Guetzévitch, Parlamentarisme sous la Convention
nationale... Архив 2. коло 32 (1936) 289–291. – Μ. Владисављевић: В.
Mirkine-Guetzévitch, La technique parlamentaire des relations.... Архив 2.
коло. 34 (1937) 480–483. – Д. Данић: Француска револуција и
парламентарни режим. Архив 2. коло 34 (1937) 414–426. – С. Јовановић:
В. Mirkine-Guetzévitch, Danton... Архив 2. коло. 35 (1937) 557–558. – Ђ.
Тасић: Парламентаризам Г. Миркина Гецевича. СКГ н. с. 41 (1937) 466–
467. – С. Јовановић: В. Mirkine-Guetzévitch, Les constitutions nouvelles...
Архив 2 коло. 36 (1938) 440–442. – Д. Данић: Три расправе из поратног
уставног права. СКГ н. с. 43 (1938) 457–460 + 609–612.
МИШКОВИЋ Војислав
(Фужине, 6/18. I 1892 – Београд, 25. XI 1976) астроном; др (државни
докторат наука у Француској), управник Астрономске опсерваторије и
професор универзитета (Београд).
1948.
Привремени секретар СКА од 11. V 1945. до 22. III 1948. [ван функције
од 3. V до 17. VII 1947.] Секретар Академије природних наука СКА од 8.
VI 1943. до 2. V 1945. Секретар Одељења природно-математичких наука
САН од 28. IV 1956. до 15. IV 1960 и од 15. VI 1961. до 22. XI 1963.
[заменик].
203
Приступна беседа: Улога астрономије у сарадњи са осталим наукама.
Шт.: СКА Глас 185 (1941) 3–13. Проглашен 8. II 1940. ( СКА Год. 49 (1939)
148–149, 153–156).
Бгр: ЕЈ 6 (Т. Anđelić). – Васиона 30 : 4 (1982) 79–80 (М. Мужијевић).
Ббл: УЖ 2 (1928) 52.
Бгр, ббл: СКА Год. 37 (1929) 123–125 и 49 (1940) 226–231 и САН Год. 65
(1959) 252–254 и 71 (1968) 368. – Poggendorff 7 (1976) 3321–3323. –
Bulletin astronomique de Belgrade 154 (1996) 167–185 (Μ. Inđić).
Нек: САНУ Год. 83 (1977) 277–280 (Т. Анђелић).
Лит: B. B. Мишковић: Астрономске науке у САНУ и друштвима из којих
је проистекла. Глас САНУ 289 (1974) 247–278 и 292 (1974) 113–117. – Д.
Адамовић: Нисмо склони посматрању: [анкета]. Политика 72 (18. V
1975) 17. – М. Mužijević: Istorija astronomije u radovima akademika V.
Miškovića. Zbornik radova VII nacionalne konferencije jugoslovenskih
astronoma. Bgd 1985. Str. 135–137. – J. Симовљевић: Астрономија у
САНУ. У: Стогодишњица САНУ II, 45–54. – Sto godina Astronomske
opservatorije u Beogradu. Bgd 1989. – M. Tadić: Professor Mišković's
sundail. The University Thought 5:1 (1998) 71–75.
Фотографија САНУ–Ф 242, 242/1–3
МИШКОВИЋ Јован
(Неготин, 6/18. VII 1844 – Београд, 20. X / 2. XI 1908) официр, војни
писац; генерал, начелник Главног ђенералштаба и министар војни
(1878–1890).
СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2.
VI 1875.
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892.
Председник СКА од 16. IV 1900. до 1. II 1903. [ван функције: 2. XII 1902
– 1. II 1903]. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II 1906.
до 22. II 1908.
Приступна беседа: Српска војска и војевање за време устанка од 1804 до
1815 године. Шт.: СКА Глас 47 (1895) 50. Проглашен 11. XII 1894 (СКА
Год. 8 (1894) 75–77).
Бгр: НЕ 2 (В. Белић, Η. Радојчић). – М. Милићевић, Љ. Поповић: Генерали
војске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003. Стр. 161––165.
Бгр, ббл: СКА Год. 8 (1895) 169–175 и 9 (1896) 237–243 и 13 (1900) 267–
269.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 521 (М. Шуица). – VE 5 (1962) 641 (D. Trifunović).
Нек: Два говора приликом погреба ђенерала J. Мишковића. Бгд 1908 (В.
Ђорђевић и Б. Драгашевић). – Старинар н. р. 3 : Додатак (1908) 1
(Аноним). – БК 14 (1908) 44 (Аноним). – Св. Николајевић: Некролог
ђенерала Мишковића. Бгд 1909. – M. M. Васић: Последњи дах ђенерала J.
Мишковића. Бгд 1909. – ГНЧ 28 (1909) 323–331 (М. Иванић). – СКА Год.
22 (1909) 117 (Ст. Новаковић). – Ратник 66 (1909) 211–224 (С. Нешић).
Лит: Љ. Јовановић: Расправа J. Мишковића o Боју Косовском. Бгд 1891.
– J. Мишковић: Косовска битка 15. VI 1389. (Одговор на критику...). Бгд
204
1892. – ПИ 116 (A. Белић). – Педесетогодишњица СКА: Задужбине и
Фондови. СКА 1936. Стр. 189–191 : Задужбина Јована Мишковића,
ђенерала. (ПИ 117). – Б. Јововић: Ј. Мишковић – генерал и академик. Војно
дело 48 (1996) 161–211 [161–166: хронологија бгр. и ббл.]. – В. С.
Јовановић: Генерал Ј. Мишковић, први истраживач средњовековних
градова у Србији. У: Споменица Јована Ковачевића. Бгд 2003. Стр. 77–95.
– Научни скуп Мисао и дело ђенерала – академика Јована Мишковића :
зборник радова. Бгд 2004.
Архив: АСАНУ 7380/29 + 7242 рукописна заоставштина у 40 свезака. Заоставштина и у Историјском институту САНУ.
МИШЕЛЕ Карл Лудвуг
Karl Ludwig Michelet
(Берлин, 4. XII 1801 – Берлин, 16. XII 1893) професор универзитета
(Берлин; философија и право).
Аутобгр, аутоббл: C. L. Michelet: Wahrheit aus meinem Leben. Berlin 1884.
Бгр: ОSN 17 (1901) 281 (Anonim). – Meyers Lexicon 8 (1928) 407
(Anonim).
Лит: К. Werner: Michelet und Deutschland. Basel 1936. – Д. Матић: Ђачки
дневник (1845–1848). Бгд 1974. – Љ. Трговчевић: Први студенти из
обновљене Србије на Универзитету у Берлину : (1842–1853). У: Пола
века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. –
Сабрана дела: Michelet's gesammelte Werke, 1–6. Berlin 1884.
МОКРАЊАЦ Стеван Стојановић
(Неготин, 28. XII 1855 / 9. I 1856 – Скопље, 28. IX 1914) композитор,
музиколог и диригент; директор и професор Српске музичке школе у
Београду.
Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 457–476. – Baker's Biographical Dictionary of
Musicians (New York 1958) 1100 (N. Slonimsky). – Leksikon jugoslavenske
muzike, 2 (1884) 28–29.
Бгр, ббл, лит/ббл: Споменица С. С. Мокрањцу. Бгд 1923. Стр. 3–121 +
191–196 (К. Манојловић). – The New Grove Dictionary of Music and
Musicians 12 (1980) 462–463 (N. O'Loughlin). – ME 2 (S. Đurić-Klajn). –
Сабрана дела књ. 10.
Ббл: Оглед српске музичке ббл, 114–115 + 213–217 (В. Р. Ђорђевић). –
Зборник радова о Ст. Мокрањцу. САНУ 1971. Стр. 245–269 (С. ЂурићКлајн).
Нек: Јужна Србија 4 (1923) 531–536 (С. Шијачки).
205
Лит: С. К. Христић: Двадесетпетогодишњица г. Ст. Мокрањца. СКГ 22
(1909) 779–782. – К. П. Јовановић: О С. Ст. Мокрањцу као црквеном
композитору. ПГ 40 (1923) 280–288. – Ј. Алексијевић: Брат С. Ст.
Мокрањац. Неимар 2 : 21 (1923) 626–628. – М. Милојевић: Уметничка
личност С. Ст. Мокрањца. СКГ н. с. 10 (1923) 186–195 + 276–283 +
354–366. – П. Коњовић: С. Ст. Мокрањац. Бгд 1956. – М. Милојевић:
Уметничка идеологија С. Ст. Мокрањца. СКГ н. с. 53 (1938) 192–201. –
П. Бингулац: С. Мокрањац и његове руковети. ГГБ 3 (1956) 417–446. –
М. Вукдраговић: С. Ст. Мокрањац. ЛМС 394 (1964) 249–256. – С. В.
Лазаревић: Црквена музика С. Мокрањца. Гласник СПЦ 45 (1964) 360–
369. – Зборник радова о Ст. Мокрањцу. САНУ 1971. – В. Перичић:
Музички ствараоци у Србији. Бгд [б. г.]. (303–305: Мокрањац Стеван). –
Стеван Ст. Мокрањац : 1856–1981. Бгд : Pro Música, 1981. – 100
најзнаменитијих Срба, 382–386 (Д. Петровић).
Споменица: [К. Манојловић]: Споменица С. Ст. Мокрањцу. Бгд 1923.
Сабрана дела: Сабрана дела Стевана Стојановића Мокрањца. Књ. 1–10.
Бгд 1997–1999.
МОМЗЕН Теодор
Theodor Mommsen
(Гардинг, 30. XI 1817 – Берлин, 1. XI 1903) историчар и епиграфичар.
Бгр: EBri 15, 684–685 (Anonim).
Бгр, ббл: ОSN 17 (1901) 539–540 (Pk).
Бгр, ббл, лит: БСЭ3 16 (В. И. Кузищин).
Ббл: Th. Mommsen, Conquète de la Gaule et Avènement de César, [s. I.] : Ed.
Rombaldi, 1969. Str. 347–359 (P. Barkan).
Бгр, лит/ббл: Лауреаты нобеловскои премии. Москва 1992. Стр. 100–102
(= Nobel Price Winners. New York 1987).
Нек: СКГ 10 (1903) 479–480 (Аноним). – Дело 29 (1903) 289–295 (F.). –
ЛМС 222 (1903) 108–109 (J. Радонић). – СКА Год. 17 (1904) 343–352 (Ч.
Мијатовић). – Срђ 2 (1903) 1016 (Аноним). – БК 9 (1903) 1440 (Нед.).
Лит: Аноним: Момзен и д-р О. Балцер. Дело 16 (1897) 530–531. –
Аноним: Осамдесетогодишњица Теодора Момзена. Дело 16 (1897) 535.
– V. Jagić: Mommsen i Rački. U: Bulićev zbornik. Zagreb, Split, 1924. Str.
707–708 + XXVIII. – G. Ahlström: La „petite histoire“ de l'attribution du
Prix Nobel à Theodor Mommsen. In: Th. Mommsen, Conquète de la Gaule et
Avènement de César, [s. I.] : Ed. Rombaldi, 1969. Str. 8–15. – C. D. Af.
Wirsén: Discours de la réception... Ibid. Str. 17–24. – J. Carcopino: La vie et
l'oeuvre de Th. Momsen. Ibid. Str. 57–345. – F. Kraus: V. Jagić und Th.
Mommsen im Lichte ihrer Korrespondenz. ПКЈИФ 51/52 : 1–2 (1985/6) 130–
151. – Е. Касирер: Проблем сазнања у филозофији и науци новијег доба.
Фотографија: CAHУ–Ф 140, 140/1–2
206
МУКА Арношт
Arnošt Muka
(Велки Восик, 10. III 1854 – Будишин, 10. X 1932) филолог, слависта; др
филологије, професор гимназије (Будишин).
Аутобгр, ббл: ТИС 2 (1934) 288–291.
Бгр, ббл: СКА Год. 17 (1904) 372–381.
Бгр, лит: NBS, 400–401 (J. Petr).
Ббл: Fr. Pastrnek: Arnošt Muka. Praha 1933. [anotirana bbl. str. 19–47 (J.
Pata)].
Нек: СКГ н. с. 37 (1932) 398–399 (J. Ердељановић). – СКА Год. 41 (1933)
139–141 (Б. Гавриловић). – ČJR 3 (1932–1933) 52–55 (J. Páta). – RES 13
(1933) 190–192 (J. Páta). – Etnolog (Ljubljana) 5–6 (1933) 291–294 (V.
Bučar). – Slavia 12 (1933–1934) 291–294 (J. Páta). – ПКЈИФ 14 : 1–2
(1934) 295 (Ђ. Живановић).
Лит: J. Milaković: Dr Arnošt Muka : 10. III 1954–10. III 1914. 2. izd. Sarajevo
1914. – J. Ердељановић: Лужички Срби и др А. Мука. Бгд 1929. ( = СКГ н.
с. 26 (1929) 527–533 + 605–610). – M. Weingart: Jazykozpytné práce A. Muky.
ČMF 19 (1933) 113–125. – Fr. Pastrnek: Arnošt Muka. Praha 1933. – Б. M.
Ляпунов: Д-р Карл Эрнест Юрьевич Мука. ТИС 2 (1934) 261–270. – В. Н.
Кораблев: Э. Ю. Мука в его письмах к русским ученым. ТИС 2 (1934) 271–
291. – Т. St. Grabowski: Ernesta Muki twórcsosć naukowa, związki z Polakami
i Polskа Akademia Umiejętności. SO 23 (1963) 57–93. – Letopis (Budyšin) 22
(1975) broj posvećen Α. Muki. – Κ. Hengst: Α. Muka, Serbski zemjepisny
slownick... ZS 26 (1981) 469–472. – H. H. Bielfeldt: A. Muka als Etymologe.
ZS 27 : 1 (1982) 99–108. – М. Цветић: Арношт Мука, научник и свестрани
културни прегалац. ЗзС 67 (2005) 217–222.
Преписка: Letopis (Budyšin) : 1 (1952), 5 (1958), 6 (1959), 7 (1960), 9
(1962), 14 (1967), 16 (1969), 17 (1970), 21 (1974), 24 (1977) 28 (1981).
МУРАТ Марко
Marco Muratti
(Шипанска Лука, 30. XII 1864 – Дубровник, 14. X 1944) сликар; управник Завода за умјетнине и споменике у Дубровнику.
Приступна беседа: О сликарству Дубровника (због одсутности М.
Мурата, беседу прочитао академик Ј. Радонић). Шт.: Приступна
академска беседа г. М. Мурата. Кровови 54–56 (2002/3) 213–219.
Проглашен 7. III 1941 (СКА Год. 50 (1940) 145, 194–196).
Бгр: СКА Год. 28 (1921) 271–282 и 50 (1941) 203–213. – НЕ 2 (В.
Петровић).
Бгр, лит: Удружење ликовних уметника у Београду 1919. Бгд 1969. Стр.
143–144, 153 (Љ. Никић).
Бгр. ббл. лит: ЕLU 3 (1964) 512 (L. Trifunović). – ÖBL 30 (1975) 444 (S.
Btušić). – BLZ 12, 649.
207
Лит: Б. Бранчић: M. Мурат у Новом Саду. БК 3 (1897) 1112–1119. – Н.
Петровић: Изложба слика M. Мурата. ЛМС 226 (1904) 103–107. – К.
Страјнић: M. Мурат. УП 2 (1939) 129–133. – М. Кашанин: Два века
српског сликарства. Бгд 1943. Стр. 72–73. – Н. Симић: M. Мурат. ЛМС
374 (1954) 73–84. – М. Лесковац: Дванаест писама Л. Костића. ЛМС
385 (1960) 351–364. – Д. Медаковић: M. Мурат. ЛМС 391 (1963) 1–11. –
В. Вукмировић: Један непознати цртеж M. Мурата. ПКЈИФ 32 (1966)
93–95. – В. Ристић: M. Мурат [Каталог изложбе у Народном музеју]. Бгд
1969. – Д. Медаковић: Из преписке сликара М. Мурата. ПКЈИФ 37
(1971) 339–348. – Л. Трифуновић: Једна неостварена изложба M.
Мурата. ЗЛУМС 8 (1972) 477–502. – Д. Тошић: Портрети у слици
Марка Мурата „Долазак цара Душана у Дубровник“. Свеске 20/21
(1989–1990) 59–63. – М. Бикицки: Прва српска уметничка изложба у
Сомбору и њени одјеци у штампи. ЗЛУМС 26 (1990) 307–330. – И.
Николић: Једно необјављено писмо академског сликара М. Мурата.
Архивски преглед 1–4 (1997) 101–105.
Фотографија: САНУ–Ф 244, 244/1г–6
МУРЗАКЕВИЧ Николај Никифорович
Николай Никифорович Мурзакевич
(Смоленск, 21. IV / 3. V. 1806 – Одеса, 15/27. X 1883) историчар и
археолог; професор Лицеја (Одеса).
Аутобгр: Русская старина 1–4, 6, 9, 12 (1887) и 9, 12 (1888) и 2 (1890).
Бгр. ббл: ЭС 20 (1897) 210 (В. Рудаковь). – OSN 17 (1901) 888.
Бгр. ббл. лит: СДР, 244–245 (Б. Н. Билунов).
Ббл: Библиогр. заметка. Одесса, 1869.
МУРКО Матија
(Дрстела код Птуја, 10. II 1861 – Праг, 11. II 1952) филолог, слависта и
историчар књижевности; професор универзитета (Грац).
Аутобгр, ббл: M. Murko: Pamèti. Praha 1949. = M. Murko: Spomini.
Ljubljana 1951.
Ббл: ИРАН 6 сер. 18 (1924) 519–524 (Б. Ляпунов, Е. Карский, П. Лавров...).
Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 360–367. – L. SAZU 1 (1943) 172–174 (F.
Ramovš). – Slovenski etnograf 3–4 (1951) 406–411 (M. Matičetov).
Бгр, ббл, лит/ббл: SBL 2 (1933–1952) 169–175 (J. Glonar). – НЕ 2 (И.
Графенауер). – NBS, 401 (H. Faska). – Kudĕlka, 324–327 (V. Kudĕlka). –
BLGS 3, 260–261 (P. Rehder). – LPJ 4, 588–590 (F. Dobrovoljc). – КМЕ 2,
773–775 (Стойкова).
Нек: Pamiętnik Słowiański 3 (1952) 356–369 (T. S. Grabowski). – Slovenski
etnograf 5 (1952) 197–207 (I. Grafenauer). – ЛМС 369 (1952) 311–313 (К.
208
Георгијевић). – S. Rev. 31 (1952–1953) 245–247 (A. Slodnjak). – Гл. САН 4
(1953) 232–233 (Аноним). – Lj. JAZU 58 (1953) 321–323 (A. Barac). –
RES 30 (1953) 316–318 (A. Mazon, A. Vaillant). – L. SAZU 5 (1954) 168–
177 (I. Grafenauer).
Нек, ббл: ЈФ 19 (1951–1952) 237–243 (A. Белић).
Лит: П. Поповић: Dr. M. Murko, Gesischte der älteren südslavische
Litteraturen... СКГ 28 (1911) 540–546. – E. Aničkov: Das Grab als Tisch...
ASPh 34 (1913) 578–588. – B. Ћоровић: Г. M. Мурко о епским пјесмама
босанских Муслимана. СКГ 31 (1913) 547–552. – J. Patà: Prof. dr Matyáš
Murko. Praha 1931 [19–21 : lit. /bbl. ]. – K. Paul: M. Murko. ČJR 1 (1931)
241–247. – K. Георгијевић: Истраживања професора Мурка о народној
поезији. ЛМС 342 (1935) 116–123. – Д. Павловић: M. Мурко. ЈИЧ 2
(1936) 454–456. – К. Георгијевић: Успомене M. Мурка. ЈФ 19 (1951–1952)
287–304. – А. Slodnjak: M. Murko 1861–1952. Slavistična revija 5–7 (1954)
41–75. – P. Skok: Mjesto M. Murka u razvitku slavistike. Lj. JAZU 59 (1954)
150–162. – J. Matl: Mathias Murko (1861–1952). Neue Österreichische
Biographie ab 1815. Bd 13. Wien 1959. 173–183. – T. Čubelić: M. Murko kao
proučavač srpskohrvatskih narodnih epskih pesama. Slovenski etnograf 14
(1961) 171–182. – M. Vasmer: M. Murko. ZSPh 30 (1962) 233–236. – V.
Murko: Končna usoda literarne zapuščine M. Murka, zlasti posnetkov
srbskohrvaških epičnih pesmi. Slovenski etnograf 20 (1968) 181–184. – A.
Angyal: M. Murkos Bedeutung für die südosteuropäische Barockforschung.
In: Slawisch-deutsche Wechelbezie-hungen in Sprache, Literatur und Kultur.
Berlin 1969. Str. 501–511. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у
делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.
Преписка: Letopis (Budyšin) A 16 : 1–2 (1969) 214–243 (W. Zeil). – Studia
Slavica 13 (1967) 127–141 (A. Angyal).
МУСИЋ Аугуст
(Крка, 3. VIII 1856 – Загреб, 26. VII 1938) класични филолог; др
класичне филологије, професор универзитета (Загреб).
Аутобгр, ббл: Lj. JAZU 51 (1939) 181–202.
Бгр, ббл: СКА Год. 34 (1926) 296–298.
Бгр: НЕ 2 (А. Барац).
Бгр, ббл, лит: ÖBL 31 (1976) 1 (S. Batušić). – LPJ 4, 595–596 (M.
Živančević)
Нек: Obzor 184 (13. VIII 1938) 2–3 (I. Esih). – Sl. R 10 (1938) 384
(Anonim). – ЈФ 17 (1938–1939) 227–233 (Ν. Majnarić). – СКА Год. 48
(1939) 150–151 (А. Белић). – НЈ 6 (1939) 241–243.
Лит: J. Лукић: Relativne rečenice u hrvatskom jeziku. Napisao Dr. A. Musić.
БК 7 (1910) 665–667. – V. Dukat : Grčki i rimski klasici u izdanjima Matice
hrvatske. HK 23 (1942) 136–151. – N. Majnarić: Musićev modalni sistem. ŽA
1 (1951) 161–184. – N. Majnarić: A. Musić. ŽA 6 (1956) 3–9. – N. Majnarić:
Klassische Philologie in Kroaten seit dem Jahre 1853 bis heute. ŽA 16 (1966)
21–42. – M. Kravar: A. Musić u svoje vrijeme i danas. JAZU 1990. – M.
Kravar: A. Musić kao slovenist. Razprave 13 (1991) 109–115.
209
МУШИЦКИ Ђорђе
(Ђурђево, 9. VI 1811 – Славонски Брод, 1. IV 1887) лекар и историчар; др
медицине, лични лекар породице кнеза Милоша, професор Лицеја
(Београд; физика).
ДСС: редовни члан од 11. VI 1842.
Бгр: Јеремић, 92. – JKL, 532 (P. Protić) – Савременици и последници Ρ
425/6 (В. Алексијевић).
Бгр. бел.: Miscellanea 7 (1979) 222 (В. Војводић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 600 (Ž. Malbaša)
Нек: Јавор 14 (1887) 255–256.
Лит: Н. Крстић: Извештај о рукописима Д-ра Ђ. Мушицког. Гл. СУД 72
(1891) 106–183. – История Славянской Филологiи, 354–360 (В. Ягичъ). –
Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–
91. – Јеремић, Грађа – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1.
MC 1986. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик
128). – С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – Водич
НАДЕЖДИН Николај Иванович
Николай Иванович Надеждин
(Нижниј Беломут, 5/17. X 1804 – Петербург, 11/23. I 1856) теолог,
историчар, етнограф и новинар; професор универзитета (Москва).
Бгр: ЭС 39 (1897) 432–434 (Аноним)
Ббл: Записки Русского географического общества 1 (1856) (Г. Н. Геннади). – ЖМНП 5 (1856) (Г. Н. Геннади).
Лит: Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику. Гл. ДСС 6 (1854) 88–
149. – И. И. Срезневский: Воспоминания о Надеждине. Записки Русского
географического общества 1 (1856). – А. Н. Попов: Письма П. Атанацковича, В. Караджича, Миклошича и Коллара к Н. И. Надеждину. Руски архив (Спб) 7 (1873) 1131–1221. – А. Н. Пыпин: История рус. этнографии.
СПб 1890. – История Славянской Филологiи, 486–489 (В. Ягичъ). – В. А.
Францевъ: Югославское nyтeшecтвie Н. И. Надеждина въ 1840–1841 гг.
Sborník filologicky 10 (1935) 111–134. – Т. П. Попова: Неизвестные письма
В. Ст. Караджича Н. И. Надеждину. Вестник Московского университета.
Сер. филол. 4 (1964) 55–66. – М. Живанчевић: Н. И. Надеждин према југославистици. ЗзС 30 (1986) 83–94. – Југословени и Русија: документи из
архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – В. Гавриловић: Обавештења и сазнања В. Караџића о српском народном покрету 1848–1949.
ЗМС/И 58 (1998) 75–87.
НАТОШЕВИЋ Ђорђе
(Сланкамен, 19. VII 1821 – Горњи Карловац, 11. VII 1887) лекар и
просветни радник; др медицине, професор и директор гимназије (Нови
Сад) и председник Матице српске.
210
СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одсек
јестаственички и математичарски) од 6. II 1869.
Бгр: НЕ 3 (В. Ћоровић). – Савременици и последници Ρ 425/7 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 16 (2001) 276–280.
Бгр, ббл, лит: Јеремић, 92–94. – ÖBL 31 (1976) 39 (S. К. Kostić). – LPJ 4,
624–626 (D. Damnjanović).
Нек: БВ 2 (1887) 209 + 249–251 + 271–272. – Јавор 14 (1887) 449–450 +
510–512 + 527–528+ 542–544. – ЛМС 153 (1887) 146–162 (H. Ђ.
Вукићевић).
Лит: M. Шевић: О Ђ. Натошевићу. Нови Сад 1921. – A. Варађанин:
Стогодишњица Др. Ђ. Натошевића. Нови Сад 1921. – К. Т. Костић: Из
прошлости Учитељске школе у Сомбору. Сомбор 1938. – Б. Ковачек:
Школски лист Ђ. Натошевића. ЗМС/КЈ 4–5 (1958) 122–132. – Р.
Макарић: Сомборска учитељска школа у периоду делатности Н. Ђ.
Вукићевића. Нови Сад 1965. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске,
Део 1. MC 1986. – В. Гајић: Основношколско образовање у Србији. –
Водич кроз архив ДСС. – Д. Вулетић: Завичај и време др Ђорђа
Натошевића. Зборник (Рума) 3–4 (1999–2000) 117–131. – Б. Бешлин:
Архив: MC PO Натошевићева писма Николи Вукићевићу.
НАХТИГАЛ Рајко
(Ново Место, 14. IV 1877 – Љубљана, 29. III 1958) филолог, слависта; др
филологиje, професор универзитета (Грац и Љубљана).
Бгр, ббл: СКА Год. 38 (1930) 183–195. – Lj. JAZU 44 (1932) 96–100 (A.
Musić). – L. SAZU 1 (1943) 69–75 (F. Ramovš).
Бгр. ббл. лит: SBL 6 (1935) 1889–189 (Anonim). – BLGS 3 (1979) 287–288
(P. Rehder). – КМЕ 2, 800–802 (В. Менкаджиева).
Ббл: Slavistična revija 1 (1948) 100–105 (Ζ. Bizjak) i 10 (1957) 333–334 (F.
Jakopin).
Нек: L. SAZU 9 (1959) 63–67 (F. Tomšič). Slovo 9–10 (1960) 144–145
(Anonim).
Лит: R. Kolarič: Prof. dr. R. Nahtigal. Slavistična revija 1 (1948) 95–100. – F.
Tomšič: Prof. dr. R. Nahtigal osamdesetletnik. Slavistična revija 10 (1957) 1–
9. – R. Jagoditsch: R. Nahtigals Beitrag zur Igorlied – Forschung. Slavistična
revija 10 (1957) 306–314. – Slovansko jezikoslovlje: Nahtigalov Zbornik.
Ljublana 1977. – M. Radovanović: Slovensko jezikoslovlje... ЗМС/ФЛ 22 : 2
(1979) 247–250. – F. Jakopin: R. Nahtigal (1877–1958) : imenoslovec. Втора
југословенска ономастичка конференција. Скопје 1980. Стр. 119–124.
211
НЕВОСТРУЈЕВ Капитон Иванович
Капитон Иванович Невоструев
(Елабуга, 1815 – Москва, 29. XI / 11. XII 1872) теолог, филолог и археограф; професор богословије и библиотекар синодалне библиотеке.
Ббл: С. Смирнов: История Московской духовной акад. до се преобразования : 1814–1870. Москва 1879.
Бгр, ббл, лит: Руский биографический словарь. 11 (1914) А. Шилов. –
СДР, 548 (A. A. Алексеев). – КМЕ 2, 802–804 (Б. Христова).
Лит: Ситнији списи Ђ. Даничића, 1. СКА 1925. Стр. 151–153. – И. И.
Срезневский: К. И. Невоструев. Записки Академий наук 22: 1 (1873). –
История Славянской Филологiи, 634–635 (В. Ягичъ).
Архив: АСАНУ А–2987 [писмо поводом избора у СУД]
НЕДЕЉКОВИЋ Душан
(Исаково код Ћуприје, 18. V 1899 – Београд, 29. VI 1984) филозоф; др
филозофије, професор универзитета (Скопље и Београд).
СКА: дописник (Академије философских наука) од 2. III 1946.
САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења друштвених
наука) од 22. III 1948. Секретар Одељења друштвених наука од 30. VI
1958. до 15. IV 1960. и од 11. V 1971. до 1. VI 1977.
Бгр: Летопис МАНУ за 1974 (1975) 119–120.
Бгр, ббл: ЕЈ 6 (V. Korać). – Год. САНУ 85 (1978) 367–429 (М.
Недељковић-Дебач, J. Павковић) и 92 (1986) 411–415 (M. Недељковић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 4 646–651 (A. B. Stojković, M. Debač Nedeljković).
Ббл: Dijalektika 4 : 3 (1969) 77–102 (M. Debač Nedeljković).
Нек: Народно стваралаштво – Фолклор 23 (1984) 3–8 (Д. Антонијевић).
– ГЕИ САНУ 33 (1984) 191–193 (M. Радовановић). – САНУ Год. 92
(1989) 571–573 (M. Мацура).
Лит: В. Вујић: Др Д. Недељковић, Скица философске стваралачке
делатности Блеза Паскала. СКГ н. с. 11 (1924) 635–637. – М. Ђурић: Д.
Недељковић, Практична философија П. Бартуловића... СКГ н. с. 21
(1927) 309–311. – М. Ђурић: Карактер Јужносрбијанаца... Народна
одбрана 4 (1929) 613–615 + 630–631. – Ј. Ердељановић: Др Д. Недељковић,
О психичком типу Јужносрбијанаца. СКГ н. с. 27 (1929) 467–473. – Н. Банашевић: Два „нова мотива“ о Краљевићу Марку. Јужни преглед 7 (1932)
179–183. – H. Банашевић: О „методама“ етнопсихологије г. др Д.
Недељковића. Јужни преглед 7 (1932) 224–233. – H. Банашевић: Прилог карактерологији. Јужни преглед 7 (1932) 297–301. – Ж. Гарашанин: Једна
етичка студија... Мисао 40 (1932) 309–317 + 438–441. – М. М. Јовановић:
Филозофија и метафизика бесмртности... ЛМС 340 (1934) 233–235. – Л.
Вукмановић: Етички приговори бесмртности. Пастир 1 (1936) 13–16 и 2
(1936) 32–37. – А. Гавела: Др Д. Недељковић, Идеолошки сукоб демократије и фашизма... ЛМС 349 (1938) 302–303. – А. В. Stojković: Akademik dr
D. Nedeljković kao dijalektičar. Dijalektika 4 : 4 (1969) 75–82. – Народно
стваралаштво – Фолклор 29–32 (1969) цео број. – Š. Žuljević: Dr D.
Nedeljković profesor i filozof. Dijalektika 6 (1971) 129–143. – П. Влаховић:
Рад академика Д. Недељковића у етнологији и фолклористици. Зборник
радова Етнографског института 9 (1979) XIII–XXX. – Књижевне новине
212
582 (12. V 1979) цео број. – Dijalektika 14 (1979) ceo broj. – D. Adamović:
Razgovori sa savremenicima. Bgd 1982. Str. 242–245. – A. Stojković: Trajno
iva filozofska misao čovečanstva prikazana genetički. Dijalektika 18 (1983)
205–213. – A. Stojković: Borbeni dijalektički materijalist i humanist D.
Nedeljković Dijalektika 19 (1984) 202–209. – А. Стојковић: Југословенски
филозоф – академик Д. Недељковић. ЗМС/ДН 114/115 (2003) 317–320.
Споменица: Зборник прилога филозофији и науци : поводом 80-годишњице рођења академика Душана Недељковића. САНУ 1983 (ПИ 551).
НЕЈЕДЛИ Здењек
Zdeněk Nejedlý
(Литомишл, 10. II 1878 – Праг, 9. III 1962) музиколог и историчар; професор универзитета (Москва и Праг).
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 9. IV 1947.
1948. Инострани члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 31.
VII 1960.
Бгр, ббл: S. Jonášova: Bibliografie díla Z. Nejedlý. Praha 1959.
Бгр, ббл, лит/ббл: Muz. E. 2 (R. Ajlec). – Kudĕlka, 330–333 (V. Štasny).
Лит/ ббл: Beiträge zur Geschichte der Slawistik, str. 500–501 (Anonim).
Нек: Ученые записки Института славяноведения 25 (1962) 3–10 (И. Ф.
Бэлза, В. Д. Каралюк). – Pamiętnik słowiański 13 (1963) 231–239 (Z. Lissa,
R. Heck) + 239–243 (J. Magnuszewski).
Лит: M. Милојевић: Profesor Z. Nejedlý povodom pedesetogodišnjice rođenja.
Музика 1 : 3 (1928) 61–63. – К. Krejči: Z. Nejedlý a slovanské literatury.
Slavia 22 (1953) 29–42. – С. А. Никитин: З. Р. Неедлы как историк. КСИС
11 (1953) 16–19. – И. Ф. Бэлза: Музиковедческая деятельност З. Неедлы.
КСИС 11 (1953) 24–30. – Zdeněk Nejedlý. Praha 1955 [24–35: bbl.]. – Зденек
Неедлы выдающийся общественный деятель и ученый. Москва, АН
СССР, 1964. – M. Ransdorf: Zdeněk Nejedlý. Praha 1988.
НЕНАДОВИЋ Јеврем
(Бранковина, 29. IX 1793 – Београд, 6. IV 1867) политичар; војвода ваљевски и тамнавски, председник Апелационог суда и државни саветник.
Бгр: Поменик 407–408 (M. Ђ. Милићевић). – EJ 6 (D. Perović).
Аутобгр. и лит/ббл: M. Радевић: Аутобиографија J. Ненадовића. ПКЈИФ
32 (1971) 107–109.
Лит: Ловчевић I и II. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1. СКА 1922. – Б.
Вујовић: Бранковина као културно историјски комплекс. У: Прота Матија
Ненедовић и његово доба. САНУ 1985. Стр. 203–232. – A. Васиљевић:
Moje успомене. СКЗ 1990. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине
Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).
Архив: АСАНУ–7380/30 [Аутобгр.]
213
НЕНАДОВИЋ Љубомир Π.
(Бранковина, 14. IX 1826 – Ваљево, 21. I / 2. II 1895) књижевник и песник;
архивар и протоколист у Министарству иностраних дела, секретар Српског посланства у Цариграду и начелник Министарства просвете.
ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. – Казначеј ДСС 1855, председник
ДСС од 29. III до 19. XII 1860.
од 29. VI 1864.
Приступна беседа: [Поглед на поезију и њен утицај на човечанство].
Шт.: СКА Глас 15 (1889) 34 + [2]. Проглашен 26. VI 1888 (СКА Год. 2
(1888) 141, 163–164).
Бгр: Дод. Поменику, 104–111 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (В. Петровић). –
Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 60–61: Љубомир П.
Ненадовић.
Ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 478 +
495–496 (Ж. П. Јовановић). – КИ 10 (1977) 157–179 (М. Радевић).
Бгр, ббл: СКА Год 1 (1888) 248–250. – ЛМС 371 (1953) 404–411 + 486–489
(Аноним).
Лит/ббл: М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 2.
Бгд 1972. Стр. 349.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕЈ 6 (В. Miljković). – LPJ 4, 669–674 (D. Vlatković).
Нек: СКА Год. 8 (1895) 103–113 (M. Ђ. Милићевић). – Дело 5 (1895) 1–4
(Аноним).
Лит: A. Гавриловић: „Шумадинка“. ГНЧ 19 (1899) 25–99. – М. К.
Борисављевић: Забрана „Шумадинке“. ГНЧ 30 (1911) 181–201. – П. ЛеблАлбала: Љ. П. Ненадовић. СКГ н. с 19 (1926) 186–194. – П. Лебл-Албала:
Идеје Љ. П. Ненадовића. ЛMC 310 (1926) 93–109. – A. Гавриловић: Љ. П.
Ненадовић као историчар. Учитељ 7 (1927) 641–657. – М. М. Николић:
Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – Ј. Скерлић:
Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 194–198: Љ. П.
Ненадовић. – М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам.
Књ. 2. Бгд 1972. (233–272: Љ. П. Ненадовић). – Љ. Дурковић-Јакшић:
Ликови Његошевих сарадника Коваљевског и Ненадовића. Библиотекар 24
(1972) 617–625. – И Андрић: Нетто о стилу и језику. У: И. Андрић: Есеји
и критике. Сарајево 1976. – Ж. Ђурковић: Књижевно дјело Љ. П.
Ненадовића. Никшић, Титоград 1985 [ббл. и лит /ббл: 239–255]. – Прота
Матија Ненaдовић и његово доба. САНУ 1985 (НС САНУ 26). – S.
Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989. – Љ. Трговчевић: Први
студенти из обновљене Србије на Универзитету у Берлину : (1842–1853).
У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–
579. – Споменица о столетници Љ. П. Ненадовића. Ваљево, 1995. – Водич
кроз архив ДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у
XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
Преписка: БК 10 (1904) 657–699 (Т. Стефановић Виловски, Љ. П. Ненадовић).
Сабрана дела: Целокупна дела: Љ. П. Ненадовића, 1 – 20. Бгд 1892–1895
и 1912–1923 и 1939. – Изабрана дела. Бгд 1958 и 1962. – Одабрана дела.
Нови Сад, Београд 1959 и 1971.
214
НЕНАДОВИЋ Матија
(Бранковина, 1777 – Ваљево, 29. XI 1854) свештеник, војвода и државник; прота и члан Државног савета.
Аутобгр: Мемоари проте М. Ненадовића. Бгд 1893 и даље: 1927, 1947,
1963, 1969.
Бгр: НЕ 3 (В. Ћоровић). – EJ 5 (Anonim). – Савременици и последници Ρ
425/7 (В. Алексијевић).
Ббл, лит/ббл: ЕЈ 6 (D. Perović). – M. Поповић: Историја српске
књижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд 1968. Стр. 362. – LPJ 4, 674–676
(D. Damnjanović).
Нек: Гл. ДСС 7 (1855) 335–336.
Лит: Љ. Ковачевић: Прота М. Ненадовић. У: Мемоари проте Матије
Ненадовића. СКЗ 1893. Cтp. V–XXV. – M. Петровић: Финансије и
установе обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Д. Николајевић:
Три Ненадовића. Бгд 1925. – В. Ћоровић: Прота М. Ненадовић, живот
и рад. У: M. Ненадовић, Целокупна дела. Бгд [1928]. Стр. VII–LXIV. –
М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд
1968. Стр. 147–163. – В. Стојанчевић: Протини Мемоари у светлости
историјских догађаја. У: Прота M. Ненадовић, Мемоари. СКЗ 1969. – M.
Радевић: Издања „Мемоара“ проте M. Ненадовића. Зборник
Историјског музеја Србије 8–9 (1972) 125–131. – Р. Самарџић: Писци
српске историје. Књ. 2. Бгд 1981. [Стр. 29–70: Прота M. Ненадовић]. –
Прота M. Ненадовић и његово доба. САНУ 1985 (НС 26). – A.
Младеновић: О рукопису „Мемоара“... У: Целокупна дела. САНУ, 1988.
Књ. 1, стр. 157–254. – 100 најзнаменитијих Срба, 143–148 (M. Матицки).
– С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској
1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).
Сабрана дела: Целокупна дела. Бгд [1928]. – Целокупна дела, 1. САНУ,
1988.
Архив: АСБ. Рукопис Мемоара (Поклони и откупи 55/251).
НЕШИЋ Димитрије П.
(Вршац, 1810 – Београд, 1857) правник; проф. Лицеја (Крагујевац),
писац песама и драма и преводилац са руског.
Бгр, ббл: Савременици и последници Ρ 425/7 (В. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 679 (P. M. Jeftić).
Лит: СН 23 (1857) читуља. – M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД
24 (1868) 1–135. – J. Грчић: Историја српске књижевности. Нови Сад
1906. Стр. 17 и 152. – Б. Миљковић: ДСС. – М. Кићовић: Јован Хаџић...
Нови Сад 1930. Стр. 104. – Споменица о стогодишњици Прве мушке
гимназије. Бгд 1939. Стр. 101. – Р. Љушић: Лицеј. – Водич кроз архив
ДСС.
215
НЕШИЋ Димитрије
(Београд, 8/20. X 1836 – Београд, 26. IV / 9. V 1904) математичар; професор Велике школе (Београд) министар просвете и члан Државног савета.
25. I 1870. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.
Секретар Одсека јестатственичког и математичарског СУД 1877–1878.
Председник СКА од 18. XI 1892. до 18. XI 1895. Секретар Академије
природних наука СКА од 27. V 1887 до 22. II 1892 и од 22. II 1900. до 22.
II 1902.
Приступна беседа: Поглед на Лајбницову инфинитезималну методу. Шт.:
СКА Глас 6 (1888) IV+18+ 2. Проглашен 6. II 1888 (СКА Год. 1 (1888)
142–145).
Бгр: НЕ 3 (М. Недић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994,
108–109: Димитрије Нешић. – Савременици и последници P 425/7 (В.
Бгр, ббл: СКА Год 1 (1888) 191–192 и 13 (1900) 271–275. – ЕЈ 6 (Т.
Pejović).
Нек: БК 10 (1904) 475–476 (Аноним). – СКГ 12 (1904) 800 (M. Петровић).
– Дело 31 (1904) 407–412 (К. Стојановић). – СКА Год 18 (1905) 316–320
(Б. Гавриловић) + 321–326 (С. Лозанић). – Lj. JAZU 19 (1905) 84–87 (M.
Petrović).
Лит: ПИ 116 (A. Белић). – Д. Трифуновић: Почеци математичког моделовања и рачунске технике на Великој школи у Београду. ГГБ 26 (1979) 123–
132. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). –
Стогодишњица САНУ II, стр. 13–34 (М. Томић). – J. Петковић: Д. Нешић
творац метарског система у Србији. ГГБ 39 (1992) 185–193. – В. Шолаја
и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – J. Петковић:
Д. Нешић, научник, стваралац, човек. Процесна техника 1 (1995) 51–55. –
J. Петковић: Прва књига о метарским мерама у Србији. У: Свет мерења.
САНУ 1995. Стр. 149 (Галерија 80). – Д. Трифуновић: Д. Нешић – зора
српске математике. Бгд 1996. – Живот и дело српских научника, 3. САНУ
1998. Стр. 1–31 (Б. Јовановић, Ј. Петковић).
Фотографија: САНУ–Ф 247, XI
НЕШИЋ Ђорђе
(Шабац, 15. VI 1873 – Београд, 24. X 1959) лекар, офталмолог; др
медицине, професор универзитета (Београд).
СКА: прави члан (Академије природних наука) од 29. III 1947.
САН: редовни члан (Одељења медицинских наука) од 22. III 1948. Члан
Председништва САН од 22. III 1948. до 16. X 1958.
Бгр: НЕ 3 (В. Станојевић). – Споменица СЛД, 197–198 (В. Станојевић). –
EJ 6 (I. Stanković).
Ббл: Каталог књига Народне библиотеке Србије. Бгд 1981. Књ. 8, 206–207.
Нек: Гласник САН 11 (1960) 337–341 (К. Тодоровић) + 341–344 (Р.
Беровић) + 344–346 (И. Станковић).
Лит: Стогодишњица САНУ II, 301–302, 304. – В. Станојевић: Историја
српског војног санитета ; Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992. –
216
Живот и дело српских научника, 3. САНУ 1998. Стр. 319 – 373 (З.
Кецмановић).
Архив: АСАНУ Историјска збирка 14314 (Заоставштина).
НЕШКОВИЋ Јоаникије, Јанићије
световно име Иван
(Миланџа (ужичка), 14. I 1804 – Краљево, 20. II 1873) епископ; епископ
ужичко-крушевачки и добротвор ДСС.
Бгр: Православна Српска црква у Кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 210–211 :
Јоаникије. – Поменик 419–423 (M. Ђ. Милићевић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 681–682 (В.Т. Stanojev).
Лит: Аноним: Владика Јанићије. Јавор 5 (1878) 681–684. – A. Ивић :
Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911. – Записи J. Грујића.
Књ. 2–3. СКА 1923. – A. M. Поповић: Поменик шабачко-ваљевске
епархије 1. Бгд 1940. – M. Лесковац: Прилог библиографији Јована
Илића. ЗМС/КЈ 22 (1974) 518–520. – Љ. Дурковић-Јакшић: Епископ
Јоаникије Нешковић и обнова 1856. манастира Жиче. Краљево 1987. –
M. Трнавац: Живот и дело владике Јање. Задужбина 7 : 28 (1994) 11. –
Српски јерарси, 235–236 (С. Вуковић). – Водич кроз архив ДСС.
НИДЕРЛЕ Лубор
Lubor Niederle
(Клатове, 20. IX 1865 – Праг, 14. VI 1944) археолог, антрополог, етнограф и
историчар; др историје и класичне археологије, професор универзитета
(Праг).
Бгр: СКА Год. 17 (1904) 385–387. – Seminarium Kondakovianum 1 (1927)
313–314 (Т. Вернадскій). – Lj. JAZU 40 (1927) 130–131 (Vj. Klajić). – НЕ
3 (H. Жупанић)
Бгр, ббл: EJ 6 (D. Rendić-Miočević).
Бгр, ббл, лит/ббл: Kudĕlka, 336–340 (H. Bulin). – ÖBL 32 (1976) 117–118
(J. Sláma). – NBS, 412 (Z. Boháč).
Нек: RES 23 (1947) 268–271 (A. Mázon). – RSU 12 (1947) 73–78 (J. Eisner,
T. Saturnik). – BS 9 (1947–1948) 154–158 (J. Eisner). – Старинар н. с. 3–4
(1955) 299 (М. Грбић).
Лит: V. Jagić: Slovanské staroitnosti, sepsal dr L. Niederle... ASPh 25 (1903)
136–145. – B. Ђерић: Л. Нидерле и маћедонско питање. ПКЈИФ 1 (1921)
170–176. – J. Ердељановић: Нидерлово дело о старим Словенима. ГГД
7–8 (1922) 218–239 и 9 (1923) 69–94. – H. Радојчић: Л. Нидерле. ЛМС
306 (1925) 204–205. – Р. Bulat: L. Niederle. J. Nj. 9 (1925) 265–272. – A.
Brückner: L. Niederle, Manuel de l'antiquité slave... ASPh 39 (1925) 282–
283. – B. Новак: Седамдесетгодишњица Л. Нидерла. ЈИЧ 1 (1935) 758. –
J. Eisner: L. Niederle. Praha, ČAVU, 1948 (19–33: bbl). – L. Niederle –
Projevy o tryzně dne 14. červena 1946. Praha 1947. – W. Antoniewicz: Hold
Wielkości L. Niederlego. Warszawa 1948.
217
НИКЕТИЋ Светозар
(Београд, 28. VI / 10. VII 1842 – Београд, 31. Χ / 13. XI 1900) богослов;
професор и директор гимназија у Србији и професор богословије у
Београду.
Бгр: НЕ 3 (Р. Грујић). – EJ 6 (R. Veselinović).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 530–531 (Р. Михаљчић).
Нек: СН 253 (1900) 1143. – СКА Год. 14 (1901) 332–337 (П. П.
Ђорђевић).
Лит: Споменица Гимназијеу Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац, 1989. –
И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003.
Фотографија: САНУ–Ф 141/1–2Г
НИКИФОРОВИЋ Исак
(Турија, ? – ?, око 1884 (последњи пут ce помиње y списковима чланова
СУД y Државном календару Краљевине Србије за 1884) трговац и
добротвор.
Лит: Б. Перуничић: ДСС 1841–1864. САНУ 1973. Стр. 278–282. –
Архив: АСАНУ: Спомиње се у рукопису: Аутобиографија К. Магазиновића
(Архив САНУ : 9288) као „Србин из Петрограда“ добротвор.
НИКОЛАЈЕВИЋ Георгије (Ђорђе)
(Јазак, 1807 – Сарајево, 8. II 1869) митрополит дабробосански и народни
добротвор.
Бгр: Дод. Поменику, 111–112 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (Р. Грујић). –
Савременици и последници Ρ 425/7 (В. Алексијевић). – Српски јерарси,
116 (С. Вуковић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 32 (1976) 130 (S. К. Kostić). – ЕСИ 532 (Р. Михаљчић). – LPJ 4, 698 (В. Т. Stanojev).
Нек: БК 2 (1896) 255–256. – Српски Сион 6 (1896) 105–106 (Аноним). –
СН 63 (14. феб. 1896) 180–181 (Аноним). – Дело 9 (1896) 334–336
(Аноним = Ђ). – Весник СПЦ 7 (1896) 156–157 (Аноним).
Лит: Т. Крстов Поповић: Митрополит Ђ. Николајевић. Opao 15 (1888) 7–
16. – J. Вучковић: Митрополит Ђ. Николајевић. Нови Сад 1897. – Д.
Руварац: Животопис Ђ. Николајевића. Земун 1898. – Аноним: Скупоцени
поклон Музеју МС. Глас MC 4 : 79 (1937). – Д. Страњаковић: Политичка
пропаганда Србије у југословенским покрајинама 1844–1858. ГИДНС 9
(1936) 300–315. – K. Milutinović: O vezama Dalmacije i Vojvodine u doba
ilirskog pokreta. U: Dalmacija u narodnom preporodu 1835–1848. Zadar 1987.
218
Str. 285–306. – Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског.
Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ
1994 (ПИ 625). – Водич кроз архив ДСС.
НИКОЛАЈЕВИЋ Константин – Коста
(Остружница, почетком 1821 – Боксег (Мађарска), 1. X 1877) правник;
политичар и историчар; секретар у Кнежевој канцеларији и српски
посланик у Цариграду; почасни члан Матице српске
ДСС: редовни члан од 10. II 1845. Казначеј ДСС 1844 и 1845.
СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одсек
филолошки и философски) од 6. II 1869.
Бгр, ббл: Поменик 423–431 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (H. Радојчић). – EJ
6 (D. Janković). – Савременици и последници P 425/7 (В. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 533 (Р. Радић). – LPJ 4, 698–699 (S. Vojinović).
Лит: Ст. В. Поповић: К. Николајевић. Јавор 5 (1878) 143–148. – Ловчевић I
и II. – С. Кићовић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX
веку. Бгд 1973. – P. Љушић: Лицеј. – M. M. Николић: Лицеум књажества
србског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Водич кроз архив ДСС. – М. Б.
Платиша: Константин Николајевић, биографија. У: К. Николајевић: Први
векови српске историје. Бгд 2003. Стр. 347–349. – Ј. Николић: Вратио
Хиландар – К. Николајевић, капућехаја и преговарач са Алипашом.
Политика 101 : 32501 (1–3 мај 2004) В 7.
Архив: Архив Историјског института САНУ
НИКОЛАЈЕВИЋ Сава
(Купиново, Срем, око 1784 – Шабац, 7. I 1847) свештеник и капелан у
Купинову, протојереј округа рудничког и епископ шабачки.
Бгр: Православна Српска црква у Кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 221: Сава.
– Српски јерарси, 431 (С. Вуковић).
Нек: Србске новине 3: 3 (1847) 2.
НИКОЛАЈЕВИЋ Светомир
(Радуша (округ ваљевски), 21. IX 1844 – Београд, 18. IV 1922) историчар
књижевности и политичар; професор Велике школе (Београд) председник
Народне скупштине, члан Државног савета и министар унутрашњих дела
СУД: редовни члан (Одсека филолошког и философског) од 17. II 1874.
Секретар Одсека филолошког и философског СУД 1883/1884.
1887.
Πриступна беседа: О реформацији VIII и IX века у Византији и њеном
утицају на вештине, школе и књижевност. Шт.: СКА Год. 2 (1888) 175
[извод]. Проглашен 4. IX 1888. (СКА Год. 2 (1888) 173, 175–176).
Бгр: СКА Год 1 (1888) 225. – НЕ 3 (С. Јовановић, В. Петровић).
Бгр, ббл: JKL, 566 (S. Paunović).
219
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 533–534 (С. Бојанин). – LPJ 4, 700 (D. Vlatković).
Нек: Браство 17 (1923) 230–237 (J. Хаџи Васиљевић). – ГНЧ 35 (1923)
326–332 (З. P. Поповић).
Лит: M. Чекић: С. Николајевић, Из Скандинавије. Недељни преглед 3 : 10
(1910) 158–159. – П. Поповић: С. Николајевић. СКГ н. с. 6 : 2 (1922) 127–
135. – Ср. J. Стојковић: Брат С. Николајевић. Неимар 2 : 15 (1923) 291–
303. – Л. Лазаревић : С. Николајевић. Неимар 3 : 32/34 (1924) 448–460. –
Ср. Ј. Стојковић: Moj улазак у слободно зидарство. Неимар 4 : 46 (1925)
565–583. – Л. Лазаревић : С. Николајевић. У: Наша нахија. Бгд 1926. Стр.
77–83. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 2. Бгд 1927. –
Аноним: Светла имена међу професорима. ГПД 7 (1927) 464–467. – С.
Јовановић: Влада A. Обреновића. Бгд 1929. Књ. 1, стр. 411–414: С.
Николајевић. – J. Хаџи Васиљевић: С. Николајевић. Споменица Друштва
Св. Саве 1886–1936. Бгд 1936. Стр. 10–15. – С. Кићовић-Пејаковић:
Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. – В. Грујић:
Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – С. Терзић: Србија
и Грчка. Бгд, 1992. – A. Раденић: О масонима и масонерији у Србији,
мит и стварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226.
НИКОЛИЋ Андра
(Београд, 23. IX / 5. X 1853 – Париз, 18. IX 1918) правник, књижевник,
историчар књижевности и политичар; Министар просвете, државни
саветник и председник Народне скупштине.
Приступна беседа: [О књижевној критици]. Шт.: Андра Николић,
Књижевни радови. СКЗ 281, 1938, 232–246: О књижевној критици.
Приступна академска беседа. Проглашен 22. II 1899. (СКА Год. 12 (1898)
119, 139–144).
Бгр: Ј. Prodanović: A. Nikolić. La Patrie serbe 2 (1918) 475–478. – HE 3 (J.
Продановић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994. Стр.
94–95. – Савременици и последници P 425/7 (В. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 701–702 (M. M. Nikolić).
Нек: CH (Крф) 85: 112 (20. IX 1918) 3 (С. Ћоровић). – Самоуправа 253
(10. XI 1926) 2 (Љ. Живковић). – Политика 23 : 6651 – (30. Х 1926) 1–2
(Д. Лапчевић).
Лит: Аноним : О књижевној критици. БК 5 (1899) 381–382. – J. Продановић: A. Николић. ГПД 4 (1924) 456–460). – М. Станојевић: Из последњих
дана пок. A. Николића. Нови живот 6 : 58 (1926) 249–250. – П. Поповић: A.
Николић. У: A. Николић, Књижевни радови. Бгд 1938. Стр. 7–53. – Ђ. Живановић: A. Николић, Књижевни радови... СКГ н. с. 55 (1938) 608–614. –
ПИ 116 (A. Белић). – Р. Димитријевић: 41. коло Српске књижевне задруге.
ГJПД 19 (1939) 700–706. – В. Ракић: Необјављени оглед Б. Поповића. ЛМС
382 (1958) 499–500. – Б. Поповић: A. Николић и „даровитост“. ЛМС 382
(1958) 500–511. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. – Д. Вученов: О нашим енциклопедијама. 1.
ПКЈИФ 38 (1972) 320. – Сто година Лексикографског рада у САНУ. САНУ
1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије.
Глас САНУ 379 (1996) 1–83.
220
НИКОЛИЋ Атанасије
(Брестовац, 18. I 1803. – Београд, 28. VII 1882) инжењер; професор и
ректор Лицеја у Крагујевцу, помоћник попечитеља унутрашњих дела и
један од оснивача ДСС, оснивач привредних школа у Београду.
ДСС: редовни члан од 27. V 1842. Секретар ДСС 1842/1843.
Аутобгр: Гл. СУД 59 (1884) 115–118 (Додатак). – Флогистон 11 (2001) 175–
240.
Бгр: В. Шолаја и А. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд.
1994. – Савременици и последници Р 425/7 (B. Алексијевић).
Ббл: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854, 75–78 (В.
Војводић).
Бгр, лит: Поменик 431–435 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (В. Петровић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 32 (1976) 130–131 (S. К. Kostić). – LPJ 4, 702–703
(Р. Adamović, B. Kovaček).
Нек: Јавор 9 (1882) 1053–1054 (Аноним).
Миљковић: ДСС. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд
1923. Стр. 11–14. – М. М. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933.
Крагујевац 1934. – Г. Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика Србије за
време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Д. Трифуновић: Почеци високошколске
наставе механике. ИЧ 21 (1974) 255–260. – Д. Трифуновић: Математичке науке у Друштву српске словесности. ГГБ 24 (1977) 127–140. – С.
Поп-Ценић: A. Николић (18. I 1803 – 28. VI 1882), народни, културни, просветни и здравствени радник и просветитељ. Народна здравствена култура у Србији 7 (1986) 117–152. – В. Војводић: А. Николић, Опис радње по
предмету општег споразумљења за устанак и сједињење. Miscellanea 7
(1979) 149–254. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – М. М. Николић: Лицеум књажества србског у Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Споменица Гимназије у Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац
1989. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Војводић: Животопис A. Николића. У: Пола
века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 68–78. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. У: Пола века науке и технике у
обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – J. Кечкић: Математички
уџбеници A. Николића. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији
1804–1854. Стр. 217–226. – M. Првановић: Елементарна геометрија A.
Николића : други део. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији :
1804–1854. Стр. 428–439. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Водич
кроз архив ДСС. – М. Јовановић: A. Николић као парадигма. У: Природне
и математичке науке у Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 115–121. –
Живот и дело српских научника, 7. САНУ 2001. Стр. 1–28 (М. Сарић, З.
Сарић). – S. Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX
veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 1021–1023. – Ђ. Ђурић: „Пречани“
Атанасије Николић и Вук Маринковић – утемељивачи модерне науке у Србији. У: Зборник радова : Међународни научни скуп Балкан и Панонија
кроз историју. Нови Сад 2006. Стр. 261–272. – С. Мирчов: Пољопривредни
стручњаци у Србији 19. века. У: Природне и математичке науке у Срба до
1918. Нови Сад 2007. Стр. 199–208.
Архив: АСАНУ 3780/32 [Аутобгр, стр. 1–52].
221
НИКОЛИЋ Сергије
(Нови Сад, 1816 – Београд, 8. XI 1874) правник; професор и ректор
Лицеја и Велике школе (Београд).
ДСС: редовни члан од 11. VI 1842. Секретар ДСС 1852.
СУД: редовни члан (Одсек за науке историјске и државне) наименован
29. VII 1864.
Бгр: Поменик, 437 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици и последници Ρ
425/7 (Β. Алексијевић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 32 (1976) 131 (S. К. Kostić).
Лит: Ситнији списи Ђ. Даничића, 1. СКА 1925. – В. Грујић: Лицеј и
Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – J. Суботић: Живот др J.
Суботића, књ. 2. Нови Сад 1902. Стр. 67–68. – Б. Миљковић: ДСС. – Д.
Медаковић: О С. Николићу. ЗЛУМС 13 (1977) 267–284. – Р. Љушић:
Лицеј. – Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд
1994. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. Пола века науке и
технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – Водич кроз
архив ДСС. – Љ. Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета
(1808–1905). Бгд 1997.
НИНЧИЋ Момчило
(Јагодина, 29. V / 10. VI 1876 – Лозана, 23. XII 1949) политичар, правник,
историчар; професор Велике школе (Београд) министар иностраних
дела, финансија, правде и трговине.
САН: Није распоређен 22. III 1948.
Бгр: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906. Стр. 136–137
(Аноним). – Нови живот 21 (1924) 109 (Аноним). – НЕ 3 (Д. Поповић). –
Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 138–139.
Бгр, ббл, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 332 (Н. Sundhaussen).
Лит: И. A. Пржић: M. Nintchitch, La crise bosniaque... Архив 34 (1937)
190–193. – С. Јовановић: Записи о проблемима и људима, 1941–1944.
Лондон, 1976 (= Слободан Јовановић у емиграцији, разговори и записи.
Бгд 1993. Стр. 206–211: Нинчићева спољашња политика). – В. Грујић:
Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Дража
Михаиловић пред судом : не осећам се кривим : стенографске белешке
са суђења... Бгд 1990. – М. Грол: Лондонски дневник : 1941–1945. Бгд
1990. – К. Фотић: Рат који смо изгубили. Бгд 1995. – Љ. Кандић, J.
Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.
НОВАКОВИЋ Доситеј
(Дабица (Прилеп), 1784 – Неготин, 2. IV 1854) епископ тимочки.
ДСС: почасни члан од 13. I 1846
Бгр: Православна Српска црква y кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 212–213:
Доситије Новаковић. – Поменик, 446–448 (M. Ђ. Милићевић).
Лит: Михаило, митрополит: Православна црква у Србији. 2. изд. Бгд 1894.
– A. Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911. – Ј. Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Д. Петровић Милојевић: Из „Мојих успомена“ Алимпија Васиљевића у Русији... Miscellanea
19 (1989) 73–103. – Српски јерарси, 174 (С. Вуковић). – Водич кроз архив
ДСС.
222
НОВАКОВИЋ Никола
(? – Београд, 27. VII 1863) секретар у министарству просвете.
Миљковић: ДСС. – Д. Петровић – Милојевић: Из „Мојих успомена“
Алимпија Васиљевића у Русији... Miscellanea 19 (1989) 73–103. – P.
Љушић: Лицеј. – Водич кроз архив ДСС.
НОВАКОВИЋ Стојан
(Шабац, 1. XI 1842 – Ниш, 5. II 1915) филолог, историчар и политичар;
професор Велике школе (Београд) министар просвете, унутрашњих
дела, члан Државног савета и министар председник.
СУД: редовни члан (Одсека за науке философске и филолошке) од 14. XI
1865. – Секретар и благајник од 1867 до 1873. Секретар Одсека за науке
философске и филолошке од 1878 до 1880.
1887. – Секретар Академије философских наука од 22. II 1892. до 22. II
1896. Председник Академије од 1. II 1906 до 4. II 1915.
Приступна беседа: Пронијари и баштиници (Спахије и читлук-сахибије).
Прилог к историји непокретне имовине у Србији XIII–XIX века. Једна
глава из пространиjeгa дела „Народ и земља у старој српској држави“.
Шт.: СКА Глас 1 (1887) IV+1–102 + /1/. – Проглашен 20. IX 1887 (СКА
Год. 1 (1887) 125–131).
Бгр: НЕ 3 (A. Белић, H. Радојчић, С. Јовановић). – Споменица Шабачке
гимназије 1837–1937. Шабац 1938. Стр. 135–144 (М. Ст. Новаковић). –
Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994. Стр. 71–73.
Бгр, лит: BLGS 3 (1979) 340–341 (G. Hering).
Ббл: СКА Год 24 (1911) 316–409. – ПКЈИФ 24 (1958) 201–218 (Р.
Димитријевић). – Библиотекар 17 (1965) 283–297 (M. Живанов). – ИЧ
25–26 (1979) 351–372 (Љ. Никић).
Лит/ббл: М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.
3. Бгд 1972. Стр. 478–479.
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 540–542 (С. Ћирковић). – LPJ 4, 754–757 (N.
Đorđević, Ž. Boškov).
Нек: Отчет± о деятельности Отделения русского языка и словесности
Академіи наукъ за 1915, 7–11 (Аноним). – Savremenik 1–12 (1915) 126–
130 (F. Šišić). – ВВр 21 (1915) 239–243 (П. Яковенко). – AČAVU 26 (1916)
92–109 (К. Jireček). – ASPh 36 (1916) 604–609 (F. Šišić, V. Jagić). – La
Patrie serbe 4 (1917) 169–172 (E. Haumant). – ЛБАН 4 (1919) 114–121 (С.
С. Бобчевь). – ГНЧ 34 (1921) 309–312 (J. M. ) – СКА Год. 28 (1921) 106–
108 (J. Жујовић).
Лит: V. Jagić: Село. ASPh 15 (1893) 108–117. – К. Jireček: Ст. Новаковић,
Срби и Турци. ASPh 17 (1895) 254–265. – M. Решетар: Новаковић С, Српска
граматика... Дело 5 (1895) 491–506. – M. Иванић: С. Новаковић. Нова
искра 1 (1899) 1–4 + 17–20 + 33–36 + 53–58. – V. Jagić: Die Editionen der Gesetzbuches. ASPh 22 (1900) 144–214. – [Аноним]: Један српски министарски програм. Недељни преглед 2 : 6 (1909) 84–87. – С. Јовановић: Ст.
Новаковић, Уставно питање и закони Карађорђева времена... Архив 6
(1909) 169–173. – С. Јовановић: Ст. Новаковић, Двадесет година уставне
223
политике у Србији... Архив 12 : 5 (1911) 385–391. – [Н. Радојчић]: Ст.
Новаковић. БК 17 (1911) 705–707. – К. Kadlec: Ст. Новаковић, Законски
споменици српских држава средњег века... ASPh 34 (1913) 610–615. – Г.
Илъинскiй: С. Новаковић, Законски споменици српских држава...
Византійское обозр±ніе 2 (1916) 63–67. – A. Белић: С. Новаковић у својим
лингвистичко-филолошким делима. ПГ 38 (1921) 339–348 + 410–423. –
Споменица С. Новаковића. СКЗ 1921. – Chronicus (Аноним) : С. Новаковић. Будућност 2 (1922) 677–688. – Л. Лазаревић: Ст. Новаковић. ГПД 7
(1928) 33–37. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд
1926–1927. – A. Илић: Моји доживљаји. Бгд 1931. – ПИ 116 (A. Белић). –
M. Спалајковић: Ст. Новаковић као државник и дипломата. ПГ 58 (1942)
515–525. – С. Стефановић: Новаковићев рад на српској књижевности. ПГ
58 (1942) 540–544. – В. Велмар-Јанковић: Ст. Новаковић као просветни
реформатор. ПГ 58 (1942) 526–532. – Н. Радојчић: Ст. Новаковић као научењак. ПГ 58 (1942) 533–539. – Р. В. Ђисаловић: Ст. Новаковић као путописац. ПГ 58 (1942) 615–628. – F. P. Magoun: St. Novaković on the so-called
„Serbian Alexander“. Byz. 16 (1944) 315–338. – V. Mošin : Dušanov zakonik.
HZ 3 (1950) 349–364. – Н. Радојчић: Век и по проучавања Душанова
законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – P. Димитријевић: Ст. Новаковић као
књижевни критичар. ПКЈИФ 26 (1960) 245–263. – P. Димитријевић: Ст.
Новаковић као позоришни критичар. Анали ФФ 2 (1963) 39–61. – Р. Димитријевић: Ст. Новаковић и Вук Караџић. Анали ФФ 4 (1964) 445–456. – К.
Џамбазовски: Ст. Новаковић и македонизам. ИЧ 14–15 (1965) 133–156. –
Д. Павловић: Ст. Новаковић и његов књижевно-историјски рад. ПКЈИФ
31 (1965) 175–193. – M. H. Николић: Ст. Новаковић и библиотекарство у
Србији. Библиотекар 17 (1965) 265–282. – P. Самарџић: Ст. Новаковић.
ЛМС 397 (1966) 349–469. – M. Поповић: Историја српске књижевности :
романтизам. Књ. 3. Бгд 1972. Стр. 447–468. – С. Филиповић: Школовање С.
Новаковића. Шабац 1976 [ббл. и ббл/лит. 93–100]. – Р. Самарџић: Писци
српске историје. Књ. 2. Бгд 1981. [Стр. 149–156: Ст. Новаковић]. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – M. Војводић:
Србија у међународним односима крајем 19. и почетком 20. века. САНУ
1988. (ПИ 584). – 100 најзнаменитијих Срба, 271–278 (P. Самарџић). – С.
Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Сто година Лексикографског рада у
САНУ. САНУ 1993. – Ст. Новаковић личност и дело. САНУ 1995 (НС 77).
– В. Вулетић: С. Новаковић и Русија. У: Руси и Срби у сусрету. MC 1995.
Стр. 188–216. – Стојану Новаковићу у спомен. СКЗ 1996. – И. ГрицкатРадуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996)
1–83. – Д. Бараћ, Л. Чурчић: Библиотекарство Стојана Новаковића. СКЗ
Изабрана дела Стојана Новаковића. Књ. 1–17. Бгд, Завод за уџбенике и
наставна средства, 2000.
Преписка: Богословски гласник 11:6 (1907) 313–317 (С. Новаковић – И.
Руварац). – Архив 3 (1907) 265–280 + 353–369 и 4 (1907) 1–21. – ГНЧ 35
(1923) 256–312 (В. Јагић). – Браство 27 (1933) 175–189 (Вл. Карић). –
Анали ФФ 3 (1963) 105–126 (Р. Димитријевић). – ПКЈИФ 32 (1966) 260–
264 (Р. Флора).
Архив: АСАНУ преписка (ПИ 116, 215).
224
НОДИЛО Натко
(Сплит, 31. VIII 1834 – Загреб, 21. V 1912) историчар и политичар; професор
Бгр: СКА Год. 23 (1910) 482–484. – НЕ 3 (В. Новак).
Бгр, ббл, лит: ÖBL 32 (1976) 141 (S. Batušić). – BLGS 3 (1979) 332–333
(А. Moritsch). – ЕСИ 542–543 (Ђ. Бубало). – LPJ 4, 731 (М. Živančević).
Нек: Savremenik 7 (1912) 7–22 (I. Vojnović) + 447–448 (G. Manojlović, Đ.
Šurmin). – СКА Год. 26 (1912) 133–134 (С. Новаковић). – Nastavni vjesnik
20 (1912) 808–811 (A. Szentgyörgjy). – ЛМС 289 (1912) 110–112 (Г.
Манојловић). – Дело 63 (1912) 319–320 (С. Станојевић). – СКГ 30 (1913)
265–276 (M. Цар). – Lj. JAZU 33 (1919) 95–142 (F. Šišić).
Лит: Anonim [= Historicus] : N. Nodilo. Savremenik 2 (1907) 513–520. – F.
Šišić: N. Nodilo. HK 7 (1912) 282–313. – В. Новак: Η. Нодило, родољуб,
научник и проповедник слободне мисли. Нови Сад 1935 [= ЛМС 341,
342, 343 (1934–1935) ]. – Ј. Ravlić: N. Nodilo. Jadranski dnevnik 139 (1. IX
1934) 9. – V. Novak: N. Nodilo – političar i ideolog. Zadarska revija 10 : 4–5
(1961) 241–277. – V. Rismondo (prevodilac) : Polemika Nodilo–Tommaseo.
Mogućnosti 8 (1961) 422–428 + 495–512 + 612–632. – J. Grabovac: N.
Nodilo i nacionalni pokret u Dalmaciji. Mogućnosti 8 (1961) 415–422. – M.
Pavlinović: Odnosi između N. Nodila i M. Pavlinovića. HZ 15 (1962) 121–
139. – P. Korunić: N. Nodilo i narodni preporod u Dalmaciji do 1867. HZ 27–
28 (1974–1975) 95–138.
НУШИЋ Бранислав
(Београд, 8/20. X 1864 – Београд, 19. I 1938) књижевник, драмски писац;
драматург Народног позоришта у Београду, управник Српског народног
позоришта у Новом Саду и Сарајеву.
Академије уметности СКА од 16. V 1935 до 7. III 1937.
Приступна беседа: О Јовану Поповићу – Стерији [одломци у оквиру
текста: Свечана седница Српске краљевске академије. Приступне беседе
г. др. Станоја Станојевића и г. Бранислава Нушића]. Шт.: Политика 30,
9206 (29. XII 1933) 5. Израз (Сарајево) 16 (1964) 570–572. Проглашен:
28. XII 1933. (СКА Год. 52 (1934) 144–145 + 151–153).
Бгр: Стражилово 5 (1892) 284–285 (Р. Одавић). – НЕ 3 (В. Петровић).
Бгр, ббл, лит/ббл: Бранислав Нушић, биобиблиографический указатель.
Москва 1965 и 1990. – LPJ 4, 763–797 (D. Vlatković).
Ббл: СКГ н. с. 53 (1938) 312–313 (Ж. П. Јовановић, Б. Ковачевић). – Позориште 1 : 1–2 (1948) 49–51 (Ж. П. Јовановић). – Зборник Музеја позоришне уметности 2 (1965) 1–195 (Д. Влатковић) + 197–208 (Б. Ничев) +
209–215 (Аноним). – ЗзС 2 (1971) 151–152 (H i Z. Wagner).
Ббл, лит/ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.
Стр. 483 + 507 (Ж. П. Јовановић).
Нек: СКА Год 47 (1938) 157–158 (A. Белић). – СКГ н. с. 52 (1938) 239–240
(Аноним = Уредништво). – GJPD 18 (1938) 482 (Аноним). – Le Monde
slave 1 (1938) 421–423 (R. Pelletier). – Београдске општинске новине 56 : 1
225
(1938) 62–64 (Аноним). – Sl. R 10 (1938) 151 (Anonim). – Православље
3:1–2 (1938) 66–69 (J. Поповић). – ČJR 8 (1938) 35–37 (J. Heidenreich). –
ЖР 26 (1938) 129–131 (Аноним).
Лит: Б. Нушић: Пре 40 година. СКГ н. с. 11 (1924) 194–203. – В. Kovačević:
В. Nušić. GJPD 13 (1932) 5–29. – Б. Нушић: Поводом мог Ујежа. СКГ н. с.
46 (1935) 523–530. – D. Prohaska: В. Nušić. ČJR 4 (1934) 132–135. – M. Павловић: Б. Нушић. ЈП 12 (1938) 68–82. – K. H. Милутиновић: Један
књижевни сукоб. СКГ н. с 53 (1938) 540–543. – M. Грол: Б. Нушић. СКГ н.
с. 53 (1938) 241–248. – J. M. Јовановић: Нушић као конзул. СКГ н. с 53
(1938) 359–369. – Г. Предић-Нушић: Б. Нушић код куће и на раду. Позориште 1 : 1–2 (1948) 42–45. – Л. Захаров: Гогољ и Нушић. Књижевност 12
(1951) 170–178. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд
1953. Стр. 406–408: Б. Ђ. Нушић. – Д. Влатковић: Књижевна делатност
младог Нушића. Књижевност 26 (1958) 345–356 [+ 356–358: Прилог ббл.
младог Нушића]. – А. Уманцев: Гоголевские отражения в драматургии
Нушича. Slavia 30 (1961) 64–81. – Л. Захаров: Нушић на руском. КЈ 2
(1963) 119–123. – Бранислав Нушић. Бгд, Народно позориште, 1964. –
Pozorište (Tuzla) 5–6 (1964) цео број. – Pozorišni život (Beograd) 26–27
(1964) цео број. – Зборник Музеја позоришне уметности 2 (1965) 1–416 =
Бранислав Нушић, 1864–1964. Београд 1965. – Ml. Mladenof: Der Balkanische Bürgerliche Parlamentarismus Widergespiegelt in den Meisterwerken
Jon Luca Caragiales, Branislav Nušićs und Stefan L. Kostovs. EB 5 (1966)
107–127. – Б. B. Станковић: Нушићеви књижевни првенци. KJ 3–4 (1967)
163–167. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у
Београду. Бгд 1971. – J. Lešić: Nušićev smjeh. Bgd 1981. – С. Домазет:
Нушићеви ауторски уговори. ГГБ 36 (1989) 211–216. – J. Lešić: Sumnjivo
lice B. Nušića. Bgd 1982. – 100 најзнаменитијих Срба, 414–418 (M. Ђоковић). – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – P. B. Јовановић: Један други
Нушић. Смедерево 1998. – Нушићев театар комике : у трагању за естетиком смеха. Бгд, Смедерево 2002.
Сабрана дела: Сабрана дела Б. Нушића. Књ. 1–25. Бгд 1931–1936. – Сабрана дела Б. Нушића. Књ. 1–18. Бгд 1935. – Dela В. Nušića. Knj. 1–10. Bgd
1957–1958. – Дела Б. Нушића. Књ. 1–10. Бгд 1960. – Сабрана дела Б. Нушића. Књ. 1–25. Бгд 1966. – Дела Б. Нушића у 10 књига. Бгд 1978; 2. изд
1982; 3. изд. 1989.
Архив: АСАНУ ИЗ 14306
ЊИЧ Казимјеж
Kazimierz Nitsch
(Краков, 1. II 1874 – Краков, 26. IX 1958) филолог, слависта; професор
универзитета (Краков).
Бгр, лит/ббл: NSB 412–413 (J. Petr).
Бгр, ббл, лит/ббл: SWPP 2, 550–556 (Anonim).
Ббл: SO 12 (1933) 354–369 i 13 (1934) 190 (S. Hrabec).
Нек: Nauka Polska 6 (1958) 218–221 (Z. Stieber). – Letopis SAZU 9 (1958)
85–87 (F. Tomšič). – Slavia 28 (1959) 649–650 (F. V. Mareš). – RES 36
(1959) 363–366 (Α. Mazon). – ЈФ 24 (1959–1960) 491–494 (Св. Николић).
226
– Romanoslavica 4 (1960) 411–412 (V. Jeglinski). – SO 21 (1961) 271–272
(W. Kuraszkiewicz).
Лит: Л. Милетичь и В. Н. Златарски: К. Ничь. ЛБАН 9 (1927) 34–35. – J.
М. Rozwadowski: К. Nitsch. SO 12 (1933) 350–354. – A. Белић: Јубилеј К.
Њича... ЈФ 13 (1933–1934) 182 – 183. – Z. Klemensiewicz: К. Nitsch...
Nauka Polska 2 (1954) 80–91. – A. Gruszecka-Nitschowa: Całe życie... K.
Nitsch i jego prace. Kraków 1977.
Преписка: Й. О. Дзендзелïвський: Листування К. Нича з О. О.
Шахматовым. Rocznik Sławistyczny 34 (1973) 83–92.
ОБРЕНОВИЋ Јеврем
Господар Јеврем
(Добрња, 18. III 1790 – Манасија у Влашкој 8. IX 1856) старешина нахије
и кнежевски намесник до доласка кнеза Михаила.
Бгр: К. Пацек: Обреновићи. Беч 1852. – С. Обрадовић: Живот и радња
заслужних Срба из окружја шабачког и подрињског у Књажевству
Србији... Бгд 1873. – A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века, књ. 1.
Бгд, Загреб 1901. – М. Ј. Маленић: После 40 година. У спомен прославе
40-годишњице Св. Андрејске велике народне скупштине. Бгд 1901. – Б.
Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–
1850. Бгд 1901. – Дод. Поменику, 184 (М. Ђ. Милићевић). – Мемоари
Стефана Стевче Михајловића. СКА 1928. – С. Станојевић: Историја
српског народа у средњем веку. СКА 1937. – Р. Љушић: Кнежевина
Србија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – Водич кроз архив ДСС. – Р.
Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995. – М. Мојашевић:
Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ 649). – Н. Јовановић:
Јеврем Обреновић, скица једне политичке каријере. ИЧ 50 (2004) 99–130.
ОГЊАНОВИЋ Илија, Абуказем
(Нови Сад, 30. IV / 12. V 1845 – Пешта, 8/21. VIII 1900) лекар и књижевник; др медицине, приватни лекар у Новом Саду.
Бгр: Дод. Поменику, 114–115 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и
последници Ρ 425/8 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 18
(2001) 91–95.
Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић).
Бгр, ббл, лит: Јеремић, 100.
Нек: СКА Год. 14 (1901) 337–343 (П. П. Ђорђевић). – СА 6 : 9 (1900)
495 (Аноним). – ЛМС 204 (1900) 386–387 (М. Савић). – Српски Сион
10 (1900) 542–543 (Аноним). – Нова искра 2 : 10 (1900) 317–318
(Аноним). – ПГ 21 (1900) 386–387 (Аноним). – БК 6 (1900) 1052–1053
(Аноним). – Градина 1: 15–16 (1900) 248 (Аноним).
227
Лит: Аноним: Др. И. Огњановић Абуказем. БК 5 (1899) 754–762. – М.
Савић: Др. И. Огњановић Абуказем. БК 7 (1901) 596–599 + 625–629 + 660–
665 + 692–695 + 721–727. – М. Савић: Др. И. Огњановић Абуказем. II
Додатак Раду и именику Матице српске год. 1901. Нови Сад 1901. Стр.
133–159. – Ст. Јосифовић: Др. И. Огњановић Абуказем. ЛМС 366 (1950)
466–467. – М. Радоњић: Допуне и исправке дра Илије Огњановића у књизи
„Гробови знаменитих Срба...“ ЗМС/КЈ 16:2 (1968) 325–330. – М.
Велимировић: И. Огњановић – Абуказем. Споменица СЛД, 401–403. – А.
Влашкалин: Др Ј. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – Г.
Максимовић: Комичка структура Абуказемових „Шала“ и „Веселих
приповедака“. Србистика = Serbica 1 : 2–3 (1998) 163–174. – Ж. Рошуљ:
Илија Огњановић Абуказем. Даница 7 (2000) 64–71.
ОМАН Емил
Emile Haumant
(Сарбур, 17. IV 1859 – Лион, 11. XII 1942) историчар и историчар књижевности; професор универзитета (Лил и Париз, Сорбона: руска књижевност).
Бгр: СКА Год. 20 (1907) 315–316. – La Patrie serbe 1 : 9 (1917) 408–409
(Anonim).
Бгр, лит. /ббл: НЕ 3 (M. Ибровац).
Ббл/лит: BLZ 10, 122.
Нек: САН Год. 51 (1946) 147 (J. Радонић).
Лит: Аноним (Др Л. М. ) : E. Оман о Уставу. Нови живот 6 (1921) 251. –
A. Арнаутовић: E. Оман и Југословени. СКГ н. с. 19 (1926) 204–213. – A.
Arnautović: En ľ honneur de M. E. Haumant. Le Monde slave n. s. 7 (1930)
291–296. – H. Радојчић: E. Haumant, La formation de la Yougoslavie. Записи
8 (1931). 179 – 181. – H. Wendel: Die Enstehung Jugoslaviens. S Rev. 3 (1931)
699–702. – S. Kranjec: M. Haumant, historien de ľunité yougoslave. Le Monde
slave n. s. 8 (1931) 345–359. – Ervé: M. Haumant et le problème de l'unité
yougoslave. Le Monde slave n. s. 8 (1931) 359–384. – R. W. Seaton-Watson:
La Formation de la Yougoslavie. S Rev. 10 (1931–1932) 227–228. – Д.
Ярановь: E. Haumant: La formation de la Yougoslavie. МП 7 (1932) 197–204
+ 255–258. – J. M. Јовановић: E. Haumant: La formation de la Yougoslavie.
СКГ н. с. 35 (1933) 57–58. – Аноним (г): Два пријатеља Југославије. Нова
Европа 32 (1939) 222–224. – М. Војводић: Емил Оман о српском и
југословенском питању уочи Првог светског рата. У: Међународни
научни скуп Српско–француски односи 1904–2004. Бгд 2005. Стр. 21–31.
ОСТОЈИЋ Тихомир
(Тиса Сент Миклош (Остојићево) 5/17. VII 1865 – Беч, 18. X 1921) историчар књижевности и композитор; др филозофије, професор универзитета (Скопље) и секретар Матице српске.
Бгр: HE 3 (В. Ћоровић).
228
Бгр, ббл: СКА Год. 23 (1909) 475–482.
Бгр, ббл, лит/ббл: Прилози биографском речнику српских музичара 39–
40 (В. Р. Ђорђевић). – ÖBL 33 (1977) 263 (S. К. Kostić). – Muz. E 3 (S. Đ.
Klajn). – ЕСИ 547–548 (Ђ. Бубало).
Ббл: ЗМС/ДН 3 (1952) 174 (M. Томандл). – ПКЈИФ 32 (1966) 155–157 (Л.
Суботин). – Оглед српске музичке ббл. 218–219 (В. Р. Ђорђевић).
Нек: Нова Европа 3 (1921) 257–261 (M. Ћурчин, Л. Поповић). – Нови
живот 2 : 7 (1921) 95 (Аноним = Р). – МГ 1 : 1 (1922) 8 (Аноним = В). –
ČMF 8 (1922) 179–180 (К. Paul). – Slаvia 1 (1922–1923) 480–481 (R.
Vrhovac).
Нек, ббл: ПГ 38 (1921) 765–767 (Р. Врховац). – ПКЈИФ 1 (1921) 301–304
(Р. Врховац).
Лит: Т. Maretić: Dr Т. Ostojić. Lj. JAZU 35 (1921) 34. – B. Стајић: T. Остојић. ЛМС 313 (1927) 15–45. – M. Ћурчин: Помен T. Остојићу. Нова Европа
15 (1927) 35–38. – В. Стајић: Т. Остојић, 1865–1921. Нова Европа 16
(1927) 179–189. – J. Савковић: T. Остојић. ЛМС 341 (1934) 55–82. – J.
Радоњић: T. Остојић. СКГ н. с. 46 (1935) 52–60. – Љ. Думић: Сећање на T.
Остојића. Годишњак МС, календар за преступну 1936 (1936) 88–97. – H.
Продановић: О д-ру Т. Остојићу. Глас MC 6 : 98 (1939) 73–74. – С. Васиљев: Коло младих Срба у Будимпешти од 1881–1889. ГИДНС 12 (1939)
356–381. – J. Póth: Angaben über T. Ostojić. Studia Slavica Hung. 6 (1960)
440–441. – ЗМС/КЈ 13 (1965) цео број [ббл: 231–252 (Б. Ковачек)]. – M.
Матицки: Необјављена збирка народних песама Т. Остојића. ПКЈИФ ЗЗ
(1967) 114–121. – Свеске Матице српске. Серија уметности 7 (20) (1991)
цео број. – Ж. Милисавац: Летопис Т. Остојића. ЗМС/КЈ 42 : 1–3 (1994)
327–337. – Р. Мицић: Т. Остојић о Библиотеци Матице српске. Годишњак
Библиотеке Матице српске 1998. Стр. 29–58.
Преписка: M. Клеут: Писма В. Јагића T. Остојићу. ЗМС/КЈ 22 (1974) 149–
168. – Т. Бекић: Писма Милана Ћурчина Т. Остојићу. ЗМС/КЈ 52 : 1 (2004)
169–209. – М. Ненин: Писма Милана Кашанина Т. Остојићу. ЛМС 476 : 5
(2005) 938–950. – М. Ненин: Преписка учитеља и ученика. Поља 51 : 442
(2006) 121–127.
Фотографија: САНУ–Ф 376, 376/1 –Зг
ОСТРОГОРСКИ Георгије
(Петербург, 19. I 1902 – Београд, 24. X 1976) историчар, византолог; др
филозофије, професор универзитета (Београд).
СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 2. III 1946.
САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења друштвених
наука) од 22. III 1948.
САНУ: редовни члан (Одељења историјских наука) од 16. III 1971.
Секретар Одељења друштвених наука САН од 3. XII 1956. до 15. VI
1958; од 15. IV 1960. до 1. III 1963; 12. XI 1964. до 10. V 1966 [заменик].
Члан Председништва од 1. III 1963. до 7. IV 1966; од 23. IV 1970. до 24.
X 1976.
Бгр: Руска емиграција II, 287 (A. Арсењев).
Ббл: Материалы для библioграфiи 1 (1931) 234 и 2 (1941) 245–248. – ЗРВИ
1 (1952) 278–273. – Byz. 31 (1961) VII–XV (Anonim). – ЗРВИ 8 (1963) VII–
229
XVIII (Б. Крекић, Б. Радојчић). – ЗФФ 12 : 1 (1974) 1–14 (Б. Крекић, И.
Ђурић, Б. Радојчић).
Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 208–212 и 75 (1971) 602–603 и 78 (1973) 671–
672.
Бгр, ббл, лит/ббл: Medieval Scholarship, Biographical Studies on the
Formation of a Discipline. Vol. 1. N. Y, London, 1995. Str. 301–311 (В. Krekić).
– ЕСИ 548–550 (Б. Ферјанчић).
Нек: Νέα Εστία 100 (1. δεκ. 1976) 1542 (Δ. Ζακυθηνός). – САНУ Год. 83
(1977) 280–282 (Б. Ферјанчић). – Историјски гласник 1–2 (1977) 286–291
(И. Ђурић). – Старинар 27 (1977) 215–216 (И. Николајевић). – Südost-F. 36
(1977) 234–235 (P. Wirth). – ЗРВИ 18 (1978) 281–285 (Φ. Баришић). –
Almanach ÖAW 127 (1978) 539–544 (Η. Hunger). – Arheološki vestník 19
(1978) 722–725 (B. Grafenauer). – Bulletin de la Classe des Lettres et des
Sciences Morales et Politiques de l'Académie Royale de Belgique. S. 5. 64 : 2
(1978) 43–54 (Ch. Delvoye).
Лит: H. Grégoire: G. Ostrogorsky, Die ländlische Sleuergemeinde des byzantinischen Reiches... Byz. 3 (1928) 485–490. – H. Grégoire: G. Ostrogorsky,
Studien zur Geschichte...Byz. 4 (1929) 765–771. – H. Grégoire: G.
Ostrogorsky, Zum Reisebericht des Harun-ibn-Jahja. Byz. 7 (1932) 666–673 +
719. – H. Grégoire: G. Ostrogorsky Avtokrator i Samodrac... Byz. 10 (1935)
763–775. – H. Grégoire: G. Ostrogorsky, Geschichte des Byzantinischen
Staates... Byz. 16 : 2 (1944) 545–555. – M. В. Левченко: G. Ostrogorsky, Geschichte des Byzantinischen Staates. BBp. 2 (1949) 322–337. – Б. Т. Горянов:
Г. Острогорский, Византийские писцовые книги. ВВр. 3 (1950) 267–276. –
M. Laskaris: Cinq notes à la Πρόνοια de M. Ostrogorski. Byz. 21 (1951) 265–
271. – H. Grégoire, M. Lascaris: G. Ostrogorskij, Pronija... Byz. 21 (1951)
223–231. – A. П. Каждан: G. Ostrogorskij, Pour l'histoire de la féodalité
byzantine. BBp. 10 (1956) 218–228. – A. П. Каждан: G. Ostrogorskij,
Quelques problèmes d histoire de la paysanerie byzantine. BBp. 12 (1957)
330–340. – P. Самарџић: Г. Острогорски. ЛМС 398 (1966) 83–86. – E. П.
Наумов: Новая работа по истории сербо-византийских отношений. ВВр.
29 (1969) 304–307. – Б. Графенауер: Поводом издања Сабраних дела Г.
Острогорског. ИЗ 27 (1970) 411–414. – Е. П. Наумов: К истории византийской и сербской пронии. ВВр. 34 (1973) 22–31. – Љ. Максимовић:
Вредност историчаревог дела. ИГ 1–2 (1977) 283–285. – А. П. Каждан:
Концепция истории византийской империи в трудах Г. А. Острогорского.
ВВр. 39 (1978) 76–85. – ЗРВИ 18 (1978) цео број. – Р. Радић: Г. Острогорски и српска византологија. Руска емиграција I, 147–152. – Б. Ферјанчић:
Г. Острогорски. Глас САНУ 372 (1993) 57–95. – С. Пириватрић: Г. Острогорски. У: Руси без Русије – Српски Руси. Бгд 1995. Стр. 179–188. – С.
Ћирковић: Кројење ишчезлог царства. НИН 2375 (5. јул 1996) 31–32.
Споменица: ЗРВИ 8 : 1 (1963) = Melanges G. Ostrogorsky. – ЗФФ 12:1
(1974) = Споменица Г. Острогорског.
Сабрана дела: Сабрана дела Г. Острогорског. Књ. 1–6. Бгд 1969–1970.
Архив: Преписка у АСАНУ.
Фотографија: САНУ–Ф 377, 377/1–7, 377/8–11г, XXII
ПАВИЋ Армин
(Славонска Пожега, 29. III 1844 – Загреб, 11. II 1914) класични филолог
и слависта; професор универзитета (Загреб) и заступник у Хрватском
сабору.
230
Бгр, ббл, лит/ббл: НЕ 3 (А. Барац). – ÖBL 34 (1977) 360–361 (S. Batušić).
Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 119–120 и 2 (1887) 101–102.
Нек: Nastavni vjesnik 22 (1913–1914) 543–544 (Đ. Šurmin). – СКА Год. 27
(1914) 203 (С. Новаковић). – СКГ 32 : 4 (1914) 320 (Аноним= M). – ЛМС
298 (1914) 222–224 (Д. Прохаска). – Lj. JAZU 28 (1914) 87–119 (Đ.
Körbler). – ASPh 36 (1916) 522–595 (Đ. Šurmin).
Лит: S. Novaković. Die serbischen Volkslieder über die Kosovo-Schlach. ASPh
3 (1879) 413–462. – В. Качановскiй: Поэма „Османъ“ дубровницкаго поета
И-Ф. Гундулича... В±стникь Славянства 1 (1888) 84–123. – Đ. Šurmin:
Uspomeni A. Pavića. Savremenik 9 (1914) 140–142. – S. Kabiljo-Šutić:
Posrednici dveju kultura. Bgd 1989.
Фотографија: ФД–395 (Савременик 9 (1914) 140–142)
ПАВЛОВИЋ Драгољуб, Дража
(Књажевац, 16. VI 1866 – Београд, 3. IV 1920) историчар и политичар; др
филозофије, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).
Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 369–371. – Споменица о отварању
Универзитета. Бгд 1906. Стр. 98–99.
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 552 (Љ. Трговчевић).
Нек: Република 4 : 38 (8. IV 1920) 1 (Ј. М. Жујовић).
Лит: Б. Петронијевић: Историзам и рационализам. БК 4 (1898) 1501–1503.
– М. Ђ. Милићевић: [Реферат о расправи Д. Павловића „Административна
и црквена политика.“]. СКА Год. 14 (1901) 86–88. – T. Берић: Д. Павловић.
ЖР 9 (1936) 155–157. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.
(Споменик 128).
ПАВЛОВИЋ Ђорђе
(Смедерево, 16. IV 1838 – Београд, 9. XI 1921) правник и политичар;
професор Велике школе (Београд) министар иностраних послова,
финансија, правде и председник Касационог суда.
СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 6. II 1869.
СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Прави члан (Академије друштвених
Приступна беседа: О правосуђу. Шт.: СКА Глас 78 (1908) 280–298.
Проглашен: 22. II 1908 (СКА Год. 21 (1907) 172, 203–204).
Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 397–402.
Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (Сл. Јовановић).
Нек: Архив 20 (3 другог кола) (1922) 321–323 (Д. Аранђеловић).
231
Лит: Н. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима
1544–1900. СКА 1900. – Ђ. Павловић: Једна екстрадиција у Србији
[сећања]. Бранич 10 (1904) 563–566 + 625–636. – Аноним: Ђ. Павловић
председник Касационог суда. Недељни преглед 1 (1908) 21. – Аноним (=
Z): Са годишњег скупа Академије наука. Недељни преглед 1 (1908) 32–33.
– Аноним: Промене у Касационом суду. Недељни преглед 1 (1908) 61. –
Аноним (= J. Kac.) : О правосуђу. Архив 6 (1909) 438–439. – Аноним:
Почасни доктор. Недељни преглед 1 (1908) 178. – С. Јовановић: Влада
Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – В. Грујић: Лицеј и Велика
школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Љ. Кандић:
Утицај европских универзитета на образовање професора Правног
факултета Велике школе у другој половини 19. века. У: Научно наслеђе
Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 311–333. – Љ.
Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.
ПАВЛОВИЋ Живко
(Башин округ Смедеревски 1/13. III 1871 – Београд, 25. IV 1938) официр
и војни писац; дивизијски генерал и професор Војне академије (Београд;
тактика).
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 19. II 1921. Секретар
Академије друштвених наука СКА од 7. III 1925. до 6. III 1928.
Приступна беседа: Београдска операција (Ослобођење Београда)
новембра 1914. год. Шт.: СКА Глас 102 (1922) 5–38. Проглашен 25. X
1921. (СКА Год. 30 (1921) 200–212).
Бгр, ббл, лит/ббл: VE 6 (1964) 698 (D. Trifunović). – ЕСИ 552–553 (M.
Ђуришић).
Бгр: СКА Год. 29 (1921) 186–193. – Ж. Г. Павловић: Рат Србије са АустроУгарском 1915. САНУ 1968. Стр. 5.
Ббл: СКА Год. 35 (1927) 223–225 и 39 (1931) 156.
Нек: СКА Год. 48 (1939) 329–330 (A. Белић). – Sl. R 10 (1938) 384
(Anonim). – Круг 1 (1938) 291 (Аноним).
Лит: J. Цвијић: Проглашење ђенерала Ж. Павловића за академика. СКА
Год. 30 (1922) 201–211 = СКГ н. с. 4 (1921) 386–391. – Ђ. Ћирић:
Колубарска битка... ЛМС 318 (1928) 314–316. – M. Д. Лазаревић: Ж.
Павловић. СКГ н. с. 54 (1938) 53. – M. Д. Лазаревић: Ж. Павловић као
стратег. СКГ н. с. 54 (1938) 135–144. – Аноним [= Жив.]: Ж. Г. Павловић.
Београдске општинске новине 56 (1938) 341–344. – С. Стојановић: Ж.
Павловић. ЖР 26 (1938) 331–334. – М. Д. Лазаревић: Ж. Г. Павловић. ГНЧ
48 (1939) 293–302. – В. Стојанчевић: Ж. Павловић, Рат Србије са АустроУгарском, немачком и Бугарском 1915. ЗМС/И 6 (1972) 213–214. – Б.
Јововић: Генерал Ж. Павловић, војник и академик. Војно дело 50 : 2 (1998)
210–228. – М. Ј. Жујовић: Есеји о људима и догађајима 1903–1959.
Врњачка Бања 2004.
ПАВЛОВИЋ Јован
(Бањица, 30. I 1804 – Шабац, 24. IV 1861) свештеник и писац; шабачки
прота.
232
Бгр: Поменик, 490–491 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (P. Грујић). – Савременици и последници P 425/9 (В. Алексијевић).
Нек: Даница 2 : 14 (1861) 224.
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Перуничић, 42, 220. – D. Puhalo: Milton i
njegovi tragovi u jugoslovenskim književnostima. Bgd 1966. – С. КићовићПејаковић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. –
Љ. Андрић: О Јовану Павловићу – писцу и зачетнику књижевног
живота у Шапцу на почетку XIX века. ЗМС /КЈ 33:2 (1985) 443–472. –
ПАВЛОВИЋ Лука
(Темишвар, 1811 – ?) педагог; професор и директор Београдске гимназије.
24 (1868) 136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – В. Грујић: Гимназијско
образовање у Београду за време уставобранитељског режима. ГГБ 24
(1977) 77–106. – Перуничић, 219. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.
САНУ 1987. (Споменик 128). – В. Грујић: Гимназијско образовање
ПАВЛОВИЋ Петар С.
(Пожаревац, 28. VI / 10. VII 1864 – Београд, 5. VIII 1938) геолог; управник Музеја српске земље.
Приступна беседа: Развиће неогена у Србији (Le développement du
néogène en Serbie). Шт.: СКА Глас 107 (1923) 14–34. Проглашен 28. I
1923 (СКА Год. 31 (1922) 106–110).
Бгр: HE 3 (J. Хаџи).
Бгр, ббл: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906. Стр. 124–126. –
СКА Год. 19 (1906) 402–409 и 30 (1922) 301–302 и 35 (1927) 233–236.
Ббл: ГА 16 (1939) 13–27 (С. П. Милојевић).
Нек: СКА Год.: 48 (1939) 37–40 (И. Ђаја) + 150 (A. Белић). – ГА 16
(1939) 1–6 (М. Т. Луковић).
Лит: В. Д. Ласкарев: Кратак преглед научних радова акад. П. С.
Павловића. ГА 16 (1939) 6–10. – Ј. Михаиловић: П. С. Павловић. ГА 16
(1939) 11–13. – М. Т. Луковић: Комеморација П. С. Павловићу у Српском
геол. друштву. Политика (9. III 1939) 6. – П. Стевановић: П. С. Павловић.
Симпозијум из регионалне геологије и палеонтологије. Бгд 1980. Стр. 33–
39. – Б. Јовановић, П. Стевановић: П. С. Павловић. Бгд, Природњачки
музеј, 1988 [каталог изложбе]. – П. Стевановић: Развитак геолошке науке
у САНУ. Стогодишњица САНУ II. Књ. 1, стр. 100–158. – П. Стевановић:
Међусобна сарадња и удео M. Павловића и В. Ласкарева... у проучавању
неогена и квартера. ГА 53 (1990) 1–14. – A. Грубић: П. С. Павловић (1864–
1938). Споменица Српског геолошког друштва. Бгд 1992. Стр. 141–142. –
Живот и дело српских научника, 2. САНУ 1997. Стр. 151–207 (Н. Пантић,
В. Васић). – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
233
ПАВЛОВИЋ Стеван
(Нови Сад, 27. II 1829 – Нови Сад, 24. I / 6. II 1908) адвокат, књижевник
и публициста; др права, председник Матице српске.
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 34 (1977) 364 (S. К. Kostić).
Нек: Браник 24 : 21 (1908) 1 (М. Полит-Десанчић). – БК 14 (1908) 144
(Аноним). – Рад и именик MC за пословне године 1907–1908. Нови Сад
1908. Стр. 73 (Аноним).
Лит. М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – A.
Сандић: Др С. Павловић, Мала поетика. ЛМС 145 (1886) 135–136 и 150
(1887) 148–151. – М. Шевић: Естетика или наука о лепоти. БК 2 (1896)
983–990. – Ђ. Дера: У спомен и славу д-ру С. Павловићу. Нови Сад 1910.
– И. Тартаља: Ђуре Даничића лекције из естетике. Бгд 1968. – В.
Крестић: С. Павловић и његово „Наше доба“. ЗМС/КЈ 21 (1973) 276–287.
– Р. Љушић: Лицеј. – М. Стојановић: Класичарски портрет Стевана
Павловића. ЗМС/КЈ 38 : 2 (1990) 267–272. – В. Крестић: Историја српске
штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003.
ПАВЛОВИЋ Теодор
(Карлово-Драгутиново, 14. II 1804 – Карлово-Драгутиново, 12. VIII
1854) књижевник и публициста; уредник Летописа Матице српске.
Бгр: Opao 14 (1887) 117. – Поменик 493–494 (M. Ђ. Милићевић). –
JKL, 608 (Ž. Boškov). – Енциклопедија Новог Сада 18 (2001) 305–309.
Нек: Гл. СУД 6 (1854) 342 (Аноним).
Лит: К. Пејичић: Житіе Т. Павловића, новинара и списателя србскогъ.
Нови Сад 1857 и Панчево 1866. – К. Пејичић: Изв±штай о споменику Т.
Павловића. У Панчеву [1866]. – Ј. Суботић: Т. Павловић и његов положај
у животу нашег народа. ЛMC 114 (1872) 203–213. – Б. Миљковић: ДСС.
– I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – M. Малетин: Т.
Павловић. ГИДНС 8 (1935) 371–396 и 9 (1936) 32–64, 284–299, 365–383.
– Ђ. Живановић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – I.
Fried: Teodor Pavlovic arcképéhez. Helikon, Budapest (1965) 521–528. – Lj.
Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańsko-polskich 1772–1840.
Wrocław 1977. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC
1986. – Теодор Павловић и његово доба. Нови Сад 1988. – Водич кроз
архив ДСС. – П. Крестић: Пречани и Шумадинци: Теодор Павловић и
„Сербске народне новине“ о Кнежевини Србији (1838–1848). Бгд, Нови
Сад 1996. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914.
Бгд 2003. – П. Крестић: Теодор Павловић, новинар и политичар :
поводом двестагодишњице рођења. ЗМС/И 67–68 (2003) 9–21. – С.
Гавриловић: Тужба митрополита Јосифа Рајачића против уредника
Сербских новина у Пешти Теодора Павловића (1848). Архив за историју
Српске православне карловачке митрополије 1 (2006) 140–142.
234
ПАЛАЦКИ Франтишек
František Palacky
(Ходславице, 14. VI 1798 – Праг, 26. V 1876) историчар и политичар.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЭС 22 (1897) 606–607 (В. Водовозовъ). – OSN 19 (1902)
39–71 (J. Pekar). – GE 25, 817–818 (M. Gavrilovitch). – MSN 5 (1931) 467–
470 (Anonim). – Kudĕlka, 352–354 (Z. Šimeček). – ÖBL 34 (1977) 294–296
(W. Goldinger – K. Kučera). – NBS, 425 (Z. Bohač). – КМЕ 3, 38–41 (М.
Начева).
Ббл: BLZ 9, 15.
Нек: Јавор 3 (1876) 700–704 + 732–736 (A. Сандић).
Лит: Писмо Палацкога Шафарику о свом раду у Ватиканској архиви.
ЛМС 41 (1837) 102–111. – Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику.
Гл. ДСС 6 (1854) 88–149. – История Славянской Филологiи, 273–277 (В.
Ягичъ). – В. Францев: Φρ. Палацки и Β. Λ. Свобода преводиоци ода Л. Мушицког. ПКЈИФ 12 (1932) 58–66. – Н. Радојчић: Век и по проучавања
Душанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – М. Jetmarova: F. Palacky.
Praha 1961. – P. Ковијанић: Шафарик, Колар и Палацки у Колу српске
омладине. У: П. Ј. Шафарик (1795–1861). Нови Сад 1963. – К. Милутиновић: Еволуција федералистичких концепција Светозара Милетића.
ЗМС/И 15 (1977) 51–78. – Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик о новој српској
књижевности. САНУ 1988. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске,
Део 1. MC 1986. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC
1979. – Р. Kunze: J. A. Smoler. Budyšin 1995.
Фотографија: САНУ–Ф 45, 45/1–3, IV/158, 45
ПАНИЋ Михаило
(Српски Итебеј, 1817 – Београд, 12. I 1878) физичар и математичар;
професор Војне Академије (Београд).
СУД: редовни члан (Одсек за науке природословне и математичне)
наименован 29. VII 1864. – Секретар Одсека за науке природословне и
математичне 1873, 1874.
Нек: CH 45:11 (1878) 1.
Б. Миљковић: ДСС. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војне
академије: 1850–1925. Бгд 1925. Стр. 218. – Д. Трифуновић: Војна
академија у Београду. ГГБ 35 (1988) 121–137. – Водич кроз архив ДСС.
ПАНТЕЛИЋ Душан
(Звездан, 21. X / 2. XI 1879 – Београд, 10. X 1955) историчар; др филозофије, професор Више педагошке школе, чувар рукописне архиве САН.
Редовни члан (Одељења друштвених наука) од 14. VI 1955.
235
Ббл: ИГ 3–4 (1955) 225–227 (Р. Стефановић).
Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932) 191–193.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 558 (М. Станић).
Нек: Arhivist 5 (1955) 3–5 (V. Čubrilović). – Архивски преглед 1 (1955) 47
(Б. Ковачевић). – ИЧ 6 (1956) 261–267 (В. Стојанчевић).
Нек, ббл: Гл. САН 7 (1956) 232–234 (Б. Ковачевић).
Лит: A. Ивић: Из историје догађаја пред српски устанак... ЛМС 326
(1930) 117–127. – Д. Пантелић: Неколико прилога за историју догађаја
пред Први устанак. ЛМС 326 (1930) 250–259. – A. Ивић: Неколико речи
на одговор г. д-ра Д. Пантелића. ЛМС 327 (1931) 144–150. – Д.
Пантелић: „Неколико речи“ г. д-ра A. Ивића. ЛМС 328 (1931) 137–139. –
Н. Радојчић: Д. Пантелић, Покрет у северозападној Србији и бачки
епископ Ј. Јовановић. ГИДНС 3 (1930) 493–495. – Ж. Сечански: Др Д.
Пантелић, Сеоба Коче Анђелковића у Банат. ГИДНС 9 (1936) 472–473.
– И. Синдик: Д. Пантелић, Војногеографски описи Србије... ИЧ 2 (1949–
1950) 190–191.
Фотографија: САНУ–Ф 378, 378/1–2.
ПАНТЕЛИЋ (ПАНТЕЛИН) Ђорђе
(Лединци, 27. IX 1802 – Беч, 5. VI 1859) лекар; др медицине, лекар кнеза
Милоша, у Пожаревцу, Митровици и Земуну.
Бгр, лит: Јеремић, 102. – Савременици и последници P 425/9 (В.
Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 19 (2002) 68–69.
Лит: П. Стаматовић: Сербльи доктори. ЛМС 28 (1832) 135–137. – Д.
Руварац: Др Ђорђе Пантелић, српски књижевник и родољуб. Ср.
Карловци 1913. – Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad
JAZU 247 (1933) 1–91. – Јеремић, Грађа. – Д. Кастратовић: Историја
медицине пожаревачког округа 1822–1914. Пожаревац 1991. Стр. 10–15:
Др Ђ. Пантелин.
ПАНТЕЛИЋ Ђорђе
(Београд, 1836 – Београд, 14/27. VIII 1913) правник и политичар; судија
Касационог суда, министар просвете и државни саветник.
Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 80: Ђорђе
Пантелић.
Нек. бел.: СКА Год. 27 (1914) 203 (Ст. Новаковић).
Лит: С. Војиновић: Ђорђе Пантелић – сарадник Вука Караџића. Ковчежић 32/34 (1995/97) 23–27. – Водич кроз архив ДСС.
236
ПАНТЕЛИЋ Јован
(Огар, 16. XI 1812 – Сремски Карловци, 28. IV 1888) директор Карловачке
гимназије.
Бгр: Енциклопедија Новог Сада 19 (2002) 72–74.
Нек: Браник 4: 50 (1888). – Јавор 15 (1888) 319.
Лит: Историја Карловачке гимназије [бгр. 222–225]. – Ст. Лазић: Јован
Пантелић: У: Извештаји Српске гимназије карловачке 1887–1888. – К.
Петровић: Карловачка гимназија за време директора Јована Пантелића
1852–1876. ГИДНС 13 : 1–2 (1940) 15–53.
Фотографија: ФД–408 (Историја Карловачке гимназије, 223)
ПАНТЕЛИЋ Стеван P.
(Шабац, 4. IX 1839 – Београд, 1. IX 1929) официр, физичар и хемичар;
ђенерал, професор и управник Војне академије и посланик у Берлину.
СУД: редовни члан (Одсек за науке природословне и математичке) од
8. I 1867.
Нек: Ратник 11 (1929) 141–147 (Свет. Т. Симовић). – СКА Год. 38
(1930) 127 (С. Јовановић).
Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. –
1925. Стр. 220. – Стогодишњица САНУ II. Стр. 82–83: С. Р. Пантелић (M.
Љ. Михаиловић, Д. Виторовић, С. Лазаревић-Бојовић). – М. Милићевић,
Љ. Поповић: Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003.
Стр. 178–181.
ПАНЧИЋ Јосиф
(Брибир, 5/17. IV 1814 – Београд, 25. II / 8. III 1888) лекар и ботаничар;
др медицине, професор и ректор Велике школе и члан Државног савета.
СУД: редовни члан (Одсека за науке природословне и математичне)
наименован 29. VII 1864. – Председник СУД 1879–1882. – Секретар
Одсека за науке природословне и математичне СУД 1864–1866.
СКА: прави члан (Академије природних наука) наименован 5. IV 1887. –
Председник СКА од 5. IV 1887. до 25. II 1888.
Бгр: Дело 7 (1895) 275–278 (П. С. Павловић). – Поменик 497–510 (M. Ђ.
Милићевић). – GE 25, 956 (M. Gavrilovitch). – НЕ 3 (H. Кошанин).
Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1888) 185–190.
Бгр, ббл, лит/ббл: МЕ 5 (1970) 160 (Z. L). – ÖBL 34 (1977) 309 (H. Riedl).
Ббл. реф.: J. M. Жујовић: Геологија Србије. Бгд 1893. Књ. 1, 13–15: Ј.
Панчић. – ПГ 35 (1914) 365–381 (Ж. Ј. Јуришић).
Ббл, лит/ббл: Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996 (H.
Диклић).
Нек: Јавор 15 (1888) 145–147 (Аноним). – СКА Год. 2 (1889) 199–202 (M.
Ђ. Милићевић). – ЛМС 160 (1889) 60–69 (Α. Μ. Матић).
237
Нек, ббл: ПГ 9 (1888) l–XIII (Ч. Мијатовић, В. Ђорђевић, J. Жујовић, К.
Таушановић, Ж. Јуришић). – Österreichische botanische Zeitschrift 8–9
(1888) 257–314 (H. Braun). – ГНЧ 11 (1889) 343–362 (M. Ђ. Милићевић).
– Lj. JAZU 4 (1889) 132–165 (В. Šulek).
Лит: J. Панчић: [Посланица СКА]. СКА Год 1 (1888) 155–157. – Ж. Јурушић: Др J. Панчић, биографска скица. ГА 1 (1889) 170–195. – J. Миодраговић: Др J. Панчић као педагог. ЛМС 164 (1890) 48–77. – M. M. Томић: Нешто из живота пок. д-ра Ј. Панчића. ПГ 18 (1897) 170–172. – A. Гавриловић: Из живота д-ра Ј. Панчића. ГНЧ 32 (1913) 74–81. – Н. Кошанин: Ј.
Панчић. СКГ 32 (1914) 663–675. – Н. Кошанин: Ј. Панчић. У: Светлост,
алманах за 1925. Бгд 1925. Стр. 26–30. – Л. Лазаревић: Светла имена међу
професорима. ГПД 6 (1926) 487–490. – ПИ 116 (А. Белић). – Б. Д.
Стојаковић: Др Ј. Панчић. ГЈПД 18 (1938) 865–869. – Ж. Ђорђевић: J.
Панчић. СКГ. н. с. 54 (1938) 195–196. – М. Н. Ђорић: J. Панчић и српски
лекари. СКГ. н. с. 54 (1938) 197–199. – Споменица J. Панчића. САНУ 1939.
(ПИ 128). – С. Д. Матвејев: Орнитолошка истраживања у Србији (1836–
1912). Наука и техника 2 (1946) 896–903. – И. Ђаја: Панчић. ЛМС 368
(1951) 355–356. – В. Грујић: J. Панчић као професор Лицеја и Велике
школе у Београду. ГГБ 9–10 (1962–1963) 99–123. – М. M. Janković, Ž. V. Vasić: Naučni i nastavni doprinos J. Pančića. Српски природњачки музеј. Серија Б. 19 (1964) 5–24. – Споменица... САНУ 1965 (ПИ 372). – Д. Митрановић: Панчићев живот. САНУ 1964 (ПИ 375) – Панчићев зборник.
САНУ 1967. – С. Д. Матвејев: Пионирски рад др Ј. Панчића на зоологији у
Србији. Гласник Природњачког музеја. Серија Б. 24 (1969) 149–156. – M.
M. Јанковић: Историја флористичких проучавања y Србији. У: Флора CP
Србије. САНУ 1976. Стр. 3–28. – Јосиф Панчић. САНУ 1976 (Галерија
28). – П. Стевановић: Из преписке J. Панчића са ученицима и сарадницима
који су се геологијом бавили. Гласник Природњачког музеја у Београду. Серија А 32 (1977) 163–182. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.
(Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – 100 најзнаменитијих Срба. Стр.
194–201 (М. М. Јанковић, В. Јовић). – Живот и дело српских научника, 1.
САНУ 1996. Стр. 1–61 (Н. Диклић). – Водич кроз архив ДСС. – В. Јовић:
Из историје геологије у Србији. Бгд 2002. – М. Карас: Улога Ј. Панчића у
очувању диверзитета балканске дендрофлоре. У: Природне и математичке науке у Срба до 1918. Нови Сад 2007. Стр. 45–53.
Сабрана дела. Ј. Панчић: Сабрана дела. Књ. 1–11. Бгд 1997–1998.
Фотографија: САНУ–Ф 257, 257/1–2, XII
ПАПАРИГОПУЛОС Константин
Κωνσταντίνος Παπαρρηγόπουλος
(Цариград, 1815 – Атина, 26. IV 1891) историчар.
СУД: дописни члан од 22.. XI 1881.
Бгр: ЭС 22 (1897) 717–718 (А. Гершунъ). – GE 25, 974 (Ch. Diehl). –
OSN 19 (1902) 161 (Anonim). – Εγκυκλοπαίδεια Δομή (Αθήναι) 12, 364
(Аноним).
Лит: [Писмо К. Папаригопулоса СУД – поводом избора]. Гл. СУД 59
(1884) 100. – Н. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и
Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд,
1992.
Фотографија: ФД–411 (Εγκυκλοπαίδεια Δομή (Αθήναι) 12, 364)
238
ПАУЛИНИ-ТОТ Вилијам
Viliam Pauliny-Tóth
(Сеница (ж. нитранска), 3. VI 1826 – Турчински Св. Мартин, 6. V 1877)
песник, приповедач и новинар; председник Матице словачке.
Бгр: GE 26, 124 (Anonim). – MSN 5 (1931) 566 (F. Jungmann). – OSN 19
(1902) 338–339.
Лит: Аноним: [Белешка о посети В. Паулини Тота...]. Застава 4 : 24 (23. II
1869) 4. – Ј. Сирацки: Сарадња Словака и Срба у јужној Бачкој шездесетих година XIX века. У: Уједињена омладина српска: зборник радова.
Нови Сад 1968. Стр. 451–464. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у
Словачкој. MC 1979. – V. Benková: Z našej minulosti. Nový Sad 2002.
ПАЧИЋ Јован
(Баја, 6. XI 1771 – Будим, 4. XII 1849) официр, песник и сликар.
ДСС: кореспондентни члан од 7. VII 1844.
Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић). – ÖBL 33 (1977) 284 (S. К. Kostić). –
Савременици и последници Ρ 425/9 (В. Алексијевић). – Енциклопедија
Новог Сада 19 (2002) 174–175.
Ббл: ЗзС 7 (1974) 191–203 (М. Клеут).
Лит: В. Николић: J. Пачић. БК (1902) 15–25. – И. Пот: Песмарица Ј.
Пачића. ЗМС/КЈ 11 (1963) 131–182. – M. Лесковац: J. Пачић, живот. У:
Споменица у част новоизабраних чланова САНУ. САНУ 1972. Стр. 45–
56 (ПИ 452). – М. Клеут: Два прилога о Ј. Пачићу. ПКЈИФ 41 (1975) 93–
98. – С. Петровић: Студије о Пачићевом Канцонијеру. ЗМС/КЈ 23 (1975)
209–248 и 24 (1976) 221–251. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске,
Део 1. MC 1986. – M. Лесковац: Српске књижевне теме. MC 1988. Стр.
14–34: J. Пачић [детаљна бгр. и лит.]. – Б. Ковачек: Ново дело Ј. Пачића.
ЛМС 448 (1991) 362–366. – Водич кроз архив ДСС.
ПАЧУ Јован
(Шандор (Суботица-Александрово), 18/30. III 1847 – Загреб, 17/30. X
1902) лекар, композитор и пијаниста; др медицине, лекар у Великој
Кикинди, Сомбору, Сарајеву, Новом Саду и Загребу.
Бгр: НЕ 3 (К. Манојловић). – Јеремић, 103. – Савременици и последници
P 425/9 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 19 (2002) 176–
180.
Бгр, ббл, лит/ббл: Музички гласник 2 (1922) 3–4 (В. Р. Ђорђевић). –
Прилози биографском речнику српских музичара, 40–42 (В. Р.
Ђорђевић). – ЗМС/ДН 3 (1952) 174 (М. Томандл). – Muz. E 3 (1977) 22
(S. A. Klajn).
Ббл: Оглед српске музичке ббл. 218–219 + 431–451 (В. Р. Ђорђевић).
239
Нек: Коло 4 (1902) 564 (Аноним). – БК 8 (1902) 1376 (Аноним).
Нек, лит/ббл: СКА Год. 16 (1903) 243–247 (С. Тодоровић).
Лит: Д. Блажек: „Бранково коло“ од дра J. Пачу. Јавор 11 (1884) 601–604.
– Д. Блажек: „Српска молитва“ од дра J. Пачу. Јавор 11 (1884) 949–951.
– Зар. Р. Поповић: На чланак Драгутина Блажека... Јавор 11 (1884) 762–
764. – Аноним: Последња порука д-ра Ј. Пачуа српском народу. БК 8
(1902) 1503. – В. Милутиновић: Збирка др Ј. Пачуа. Рад ВМ 14 (1965)
328–329. – М. М. Велимировић: Српски лекари књижевници. Споменица
СЛД. Стр. 404–406. – A. Раденић: О масонима и масонерији у Србији,
мит и стварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226. – А. Влашкалин: Др
Ј. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996 [719–724: ббл.].
ПЕЈАЧЕВИЋ Петар
(20. II. 1804 – Ретфала [данас део Осијека], 15. IV 1887) гроф од
Вировитице; велики жупан осјечке жупаније.
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Перуничић, 439–440. – В. Valenčić: Prilozi
za konzervatorsku obradu dvorca Pejačević u Retfali. Revija (Osijek) 4
(1987) 361–381. – Водич кроз архив ДСС.
ПЕИЧИЋ Константин, Коста
(Борово, 1802 – Будимпешта, 25. V 1882) лекар и писац; др медицине,
начелник Текелијанума, лични лекар митрополита Стратимировића и
физикус панчевачки.
Бгр: Поменик, 515–517 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (Д. Поповић). –
Бгр, ббл, лит: Јеремић, 103–105.
Нек: Јавор 9 (1882) 797–798 (M. Петровић).
Лит: В. Стајић: Др Константин Пејичић. ГИДНС 12 (1939) 167–173. –
Јеремић, Грађа. – M. Томандл: Улога дра К. Пеичића у Српском покрету
1848/9. ЗМС/ДН 18 (1957) 57–77. – М. Томандл: Живот и рад К. Пеичића.
MC 1966. – J. Николић: Ka потпунијем познавању К. Пеичића. ЗМС/КЈ 16
(1968) 321–323. – С. П. Ђорђевић: Др К. Пеичић и његова иницијатива за
отварање медицинске школе у Београду 1843. Архив за историју
здравствене културе Србије 10–11 (1981–1982) 33–41. – Ж. Милисавац:
Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – С. Бербер: Реаговања :
култура и друштво. Сомбор 1994. – Водич кроз архив ДСС. – П. Крестић:
Пречани и Шумадинци: Теодор Павловић и „Сербске народне новине“ о
Кнежевини Србији (1838–1848). Бгд, Нови Сад 1996.
Архив: АСАНУ 7380/33 [Аутобгр. + ббл.].
240
ПЕРИЋ Живојин
(Стублине, 3. I 1868 – Оберурнен (Швajцарска), 12. IX 1953) правник;
професор универзитета (Велика школа, Универзитет; Београд).
САН: дописник. Није распоређен 22. III 1948.
Бгр. ббл: Правна мисао [У част Ж. Перића] 3: 11–12 (1937) 621–649. –
Архив [У част Ж. Перића] 36: 1–2 (1938) 245–270 (Аноним).
Лит: Д. Данић: Поводом чланка „Уставни владалац“, ... Недељни преглед
1 (1908) 491–493. – I. Strohal: . Perić, jedan pogled na evolucionističku
pravnu školu... MPD 34 (1908) 533–537. – Аноним [Publicus] : Ж. Перић и
наш устав. Нови живот 4: 15 (1923) 289–291. – Ђ. Тасић: Le Mysticisme
dans le droit de succession. Архив 7 (1923) 399–400. – 4. Мијатовић: J.
Péritch, De la matérialisation des droits privées. Архив 11 (1925) 72–75. – M.
Josserand: M. J. Péritch. Revue de l' Université de Lyon 6 (1933) 401–404. –
Правна мисао [У част Ж. Перића] 3: 11–12 (1937) 451–649. – В. Поповић:
Породичне задруге и г. Ж. М. Перић. Javnost 3 (1937) 322–323. – R. Sajović :
. Perić – sedemdesetletnik. Slovenski pravnik 52 (1938) 33–35. – Архив [У
част Ж. Перића] 36: 1–2 (1938) 1–270. – Правосуђе 7: 1–2 (1938) 1–204 [У
част Ж. Перића]. – Р. Н. Казимировић: Религиозно-филозофски и црквеноправни погледи д-ра Ж. Перића. Бранич 27 (1939) 512–520. – Н. Ђоновић :
Из скоре политичке прошлости: правна вредност одлука подгоричке
владе. СКГ н. с. 62 (1941) 314–318. – Ј. Тркуља: „Политичке студије“ Ж.
Перића. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд
1994. Стр. 399–409. – Љ. Кандић: Утицај европских универзитета на
образовање професора Правног факултета Велике школе у другој
половини 19. века. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–
1941, Бгд 1994. Стр. 311–333. – Сто педесет година од доношења Српског
грађанског законика (1844–1994) САНУ 1996 (НС 81). – Љ. Кандић, Ј.
Фотографија: САНУ–Ф 379, 379/1–5, 6г–7г
ПЕТКОВИЋ Владимир К.
(Бољевац, 19. VI 1873 – Београд, 20. III 1935) геолог, др филозофије;
СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1922. Прави
члан (Академије природних наука) од 16. II 1929. Секретар Академије
природних наука СКА од 7. III 1931. до 7. III 1933.
Приступна беседа: О тектонском склопу Источне Србије (Esquisse de
la structure de la Serbie Orientale). Шт.: СКА Глас 140 (1930) 151–188.
Проглашен 7. III 1930. (СКА Год. 38 (1929) 160–162).
Бгр: HE 3 (J. M. Жујовић).
Бгр, ббл: СКА Год. 30 (1922) 308–313 и 35 (1927) 283–284 и 41 (1933)
183–189.
Нек, ббл: ГА 12 (1935) VII–XXIV (Б. Миловановић).
Лит: Аноним: Свечана скупштина Краљевске академије. Београдске
општинске новине 54 (март-април 1936) 291–293. – Стогодишњица САНУ
II, 100–158 (П. Стевановић). – M. Анђелковић, П. Николић: Научни допри241
нос В. Петковића геологији Србије. ГА 53 (1990) 21–28. – A. Грубић: В.
Петковић (1873–1935). У: Споменица Српског геолошког друштва. Бгд
1992. Стр. 151–152. – Живот и дело српских научника, 3. САНУ 1998. Стр.
375–416 (П. Николић). – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
Фотографија: САНУ–Ф 258, 258/1 г, 258/2–4
ПЕТКОВИЋ Владимир Р.
(Доња Ливадица пожаревачка, 17/30. IX 1874 – Београд, 13. XI 1956)
историчар уметности; др историје уметности и археологије, професор
универзитета (Београд), управник Народног музеја и директор
Археолошког института САН.
Секретар Академије философских наука СКА од 7. III 1933 до 16. V
1935; од 7. III 1939. до 7. III 1941; од 2. V 1945 до 22. III 1948. Секретар
Академије уметности СКА од 2. V 1945. до 28. III 1946 (в. д.).
Секретар Одељења друштвених наука САН од 22. III 1948. до 10. VI 1952.
Приступна беседа: Легенда св. Саве у старом живопису српском. Шт.:
(а) СКА Глас 159 (1933) 3–76 + 4 таб. ; (б) Byzantinische Zeitschrift, 34
(1934) 227 (извод) : Die Legende des hl. Sabbas in der alten serbischen
Malerei. Проглашен 10. XI 1932 (СКА Год. 41 (1932) 120–128).
Бгр: НЕ 3 (Д. Поповић).
Бгр, ббл: САН Год. 54 (1951) 543–560.
Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 568 (И. Ђорђевић).
Ббл: В. Р. Петковић: Научни радови ; систем наставничког рада. Бгд
1914. – Старинар н. с. 5–6 (1956) XV–XXIV (Д. Поповић).
Нек: Гл. САН 8 (1956) 257–259 (С. Радојчић) + 259–260 (Ђ. Бошковић). –
Старинар н. с. 5–6 (1956) [7–9] (Аноним). – Arheološki vestnik 8 (1957)
79–80 (J. Korošec).
Лит: Аноним: Једно историјско књижевно тумачење Теодосијеве
биографије Св. Саве... СКГ н. с. 37 (1932) 551–554. – M. Харисијадес: V.
R. Petković, La peinture serbe du Moyen age II. Живот и рад 21 (1935) 188–
189. – И. Ђорђевић: В. Р. Петковић, уредник Старинара од 1931–1956.
године = V. R. Petković, rédacteur en chef du Starinar de 1931–1956.
Старинар н. с. 35 (1984) 41–49.
ПЕТКОВИЋ Михаило
(Стари Бечеј, 7. XI 1833 – Београд, 13/26. VI 1917) инжењер; професор
Велике школе (Београд), генерални директор железница и министар
грађевина.
СУД: редовни члан (Одсек јестаственички и математичарски) од 24. I
1871.
Лит: С. Ракочевић: Историјски преглед развоја наставе на техничком
факултету у Београду од 1863–1919. Наука и техника 6 (1950) 413–425. – В.
Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – В. Шолаја и
A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – В. Анђус: М.
Петковић, М. Јосимовић, Ј. Сефановић : пионири науке о гвозденим и
242
обичним путовима. У: Развој науке у области грађевинарства и геодезије у
Србији. Бгд 1996. Стр. 391–400. – Грађевински факултет Универзитета у
Београду 1846–1996. Бгд 1996. Књ. 1, стр. 260; Књ. 2, стр. 213.
ПЕТРАНОВИЋ Герасим
(Шибеник, 29. IV 1820 [по матичним књигама] – Котор, 18. IV 1906)
епископ и писац; епископ боко-которски и дубровачки и уредник
Српско-далматинског магазина.
СУД: почасни члан од 25. I 1870
Бгр: НЕ 3 (Р. Грујић). – Miscellanea 7 (1979) 224–226 (В. Војводић). –
Српски jepарси, 129 (С. Вуковић).
Нек: Богословски гласник 9 (1906) 443 (Ив. [Маширевић]). – СКГ 16
(1906) 799 (П. Поповић). – Весник СЦ 17 (1906) 475–476 (Аноним). –
Српски Сион 16 (1906) 214–216 (Д. Руварац). – БК 12 (1906) 544
(Аноним).
Лит: Аноним: Са погреба Г. Петрановића, владике боко-которског. Весник СЦ 17 (1906) 660–666. – Д. П[етрановић]: Живот и рад епископа Г.
Петрановића. Котор 1912. – Л. Томановић: Из писама заслужних Срба.
Нови живот 27 (1926) 131–134 + 161–163. – A. Васиљевић: Г. Петрановић.
У: Споменица манастира Савине пригодом прославе деветстогодишњице... Котор 1930. Стр. 17–21. – Б. Ј. Милошевић: Г. Петрановић,
1820–1906. Гласник СПЦ 37 (1956) 149–153. – В. Ивошевић: Владика Г.
Патрановић. Гласник СПЦ 54 (1973) 251–254. – В. Паровић: Молитвеник
архимандрита Г. Петрановића. Гласник СПЦ 56 (1975) 110. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989.
– В. Ивошевић: Биографија и библиографија Герасима Петрановића, епископа бококоторског и дубровачког. Библиографски вјесник 22 : 2–3 (1993)
121–132. – М. Пекић: Г. Петрановић и Ст. Новаковић. У: С. Новаковић,
личност и дело. САНУ 1995. Стр. 113–124.
Преписка: Богословски гласник 19 (1911) 337–343 + 451–455 и 20 (1911)
16–21 + 131–137.
Архив: АСАНУ 7380/35: Аутобгр.
ПЕТРАНОВИћ Божидар
крштено име Теодор
(Шибеник, 18. II 1809 – Венеција, 31. VIII / 12. IX 1874) правник, књижевник и публициста; др права, оснивач и уредник Далматинског
магазина и председник Далматинске матице.
Бгр: Поменик 520–521 (M. Ђ. Милићевић). – GE 26, 533 (Anonim). –
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 36 (1979) 1 (S. Batušić). – ЕСИ 570 (J. Ређеп).
Нек: Јавор 1 (1874) 863 (Аноним). – Rad JAZU 30 (1875) 179–193 (F.
Rački).
243
Лит: E. Чакра: Похвална реч др Б. Петрановићу. Јавор 3 (1876) 86–91 +
119–126. – Аноним: Писма дра Б. Петрановића дру Ј. Хаџићу-Светићу.
Јавор 19 (1892) 320 [са бгр.]. – История Славянской Филологiи, 619–620
(В. Ягичъ). – Љ. Влачић: Др Б. Петрановић и Унија. ПКЈИФ9 (1929) 129–
144. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – J. Šidak:
Problem „bosanske crkve“ od Petranovića do Glušca. Rad JAZU 259 (1937)
37–182. – B. Отовић: Б. Петрановић у историји о постанку Његошевог
Горског вијенца. ПКЈИФ 38 (1972) 19–27. – С. Кићовић-Пејаковић:
Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. – Н.
Килибарда: Б. Петрановић као скупљач народних песама. ЗИК 8 (1974)
79–258. – K. Milutinović: Boidar Petranović i Dalmacija. Radovi Centra
JAZU u Zadru 22/23 (1976) 77–96. – I. Perić: Kulturna i politička delatnost B.
Petranovića. Radovi Instituta za hrvatsku povijest Sveučilišta u Zagrebu 16
(1983) 45–96. – K. Milutinović: O vezama Dalmacije i Vojvodine u doba
ilirskog pokreta. U: Dalmacija u narodnom preporodu 1835–1848. Zadar 1987.
Str. 285–306. – Водич кроз архив ДСС.
ПЕТРОВИЋ Вељко
(Сомбор, 5. II 1884 – Београд, 27. VII 1967) књижевник и историчар
уметности; директор Народног музеја у Београду.
СКА: дописник (Академије уметности) од 16. II 1925. Редовни члан
(Академије уметности) од 17. II 1936. Секретар Академије уметности од
28. III 1946. до 22. III 1948.
САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948, и
једновремено редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) [до
1960]. Члан Одбора за вођење послова Академије од 3–6. V 1947. до 17.
VII 1947. Секретар Одељења литерaтуре и језика од 22. III 1948. до 15. III
1951.
Приступна беседа: Мисао [песма] и Гуслар код Милтона [дијалог у
стиховима]. Шт.: Вељко Петровић, Стихови. Српска књижевна задруга,
317, 1951, 243–245: Мисао; 230–242: Гуслар код Милтона. Проглашен
24. I 1946. (СКА Год. 52 (1945) 102, 112–115).
Бгр, ббл: Lj. JAZU 69 (1963) 195–198.
Ббл: Сабрана дела В. Петровића. Бгд 1954–1958. Књ. 1–6 (M. П. Костић).
– П. Протић: Писци као критичари пре I светског рата. Нови Сад, Бгд
1979. Стр. 572–585.
Ббл, лит/ббл: ЛМС 370 (1952) 288–293 (Ж. П. Јовановић). – ЕСИ 573 (М.
Тимотијевић).
Лит/ббл: Б. Ковачек, Д. Ређеп: Критичари о В. Петровићу. MC 1965.
Стр. 119–134: Литература о В. Петровићу (A. Пејовић). – В. Зеремски:
Библиографија В. Петровића. MC 1969.
Нек: KJ 14 (1967) 1–5 (A. Пејовић). – Гл. САН 19 (1969) 119–120 (В.
Глигорић).
Лит: M. Лесковац: Пред делом В. Петровића. ЛМС 374 (1954) 14–25. –
М. Коларић: В. Петровић и историја наше новије уметности. ЗНМ/Б 4
(1964) 9–15. – М. Павловић: Песништво В. Петровића. Књижевност 40
244
(1965) 181–195. – Б. Ковачек, Д. Ређеп: Критичари о В. Петровићу. MC
1965. – В. Филиповић: Уметност В. Петровића. Приштина 1980. – Дело
В. Петровића. MC 1985. – Р. Поповић: Воћка на друму – живот В.
Петровића. MC 1986. – Б. Михаиловић – Михиз: Портрети. Бгд 1988.
Стр. 113–118: В. Петровић. – С. Гордић: Огледи о Вељку Петровићу. Бгд
2000. – С. Гордић: Позно песништво В. Петровића. ЛМС 465 : 1–2
(2000) 117–143. – Н. Стипчевић: Критичке и друге минијатуре. Нови Сад
2002. Стр. 78–82: Нови живот В. Петровића. – С. Гордић: Вељко
Петровић – песник, приповедач, есејист. У: В. Петровић, Изабрана дела.
Сремски Карловци 2003. Стр. 5–74.
Споменица: ПИ САНУ 455.
Преписка: Писма В. Петровића 1904–1967. MC 1995.
Сабрана дела: Сабрана дела В. Петровића. Књ. 1–4. Бгд 1930–1932. –
Сабрана дела В. Петровића. Књ. 1–6. MC 1954–1958. – Изабрана дела.
ПЕТРОВИЋ Димитрије
(? – ?) столоначалник Апелационог суда при Попечитељству правосудиа Кнежевине Србије [ДК 1856, 33].
Лит: M. Радевић: Грађа за историју Дружине младежи србске.
Настава и васпитање 4 (1969) 458–477. – Р. Љушић: Лицеј, 264–266.
Напомена: Димитрије Петровић редовни члан ДСС ce помиње само у
Гл. СУД 8 (1856) 356 и у списку чланова ДСС: ПИ СКА: 116 (1935)
338.
ПЕТРОВИЋ Мита (Димитрије)
(Панчево, 24. X / 5. XI 1848 – Будимпешта, 17. XII 1891) природњак,
етнолог и педагог; професор Српске учитељске школе (Сомбор;
природне науке).
Нек: Јавор 18 (1891) 817–818. – БВ 7 (1892) 63. – Српски Сион 2 (1892)
30–31. – Рад и именик MC 1896. 2. дод. 9–11 (М. Савић).
Лит: Јавор 6 (1879) 663–666 + 949–954 + 1081–1083: [Полемика са А. М.
Матићем]. – Јавор 6 (1879) 636–638 + 666–670: [Полемика са J. Пецићем].
– Α. Μ. Матић: Наука о геометријским облицима за употребљавање у
школи... Јавор 8 (1881) 1310–1311. – Аноним [= Уред.]: (Изјава) Шта
може код нас да се случи књижевнику. Јавор 9 (1882) 1179–1181. – В.
Кунц: М. Петровић, истакнути књижевни, педагошки и научни радник –
наш заслужни хемичар. Гласник Хемијског друштва 20 (1955). – И.
Гутман, Д. Продановић: Мита Петровић – хемичар сомборски.
Флогистон 5 (9) (2000) 123–142. – И. Гутман, Д. Продановић: Приручници
и прве агрохемијске анализе у Бачкој проф. М. Петровића. У: Природне и
математичке науке у Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 219–229. –
245
Живот и дело српских научника, 8. САНУ 2002. Стр. 29–60 (И. Гутман, Д.
Продановић). – Р. и Т. Халаши, С. Цвјетићанин: Улога Летописа Матице
српске у образовању омладине и одраслих из природних наука...Свеске
Матице српске. Серија природних наука. 12 : 41 (2004) 71–82. – Д.
Продановић: Прве систематске анализе пијаће воде у Срба проф.
Димитрија-Мите Петровића. У: Природне и математичке науке у Срба
до 1918. Нови Сад 2007. Стр. 209–215.
Архив: АСАНУ 7380/36: Аутобгр.
ПЕТРОВИЋ Михаило, Алас
(Београд, 24. IV / 6. V 1868 – Београд, 8. VI 1943) математичар, предузетник у рибарству, проналазач и путописац; професор универзитета
(Београд).
природних наука СКА од 22. II 1902. до 22. II 1903; од 22. II 1905. до 22.
II 1906; од 7. III 1941. до 8. VI 1943 (ван функције 6. IV до 6. X 1941).
Приступна беседа: О математичкој теорији активности узрока. Шт.:
СКА Глас 59 (1900) 183–247. Проглашен 9. I 1900. (СКА Год. 13 (1899)
159–162).
Бгр, ббл: СКА Год. 11 (1899) 141–154 и 13 (1900) 269–271 и 15 (1902)
273–274 и 18 (1905) 355–356 и 21 (1908) 427–428 и 22 (1909) 345–346 и
25 (1912) 331–332 и 26 (1914) 260–264 и 28 (1921) 237–240 и 34 (1926)
293–296 и 38 (1930) 163–167 и 42 (1934) 210–213 и 44 (1937) 266–269. –
Споменица УБ, 105–109.
Бгр, ббл, лит/ббл: Poggendorff 7 : 6 (1979) 3976–3979. – Сабрана дела M.
Петровића. Књ. 15. Бгд 1999 (Д. Трифуновић).
Лит/ббл: Библиографија о Београдском универзитету 1838–1987. Бгд
1988. Стр. 295–298 (Б. Грбић, С. Филипи-Матутиновић).
Нек: Наука и техника 1 (1945) 321–322 (С. Бокшан). – САН Год. 51 (1946)
220–221 (Ј. Радонић) + 221–222 (M. Миланковић) + 222 (A. Билимовић) +
222–223 (Β. Мишковић) + 234–236 (J. Радонић + 256–260 (M.
Миланковић). – Весник друштва математичара и физичара НРС 5 (1953)
1–2 (Аноним).
Лит: К. Цицварић: Критички есеји. Бгд 1912. Стр. 134–154: М. Петровић
и математичка феноменологија. – M. Milankovitch: Notice sur les travaux
scientifiques de M. M. Petrovitch. Paris 1922 (ПИ [43]). – ПИ 116 (A. Белић).
– T. Пејовић: M. Петровић и његово дело. Наука и техника 2 (1945) 470–
475. – М. Миланковић: Личност M. Петровића. Наука и техника 2 (1946)
461–470. – M. Миланковић, J. Михаиловић: Мика Алас. Бгд 1946. – Д.
Митриновић: Белешка о делатности М. Петровића у области обичних
диференцијалних једначина. Весник друштва математичара и физичара
НРС 7 (1955) 125–127. – Д. Митриновић: Прилози за биографију М.
Петровића. Весник друштва математичара и физичара НРС 12 (1960)
143–175. – Д. Марковић: 50 година једног значајног дела др М. Петровића.
Весник друштва математичара и физичара НРС 13 (1961) 107–120. – Д.
Трифуновић: Летопис живота и рада М. Петровића. САНУ 1969. – М.
Бертолино: М. Петровић Алас велики математичар и природњак.
246
Математика 5 (1976) 103–106. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ
1987. (Споменик 128). – E. Stipanić: Jedan osvrt na princip determinizma kod
R. Boškovića, P. Laplacea i M. Petrovića. Dijalektika 22 (1987) 47–58. – D.
Trifunović: Principi računarske tehnike M. Petrovića. Dijalektika 21 (1986)
109–126. – A. Trifoni: Kriptografija M. Petrovića. Dijalektika 23 (1988) 49–57.
– Стогодишњица САНУ II, 18–24: M. Петровић и његово време; M.
Петровић и његови ученици (M. Томић). – 100 најзнаменитијих Срба, 427–
432 (Ђ. Kypeпа). – Живот и дело српских научника, 2. САНУ 1997. Стр.
325–370 (J. Кечкић).
Споменица: ПИ 426. – Михаило Петровић 1868–1943. Бгд 1969.
Сабрана дела: Сабрана дела Михаила Петровића. Књ. 1–15. Бгд, 1997–
1999.
Архив: АСАНУ ИЗ 10105 (Заоставштина), 14188 и 14198 (збирка фотографија),
13619 [Арон Алкалај: Сусрети и успомене с Б. Петронијевићем, Бергеном и Мих.
Петровићем].
Фотографија: САНУ–Ф 261, 261/1 г
ПЕТРОВИЋ Настас
(1844 – Београд, 5. II 1889) правник; професор Велике школе (Београд;
правна енциклопедија и државно право).
СУД: редовни члан (Одсек исторички и државнички) од 2. VI 1875.
Нек: Просвјета (Цетиње) 1 (1889) 66.
Лит: В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Д.
Поповић: Повратак Н. Петровића. У: Научно наслеђе Правног факултета
у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 365–371. – Љ. Кандић: Утицај
европских универзитета на образовање професора Правног факултета
Велике школе у другој половини 19. века. У: Научно наслеђе Правног
факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 311–333. – Љ. Кандић, Ј.
ПЕТРОВИЋ Петар II Његош
световно име Радивој
(Његуши, 1/13. XI 1812 – Цетиње, 19/31. X 1851) епископ и песник; кнез и
владика црногорски.
Бгр: ГНЧ 7 (1885) 336–385 (С. Вуловић). – Поменик, 538–539 (М. Ђ.
Милићевић). – Горски вијенац, 1912 (M. Решетар). – НЕ 3 (В. Ћоровић,
В. Петровић). – П. Поповић: Живот Петра II Петровића Његоша.
Цетиње, 1966. – Српски јерарси, 401–403 (С. Вуковић).
Ббл: С. Новаковић: Српска библиографија за новију књижевност. Бгд.
1869. Стр. 183–333. – ГНЧ 7 (1885) 336–385 (С. Вуловић). – M. Решетар:
Мање пејсме Петра II Петровића Његоша. Бгд 1912. Стр. VII–XXIV. –
Цјелокупна дјела П. П. Његоша. Бгд., 1936 (Д. Вушовић). – П. П. Његош:
Библиографија 1863–1866. Цетиње, 1968 (M. Лукетин, О. Вукмировић).
Лит/ббл: П. А. Лавров: Петарь II Петровичь Нъгош. Москва 1887. – Р.
Popović: О Gorskom vijencu. Mostar, 1900. – Књижевни лист (Цетиње) (1902)
53–57+85–89 + 117–121+150–155+221–226. – Ј. Скерлић: Историја нове
српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 476–477 (Ж. П. Јовановић). – Записи
247
(Цетиње) 24 (1940) 249–252 (Р. Драгићевић). – Slavistična revija 2 (1949) 174
(P. Ravan). – Љ. Дурковић-Јакшић: Библиографија о Његошу. Бгд. 1951.
Лит: V. Vrčević: Životopis vladike crnogorskoga Petra II. Dubrovnik, 1876. Str.
69–81. – С. Вуловић: П. П. Његош, песник српски. ГНЧ 1 (1877) 310–347. –
В. М. Г. Медаковић: П. П. Његош последњи владајући владика црногорски. Нови Сад 1882. – П. А. Лавров: Петарь II Петровичь Нъгош. Москва
1887. – Л. Томановић: Петар Други Петровић – Његош као владалац. Цетиње, 1896. – H. Велимировић: Религија Његошева. Бгд, 1911. – В. Врчевић: Живот Петра II Петровића Његоша. У: Чланци и прилози о српској
књижевности прве пол. 19. века. MC 1914. Стр. 110–201. – Б. Петронијевић: Филозофија у „Горском вијенцу“ и „Лучи микрокозма“. Бгд, 1924. –
СКГ 16, 1925 (број посвећен Његошу). – И. Андрић: Његош као трагични
јунак косовске мисли. Бгд 1935. – М. Лесковац: О преводима Његошева
Горскога вијенца. ЛМС 361 (1947) 28–36. – И. Секулић: Његошу књига дубоке оданости. Бгд 1951. – Љ. Дурковић-Јакшић: Србијанска штампа о
Његошу и Црној Гори (1833–1851). Бгд 1951. – Savremenici о Njegošu. Bgd
1951. – M. Ђилас: Легенда o Његошу. Бгд 1952. – Lj. Durković-Jakšić: Englezi o Njegošu i Crnoj Gori. Titograd 1963. – ПИ САНУ 366. – M Флашар:
Његош и хеленско песништво. Глас САНУ 264 (1966) 31–60. – M. Флашар:
Извори Његошевог познавања платоничарских митова и позноантичких
филолошких теологумена. ЗФФ 9/2 (1966) 65–108. – D. Puhalo: Milton i njegovi tragovi u jugoslovenskim književnostima. Bgd 1966. – М. Флашар:
Традиционалне теме Луче и новије визионарско и метафизичко песништво. ЗФФ 9/1 (1967) 315–362. – M. Флашар: Главни извор Његошевих бележака о античкој историји и култури. ЗФФ 10/1 (1968) 327–341. – Зборник радова о Његошу. Цетиње 1972. – M. Флашар: Топика и метафорика
платонизма у посвети Његошеве Луче. Анали ФФ 11 (1974) 39–69. – Ѕ.
Tomović: Njegoševa filozofija prirode. Cetinje 1975. – M. Стевановић и др.:
Речник језика Петра II Петровића Његоша. Књ. 1–2. Бгд 1983. – M. Flašar:
Dante, Njegoš i heksameralno predanje. Radovi međunarodnog simpozija
„Dante e il mondo slavo“. JAZU 1984. Str. 183–235. – Д. Ћупић: Лингвистички огледи о Вуку и Његошу. Бгд 1988. – M. Бећковић: Сима Милутиновић; Петар II Петровић Његош. Шабац 1988. – А. Младеновић: Књига o
Његошу. Бгд 1989. – М. Oben: Njegoš i istorija u pesničkom delu. Bgd 1989. –
Његошево песничко дело. Бгд 1990. – M. Стефановић: О језику Горског
вијенца. САНУ 1990 (ПИ 600). – Ж. Ђурковић: Сарајлија и Његош. Никшић 1992. – С. Стијовић: Славенизми у Његошевим песничким делима.
Нови Сад 1992. – М. Бабовић: Његош и следбеници. Никшић 1993. – М.
Флашар: Његош и антика Подгорица 1998. – Година 1847. у српској
књижевности и култури. САНУ 1999 (НС 91). – M. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописима Вилхелма
Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649). – Б. Лазаревић: Огледи :
наше највише вредности. Бгд 2005. – Друштвено–политичка мисао Његоша. САНУ 2006 (НС 113).
Сабрана дела: Целокупна дела П. П. Његоша / ред. М. Решетар. Књ. 1–2.
Бгд 1926–1927. – Цјелокупна дјела П. П. Његоша / ред. Д. Вушовић. Бгд
1935 (2. изд. 1936). – Цјелокупна дјела П. П. Његоша / ред. Н. Банашевић и
др. Књ. 1–9. Бгд 1951. – Целокупна дела П. П. Његоша / ред. Н. Банашевић
и др. Књ. 1–7. Бгд, Цетиње, Сарајево 1967 (10. изд. 1985). – Дјела / прир.
Д. Ћупић. Подгорица 1995.
Преписка: Писма Петра Петровића Његоша. Књ. 1. Бгд, 1940.
248
ПЕТРОВИЋ Сава
крштено име Стефан
(Пољаница, око 1792 – Београд, 3. VI 1861) свештеник; писар у
Карађорђевој војсци, игуман и архимандрит ман. Св. Романа и члан
Апелационе конзисторије.
Бгр: Поменик 634–635 (М. Ђ. Милићевић).
Нек: Гл. ДСС 15 (1862) 320–321 (Аноним).
ПЕТРОВИЋ Сава
(Шабац, 14. I 1839 – Београд, 20. I 1889) лекар и ботаничар; др медицине
и хирургије, лични лекар краља Милана и санитетски пуковник.
СУД: редовни члан (Одсек јестаственички и математичарски) од 6. II
1869.
Бгр: Дод. Поменику, 123–124 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (Н. Кошанин).
Нек: ПГ 10 (1889) 115–117 (Аноним=Ж. Ј. Ј.). – СКА Год. 4 (1891) 80–81
(M. Ђ. Милићевић).
Лит: Ј. Tucakov: „Lekovito bilje u Srbiji“ dr S. Petrovića. Acta HMPhV 1
(1961) 163–169. – Споменица СЛД, 52–53: В. Станојевић: Пуковник др
Сава Петровић. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета ;
Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992. – Живот и дело српских
научника, 3. САНУ 1998. Стр. 73–92 (Н. Ранђеловић).
ПЕТРОНИЈЕВИЋ Аврам
(Текија, 2. IX 1791 – Цариград, 10. IV 1852) трговац и политичар; секретар
кнежеве канцеларије, министар иностраних послова и кнежев
представник у Порти.
Бгр: Поменик 541–544 (M. Ђ. Милићевић). – GE 26, 548 (Anonim). –
Ловчевић I, 22–23. – НЕ 3 (J. Продановић).
Нек: Гл. СУД 5 (1853) 294 (Аноним).
Лит: Кнез Милош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – М. Петровић:
Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Б.
1850. Бгд 1901. – М. М. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – E. J. Цветић:
Споменици Јагодине 1. Јагодина 1910. – M. Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 2 и 3. Бгд 1909–1912. – Д. Старањаковић: „Начертаније“ Илије
Гарашанина. ГИДНС 4 (1931) 392–418. – Ловчевић I и II. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. – ПИ 116 (Α. Белић). – В.
Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860.
САНУ 1951 (ПИ 180). – С. Гавриловић: Нацрт устава Војводине од A.
Петронијевића (1849). ЛМС 382 (1958) 263–267. – Г. Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. Стр.
390–391, 392. – Г. Ковијанић: Руска архивска грађа о мисији A. Петронијевића и Ц. Рајовића 1830 у Петрограду. ГГБ 26 (1979) 47–64. – Р. Љушић:
249
Лицеј. – Р. Љушић: Народне скупштине за време првог Намесништва
1839–1840. ЗМС/И 22 (1980) 17–47. – Р. Љушић: Кнежевина Србија (1830
– 1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр.
133. – P. Љушић: Прво намесништво. Бгд 1995. – M. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописима
Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649). – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849.
САНУ 2004 (Споменик 138).
Фотографија: ФД–431 (Портрет у Народном музеју у Београду)
ПЕТРОНИЈЕВИЋ Бранислав
(Совљак код Уба, 25. III / 6. IV 1875 – Београд, 4. III 1954) филозоф,
математичар и палеонтолог; др филозофије, професор универзитета
(Београд).
СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1906. до 3. II
1910, када je узета на знање његова оставка на звање дописног члана.
Прави члан (Академије философских наука) од 16. II 1920. Секретар
Академије флософских наука СКА од 6. III 1932. до 7. III 1933.
Приступна беседа: Закон корелације и некорелативно развиће. Шт.: СКА
Глас 97 (1921) 1–25 + 1 таб. Проглашен 2. I 1921. (СКА Год. 29 (1920)
102–111).
1948.
Аутобгр: Б. Петронијевић: Из мојих успомена. Нови Сад 1946. – Б.
Петронијевић: О вредности живота. Бгд 1983.
Бгр, ббл: Споменица УБ, 114–115. – СКА Год. 28 (1921) 240–247 и 31
(1923) 184–187 и 35 (1927) 216–220 и 39 (1931) 152–155 и 67 (1962) 304–
307. – ПИ 286, 3–10 + 105–115 (В. Мишковић).
Бгр, ббл, лит/ббл: М. Цекић: Библиографија M. Петронијевића. Бгд 1975.
– Poggendorff 7 b : 6 (1979) 3958–3960.
Ббл: Bulletin de l'Académie des lettres de l'Académie Royale Serbe 2 (1937)
1–14 (В. Petronijevitch). – Записници Српског геолошког друштва за 1954
(1956) 73–74 (П. Стевановић).
Лит/ббл: Библиографија о Беогрaдском универзитету 1838–1987. Бгд
1988. Стр. 298–300 (Б. Грбић, С. Филипи-Матутиновић).
Нек: Гл. САН 6 (1955) 131–134 (M. Миланковић).
Лит: К. Цицварић: Критички есеји. Бгд 1912. Стр. 112–133: Философија Б.
Петронијевића. – М. Јовановић: 60-годишњица д-ра Б. Петронијевића
ЛМС 343 (1935) 303–304. – П. Стевановић: Академик др Б. Петронијевић
(1875–1954). Записници Српског геолошког друштва за 1954 (1956) 67–72.
– Дж. Милонич: Критика на емпириорационализма на Б. Петронијевич.
БАН 1977. – Б. Шешић: Аксиолошка и футуролошка схватања Б. Петронијевића. ЗМС/ДН 62 (1977) 7–22. – Б. Шешић: Хиперметафизика и дијалектика Б. Петронијевића. ЗМС/ДН 63 (1977) 61–84. – Б. Шешић: Метафизичко-дијалектичке основе филозофије Б. Петронијевића. ЗМС/ДН 64
(1978) 7–33. – A. Стојковић: Петронијевићева космогонијско-космолошка
визија света. ЗМС/ДН 65 (1978) 33–49. – R. Đorđević: Petronijevićevo delo
250
danas. Djalektika 18 (1983) 203–204. – P. Lazarević: Problem transcedencije
neposrednog iskustva u filozofiji B. Petronijevića. Dijalektika 19 (1984) 147–
168. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – М.
Радуловић: Метафизика Б. Петронијевића и религиозно-уметничка духовност. У: Модернизам и српска идеалистичка филозофија. Бгд 1989. Стр.
63–90. – A. Стојковић: Бранислав Петронијевић. Бгд 1989. – 100
најзнаменитијих Срба, 467–473 (A. Стојковић). – M. Јовановић-Стојмировић: Б. Петронијевић (1875–1954). ЛМС 455 (1995) 548–555. – Живот и
дело српских научника, 8. САНУ 2002. Стр. 213–260 (А. Стојковић, М.
Првановић, А. Грубић). – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд
2003. – М. Милетић: Поглед на геометрију Б. Петронијевића. У: Природне
и математичке науке у Срба до 1918. Нови Сад 2007. Стр. 71–78.
Сабрана дела: Изабрана дела Б. Петронијевића. Књ. 1–11. Бгд 1997–
1998.
Споменица: Бранислав Петронијевић (1875–1954). САНУ 1957 (ПИ
286).
Архив: АСАНУ ИЗ 13618 [лит/ббл], 14315 [заоставштина], 13619 [Арон Алкалај:
Сусрети и успомене с Б. Петронијевићем, Бергеном и Мих. Петровићем].
ПЕТРОНИЈЕВИЋ Милан
(Јагодина, 11. XI 1831 – Врњачка Бања, 1/14. X 1914) правник и дипломата; председник Државног савета и привремени капућехаја Књажевства Србије при Отоманској порти.
29. VII 1864.
Бгр: Ловчевић I, 166.
Нек: Политика 11: 3839 (1914) 1.
Лит: Д. Руварац: Патријарх Ј. Рајачић и кнез Александар Карађорђевић.
Српски Сион 17 (1907) 428 – 429. – Ловчевић I и II. – Мали поменик,
295–296 (Л. Лазаревић). – Г. Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика
Србије за вледе кнеза Михаила. Бгд 1963. – С. Терзић: Србија и Грчка.
Бгд 1992. Стр. 157, 305.
Архив: АСАНУ 7380/38 [Аутобгр.]. – Архив Историјског института, Ј. Р. инв.
26/1094 и 26/1095
ПЕЦИЋ Јосиф
(Будиловина (копаоничка), 1. V 1829 – Врњачка Бања, 28. VII / 9. VIII
1896.) агроном и педагог; професор у Замљоделској школи у Топчидеру, професор и директор полугимназије (Шабац и Неготин) и начелник Министарства просвете.
27. II 1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.
Бгр, ббл: Дод. Поменик 124–125 (M. Ђ. Милићевић).
251
Нек: Наставник 7 (1896) 414–418 (Д. J. Милојевић). – БК 2 (1896) 1056
(Аноним). – СКА Год 10 (1898) 86–87 (J. M. Жујовић).
Лит: M. Милићевић: Школе у Србији. Гл СУД 24 (1868) 1 – 135. – С.
Владисављевић: Земљоделска школа у Топчидеру (1853–1859). ГГБ 34
(1987) 121–134. – Грујић: Гимназијско образовање. – Р. Љушић: Лицеј.
ПИКО Емил
Émile Picot
(Париз 23. IX 1844 – Шато ди Менил (код Париза), 1918) филолог и
дипломата; професор источних језика у Паризу и вицеконзул у
Темишвару.
Бгр, ббл: GE 26, 861 (Anonim). – Савременици и последници P 425/10 (В.
Нек: Le Monde slave 2 (1918) 965–968 (E. Denis). – Bulletin de l'Institut
pour l'étude de l'Europe sud-orientale 5–6 (1919) 3–4 (N. Iorga).
Лит: O. Rybar: Les Serbes de Hongarie... Јавор 2:4 (1875) 123 – 127. –
Anonim: E. Picot, Les Serbes de Hongrie... Prague 1–2 parties, 1873–1874.
Славянски сборник 2 (1877) 67–95. – [Полемика С. Павловић – J.
Стефановић Виловски поводом „Српски устанак 1848–1849 год. и
постанак Српског војводства“]. Застава 15 (1880) бр.: 24, 57, 59, 63, 69. –
Е. Пико: Срби у Угарској. Књ. 1–2. Нови Сад 1883. Стр. III – IV : С.
Павловић: Реч преводника. – M. Јовановић: Срби у Угарској... Смотра 1
(1887) 246 – 248. – М. Војновић: Из писане заоставштине капетана
Милоша Војновића о српском народном покрету 1848–49 год. ЗМС/И
65/66 (2002) 231–233.
ПИЛАР Ђуро
(Славонски Брод, 22. IV 1846 – Загреб, 19. V 1893) геолог и минералог; др
природних наука, професор универзитета (Загреб) и равнатељ
Минералошко-геолошког музеја (Загреб).
Бгр: Spomenica Prirodoslovsno-matematičkog fakulteta 1874–1974.
Zagreb 1974. Str. 159–160 (Anonim).
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 36 (1979) 72–73.
Ббл: Lј. JAZU 1 (1877) 120–121 и 2 (1887) 102 и 5 (1890) 145.
Нек: Јавор 22 (1893) 264 (Аноним). – Lj. JAZU 10 (1895) 131–162 (M.
Kišpatić). – СКА Год. 7 (1894) 180–181 (M. Ђ. Милићевић).
ПИПИН Александр Николајевич
Александр Николаевич Пипин
(Саратов, 25. III / 6. IV 1833 – Петербург, 26. XI / 9. XII 1904) историчар
књижевности, археограф и етнограф; професор универзитета (Петроград).
252
Аутобгр: А. Н. Пыпинъ: Мои зам±тки. Москва 1910.
Бгр: НЕ З (А. Белић).
Бгр, ббл, лит/ббл: Материалы для Біографическаго Словаря 3 : 2 (1917)
72–121. – СДР, 286–289 (А. С. Мылников).
Ббл: Я. Л. Барсков: Список трудовъ академика А. Н. Пыпина 1853–1903.
С-Пб. 1903. – Погодин I–1, 143 и I–2, 224: Пипин, А. Н.
Нек: ИОРЯС 9 (1904) I–VIII (А. Веселовскій). – СКГ 13 (1904) 639–640
(Аноним). – Дело 33 (1904) 431–432 (Аноним). – БК 10 (1904) 1576
(Аноним). – СКА Год. 18 (1905) 159 (С. М. Лозанић). – ЛМС 229 (1905)
115–116 (Ј. Радонић). – ЛБКД 5 (1905) 76–88 (Н. Бобчевъ). – ASPh 27
(1905) 630–632. – AČAV 16 (1906) 108–115 (A. Patera).
Лит: К. Tieftrunk: Исторiя славянских литературъ А. Н. Пыпина и В. Д.
Спасовича... ASPh 6 (1882) 273–278. – А. Bruckner: Исторiя славянскихъ
литературъ... ASPh 7 (1884) 299–308. – V. Jagić: Α. N. Pypin's Russische
Literaturgeschichte. ASPh 23 (1901) 277–291. – А. С. Архангельски: Труды
академика А. Н. Пыпина въ области истopiи русской литературы. С.
Петербург 1904. – История Славянской Филологiи, 567–574 (В. Ягичъ). –
В. Вулетић: А. Н. Пипин и руско-српске књижевне везе у другој половини
19. в. Зборник Филозофског факултета (Бгд) 12 : 1 (1970) 385–419. – В.
Милинчевић: Преглед историје српске књижевности Α. Η. Пипина. КИ 3
(1971) 772–776. – М. Бикицки: Мишљење А. Н. Пипина о Стражи Лазе
Пачуа. ЗМС/И 24 (1981) 205–212. – Α. E. Pogorelskin: Pypin and
Chernyshevsky, The Prolog Affair Reconsidered. Oxford Slavonic Papers n. s.
14 (1981) 107–120. – Β. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – В. Вулетић: Систем српске књижевности. Приштина 1996.
ПЛЕМЕЉ Јосип
(Блед, 11. XII 1873 – Љубљана, 22. V 1967) математичар; др, професор и
ректор универзитета (Љубљана).
САН: дописни члан (Одељења природно математичких наука) од 22. III
1948.
Бгр, ббл: Lj. JAZU 38 (1924) 34–35 (V. Varićak). – СКА Год. 38 (1930)
172–176. – L. SAZU 1 (1943) 93–94. – Biografije in bibliografije univerzitetnih učiteljev in sodelavcev. Ljubljana 1957, 1969. Knj. 1, str. 27–28 (J. Plemelj) и knj. 2, str. 209.
Бгр, ббл, лит/ббл: SBL 7 (1949) 378–379 (Pin.). – Poggendorff 7b : 6 (1979)
4048–4049 (Anonim).
Нек: L. SAZU 18 (1968) 73–78 (I. Vidav). – JBAW 1968 (1968) 209–212
(H. Schmidt). – Гл. САН 19 (1969) 11–13 (M. Томић).
Лит: Д. Митровић: Une note sur les formules de J. Plemelj. PIM ns 4 (18)
(1964) 165–168. – Đ. Kurepa: Plemelj Josip. Матемтички весник н. с. 5
(1968) 229–242. – I. Vidav: J. Plemelj: ob dvajstoletnici smrti. Ljubljana 1987.
253
ПОБЈЕДОНОСЦЕВ Константин Петрович
Константин Петрович Победоносцев
(Москва, 21. V / 2. VI 1827 – Петербург, 10/23. III 1907) правник и политичар; професор универзитета (Москва; грађанско право), сенатор и оберпрокуратор Св. Синода Руске православне цркве у Петрограду.
Бгр: EBri 18 (Anonim). – ЭС 23 (1898) 951–954 (Аноним). – OSN 19
(1902) 980 (Šnk. = Anonim).
Ббл: Погодин I–2, 146–147: Побeдоносцев, К. П.
Бгр, ббл: GE 26, 1157–1158 (L. Legras). – БСЭ 203 (1975) 193 (П. А.
Зайончковский).
Нек: Српски Сион 17 (1907) 205–206 (Гр.). – Srđ 6 (1907) 329 (Anonim). –
Богословски гласник 11 (1907) 278–280 (Н). – СКА Год. 21 (1908) 203
(Ст. Новаковић).
Лит: С. Никетић: Историја православие цркве до деобе цркава, написао К.
П. Побједоносцев. Весник СЦ 5 (1894) 768 – 779. – М. Веснић: Pobédonostzeff С. P., Questions religieuses sociales et politiques... Дело 18 (1898) 153–
156. – J. Legras: L’autocratie russe par Pobiedonostsev. Le Monde Slave 7
(1927) 471–473. – Pobedonostsev and Alexander III. S. Rev. 7 (1928–1929)
30–54. – P. P. Schilovsky: Reminiscences of К. P. Pobedonostsev. S. Rev. 30
(1951–1952) 364–375. – A. E. Adams: Pobedonostsev and the rule of Firmness. S. Rev. 32 (1953–1954) 132–139. – J. de Proyart: Pobedonoscev et Dostojevskij une amitié littéraire. RES 38 (1961) 151–163. – R. Byrnes: Pobedonostsev, His Life and Thought. London 1968. – Југословени и Русија :
документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003.
Преписка: К. П. Побeдоносцев и его корреспонденты, 1. Москва – СПб
1923.
ПОЛИВКА Јиржи
Jiří Polívka
(Енс, 6. III 1858 – Праг, 22. III 1933) филолог, слависта; др филологије,
професор универзитета (Праг).
Ббл: J. Horák: Prof. J. Polívka. Praha 1928. Str. 14–33.
Бгр, ббл: СКА Год. 20 (1907) 311–315. – Kudĕlka 389–392 (M. Kudĕlka). –
КМЕ 3, 197–201 (М. Младенова).
Нек: Časopis pro moderní filologii 19 (1933) 225–233 (M. Weingart). –
ЛБАН 16 (1932–1933) 39–48 (H. Арнаудов). – RES 13 (1933) 308–311 (А.
Mazon). – ИАН ССР 9 (1933) 647–653 (M. H. Сперанский). – ЛМС 336
(1933) 191–192 (Φ. Малин). – ПКЈИФ 13 (1933) 244–245 (В. Љацка). –
Slavia 12 (1933–1934) 586–593 (F. Wollman). – СКА Год. 42 (1934) 157–
158 (Б. Гавриловић). – RSU 5–7 (1935) 292–304 (J. Horák).
254
Лит: J. Ердељановић: Словенство у прошлости и садашњости. СКГ 29
(1912) 66–69, 144–148, 218–224. – J. Páta: O staroslovenských a stredobulharskyh pracích prof. J. Polívky. Časopis pro moderní filologii 6 (1917–
1918) 329–343. – Sborník prací J. Polívkovi k 60 nároz. Praha 1918. – J. Horák:
Prof. J. Polívka. Praha 1928. – M. К. Азадовский: Памяти Ю. Ив. Поливки.
Труды Института славяноведения АН ССР 2 (1934) 377–382. – К. Horálek: J.
Polívka und V. Tille. Beiträge zur Geschichte der Slawistik. Str. 58–80.
ПОЛИТ ДЕСАНЧИЋ Михаило
Десанчић, по мајци
(Нови Сад, 4/16. VI 1833 – пустара Мира код Темишвара, 30. III 1920)
правник, политичар и публициста; др права, адвокат и посланик у
хрватском и угарском сабору.
Аутобгр: М. Полит–Десанчић: Како сам свој век провео. Бгд 1925. – М.
Полит–Десанчић: Успомене из Светског рата. Глас MC 7 (1940) 106–115
passim. – M. Полит–Десанчић: Како je то било у нас Срба у Буни године
1848. Нови Сад 1996.
Бгр: НЕ 3 (Д. Поповић). – Савременици и последници Ρ 425/10 (В.
Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 25–31.
Бгр, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 467–468 (A. Moritsch). – ЕСИ 584–585
(Мир. Јовановић).
Ббл: Документи о С. Милетићу. MC 1951. Стр. 128–129 (Д. Полужански,
М. Чампраг, Ж. Апић).
Нек: Политика 3. IV 1920 (Ст. Станојевић).
Лит: Л. Томановић: Др М. Полит–Десанчић. Нови живот 27 : 2 (1926) 33–
40 и 3 (1926) 65–72. – М. Прелог: Др М. Полит и свесловнски конгрес у
Москви год. 1867. ЛМС 313 (1927) 388–396. – М. Јакшић: С. Милетић и М.
Полит–Десанчић ЛМС 324 (1930) 183–191. – Н. Милутиновић: Милетић
и Полит у борби за национални опстанак Срба... ГИДНС 3 (1930) 449–
458 и 4 (1931) 287–300. – В. Новак: Михајло Полит–Десанчић и Хрвати.
Нови Сад 1933. – М. Л. Поповић: M. Полит–Десанчић. ЛМС 323 (1930)
211–228. – ЛМС 337 (1933) и 338 (1933) [бројеви посвећени стогодишњици рођења Змаја и Полит–Десанчића]. – В. Поповић: Источно питање у Политовој политичкој идеологији. ЛМС 337 (1933) 26–30. – Аноним: Полит–Десанчић и МС. Глас MC 2 : 23 (1935) 50–51. – К. Милутиновић: M. Полит–Десанчић као историчар. Нови Сад 1936. – H. Милутиновић: M. Полит–Десанчић и Црна Гора. ИЗ 10 (1954) 145–161. – N.
Milutinovic: Napredne političke koncepcije М. Polit–Desančića. Godišnjak
Društva istoričara BiH 15 (1966) 201–212. – Уједињена омладина српска:
зборник радова. Нови Сад 1968. – M. Ботић: Др M. Полит–Десанчић,
политичар, правник и адвокат. Нови Сад 1970. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад
2005.
Архив: Заоставштина у MC
255
ПОМПЕЈУ Димитрије
Dimitrie Pompeiu
(Броскауци, 22. IX 1873 – Букурешт, 7. Χ 1954) математичар; др математике, професор универзитета (Јаши и Букурешт).
1948.
Бгр: D. Pompeiu: Oeuvre mathématique. Bucureşti 1959. Str. XIII–XXXI.
Бгр, ббл, лит/ббл: Poggendorff 7 b : 6 (1979) 4091–4093.
Ббл: Bibliografia matematica in Romania. Bucureşti 1972. Str. 182–189
(Anonim). – Noesis 2 (1974) 250–255.
Лит: Ѕ. Pavlović: Über die Erweiterung eines M. Zacharias – D. Pompeiuschen Satzes. PIM 1 (15) (1962) 93–100. – M. St. Botez: D. Pompeiu.
Bucureşti 1963.
ПОПОВ Нил Александрович
Нил Александрович Попов
(Бежецк, 28. III / 9. IV 1833 – Москва, 22. XII 1891 / 3. I 1892) историчар;
др историјских наука и професор универзитета (Москва).
СУД: дописни члан од 20. III 1869.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 587–588 (A. Столић).
Нек: Браник 8 : 4 (1892) (A. Писаревић).
Лит: В. Богишич: Разборь сочинения Н. А: Попова „Россия и Сербия“ ....
Санктпетрбургь 1872. – История Славянской Филологiи, 653–654 (В.
Ягичъ). – П. С. Срећковић: Одговор г. Ђ. Д. Ценићу на његову критику
Нилове књиге... Бгд 1872. – М. Жујовић: Одговор г. Нилу Попову. Бгд
1883. – Ловчевић I. – С. И. Данченко: Руски научници у Србији 1878–
1885. године. ИЧ 28 (1981) 105–128. – Ј. Војводић: Два писма J. Хаџића
H. Попову. ЗзС 37 (1989) 175–179. – J. Војводић: Писма A. Марјановића
Η. Попову. ЗМС/И 39 (1989) 149–166. – Југословени и Русија :
документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Р. Љушић:
Прво намесништво (1839–1840). – Р. Kunze: J. A. Smoler. Budyšin 1995. –
И. Г. Воробьлева: Професор-славист Н. А. Попов. Тверь 1999.
ПОПОВИЋ Богдан
(Београд, 20. XII 1863 / 1. I 1864 – Београд, 7. XI 1944) књижевни критичар и теоретичар; професор универзитета (Београд).
Академије уметности од 6. III 1928. до 7. III 1931.
Приступна беседа: О положају придева у групи с именицом (у
француском и другим језицима). Шт.: СКА Год. 30 (1921) 165–166
[извод]. Проглашен 31. III 1921. (СКА Год. 30 (1921) 165–180).
Бгр: НЕ 3 (В. Петровић). – 100 најзнаменитијих Срба, 409–413 (А. Пејовић).
Ббл, лит/ббл: Зборник у част Б. Поповића. Бгд 1929. Стр. 1–8 + 417–724
(М. Стајић). – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.
256
Стр. 485+ 514–515 (Ж. П. Јовановић). – ПКЈИФ 21 (1955) 183–191 (В. Ракић). – ПКЈИФ 30 (1964) 152–165 (Ж. П. Јовановић). – F. Grčević: Književni kritičar i teoretičar B. Popović. Zagreb 1971. Str. 209–224. – Библиографија o Београдском универзитету 1838–1987. Бгд 1988. Стр. 300–302 (Б.
Грбић, С. Филипи–Матутиновић). – Сабрана дела Б. Поповића. Књ. 6: Листићи и други чланци. Бгд 2001. Стр. 455–578 (М. Марковић).
Лит: М. Ћурчин: Б. Поповић. У: Хрватскосрпски алманах за годину 1911.
Загреб, Бгд 1911. Стр. 160–167. – К. Цицварић Критички есеји. Бгд 1912
Стр: 181–192: Литерарне концепције Б. Поповића. – М. Грол: Б. Поповић
у успоменама својих ђака. СКГ н. с. 27 (1929) 19–28. – Аноним: Промоција
Г. Б. Поповића. СКГ н. с. 27 (1929) 63–69. – С. Пандуровић: Б. Поповић.
Никшић, 1931. – M. Тривунац: Седамдесетогодишњица Б. Поповића.
ЛMC 339 (1934) 129–153. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 457–460: Б. Поповић. – Ф. Грчевић: Школовање Б.
Поповића у Паризу. ПКЈИФ 29 (1963) 304–323. – С. Витановић: Још један
прилог познавању школовања Б. Поповића у Београду и Паризу. ПКЈИФ 31
(1965) 54–72. – Ф. Грчевић: О критичкој методи Б. Поповића. КИ 1 (1968)
107–125. – F. Grčević: Razvojni put В. Popovića. Radovi Zavoda za slavensku
filologiju 11 (1969) 23–44. – С. Гордић: Књижевна мерила Б. Поповића и Ј.
Скерлића: паралела. KJ 18 : 3–4 (1971) 18–27. – F. Grčević: Književni
kritičar i teoretičar B. Popović. Zagreb 1971. – И Тартаља: Савремено проучавање Б. Поповића. ЛMC 409 (1972) 208–212. – Критички радови Б.
Поповића. MC, Бгд 1977. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање
Југославије. Бгд 1986. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.
(Споменик 128). – В. Ракић : Богдан Поповић – из разговора и сећања давних. Бгд 2004. – А. Ћосић-Вукић: Сагласја Б. Поповића и Ј. Скерлића. КИ
37 : 125/126 (2005) 149–159. – С. Јовановић: Културни образац. Бгд 2005.
Споменица : Зборник у част Б. Поповића. Бгд 1929.
Сабрана дела: Сабрана дела Б. Поповића. Књ. 1–6. Бгд 2000–2001.
Фотографија: САНУ–Ф 263, 263/1–6, 263/7г
ПОПОВИЋ Владислав
(Велики Бечкерек, 16. I 1809 – Београд, 2. X 1856) правник и педагог;
професор гимназије (Београд, математика).
Нек: Гл. ДСС 8 (1856) 360 (Ђ. Малетић). – Шумадинка 5 (1856) 609.
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.
(Споменик 128). – Прва београдска гимназија „Моша Пијаде“ 1839–1989.
Бгд 1989. Стр. 51: Војислав [sic!] Поповић. – В. Грујић: Гимназијско
образовање.
ПОПОВИЋ Гаврило
(Баја, 11. X 1811 – Београд, 7. II 1871) епископ; епископ шабачки, ректор
Лицеја и катихета београдски.
ДСС: редовни члан од 11. VI 1842. Потпредседник ДСС 1848, 1855 и
1856; секретар ДСС 1850.
СУД: почасни члан наименован 29. VI 1864. Редовни члан (Одсека
филолошког и философског) од 6. II 1869.
257
Бгр: Православна Српска црква у Краљевини. Србији. Бгд 1895. Стр. 222–
223: Гаврил. – Поменик, 557–560 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (Р. Грујић). –
136–165. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911. –
Б. Миљковић: ДСС. – А. Илић: Моји доживљаји. Бгд 1931. – ПИ 116 (A.
Белић). – Ј. Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – A. M.
Поповић: Поменик шабачко-ваљевске епархије 1. Бгд 1940. Стр. 31–32:
Гаврило (Поповић). – В. Гајић: Основношколско образовање у Србији, 35–
36. – M. Лесковац: Прилог библиографији Јована Илића. ЗМС/КЈ 22 (1974)
518–520. – Ђ. С. Костић: Г. Поповић о читању Вуковог превода Новог
Завјета у Шабачкој цркви 1865. и 1866. год. Ковчежић 16 (1978) 11–112. –
В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р.
Љушић: Лицеј. – M. M. Николић: Лицеум књажества србског у
Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Споменица Гиманзије у Крагујевцу 1833–
1983. Крагујевац 1989. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. У:
Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201.
– В. Протић-Бенишек: Астрономија или наука о звездама Гаврила
Поповића. У: Зборник радова научног скупа Природне и математичке
науке у Срба у 18. и у првој половини 19. века. Нови Сад 1995. Стр. 63–69.
– Српски јерарси, 106 (С. Вуковић). – Водич кроз архив ДСС.
Архив: Мемоари у АСБ.
ПОПОВИЋ Ђорђе Даничар
(Буковци, 20. X 1832 – Београд, 25. III / 7. IV 1914) новинар и књижевник;
уредник Седмице, Српског дневника, Данице и библиотекар Народне
библиотеке (Београд).
науке философске и филолошке) од 30. I 1885.
Бгр: НЕ 3 (J. Продановић). – Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 165–167.
Нек: ПГ 35 (1914) 411 (Аноним). – СКГ 32 (1914) 640 (Х=Аноним).
Лит: Аноним: Ђорђе Поповић Даничар. Коло 4 (1902) 555–556. – Аноним:
Седамдесетогодишњица Ђ. П. Даничара. Српски Сион 12 (1902) 718–719.
– Аноним: Ђ. Поповић Даничар. БК 8 (1902) 1347–1353. – Аноним: Ђ. Поповић Даничар. БК 13 (1907) 1527–1528. – Р. Skok: Don Quijote u hrvatskom
prijevodu J. Nj. 3 (1919) 126. – M. Цар: Дон Кихоте, превод Ђ. Поповића.
ЛMC 351 (1939) 361–373. – Ђ. Живановић: Срби и пољска књижевност
(1800–1871). Бгд 1941. – Μ. Π. Костић: Одлазак Ђ. Поповића Даничара из
Новог Сада. ЛМС 384 (1959) 284–288. – Уједињена омладина српска:
зборник радова. Нови Сад 1968. – В. Милинчевић: Прилог о сарадњи Ђуре
Даничића, Ђ. Поповића Даничара и Ст. Новаковића. KJ 4 (1976) 272–278.
– Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – J. Игњатовић: Мемоари. Књ. 1. MC 1989. – J. Стојановић: Прва оцена Даничаревог
превода Сервантесовог „Дон Кихота“. ЛМС 462 (1998) 504–508. – Водич
258
кроз архив ДСС. – П. Буњак: Две српске књижаре у 19. веку и њихова
улога у популарисању пољске књижевности. Славистика 1 (1997) 97–105.
– С. Војиновић: Ђ. П. Даничар и „Народна библиотека“ Браће Јовановића. Свеске (јул 1998) 71–124. – П. Буњак: Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Бгд 1999. – В. Крестић: Историја српске
Фотографија: ФД–447 (Матица српска)
ПОПОВИЋ Јован Стерија
(Вршац, 1. I 1806 – Вршац, 26. II 1856) књижевник и адвокат; професор
Лицеја, начелник Министарства просвете и један од оснивача ДСС.
ДСС: прави члан наименован 27. V 1842.
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 38 (1981) 197–198 (S. К. Kostić).
Лит/ббл: В. Недић: Прилог библиографији радова о Ј. Ст. Поповићу :
грађа из књига и часописа. ПКЈИФ 22 (1956) 169–177. – J. Ст. Поповић.
САНУ 1974. Стр. 641–672 (Л. Суботин).
Нек: ЛМС 94 (1856) 1–24 (Ј. Суботић).
Лит: Ј. Ристић: J. Ст. Поповић. Гл. ДСС 8 (1856) 83–99. – Љ. Стојановић:
J. Ст. Поповић У: J. С. Поповић, Драматски списи 1. СКЗ 1902. – С. Новаковић: J. С. Поповић. СКА Глас 74 (1907) 1–121. – Б. Миљковић: ДСС. – У.
Џонић: Ј. Ст. Поповић, живот и рад. У: Целокупна дела J. Ст. Поповића.
Бгд [1931]. Књ. 5, I–LVIII. – ПИ 116 (A. Белић). – П. Сланкаменац: Ј. Ст.
Поповић, творац првог закона о шклама у Србији. ЗМС/ДН 4 (1952) 64–
75. – М. Токин: Ј. Ст. Поповић. Бгд 1956. – Књига о Стерији. СКЗ 1956. –
Ж. Милисавац: Савест једне епохе. MC 1956 [лит/ббл: 237–244]. – В. Грујић: Школско реформаторски рад Ј. Ст. Поповића у Србији 1840–1848.
САН 1956 (ПИ 258). – Н. Радојчић: Стерија и српска историја. ЗМС/КЈ
4–5 (1958) 5–26. – Ј. Ст. Поповић. ЗИК 9 (1974). – М. Поповић: Г. Гершић
као теоретичар права. ЗМС/ДН 59 (1974) 67–79. – М. Флашар: О
Стеријиним романима. MC 1981. – В. Гајић: Основношколско образовање
у Србији (цела књ. ). – Д. Медаковић: Истраживачи српских старина. Бгд
1985, стр. 158–163: Ј. Ст. Поповић и српска историја уметности. – М.
Флашар: Уз Стеријино Даворје. ЗМС/КЈ 34 (1986) 357–420. – Р. Самарџић:
Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986. Стр. 29–41. – В. Грујић: Лицеј и
Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Р. Лукић: J. Стерија Поповић, професор природног права на Лицеју. У: Пола
века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 235–250 [=
Анали 5 : 1 (1957) 1–13]. – Ђ. Живановић: Стеријине полемике. САНУ
1985 (ПИ 564). – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC
1986. – M. Флашар: Студије о Стерији. СКЗ 1988. – В. Јелић: Стерија и
Квинтилијан. MC 1988. – M. Флашар: Стеријини преводи из Хорација. У:
Античке студије код срба. САНУ 1989. Стр. 55–80. – Д. Јеремић: Естетика
код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – Ђ. Трифуновић: Стеријини описи и
издања старих српских текстова. ЗМС/ФЛ 33 (1990) 497–501. – М. Флашар: Ioannes Audoenus и J. Ст. Поповић. ЗМС/КЈ 38 (1991) 237–258. – M.
Фрајнд: Историја у драми – драма у историји. Нови Сад, Бгд 1996. – И.
Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ
379 (1996) 1–83. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног факултета
259
(1808–1905). Бгд 1997. – J. Лешић: Стерија драмски писац. Нови Сад 1998.
– В. Јеротић: Дарови наших предака. Бгд 1998. – Д. Чолић-Биљановски: J.
Ст. Поповић на српској сцени (1945–1996). Бгд 2000. – M. Поповић: О филозофији права код Срба. Бгд 2000. – М. Павловић: Есеји о српским
песницима. Бгд 2000. – Љ. Симовић: Дупло дно. Бгд 2001. – Б. Бешлин:
Нови Сад 2005. – Стерија феномен времена : 1806–1856–2006. Нови Сад
2006. – Јован Стерија Поповић : 1806–1856–2006. САНУ 2007 (НС 117).
Сабрана дела: Целокупна дела Ј. Ст. П. Београд [б. г. = 1931]. – Дела Ј.
Ст. Поповића. Вршац 1999.
ПОПОВИЋ Корнелије
(Нови Сад, око 1820 – 1849) правник и књижевник; професор Посленотрговачког училишта у Београду.
ДСС: редовни члан од 13. I 1846. [29. XII 1845, Перуничић, 12]
Бгр: Савременици и последници P 425/10 (В. Алексијевић).
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Новосадске биографије 4, 151–152. – Перуничић, 12. – Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 193–194.
ПОПОВИЋ Милош
(Нови Сад, 1820 – Београд, 27. VII 1879) књижевник; уредник Српских
новина, Видовдана и Подунавке.
СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован 29. VII 1864.
последници Ρ 425/10 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 21
(2003) 217–218.
Лит: I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – Ђ. Живановић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Ђ. Живановић.
M. Поповић o Мицкијевичу. ПКЈИФ 24 (1958) 49–71. – M. Бјелица: M.
Поповић – уредник српских листова. ИГ 1 (1973) 111–130. – Д. Панковић:
Текућа библиографија М. Поповића (1820–1879). Библиотекар 1/6 (1978)
106–113. – З. Малбаша: Књижевност у Подунавци. ЗзС 22 (1982) 129–143.
– К. Милутиновић: О српској проилирској ревијалној штампи у доба
Илирског покрета. У: Теодор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 91–
134. – З. Малбаша: Књижевност у Сербском народном листу, Подунавци
и Пештанско-будимском скоротечи. У: Теодор Павловић и његово доба.
MC 1988. Стр. 167–194. – Југословени и Русија: документи из архива М.
Ф. Рајевског. T. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.
ПОПОВИЋ Арс. Павле
(Башахид (Кикиндски дистрикт) око 1812 – Београд, 12. VI 1849,
правник, књижевник и уредник Новина сербских; секретар Државног
савета.
260
Бгр: Савременици и последници Ρ 425/10 (В. Алексијевић).
Нек: Новине сербске 57 (16. VI 1849) 224 (Ј. Ст. Поповић). – Гл. ДСС 3
(1851) 302.
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Д. Руварац : Павле Арс. Поповић. ЛМС 313
(1927) 429–437. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. –
M. П. Костић: Стеријин пријатељ П. А. Поповић. ЗМС/ДН 13–14 (1956)
245–252. – М. Костић: Милутин Apс. Поповић. ПКЈИФ 27 (1961) 97–104. –
М. Живанчевић: Љ. Гај. ЗзС 3 (1972) 66–86. – Ђ. Живановић: Стеријине
полемике. САНУ 1985 (ПИ 564). – Ж. Милисавац: Историја Матице
српске, Део 1. MC 1986. – И. Веселинов: Сарадња H. Боројевића и Т.
Павловића. У: Т. Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 144.
ПОПОВИЋ Павле
(Београд, 4/16. IV 1868 – Београд, 4. VI 1939) историчар књижевности;
професор универзитета (Београд)
СКА: дописник (Академије философских наука) од 26. I 1909. Прави
члан (Академије философских наука) од 16. II 1920. Секретар Академије
философских наука СКА од 6. III 1924. до 6. III 1928.
Приступна беседа: Југословенска књижевност као целина. Шт.: (а) СКА
Глас 104 (1922) 3–43; (б) Павле Поповић, Из књижевности III, Изд. Г.
Кон, Бгд 1926, 1–55; (в) ČJR 5 (1935) 1–25: Jihoslovаnská literatura jako
celek; и посебно Praha, 1935, 3–28. Проглашен: 11. II 1922. (СКА Год. 30
(1921) 212–215).
Бгр: НЕ 3 (В. Петровић). – Lj. JAZU 36 (1922) 62–63 (Đ. Körbler). – 100
најзнаменитијих Срба, 433–437 (М. Пантић).
Бгр, ббл: СКА Год. 22 (1909) 351–354 и 28 (1921) 248–251 и 35 (1927)
226–230 и 40 (1932) 200–203 и 43 (1935) 214–217 и 47 (1938) 202–204. –
П. Поповић и историјска критика. Нови Сад, Бгд 1970. Стр. 565–572 (П.
Палавестра). – ЕСИ 594–595 (З. Бојовић).
Ббл: ПКЈИФ 18 (1938) 657–669 (В. Милетић, Ђ. Живановић). – Ј.
Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 515–516
(Ж. П. Јовановић).
Нек: Страни преглед 9–10 (1938/1939) 203–204 (M. Ибровац). – ЈИЧ 5
(1939) 388–392 (П. Стевановић). – ЛМС 352 (1939) 26–27 (Р. Врховац). –
Sl. R 11 (1939) 244–247 (E. Ljackij). – Sl. Rev. 18 (1939) 206–208 (R. W.
Seaton-Weatson). – ČJR 9 (1939) 136–138 (J. Hch. ). – СКА Год. 49 (1940)
172–173 (J. Радонић) + 333–336 (A. Белић). – ГНЧ 49 (1940) 119–153 (У.
Џонић). – Браство 31 (1940) 241–247 (J. Хаџи Васиљевић). – ПКЈИФ 19
(1940) 5–7 (Аноним). – RSU 12 (1947) 191–193 (A. Pražák).
Лит: M. Решетар: Поводом књиге г. П. Поповића о Горском вијенцу. БК 8
(1902) 141–149. – M. Rešetar: Р. Popović, O Gorskom vijencu. ASPh 24
(1902) 292–304. – J. Nagy: П. Поповић, Преглед српске књижевности...
ASPh 32 (1911) 580–587. – А. Pražák: Ρ. Popović a Československo.
ПКЈИФ18 (1938) 279–287. – П. Албала: У част П. Поповића. ЛМС 351
(1939) 374–380. – И. Мамузић: Неколико докумената о П. Поповићу. ЛМС
352 (1939) 426–428. – С. Мишић: П. Поповић и Универзитетска библиотека. СКГ н. с. 57 (1939) 348–352. – Н. Стојановић: П. Поповић у Југословенском одбору. СКГ н. с. 57 (1939) 344–345. – П. Стевановић: П. Поповић
као научник. ЛМС 353 (1940) 9–16. – Ј. Скерлић: Историја нове српске
књижевности, Бгд 1953. Стр. 461–462. – Д. Павловић: П. Поповић као нау261
чник и књижевни историчар. ПКЈИФ 25 (1959) 197–208. – М. Ст. Ђуричић: Сећања на П. Поповића. KJ 6 (1959) 63–65. – П. Поповић и историјска критика. Нови Сад, МС; Бгд, Институт за књижевност, 1970. – M. Милинчевић: Библиотека П. Поповића. Библиотекар 24 : 5 (1972) 643–654. –
М. Фрајнд: П. Поповић о српској драми 19. века. У: Студије и грађа за
историју књижевности, 2. Бгд 1986. Стр. 319–326. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В. Грујић: Лицеј и Велика
школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – П. Милосављевић: Књижевноисторијска мисао П. Поповића. ЗМС/КЈ 42: 1–3 (1994) 339–351.
Споменица: ПКЈИФ 18 (1938) цела свеска. – СКГ н. с. 57 (1939) цела
свеска.
Сабрана дела: Сабрана дела П. Поповића. Књ. 1–12. Бгд 1999.
Фотографија: САНУ–Ф 264, 264/1–5, 264/бг-бг
ПОПОВИЋ Петар
(Прилеп, 23. V 1873 – Београд, 4. II 1945) архитекта; начелник Архитектонског одељења у Министарству грађевина.
Бгр: НЕ 3 (В. Петровић). – ELU 3 (В. Nestorović). – LEJ 2 (В. Nestorović).
Бгр, ббл: СКА Год. 33 (1925) 164–165 и 35 (1927) 288–289.
Лит: М. М. Васић: Архитекта П. Ј. Поповић. Покрет 2 (1924) 142–147. –
И. Здравковић: Архитекти научници. Старинар н. с. 19 (1969) 281–285. –
З. Шипка-Ергелашев: П. Ј. Поповић, живот и делатност. ЗЛУМС 16
(1980) 159–202. – Д. Ђурић-Замоло: Градитељи Београда 1815–1914. Бгд
1981. Стр. 86–87 + 135: Поповић Петар. – Б. Несторовић: Преглед
споменика архитектуре у Србији 19. века. Саопштења 10 (1974) 141–
169. – З. Шипка-Ергелешев: П. Ј. Поповић, живот и делатност.
ЗЛУМС 16 (1980) 159–202. – В. Ристић: Рестаурација Лазарице П. Ј.
Поповића из 1904 – 1908. године. Саопштења 15 (1983) 129–146. – В.
Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. –
Високошколска настава архитектуре у Србији 1846–1971. Бгд 1996. Стр.
134–135. – А. Кадијевић: Један век тражења националног стила у
српској архитектури (средина XIX – средина XX века). Бгд 1997. – S.
Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II :
Arhitekti. Bgd 2005. Str. 1046–1050.
ПОПОВИЋ Стеван В.
чика Стева
(Стари Бечеј, 21. IX / 3. X 1844 – Земун, 26. I / 8. II 1918) књижевник и
политичар; школски надзорник и посланик у хрватском и угарском
сабору.
Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић). – Савременици и последници Ρ 425/10
(В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 237–241.
Нек: Književni jug 1 (1918) 206–207 (J. Grčić).
Лит: Α. Μ. Матић: Хемија. Написао X. К. Роскве... превео С. В. Поповић.
Јавор 6 (1879) 444–446. – Јавор 6 (1879) 508–510 + 602–606 + 663–666
262
[Полемика са А. M. Матићем]. – Аноним: 30-годишњица књижевног
рада C. B. Поповића. БК 3 (1897) 125–126. – С. Личинић: Сећање на
Илариона Руварца. ГИДНС 5 (1932) 323 : И. Руварац и чика Стева. – М.
Лесковац: Писма Ст. Новаковића Стевану В. Поповићу. ПКЈИФ 18
(1938) 215–224. – С. Васиљев: Коло младих Срба у Будимпешти 1881–
1899. ГИДНС 12 (1939) 356–381. – М. Лесковац: Дванаест писама Лазе
Костића. ЛМС 385 (1960) 351–360. – М. Савић: Успомене о српским
књижевницима. Књижевност 34 (1962) 144–149. – М. Дабижић: Прилог
биографији С. В. Поповића. ГГБ 45–46 (1998–1999) 63–69. – М.
Кнежевић: Стеван В. Поповић у српској култури. Сомбор 2006.
ПОПОВИЋ Стеван Д.
(Шабац, 24. VII 1844 – Београд, 24. IX / 7. X 1902) политичар и педагог;
професор и управник Учитељске школе у Новом Саду, министар
просвете, финансија и члан Државног савета.
СУД: редовни члан (Одсека филолошког и философског) од 25. I 1870.
Секретар и благајник СУД 1883.
Бгр, ббл: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 82–83.
Нек: ПГ 23 (1902) 793–805 (Ј. Миодраговић). – Учитељ 22 (1902) 130–
135 (Аноним =J. ). – Коло 4 (1902) 436 (Аноним). – ГНЧ 22 (1903) 311–
321 (Аноним). – СКА Год. 16 (1903) 251–259 (М. Марковић).
Лит: Ј. Миодраговић: С. Д. Поповић као педагог. ГНЧ 28 (1909) 1–19. – В.
Гајић: Основношколско образовање у Србији, 72–76. – В. Грујић:
Гимназијско образовање.
ПОПОВИЋ Стеван P.
(Чачак, 3/15. II 1841 – Београд, 3/16. I 1902) правник и економиста;
професор Велике школе, министар народне привреде, државни саветник
и сенатор.
СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 30. I 1872.
Нек: СКА Год. 15 (1902) 261–264 (J. M. Жујовић).
Лит: О. Благојевић: Економска мисао у Србији, 101+ 231. – В. Грујић:
Лицеј и Велика школа, 112. – Љ. Кандић: Утицај европских универзитета на образовање професора Правног факултета Велике школе у
другоj половини 19. века. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 311–333. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић:
Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.
ПРЕДИЋ Урош
(Орловат, 25. XI / 7. XII 1857 – Београд, 11. II 1953) сликар.
СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије уметности) од
26. I 1909. Прави члан (Академије уметности) од 3. II 1910.
263
1948. Секретар Академије уметности СКА од 7. III 1921. до 7. III 1922;
од 7. III 1931. до 6. III 1932.
Приступна беседа: Изложба сликарских радова приређена за Свечани
скуп СКА од 7. III 1920. Проглашен 7. III 1920 (СКА Год. 28 (1914–1919)
99, 203–204).
Аутобгр: СКА Год. 28 (1921) 282–310.
Бгр, ббл, лит/ббл: Удружење ликовних уметника у Београду 1919. Бгд
1969. Стр. 145–146 + 154–155 (Љ. Никић). – ELU 4 (M. Kolarić). – LEJ
(K. Pavlovic). – Енциклопедија Новог Сада 22 (2003) 58–62.
Ббл: ЗМС/ДН 34 (1963) 143–171 (M. Томандл) и 39 (1964) 176 (И. Балат).
– BLZ 12, 662.
Нек: ЛМС 371 (1953) 239–242 (К. Милутиновић). – Гл. СПЦ 34 : 2–3
(1953) 50–51 (Л. Јојић).
Лит: Б. Поповић: Седамдесетогодишњица У. Предића. СКГ н. с. 22 (1927)
514–547. – A. Kully: U. Predić. Vijenac 7 (1927) 467–471. – M. Кашанин: У.
Предић. ЛМС 320 (1929) 50–58. – П. Лагарић: У. Предић. ЛМС 339 (1934)
226–231. – К. Милутиновић: Лик и дело У. Предића. Глас MC 4 : 80 (1. XII
1937) 174–176. – З. Кулунџић: Сликар У. Предић. Београдске општинске
новине 57 : 9 (1939) 554–560. – М. Кашанин: Два века српског сликарства.
Бгд 1942. Стр. 38–39. – Ј. Радонић: У. Предић и „Покретачи“ 1899. ЛМС
374 (1954) 413–416. – Н. Шаулић: У. Предић прича о себи. ЗМС/ДН 11
(1955) 146–154. – М. Коларић: У. Предић [каталог изложбе]. Зрењанин
1957. – С. Трумић: У. Предић. ЛМС 380 (1957) 405–413. – Д. Медаковић:
У. Предић. ЛМС 388 (1961) 1–16. – К. Милутиновић: У. Предић и његово
доба. Рад BM 12/13 (1964) 23–35. – Д. Медаковић: Српски сликари XVIII–
XX века. MC 1968. Стр. 315–333. – В. Поповић: Легат У. Предића.
Зрењанин 1973. – В. Поповић, Л. Вујаклија: О дневнику из Италије У.
Предића. Улазница (Зрењанин) 9 : 46–50 (1975) и 10 : 51–54 (1976). – В.
Ристић: У. Предић. Крагујевац 1976. – Д. Тошић: Једна оставка У.
Предића. ЗФФ 14:1 (1979) 361–370. – Д. Медаковић: Српска уметност у
19. веку. Бгд 1981. – М. Јовановић: Урош Предић. Сомбор 1998.
Архив: АСАНУ ИЗ 14283 (тестамент).
Фотографија: САНУ–Ф 265, 265/1–6г, ΧΙΙΙ, ΧΙV
ПРЕМЕРШТАЈН Антон фон
Anton von Premerstein
(Љубљана, 6. IV 1869 – Марбург на Лани, 6. II 1935) класични филолог,
археолог и историчар; др историјских наука, професор универзитета
(Беч, Праг, Марбург на Лани).
Бгр: СКА Год. 42 (1934) 213–220.
Бгр, ббл: Jahresbericht über die Fortschritte der Klassischen Altertumswissenschaft 262 (1938) 73–99 (H. Volkmann). – SBL 2 : 8 (1933–1952) 489
(Klmc). – ÖBL 38 (1981) 262–263 (V. Losemann).
Лит: К. Christ: A Ritter von Premerstein. In: Marburger Gelehrte in der ersten
Hälfte des 20. Jh. Wien 1977. Str. 390 passim.
264
ПРИЦА Симеон
(Глина, 1816 – Београд, 1. II 1845) математичар и правник; професор
Лицеја (Београд; математика).
Нек: Сербске народне новине (Пешта) 8 (1845) 47–48.
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Вл. Грујић: Први професори егзактно-природних наука на Лицеју. Наука и природа 9 (1954) 409–415. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. Стр. 33 и даље. – Научно наслеђе
Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 372. – В. Шолаја
и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – П. Р. Перишић: Математика у обновљеној Србији. У: Пола века науке и технике у
обновљеној Србији : 1804–1854. Стр. 386–403. – Љ. Кандић, J. Даниловић:
Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. Стр. 80.
ПРОДАНОВИЋ Јаша
(Чачак, 14/26. IV 1867 – Београд, 1. VI 1948) политичар и књижевни
критичар, уредник Српског књижевног гласника; народни посланик,
министар народне привреде и потпредседник владе ФНРЈ за Србију.
СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 17. II 1936. Редовни
члан од 18. III 1948.
Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 134–135.
Бгр, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 489–490 (Н. Sundhaussen).
Нек: Год. САН 55 (1951) 271–272. – ГЕИ 1 (1952) 559–562 (Б. Ковачевић).
Лит: С. Ристић: Наша народна књижевност у тумачењу J. Продановића.
СКГ н. с. 41 (1934) 498–503. – Република 15 : 136 (8. VI 1948) цео број и
137 (15. VI 1948) 3 и 138 (22. VI 1948) 3 и 139 (29. VI 1948) 3 [написи o J.
Продановићу]. – Б. Ковачевић: Учешће Ј. Продановића у књижевности и
нашем културном животу. Књижевност 7 (1948) 521–525. – Д. Суботић:
Политички погледи Ј. Продановића. Зборник радова Народног музеја 19
(1990) 219–240. – A. Раденић: О масонима и масонерији у Србији, мит и
стварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226. – Д. Костадиновић: Нови
поглед на живот и дело Ј. Продановића. Славистика 5 (2001) 332–334. –
Јаша Продановић – живот и дело : зборник радова са Округлог стола
одржаног у Пироту 28. децембра 2000. Ниш 2003.
Споменица: Споменица J. M. Продановића. Бгд 1958.
ПРОТАСОВ Николај Александрович
Николай Александровичь граф Протасовь
(27. XII 1798 – 16. I 1855) правник, државник и официр; генерал, члан
Државног савета и оберпрокуратор св. Синода.
Бгр, лит/ббл: ЭС 50 (1898) 506 (В. Рудаковъ). – СИЭ 11 (1968) 636
(Аноним).
Лит: Перуничић, 409. – Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ.
Рајевског. T. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.
265
ПРОТИЋ Ђорђе
(Бела Црква, 1793 – Београд, 25. XI 1857) политичар; попечитељ унутрашњих, иностраних дела и књажевски представник.
Бгр: Поменик, 576–580 (М.Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (С. Јовановић) –
Нек: Гл. ДСС 10 (1858) 387–388 (Аноним).
Лит: Аноним: Старе мане, стари яди. У Бгд 1869 [садржи полемику Ст.
Симића са Ђ. Протићем]. – M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Б. Куниберт: Српски устанак и
прва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. Бгд 1901. – М. М. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – М. Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд
1912. – Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – С. Војиновић: Животопис Ђорђа Протића. Браничево 31:4 (1985) 43–47. – P. Љушић: Кнежевина Србија (1830 – 1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – P. Љушић:
Лицеј. – Водич кроз архив ДСС. – Р. Љушић: Прво намесништво (1839–
1840). Бгд 1995. – М. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу
Allgemeine Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ
2001 (ПИ 649).
ПРОТИЋ Петар
(Негришори, III 1825 – Београд, 4. IX 1863) артиљеријски официр;
начелник техничког одељења у Министарству војном, штабс-капетан
артиљерије и управитељ Тополивнице у Крагујевцу.
1925. Стр. 218. – Ж. Спасић: Петар Протић Драгачевац, животни пут и
дело. Крагујевац 1984. – Р. Љушић: Лицеј. – Ж. Спасић: Образовање
првих српских питомаца у страним високошколским установама. У:
Пола века науке и технике у обновљеној Србији : 1804–1854. Стр. 468–
485. – Ж. Спасић: Почеци тополивнице у Крагујевцу. У: Пола века науке
и технике у обновљеној Србији : 1804–1854. Стр. 486–502. – Љ.
Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије на Универзитету у
Берлину : (1842–1853). У: Пола века науке и технике у обновљеној
Србији 1804–1854. Стр. 570–579. – В. Грујић: Гимназијско образовање.
Архив: АСАНУ 7380/42 [Аутобиографија] – Архив Војноисторијског института у
Београду, пописник 14, кутија 21, бр. 29/1–13: Мемоар П. Протића о првим
годинама рада Тополивнице у Крагујевцу.
ПУЛСКИ Ференц
Ferenc fon Cselfalva und Lubócz Pulszky
(Прешова, 17. IX 1814 – Будимпешта, 9. IX 1897) археолог, политичар и
публициста; директор Народног музеја у Пешти и члан председништва
Мађарске академије наука.
Аутобгр: Életem és Korom. 4 vol. Budapest 1880–1882.
266
Бгр: MTA Megbízásából. Szerkeszti Szily Kálmán. Tizennegyedik kötet,
157–168, Füzet. Budapest 1903. Str. 323–373. – Encyclopêdia Slovenska 4
(1980) 591.
Бгр, ббл: OSN 20 (1903) 903.
Бгр, ббл, лит/ббл: GE 27 (J. Kont). – Szinnyei 11, 222–246. – ÖBL 39
(1982) 332–333 (Z. Fallenbüchl). – M. Életr. Lex. 2, 448–449.
Бгр, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 496–498 (Р. Bódy).
Лит: A Magyar Tudós Társaság Evkönyve I. Hatodik kötet. Budán 1845. Str.
18–34: Pulszky F. – A. Berzevizy, H. Marczali, G. Nagy: Pulszky Ferencz,
Emlékünepe. Budapest, MTA 1915. Str. 443–528 (MTA Emlékbeszédek; 16;
14). – D. Jánossy: A Kossuth-emigracio Angliában es Amerikában. T. 1–2,
1940–1944. – Th. G. Kabdebo: F. Pulszky's Political activities in England
1849–1860. London 1969. – J. Fenyő: Haza és Tudomány. Budapest 1969.
Str. 125–319: Egy reformkori polihisztor, Pulszky F. indulása.
ПУПИН Михајло
(Идвор, 27. IX.1854 – Њујорк, 12. III 1935) електро инжењер, физичар и
проналазач; др физичке хемије, професор универзитета (Колумбија
универзитет, САД; математичка физика).
Аутобгр: M. Pupin: From imigrant to inventor. New York, 1923. – M. Пупин
: Од пашњака до научњака. MC 1929.
Бгр: НЕ 3 (M. Поповић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 39 (1982) 336–337 (J. Braunbeck). – Poggendorff 6,
2094. – DSB 11 (1975) 213 (Ch. Süsskind). – Живот и дело српских
научника, 1. САНУ 1996.
Нек: ЖР 21 (1935) 446–448 (Д. Данић). – ГИДНС 8 (1935) 315–336 (С.
Бокшан). – СКА Год. 44 (1936) 159–175 (Б. Гавриловић).
Лит: М. Јевтић: M. Пупин на Мировној конференции. ЛМС 331 (1932) 101–
110. – M. Pupin: Pupinova reč о znanosti. Нова Европа 26: 4 (1933) 145–150.
– Педесетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови. СКА 1936. Стр. 137–
144 : Задужбина Михаила Пупина. (ПИ 117). – M. Радонић: Даљна
телефонија. Наука и техника 2 (1946) 408–416. – С. Бокшан: M. Пупин и
његово доба. MC 1951 [347–349: ббл. патената M. П.]. – Ж. Куманов:
Грађа о М. Пупину у Војвођанском музеју. Рад BM 3 (1954) 325–327. – Б.
Ђурић: Живот и рад М. Пупина са освртом на нека нова документа.
ЗМС/ПН 19 (1960) 156–194. – D. Markey: Explorer of sound, M. Pupin. New
York 1964. – V. Popović: M. Pupin. Bgd 1967. – B. Лолић: M. И. Пупин,
живот и дело. ХПр 20: 6 (1979) 125–129. – М. Поповић: Извори за
проучавање Пупинове делатности у домовини у фондовима Архива
Србије. Архивски преглед 1 (1979) 115–124. – А. Маслеша: Поклони M.
Пупина Универзитетској библиотеци у Београду. Библиотекар 32 (1980)
127–132. – А. Marinčić: M. Pupin, ivot i delo. Physics today 21 (1980) 61–65.
– D. Ivanovic: M. Pupin. Ljubljana 1982. – Живот и дело Михајла Идворског
Пупина. Нови Сад 1985 [481–542: Ббл. и лит/ббл..]. – И. Матовић: M.
Идворски Пупин. Горњи Милановац 1987. – 100 најзнаменитијих Срба,
351–356 (A. Маринчић). – Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996.
267
Стр. 263–289 (A. Маринчић). – Д. Капор, М. Весковић: М. Пупин и почеци
савремене физике. У: Природне и математичке науке у Срба до 1918. Нови
Сад 2007. Стр. 9–15. – К. Марицки Гађански: Хеленска философија у
Аутобиографији М. Пупина... У: Природне и математичке науке у Срба до
1918. Нови Сад 2007. Стр. 109–116.
Сабрана дела: Изабрана дела М. Пупина. Књ. 1–7. Бгд 1996–1999.
ПУРКИЊЕ Емануил
Emanuel von Purkyné
(Вроцлав, 17. XII 1831 – Вајсвасер, 23. V 1882) ботаничар и метеоролог;
др филозофије, кустос Националног музеја у Прагу и гимназијски
професор.
Бгр: MSN 5 (1931) 1103. – Sl. N 6 (1867) 1119–1120.
Бгр, лит/ббл: ÖBL 39 (1982) 338–339 (M. Vávra).
Лит: V. Maiwald: Geschichte der Botanik in Böhmen. Wien 1904. – A.
Černý: Vlastní ivotopis J. A. Smolera. Slovansky přehled 12 (1909/1910) 6–
11, 62–69, 204–212. – M. Matoušek: Život Jana Evangelisty Purkyně. Praha
1946. – J. Beneš : Purkyňův odkaz ve vědě a filosofii. Praha 1957. – E.
Trávníčková: J. E. Purkyně : život a dílo. Praha 1986. – P. Kunze: J. A.
Smoler. Budyšin 1995.
ПУЦИЋ Медо, кнез од Загорја
Conte Pozza Orsatto
(Дубровник, 12. III 1821 – Дубровник, 30. VI 1882) песник и историчар
књижевности; властелин дубровачки.
СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан проглашен
25. I 1870.
Бгр: СИЭ 11 (1968) 715.
Ббл: ВLZ 9, 89.
Бгр, ббл, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић). – ÖBL 39 (1982) 323–324 (Ν.
Stančić). – ЕСИ 601–602 (Д. Синдик).
Лит: С. В. Поповић: Наша новија лирика. VI. Пјесме M. Пуцића
Дубровчанина. ЛМС 129 (1882) 137–159. – F. Marković: Knez M. Pucić. Rad
JAZU 67 (1883) 125–206. – A. Fabris: M. Pucić. Dubrovnik, kalendar za 1897
(1896) 48 i dalje – История Славянской Филологiи, 618–619 (В. Ягичъ). – F.
Kulišić: O М. Puciću. Dubrovnik 1912. – M. Car: Moje simpatije. Zadar, 1913.
Str. 61–91. – A. Cronia: Storia della letteratura serbo-croata. Milano 1956. Str.
279. – K. Milutinovic: M. Pucić i narodni preporod u Dubrovniku. Dubrovnik 5
: 3–4 (1962) 13 i dalje. – Н. Стипчевић: Необјављени чланак М. Пуцића о
глагољском рукопису у Порту. Анали ФФ 12 (1976) 319–327. – K.
Milutinović: O vezama Dalmacije i Vojvodine u doba ilirskog pokreta. U:
Dalmacija u narodnom preporodu 1835–1848. Zadar 1987. Str. 285–306. – Н.
Стипчевић: Пуцићева „Цвијета“ и новела у стиху. ПКЈИФ 57/58 (1993)
43–51. – Н. Стипчевић: Поређења. Бгд 2000.
268
Преписка: Anali HID 2 (1953). – В. Вукмировић: Писма М. Пуцића В.
Богишићу. ПКЈИФ 63/64 (1997/98) 61–89.
Архив: АСАНУ ИЗ 7380/43 (Аутобгр.).
ПУШИН Никола
(Саратов, 7. II 1875 – Београд, 22. X 1947) хемичар; др хемије, професор
универзитета (Београд и Загреб).
Нек: Arkiv za kemiju 19 (1947) 149–150 (S. Miholić). – САН Год 54 [1951]
527–530 (M. Миланковић).
Бгр: ХПр. 13 : 5 (1972) 149. – Монографија о развоју и раду Технолошкометалуршког факултета 1925–1975. Бгд 1975. Стр. 297–298.
Ббл: Педесет година Пољопривредног факултета 1919/29–1969/79. Бгд
1970. Стр. 426–427 (аноним). – Материалы для библioграфiи 1, 251–253 и 2 :
1, 268–270 (Аноним).
Нек, ббл: ГХД 12 : 4 (1947) 189–197 (П. С. Тутунџић) + 197–204 (Аноним).
Лит: Живот и дело српских научника, 3. САНУ 1998. Стр. 417–445 (Д.
Дражић).
ПФУЛ Крешћан Бохувер
Krešćan Bohuver Pfuhl
(Пришеци, 28. III 1825 – Пирна, 21. XII 1889) филолог, слависта; професор гимназије.
Бгр. ббл, лит : NBS, 438–439 (J. Petr).
Лит: История Славянской Филологіи, 731 (В. Ягичъ). – J. Petr: Kresćan
Bohuwer Pful. Budyšin 1979.
Напомена: Перул који ce спомиње у списку чланова СУД (ПИ 116) je
Пфул; погрешно је прочитан његов својеручни потпис у писму од 2.VIII
1869 (Архив САНУ 1869–73) којим потврђује чланство у СУД.
РАДИЋ Ђорђе
(Велики Бечкерек, 22. IV / 4. V 1839 – Краљево, 11. X 1922) агроном; др
филозофије, професор и управник Ратарске школе (Краљево).
СУД: редовни члан (Одсека јестаственичког и математичарског) од 25. I
1870.
Нек: Тежак 49 (1922) 381–382 (Аноним).
Лит: Аноним: Др-а Ђ. Радића пољопривредни списи XV. Јавор 5 (1878)
1392–1393. – Аноним: Кромпир. Написао проф. др Ђ. Радић. Јавор 9 (
1882) 763–764. – Аноним: Др Ђ. Радић. Opao 20 (1893) 117–119. – Ђ. Радић: Moja педесетогодишњица... Бгд 1911 [са ббл.]. – С. Петровић: Сто
269
година пољопривредних школа у Србији. Бгд 1953. – Љ. Павићевић: Др
Ђ. Радић, свјетли лик наше културне прошлости. Савремена пољопривреда 9 (1966) 793–800. – Стогодишњица САНУ II. Стр. 187–203: Пољопривредне науке у САНУ... (Ј. Белић). – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996. Стр. 95–128 (Љ. Павићевић, M. Мијушковић). –
Љ. Павићевић, М. Мијушковић: Ђорђе Радић. Нови Сад 2000. – С. Мирчов: Пољопривредни стручњаци у Србији 19. века. У: Природне и
математичке науке у Срба до 1918. Нови Сад 2007. Стр. 199–208.
РАДИШИЋ Вукашин
(Батајница, 1810 – Београд, 15. XII 1843) класични филолог; професор
гимназије (Крагујевац; грчки језик).
Бгр, ббл: Поменик, 588–589 (M. Ђ. Милићевић). Савременици и
последници P 425/11 (B. Алексијевић).
Нек: Сербске народне новине (Пешта) 6 (1843) 411–412.
Лит: В. Ђорђевић: Грчка и српска просвета. СКА 1896. Стр. 129–131
(Бгр, ббл.). – Б. Миљковић: ДСС. – М. Λάσκαρις: Σέρβος μεταφραστής του
Κοραή. Ο Βоυκασιν Ραδισιτς. Ελληνικά 6 (1933) 78–80. – Μ. Μ. Николић:
Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац, 1934. – M. Лесковац: Ka
биографији Вукашина Радишића. ЗМС/КЈ 22 (1974) 517–518. – A.
Папахристу: Грчке школе y Београду y 19. веку. Настава и васпитање 19
(1970) 354–375. – Г. Вури: Први уџбеник грчког језика у Србији. ИЧ 25–26
(1978–1979) 285–291. – Г. Вури: Почетак предавања грчког језика у
Српској гимназији за време кнеза Милоша. ИЧ 24 (1977) 293–298. – М.
М. Николић: Лицеум књажества србског у Крагујевцу. Крагујевац, 1988.
– Р. Љушић: Лицеј. – М. Стојановић: В. Радишић – први српски (нео)
хеленист. У: Античке студије код Срба. САНУ 1989. Стр. 81–94. –
Споменица Гимназије у Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац 1989. – Д.
Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – С. Терзић: Србија и
Грчка. Бгд, 1992. Стр. 30–31. – M. Stojanović: Les débuts de ľ enseignement
de la langue greque chez les Serbes. Balcanica 27 (1996) 263–271. – Водич
РАДОВАНОВИЋ Војислав
(Павлица, 14/27. I 1894 – Београд, 26. IV 1957) географ и антропогеограф;
др филозофије, професор универзитета (Београд) и управник Етнографског института САН.
Бгр, ббл: НЕ 3 (П. Вујовић). – EJ 7 (M. Barjaktarović). – САН Год. 54 (1951)
560–583.
Ббл: Год. СФФ 1 (1930) 333–334 [В. Радовановић]. – GBJ 1, 243–244.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 604 (М. Радовановић).
Нек: ГСГД 37 (1957) 3–6 (В. Ђурић, M. Костић). – Гл. САН 9 (1958) 97–
99 (Б. Дробњаковић) + 138–140 (Д. Недељковић). – ГЕИ 7 (1958) 9–12 (Б.
Дробњаковић).
270
Лит: П. С. Влаховић: Рад д-ра В. Радовановића на етнологији. ГЕМ 19
(1956) 250–256. – М. и М. Радовановић: Шабачка Посавина и Поцерина
у антропогеографским проучавањима В. Радовановића. ГЕИ 25 (1976)
49–58. – М. Костић: В. С. Радовановић. ГСГД 57 : 2 (1977) 3–7. – М.
Јовановић: В. С. Радовановић и његов допринос проучавању наше
народне ношње. ГЕИ 26 (1977) 35–42. – М. Васовић: В. Радовановић –
научник, учитетљ и opгaнизатор научноистраживачког рада. ГЕИ 26
(1977) 27–33. – П. Влаховић: Уз 25-годишњицу смрти проф. др В. С.
Радовановића... ГЕИ 31 (1982) 91–93. – Д. Антонијевић: Лик и научно
дело В. Радовановића. ГЕИ 41 (1992) 27–34.
РАДОВАНОВИЋ Маринко
(Богатић, 15. VI 1813 – Београд, 20. I 1881)
Kao министар просвете био председник Друштва српске словесности
од 27. IX до 22. X 1859. на основу члана 4 Устава ДСС који прописује
да „Попечитељ просвешченија правилно je Предсједатељ... Дружтва“.
M. Радовановић није био члан ДСС.
РАДОВАНОВИЋ Михаило
(Шабац, 13. VIII 1840 – ?, IV 1863) правник, писац и преводилац;
секретар Министaрства правде.
Нек: Гл. СУД 16 (1863) 293–294 (Д. Матић).
Лит. В. Грујић: Лицеј и Велика школа, 107. – Р. Љушић: Лицеј. – Водич
РАДОВАНОВИЋ Петар
(Нови Сад, 1808 – Београд, 3. III 1857) правник и адвокат; професор
Лицеја (Београд), председник окружног суда (Чачак) и управитељ свих
основних школа у Србији.
Бгр, ббл. : Поменик 589–590 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и последници Ρ 425/11 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 23 (2004)
26.
Нек: Гл. ДСС 9 (1857) 323. – Шумадинка 6 : 27 (1857) 107 (Гаврило
Поповић).
Лит: Шумадинка 5 : 53 (1856) Стр. 372 (приказ Радовановићевог рада). –
М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ј.
Драгашевић: Истинске приче : автобиографија у одломцима, књ. 1. Бгд
1888. Стр. 50–51. – Б. Миљковић: ДСС. – М. М. Николић: Крагујевачка
гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – Ж. Царић: Настава немачког
језика на Лицеју (1838–1863). ГГБ 27 (1980) 131–142. – Ђ. Живановић:
Стеријине полемике. САНУ 1985 (ПИ 564). – M. Николић: Лицеум
књажества србског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Споменица Гимназије
271
y Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац 1989. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Грујић:
Лицеј и Велика школа. – В. Гајић: Основношколско образовање у Србији.
– Водич кроз архив ДСС. – В. Маријан: Оснивање школе на Врачару. ГГБ
45/46 (1998–1999) 53–61.
РАДОВАНОВИЋ Светолик
(Прћиловица, 23. III 1863 – Београд, 17. VII 1928) геолог; др геологије,
професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).
(Академије природних наука) од 31. I 1902.
Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1899) 130–141. – НЕ 3 (Н. Кошанин).
Ббл: GBJ 1, 241–243. – Живот и дело српских научника, 2. САНУ 1996.
Нек: СКА Год. 37 (1929) 93–94 (Сл. Јовановић).
Нек, ббл: СКГ н. с. 24 (1928) 559–560 (Н. Кошанин). – ГА 10 : 2 (1931) 1–
10 (К. В. Петковић).
Лит: В. Грујић: Лицеј и Велика школа. – A. Грубић, H. Пантић: С.
Радовановић. У: Симпозијум из регионалне геологије и палеонтологије –
Сто година геолошке школе и науке у Србији. Бгд 1981. Стр. 17–22. –
Стогодишњица САНУ II, 100–158: Развитак геолошких наука у САНУ.
(П. Стевановић). – A. Грубић: Регионално-геолошки и палеонтолошки
радови С. Радовановића. ГА 53 :1 (1990) 15–19. – Живот и дело српских
научника, 2. САНУ 1997. Стр. 105–149 (A. Грубић). – В. Јовић: Из
историје геологије у Србији. Бгд 2002.
РАДОЈКОВИЋ Милета
(Ђунис, 1778 – Јагодина 26. IX 1852) официр; ђенерал, министар војни и
члан Државног савета.
Бгр: Поменик, 597–602 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић II, 341–342. – HE
3 (J. Продановић).
Нек: CH 19: 113 (1852) 2.
Лит. M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ.
1 и 3. Бгд, 1898 и 1901. – M. M. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – M.
Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд 1912. – Мемоари Стефана
Стевче Михаиловића. СКА 1928. – Р. Љушић: Кнежевина Србија (1830–
1839). САНУ 1987 (ПИ 570). – P. Љушић: Лицеј. – Водич кроз архив ДСС.
– М. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine
Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ
САНУ 649).
Фотографија: ФД–477 (портрет У. Кнежевића у Народном музеју, инв. бр. 139, С
1223).
РАДОЈЧИЋ Никола
(Кузмин, 17/29. VIII 1882 – Београд, 12. XI 1964) историчар; др филозофије, професор универзитета (Љубљана).
272
друштвених наука СКА од 26. II 1942. до 10. III 1944.
Секретар Одељења друштвених наука САН од 27. VI 1956. до 3. XII
1956 [в.д.] ; 10. X 1962. до 12. XI 1964 [заменик ].
Приступна беседа: Српски државни сабори у средњем веку. Шт.: СКА
ПИ 130 (1940) [I–IV] +1–318. Проглашен 7. III 1938. (СКА Год. 47 (1937)
150, 191).
Бгр, ббл: СКА Год. 38 (1930) 176–183. – Lj. JAZU 40 (1927) 138–141 (G.
Manojlović). – HE 3 (Д. Поповић). – EJ 7 (Đ. Sp. Radojičić). – Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 34–36.
Бгр, лит/ббл: SBL 9 (1960) 7–8 (M. Miklavčič) – ЕСИ 607–608 (С. Ћирковић).
Ббл: Zgovovina Slovenske univerze v Ljubljani do leta 1929. Ljubljana 1929.
Str. 523–524. – ГИДНС 10 (1937) 104–120 (H. Радојчић). – ЗМС/ДН 13–14
(1956) 327–347 (H. Радојчић).
Нек: ЗМС/ДН 39 (1964) 177–180 (Ђ. Сп. Радојичић). – ЈИЧ 4 (1964) 158–
159 (С. Ћирковић). – Südost-F. 23 (1964) 333–334 (В. Saria). – BSci. Sec. В.
1 (10) : 7–8 (1965) 193–195 (Dj. Sp. Radojičić). – ЗМС/КЈ 13 (1965) 390–391
(T. Петровић). – ПКЈИФ 31 (1965) 136–137 (Д. Павловић). – ЛМС 395
(1965) 96–97 (М. Лесковац). – BZ 58 (1965) 285–287 (A. Ostrogorsky). – ZČ
21 (1967) 231–233 (В. Grafenauer).
Нек, ббл: ИЧ 14–15 (1965) 595–618.
Лит: Т. Тарановски: Н. Радојчић, Снага закона по Душановом законику...
Архив 11 : друго коло (1925) 68–71. – Ж. М. Перић: Реферат о расправи
Н. Радојчића „Снага закона по Душановом законику“. СКА Год. 32 (1926)
36–53. – К. Н. Милутиновић: Зборник И. Руварца. ЛМС 341 (1934) 117–
120. – Б. Магарашевић: 30-годишњица научног рада др Н. Радојчића. ЛМС
348 (1937) 59–62. – V. Mošin: Dušanov zakonik. HZ 3 (1950) 349–364. – H.
Радојчић: Дух и смисао српске историје. Гл. СПЦ 35 (1954) 105–109. – Д.
Страњаковић: H. Радојчић. Гл. СПЦ 37 (1956) 130–140. – Н. Радојчић:
Дужности наше историографије. ЛМС 379 (1957) 538–539. – К. В.
Хвостова: К вопросу о терминологии Летописи Попа Дуклянина.
Славянский архив: сборник статей. АН СССР. 1959. Стр. 30–45. – Đ. Sp.
Radojičić: N. Radojčić zur Vollendung des 80 lebensjahres. Südost-F. 21 (1962)
406–408. – D. Kermavner: Hegemonistična prekonstrukcija jugoslavenskega
kongresa v Ljubljani leta 1870. ZČ 16 (1962) 81–144 и 17 (1963) 225–254. –
F. Zwitter: Nekaj preoblemov okroj jugoslovenskega... ZČ 16 (1962) 145–170 и
18 (1964) 243–250. – Е. П. Наумов: Некоторые проблемы истории
законодательства в Сербо-греческом царстве. ВВр 26 (1965) 271–277. – J.
Pošvar: Poznámky k Radojčićove edici Zákona despota Stepana Lazaroviće.
Slavia 36 (1967) 462–469. – J. Šidak: Problem J. Krianića u hrvatskoj i
srpskoj literaturi. HZ 23–24 (1970–71) 147–178. – F. Zwitter: Oddelek za
zgodovino na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani. ZČ 27 (1973) 133–143.
– Љ. Трговчевић: Јован Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–
231. – Ј. Пејић: Мит о прекиду у развитку српске књижевности. КИ 27 :
96 (1995) 207. – Зборник радова научног скупа Браћа Руварац у српској
историографији и култури. Нови Сад, Сремска Митровица 1997. –
273
Зборник радова научног скупа Јован Рајић – историчар, песник и црквени
великодостојник. Нови Сад 2002. – Законик цара Стефана Душана :
зборник радова. САНУ 2005.
РАДОНИЋ Јован
(Мол, 28. I / 9. II 1873 – Београд, 25. XI 1956) историчар; др филозофије,
СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 26. I 1909. до 1. II
1914. када је примљена к знању његова оставка на чланство дописника.
Прави члан (Академије друштвених наука) од 16. II 1920.
Секретар Академије друштвених наука СКА од 7. III 1931. до 7. III 1937.
Привремени секретар СКА од 1–11. III 1937 [в.д.] и од 11. III 1937. до 2.
V 1945, 2–11. V 1945 [в.д.].
Секретар Одељења друштвених наука САН од 10. VI 1952. до 25. XI
1956.
Приступна беседа: Критовул, византијски историк XV века. Шт.: СКА
Глас 138 (1930) 59–83. Проглашен 29. XII 1926. (СКА Год. 35 (1926)
123–126).
Аутобгр: СКГ н. с. 54 (1938) 277–284. – ЛМС 374 (1954) 324–329 + 413–
416.
Бгр, ббл: СКА Год. 22 (1909) 355–359 и 28 (1921) 353–357 и 50 (1941)
313–217. – Нови живот 21 (1924) 144–145 (Аноним). – НЕ 3 (Н.
Радојчић). – Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 39–41.
Ббл: ИЧ 5 (1955) 443–461 (Р. Перишић, H. Сотировски и др.).
Бгр, лит/ббл: BLGS 4 (1981) 13–14 (M. Stoy). – ЕСИ 610–611 (Ђ. Тошић).
Нек: ИЧ 6 (1956) 270–274 (Н. Радојчић). – Гл. САН 8 (1957) 260–263 (H.
Радојчић). – ПКЈИФ 23 (1957) 171–172 (Д. Стрњаковић). – ЗМС/ДН 17
(1957) 164 (Д. Ј. Поповић). – Südost-F. 18 (1959) 178–180 (Dj. Sp.
Radojičić).
Лит: M. Црњански: Др J. Радонић, Ђ. Бранковић, деспот Илирика. СКГ
н. с 30 (1930) 73–75. – A. Ивић: Монографија „Војводина“ и гроф Ђ.
Бранковић. ЛМС 353 (1940) 278–284. – Ј. Радонић: Напомена на
критику г. Ивића. ЛМС 353 (1940) 284–285. – V. Bogdanov: O nekim
osnovnim problemima četrdesetosme. HZ 2 : 1–4 (1949) 280–306. – V.
Štefanić: Dr J. Radonić, Štamparije i škole rimske kurije... HZ 4 : 1–4 (1951)
258–270. – H. Радојчић: Осамдесетогодишњица J. Радонића. ЛМС 372
(1953) 62–77. – Д. Страњковић: Др J. Радонић. Гл. СПЦ 34: 2–3 (1953)
32–35. – H. Радојчић: [Посвета тома часописа]. ИЧ 5 (1955) V–VI. – Н. С.
Мартиновић: Радови проф. др Ј. Радонића, академика 1893–1955. ИЗ 9 :
12 (1956) 353–355. – Н. Радојчић: J. Радонић. ЛМС 379 (1957) 99–107. –
Љ. Трговчевић: J. Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231.
– Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986.
Преписка: WSJ 8 (1960) [63 pisma Jagiću]. – J. Kurz: Slavistická korespondence adresovaná Frant. Pastrnkovi. Slavia 33 (1964) 343–345.
Фотографија: САНУ–Ф 268, 268/1-Зг
274
РАДОНИЋ Новак
(Мол, 13. III 1826 – Каменица (Срем), 11. VII 1890) сликар и писац;
библиотекар Матице српске.
Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић). – Саременици и последници Ρ 425/11
(В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 41–43.
Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (V. Ristić). – LEJ 2 (O. Milanović-Jović).
Лит: С. В. Поповић: H. Радонић. Јавор 5 (1878) 743–746. – M. Савић:
Новак Радонић, поглед на његов уметнички и књижевни рад. Јавор 19
(1892) 45–46. – В. Петровић, M. Кашанин: Српска уметност y
Војводини. Нови Сад 1927. – П. Васић: Цртежи H. Радонића. УП 3:1/2
(1940) 25–31. – М. Коларић: Н. Радонић 1826–1890. Бгд : Народни музеј,
1962 [11 : Литература и 12–20: Радови). – Д. Медаковић: H. Радонић.
ЛМС 389 (1962) 27–41. – В. Краут: Цртежи Н. Радонића. ЗЛУМС 13
(1977) 285–295. – М. Јовановић: Н. Радонић. Ада 1979. – Д. Медаковић:
Српска уметност у 19. веку. Бгд 1981. – М. Коларић: Освит новога доба,
19. век. Бгд, Загреб, Мостар 1982 (Уметност на тлу Југославије).
Сабрана дела: Н. Радонић: Молска мудровања. Нови Сад 1878.
РАЗЛАГ Радослав Јакоб
(Радославци, 12. VI 1826 – Брежице, 5. VI 1880) писац и политичар;
адвокат у Брежицама и Љубљани и издавач Зоре (Грац, Загреб).
Бгр: EJ 7 (S. Kranjec).
Бгр, ббл, лит/ббл: SBL 9 (1960) 53–55 (S. Kranjec). – ÖBL 40 (1983) 447
(V. Murko).
Лит: F. Mohorič: Dr J. R. Razlag. Časopis za zgodovino in narodopisje 14
(1918) 1–56 [sa popisom radova]. – Југословени и Русија : документи из
архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.
РАЈИЋ Јован
(Осијек, 1805 – Темишвар, 24. IX 1856 ) правник и инжењер; професор
Лицеја (Београд; право) начелник Одељења попечитељства правосуђа и
секретар Намесништва у Темишвару.
ДСС: редовни члан од 11. IV 1842.
Бгр: Саременици и последници P 425/11 (В. Алексијевић). –
Нек: ЛМС 97 (1858) 224.
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – В. Стајић: Новосадске биографије, књ. 4.
Нови Сад 1939. Стр. 252. – И. Пржић: Оснивање Правног факултета у
Београду. Архив (јули-август 1940) 11–19. – M. M. Николић: Лицеум
књажества србског у Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Р. Љушић: Лицеј. –
В. Грујић: Лицеј и Велика школа, 41–43. – С. Лазаревић-Бојовић: Хемија
275
у Србији у 19 в. Бгд 1989. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и
краљ. Србији. Бгд. 1994. – Научно наслеђе Правног факултета у
Београду 1841–1941, Бгд 1994. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј.
РАЈАЧИЋ Јосиф
световно име Илија
(Лучани, 20. VII 1785 – Сремски Карловци, 1. XII 1861) патријарх
српски.
Аутобгр: Ј. Радонић: Аутобиографија патријарха Ј. Рајачића. ПИ САНУ
178 (1951) 1–108.
Бгр: HE 3 (P. Грујић). – ELZ 5 (Anonim). – Енциклопедија Новог Сада 23
(2004) 90–93.
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 40 (1983) 400–401 (S.K. Kostić).
Бгр, лит/ббл: EJ 7 (Ν. Petrović). – BLZ 9, 129–134.
Нек: ЛМС 107 (1864)164–165 (A. Хаџић).
Лит: Д. Руварац: Патријарх J. Рајачић и владика П. Атанацковић. Српски
Сион 13 (1903) 13–15 passim. – Д. Руварац: Патријарх J. Рајачић и
црногорска митрополија. Српски Сион 17 (1907) 243–245. – Д. Руварац:
Патријарх Рајачић и народна архива из 1848. и 1849. год. Нова Европа 16
(1927) 202–204. – Љ. Влачић: Прва канонска noceта епископа Рајачића
Дубровнику и Котору. ГИДНС 5 (1932) 385–393. – Љ. Влачић: Ј. Рајачић
као далматински епископ. ГИДНС 8 (1934) 164–178. – Ј. Радонић: Патријарх J. Рајачић. ЛМС 349 (1938) 225–253 + 305–324. – J. Радонић: Тестамент патријарха J. Рајачића. Гл. СПЦ 29 (1948) 139–145. – J. Радонић:
Патријарх Ј. Рајачић и генерал Ђуро Рукавина. Глас САНУ 193 (1949)
143–243. – Д. Поповић: Аутобиографија патријарха Ј. Рајачића. ЛМС
368 : 5 (1951) 390–396. – Ђ. Слијепчевић: Историја Српске православне
цркве. Књ. 2. Минхен 1966. – Ж. Бошков: Књижевни лик патријарха Рајачића. ЗМС/КЈ 20 : 2 (1972) 307–318. – Ж. Милисавац: Историја Матице
српске, Део 1. MC 1986. – Д. Петровић: Јосиф Рајачић: визитација далматинске епархије 1832–1833. год. Зборник о Србима у Хрватској 2 (1991)
485–496. – Српски јерарси, 259–261 (С. Вуковић). – Водич кроз архив
ДСС. – Зборник радова научног скупа Српски покрет у револицији 1848–
1849. Нови Сад 2000. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској
1791–1914. Бгд 2003.
Преписка: Вукова преписка, 6. Бгд 1912. Стр. 240–251. – Д. Руварац: Кореспонденција буковинског владике Евгенија Хакмана и владике вршачког Ј.
Рајачића. Богословље 5 (1930) 195–205.
Архив: АСАНУ аутобиографија на немачком (готицом). – Перуничић, 262–263.
Фотографија: САНУ–Ф 55 (постоји и портрет, уље, Јован Радонић; својина
Епархије бачке)
РАКИЋ Милан
(Београд, 18/30. IX 1876 – Загреб, 30. VI 1938) књижевник, песник и
дипломата; шеф конзулата у Приштини, генерални конзул у Скадру и
посланик у Копенхагену, Софији и Риму.
276
Приступну беседу није одржао. (СКА Год. 48 (1938) 149).
Бгр: ELZ 5 (Anonim).
Бгр, ббл, лит/ббл: М. Ракић: Песме. Бгд 1952. Стр. 149–154 (Ж. П.
Јовановић). – ЛМС 373 (1954) 519–525 (Ж. П. Јовановић).
Бгр, ббл: ЕЈ 7 (M. M. Pešić).
Бгр, ббл, лит/ббл: JKL, 690–691 (В. Novaković).
Ббл, лит/ббл: СКГ н. с. 54 (1938) 506–508 (Н. Мирковић, Ж. П.
Јовановић) + 509 и 55 (1938) 145. – НЕ 3 (В. Петровић). – KJ 4 (1966)
394–397 (Д. Морачић).
Лит/ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр.
484 + 510–511.
Нек: СКГ н. с. 54 (1938) 449–459 (А. Арнаутовић). – Нова Европа 31 : 8
(26. VIII 1938) 233–237 (М. Ћурчин). – Vidici 1 (1938) 79–82 (Л.
Смодлака). – ČJR 8 (1938) 201–204 (Đ. Gavella). – Страни преглед 9–10
(1938–1939) 151–154 (M. Ибровац).
Лит: Б. Лазаревић: Версификација M. Ракића. Хрватскосрпски алманах
за год. 1911. Загреб, Бгд 1911. Стр. 124–128. – A. G. Matoš: Lirska šetnja.
Savremenik 7 [6!] (1911) 492–498. – J. Скерлић: Рецензија o Новим
песмама M. M. Ракића. СКА Год 26 (1914) 93–98. – T. Манојловић: Са
песником нашег ослобођеног Југа. Идеје 1 : 1 (6. X 1934) 2. – И. Секулић:
Једна духовна силуета M. Ракића. Мисао 44 : 5–8 (1937) 161–168. – И.
Секулић: M. Ракић. Бгд 1938. – P. Плетњев: О утицајима на M. Ракића, I
и II. ГЈПД 19 : 3 (1938) 192–201. – В. Kovačević: M. Rakić. SI. R 10 (1938)
316–323. – Б. Поповић: M. M. Ракић. ГНЧ 48 (1939) 303–311. – M.
Ćurčin: M. Rakić and the idea of Kosovo. S. Rev. 18 : 52 (1939) 170–174. –
Ст. Зафировић: Из мојих успомена o M. Ракићу. ЈП 13 (1939) 22–25 + 75–
79. – M. Чемерикић: M. Ракић y Јужној Србији. ЈП 13 (1939) 65–74. – Ј.
Kršić: Pesničko delo M. Rakića. Slavia 17 (1939) 200–211. – A. Андрејевић:
Μ. Ракић y мојим успоменама. Бгд 1946. – Ј. Скерлић: Историја нове
српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 438–439. – M. Ћурчин: О личности
и пјесмама M. M. Ракића. ПКЈИФ 22 (1956) 218–231. – В. Ђурић: M.
Ракић. Бгд 1957. – A. Белић: Поводом Ракићева језика. НЈ н. с. 9 (1958–
1959) 217–219. – В. Ј. Вучковић: Пензионисање М. Ракића. ЗИК 2 (1961 )
233–244. – Ж. Симоновић: М. Ракић и Косово. KJ 2 (1963) 144–150. – В.
Недић: M. Ракић. KJ 1 (1964) 33–40. – M. Ибровац: M. Ракић – песник и
човек. САНУ ПИ 434. Стр. 141–152. – М. Ракић: Конзулска писма 1905–
1911. Приредио, поговор и коментаре написао A. Митровић. Бгд 1985
(379–383: Хронологија Ракићевог службовања). – Милан Ракић – живот
и дело, каталог изложбе. Бгд, Народна библиотека 1989. – A. Митровић:
Шест фрагмената за биографију М. Ракића. Књижевност 3–4 (1993)
242–253. – A. Митровић: О дану рођења M. Ракића. Књижевност (1993)
800–803. – 100 најзнаменитијих Срба, 480–484 (С. Лукић).
Споменица: СКГ н. с. 54 и 55 (1938).
Преписка: Књижевност 23 (1956) 245–248 и 63 (1976) 922–936.
Архив: АСАНУ 14331.
277
РАКИЋ Мита
(Мионица, 15. X 1846 – Београд, 5. III 1890) политичар, писац и преводилац; министар финансија.
СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 30. I 1872. и
(Одсека филолошког и философског).
Бгр: Дод. Поменику, 139 (М. Ђ. Милићевић). – Милан Ракић – живот и
дело, каталог изложбе. Бгд, Народна библиотека 1989.
Бгр, ббл: ЕЈ 7 (М. М. Pešić). – Саременици и последници Ρ 425/11 (В.
Нек: ГНЧ 14 (1894) 391–397.
Лит: Аноним: Како je Г. M. Ракић бележио старине из „Нове Србије“.
Нови век 1 : 70 (1881) 3. – Ђ. Живановић: Срби и пољска књижевност
(1800–1871). Бгд 1941. – Уједињена омладина српска: зборник радова.
Нови Сад 1968. – В. Стојанчевић: M. Ракић и његово дело о ослобођеним
крајевима Србије 1877/8. У: M. Ракић: Из Нове Србије. Лесковац 1987.
Стр. 185–194. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у
XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.
РАМБО Алфред
Alfred Rambaud
(Безансон, 2. VII 1842 – Париз, 10. XI 1905) историчар; професор универзитета (Париз-Сорбона). Члан Француске академије наука, министар
просвете.
Бгр. ббл: GE 28 (Anonim). – ЕВ 18 (Anonim).
Лит/ббл. : BLZ 10, 284.
Нек: СКГ 15 (1905) 877–880 (J. Радонић). – Дело 37 (1905) 399–400
(Аноним). – СКА Год. 19 (1906) 362–377 (Ст. Бошковић).
Нек. ббл: BZ 15 (1906) 509–511 (Ch. Diehl). – BBp. 12 (1906) 577–579 (А,
Васильевъ).
Лит: A. Митровић: Како je купљена библиотека А. Рамбоа. Библиотекар
18 (1966) 386–392.
Архив: Дипломатски архив Државног секретаријата за иностране послове у
Београду
РАМОВШ Фран
(Љубљана, 14. IX 1890 – Љубљана,16. IX 1952) филолог, слависта; др
филологије, професор универзитета (Љубљана).
Бгр: НЕ З (М. Кос).
278
Бгр, ббл: Lj. JAZU 40 (1927) 141–143. – СКА Год. 37 (1929) 128–135. – L.
SAZU 1 (1943) 105–110. – Slavistična revija 3 (1950) 441–458 (J. Šolar, Z.
Bizjak).
Бгр, ббл, лит/ббл: SBL 9 (1960) 22–24 (R. Kolarič).
Ббл: Zgodovina Slovenske univerze v Ljubljani do 1929. Str. 524–525.
Нек: Arheološki vestnik 3 : 2 (1952) 335 (J. Korošec). – Slovo 1 (1952) 45–46
(Anonim) и 2 (1953) 80. – Sl. R 31 (1952–1953) 540–542 (T. Logar). – Südost-F 12 (1953) 295–298 (J. Matl). – RES 30 (1953) 318–320 (A. Vaillant). – ЈФ
20 (1953–1954) 577–578 (A. Белић). – AIF 2 ser. 2–3 (1953–1954) 37–40 (A.
Slodnjak). – L. SAZU 5 (1954) 148–160 (Anonim). – ZČ 8 (1954) 177–178
(M. Kos). – Slavistična revija 5–7 (1954) 1–2 (A. Slodnjak).
Лит: Аноним (Т. П.): Четири словеначка јубилеја. СКГ н. с. 61 (1940) 232–
235. – F. Bezlaj: F. Ramovš, pogled na njegovo delo. Slavistična revija 3 (1950)
225–236. – A. Ocvirk: F. Ramovšu za šezdesetletnico. Slavistična revija 3
(1950) 223–224. – Razprave 13 (1990) ceo broj. – Л. Перовић: О једној
преписци – значајан историјски извор о односима између Срба и Словенаца. Дело 38 : 5/8 (1992) 208–221 [преписка А. Белић – Ф. Рамовш]
Преписка: Korespondenca Frana Ramovša. Ljubljana 1985. – Pisma F. Kidriča F. Ramovšu. Ljubljana 2001.
Споменица: F. Ramovšu ob šezdesetletnici... SAZU 1950.
РАНКЕ Леополд
Leopold von Ranke
(Вие (окр. Хале), 21. XII 1795 – Берлин, 23. V 1886) историчар; професор
универзитета (Берлин).
Бгр, лит/ббл: EJ 7 (R. Mihaljčić). – ЕСИ 616–617 (А. Митровић).
Бгр, лит: НЕ 3 (Н. Радојчић). – EJ 7 (R. Mihaljčić). – Brockhaus 15 (Anonim). – Meyers Lexicon 19 (Anonim).
Лит: J. Ристић: Л. Ранке и ослобођење Србије. СКА Глас 31 (1892) 1–29. –
Л. Ранке: Србија и Турска у 19. веку. Бгд 1892. Стр. I–XXIV: Ст.
Новаковић, Предговор. – Е. Gulia: Leopold von Ranke's Leben und Wirken.
Leipzig 1893. – Д. Павловић: Л. Ранке. Дело 8 (1895) 428–444. – J. Б.
Јовановић: Ранкеово схватање историје. Бгд 1906. – H. Helmolt: Leopold
von Ranke's Leben und Wirken. Leipzig 1921. – H. Oncken: Aus Rankes
Frühzeit. Gotha 1922. – H. Радојчић: Увођење Србије y светску науку. ЛМС
323 (1930) 29–43. – С Јовановић: Карађорђе и његове војводе. СКА Глас
179 (1938) 1–28. – A. Ивић: Л. Ранке и српско-аустријски односи за време
првог српског устанка. СКА Глас 179 (1938) 119–134. – А. Либерт:
Положај Л. Ранкеа у духовном свету. СКА Глас 179 (1938) 135–164. – М.
Поповић: Die srbische Revolution. ПКЈИФ 29 (1963) 45–58. – Η. Радојчић:
Српска револуција Л. Ранкеа и Вук. ЛМС 394 (1964) 113–118. – J. G. Henz:
L. Ranke. Köln 1968. – В. Стојанчевић: Л. Ранке и његова Српска
револуција. У: Л. Ранке, Српска револуција. 2. изд. СКЗ 1991. Стр. 9–23. –
Н. Радојчић: Ранкеова нова концепција српске историје. У: Л. Ранке,
Српска револуција. СКЗ 1991. Стр. 185–226 (= Razprave Znanstvenega
društva za humanistične vede 2 (1925) 1–54). – A. Митровић: Л. Ранке писац
279
„Српске револуције“. ЛМС (1996) 502–515. – A. Митровић: Љубав и
поштовање за Л. Ранкеа. У: Стојану Новаковићу у спомен. Бгд 1996. Стр.
89–130. – Љ. Петровић: Срби о знаменитим Немцима. Бгд 1998. – М.
Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по
дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ 649). – Т. Бекић:
Српска револуција у видокругу немачке културне јавности: од Л. Ранкеа до
С. Капера. У: Germanoslavica. Књ. 2. Нови Сад 2003. Стр. 123–190. – М.
САНУ 658).
Сабрана дела: Leopold von Ranke's Sämmtlische Werke. Leipzig 1890.
РАЧКИ Фрањо
(Фужине, 25. XI 1828 – Загреб, 13. II 1894) историчар, политичар и теолог;
др филозофије, каноник првостне загребачке цркве и председник ЈАЗУ.
Бгр, ббл: СКА Год. 2 ( 1889) 321–330. – ЕЈ 7 (J. Šidak).
Бгр, лит/ббл: BLGS 75 : 4 (1981) 2–4 (В. Grolshammer).
Бгр, ббл, лит/ббл: НЕ 3 (В. Новак). – ЕСИ 619–620 (С. Ћирковић). –
КМЕ 3, 446–449 (Л. Лашкова).
Ббл: Lj. JAZU 2 (1887) 102–104 и 3 (1888) 160–161 и 4 (1889) 172 и 5
(1890) 145–146 и 6 (1891) 156 и 7 (1892) 189 и 8 (1893) 130 и 9 (1894) 174.
Ббл, лит/ббл: Zbornik Zavoda za povijestne znanosti Istraživačkog centra
JAZU 9 (1979) 275–373 (A. Gulin).
Нек: СКА Год. 7 (1894) 188–189 (М.Ђ. Милићевић). – ASPh 16 (1894)
320 (V. Jagić). – ЛМС 183 (1895) 1–15 (M. Полит-Десанчић).
Лит: T. Smičiklas: Život i djela dra F. Račkog. JAZU 1895. – J. Lorković: Rački. U: Narodna misao. Zagreb 1897. Str. 78–226. – V. Zagorsky: F. Rački et la
renaissance scientifique et politique de la Croatie. Paris 1909. – История
Славянской Филологіи, 721–722 (В. Ягичъ). – В. Новак: Највећи Југославен 19 столећа. Нова Европа 9 : 6 (1924) 165–180. – H. Радојчић: Југословенска идеолоија Ф. Рачког. ЛМС 306 (1925) 209–211. – V. Novak: F. Rački
u govorima i raspravama. Zagreb 1925. – Сл. Јовановић: Φ. Рачки. СКА Год.
37 (1929) 94–97. – В. Новак: Ф. Рачки. Браство 23 (1929) 183–259. – Proslava 100–godišnjice rođenja F. Račkog... JAZU 1929. – N. Radojčić:
Strossmayer i Rački. ГИДНС 2 (1929) 237–247. – M. Prelog: Rusija u svetlosti
korespondencije Rački – Strossmayer. Руски архив 12 (1931) 75–91. – P. Skok:
F Rački i Balkan. Vidici 2 (1939) 393–395. – V. Novak: F. Rački. Bgd 1958. –
Н. Стипчевић: Да ли су Штросмајер и Рачки походили Николу Томазеа.
ИГ 1–2 (1975) 141–144. – M. Gross: „Ideja jugoslovjenstva“ F. Račkoga u razdoblju njezine formulacije (1860–1862). HZ 29–30 (1976–1977) 331–345. – F.
Zenko: Problem odnosa znanosti i filozofije u F. Račkog. Prilozi za istraživanje
hrvatske filozofske baštine 7–8 (1978) 27–37. – К. Милутиновић: Фрањо Рачки и Иларион Руварац. ЗМС/И (1980) 159–170. – С. Ћирковић: Косовска
битка у контексту српске и балканске историје. У: Бој на Косову – старија и новија сазнања. Бгд 1992. Стр. 361–364. – К. Милутиновић: Штросмајер и Рачки и окупација Босне и Херцеговине. Домети 76/77 (1994) 53–
66. – В. Крестић: Слободан Јовановић о Хрватима и српско-хрватским
односима. ЗМС/И 56 (1997) 125–136.
280
Преписка: F. Šišić: Korespondencija Rački – Štrosmajer. JAZU 1928. – ГНЧ
38 (1929) 231–281 (M. Новаковић). – Građa za povijest književnosti Hrvatske
18 (1950) 9–101 (I. Esih i R. Maixner). – Славянский архив. АН СССР 1959.
Стр. 139–172 (В. И. Фрейдзон). – ZHI JAZU 2 (1959) 263–288 (J. Erceg). –
V. Novak: V. Bogišič i F. Rački. САНУ 1960. – В. Новак: Српски научници и
књижевници у преписци са Ф. Рачким. САНУ 1964. – HZ 21–22 (1968–
1969) 455–500. – Anali Zavoda za povijest znanosti Istraživačkog centra JAZU
u Dubrovniku 18 (1980) 313–340 (J. Perić).
РАШКОВИЋ Михаило
(Тител, Шајкашки батаљон, 1827 – Београд, 3. X 1872) хемичар и
технолог; професор Лицеја и Велике школе (Београд).
наименован 29. VII 1864. Секретар Одсека за науке природословне и
математичке СУД 1867, 1868.
Бгр: Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 235–236.
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војне
академије: 1850–1925. Бгд 1925. Стр. 221. – С. Д. Матвејев: Орнитолошка
истраживања у Србији (1836–1912). HT 2 (1946) 896–903. – В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860. САНУ 1951
(ПИ 180). – О. Ђурковић: M. Рашковић, први професор хемије... Гласник
Хемијског друштва 19 (1954). – С. Бојовић: Утемељивачи хемије у Србији
М. Рашковић, С. Лозанић и M. Леко. Гласник Хемијског друштва 48 : 3
(1983) 79–105. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Р. Љушић: Лицеј. –
С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – С Бојовић: Почеци хемије у обновљеној Србији. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 65–67. – Живот и дело српских научника, 1.
САНУ 1996. Стр. 63–94 (С. Бојовић).
РЕНДИЋ Иван
(Имотски, 27. VIII 1849 – Сплит, 29. VI 1932) вајар.
Бгр: НЕ 3 (A. Шнајдер).
Ббл, лит/ббл: BLZ 12, 665.
Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (D. Kečkemet). – ÖBL 41 (1984) 77–78 (Ž.
Domljan).
Нек: ČJR 3 (1932–1933) 30–31 (Anonim = J. K. S.)
Лит: Б. Ловрић: И. Рендић. ЛМС 258 : 6 (1909) 92–95. – Lj. Babić:
Umjetnost kod Hrvata u 19 st. Zagreb 1934. Str. 84–87. – D. Kečkemet:
Detinjstvo I. Rendića. Brački zbornik 2 (1954) 127–146. – D. Kečkemet: I.
Rendić, život i djelo. Zgb 1969.
Архив: Галерија умјетнина Сплит (Аутобгр.)
281
РЕНИЈЕРИС Марко
Μάρκος Ρενιέρης
(Трст, 1815 – Атина, 1897) правник и дипломата; професор универзитета (Атина; римско и приватно право) адвокат и посланик у Цариграду.
Бгр: Εγκυκλοπαίδεια Δομή 13 (Аноним).
Лит: Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза
Михаила. Бгд 1963. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд, 1992. – Водич
Фотографија: ФД–492 (С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 80–81)
РЕШЕТАР Милан
крштено име Карло
(Дубровник, 1. II 1860 – Фиренца, 14. I 1942) филолог, слависта и историчар књижевности; др филозофије, професор универзитета (Беч, Загреб).
Приступна беседа: Најстарији дубровачки говор. Le plus ancien parler de
Dubrovnik. Шт.: САН Глас 201 (1951) 1–47. Проглашен 7. III 1941. (СКА
Год. 50 (1940) 145, 187–193).
Бгр, ббл: СКА Год. 11 (1899) 155–157 и 49 (1940) 234–239. – Lj. JAZU 54
(1949) 336–361 (M. Deanović).
Бгр: Lj. JAZU 39 (1926) 48 (T. Maretić). – НЕ 3 (A. Белић). – ELU 4 (V.
Foretić). – EJ 7 (M. Deanović).
Бгр, лит/ббл: BLGS 4 (1981) 44–45 (E. Albrecht). – ЕСИ 621 (С.
Марјановић-Душанић). – КМЕ 3, 466–468 (Л. Лашкова).
Нек: Nastavni vjesnik 50 (1941–1942) 244–247 (T. Matić). – САН Год. 51
(1946) 81–82 (J. Радонић). – RSU 12 (1947) 196–198 (J. Doležal). – RES 24
(1948) 306–308 (A. Vaillant). – ЈФ 18 (1949–1950) 506–508 (A. Белић).
Лит: J. Живановић: Vorläufige Berichte der Balkan-Commission... БК 3
(1897) 1594–1596. – A. Leskien: M. Rešetar, Die serbokroatische Betonung...
ASPh 23 (1901) 561–571. – P. Bulat: Jugoslovenstvo i civilizacija. J. Nj. 2
(1922) 309–316. – G. Čremošnik: Prilozi dubrovačkoj i srpskoj numizmatici.
Slavia 7 (1929) 564–584. – I. Esih: Dr M. Rešetar. Obzor 3. II 1940. – M.
Jagoditsch: Zum Studium der Geschichte der Slavistik in Österreich. WSJ 8
(1960) 172–181. – R. Bogišić: Holandski slavist o starom dubrovačkom
jeziku. Filologija 3 (1962) 291–294. – M. R. Leto: M. Rešetar. Zagreb 1989. –
M. R. Leto: Pisma M. Rešetara u arhivu JAZU. Građa za povijest
književnosti Hrvatske 33 (1991) 327–353. – Zbornik o Milanu Rešetaru
književnom kritičaru i filologu. Zagreb 2005.
Споменица: Zbornik iz dubrovačke prošlosti. Dubrovnik 1931. [487–495: bbl.].
Преписка: ЗМС/ФЛ 19:2 (1976) 159–186 и 20 : 1 (1977) 203–231 (К.
Дудић). – ПКЈИФ 63/64 (1997–98) 94–100 (Б. Ђорђевић).
Сабрана дела: M. Rešetar: Izabrana djela. Zagreb 1983.
282
РИГЕР Франтишек Ладислав
František Ladislav Rieger
(Семили, 10. XII 1818 – Праг, 3. III 1903) правник и политичар; др права.
Бгр: ELZ 6, 445.
Бгр, лит/ббл: OSN 21 (1904) 703–714 (Št). – BLGS 75 : 4 (1981) 48–50 (G.
Seewann).
Нек: Časopis Musea Království Českého 77 (1903) 424 (Anonim).
Лит: J. Jahn: Fr. L. Rieger. Praha 1890. – S. Z. Pech: Fr. L. Rieger. Central
European Affairs 17 (1957) 3–23. – J. Šidak: Češki narodni pokret 1848/9.
Istoriski pregled 3–4 (1961). 188–200. – J. Šidak: Češko pitanje u austrijskoj
politici 1874–1914. HP 4 (1962) 255–271. – Уједињена омладина српска:
зборник радова. Нови Сад 1968. – К. Милутиновић: Еволуција федералистичких концепција Светозара Милетића. ЗМС/И 15 (1977) 51–78. –
Архив: АСАНУ ИЗ 7380/56
Фотографија: САНУ–Ф 158, 158/1–2, IV
РИЗНИЋ Јован
(Трст, 18. IX 1793 – Гопчица (Русија), 14. XI 1861) правник и трговац;
саветник на Руском двору и директор Државне банке у Кијеву.
Нек: Гл. СУД 15 (1862) 321–322 (Аноним). – ЛМС 107 (1864) 163–164
(A. Хаџић).
Лит: A. Васиљевић: J. Ризнић. Трговачки гласник 24 (1906). – Љ.
Дурковић-Јакшић: Први српски питомци богослови у Русији. Гл. СПЦ 26
(1945) 32–35. – Љ. Дурковић-Јакшић: Митрополит Михаило и Пољаци.
Гл. СПЦ 29 (1948) 13–17 + [27–31]. [садржи и податке о преписци Ј.
Ризнића као и о документима у АСБ]. – Перуничић, 407, 414–415. – Р.
Љушић: Лицеј. – Д. Петровић-Милојевић: Из „Мојих успомена“ Алимпија
Васиљевића у Русији... Miscellanea 19 (1989) 73–103. – A. Васиљевић: Moje
успомене. СКЗ 1990. – Водич кроз архив ДСС.
РИСТИЋ Јован
(Крагујевац, 4. I 1831 – Београд, 23. VIII / 4. IX 1899) државник и
историчар, др филозофије; посланик у Цариграду, министар спољних
послова и краљевски намесник.
СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) од 11. IX 1864.
Председник СКА од 11/18. I до 23. VIII 1899.
Приступна беседа: Леополд Ранке и ослобођење Србије. Шт.: (а) СКА
Глас 31 (1892) 3–29; (б) Semliner Wochenblatt, Semlin, XIII, 1892, 13/1–2,
14/1–5, 15/1–5: Leopold Ranke und die Befreiung Serbiens, и посебно
Semlin, 1892, 1–33. Überzetzt von Ignaz Soppron. Проглашен 22. II 1892.
(СКА Год. 5 (1891) 123, 143).
283
Бгр, лит/ббл: BLGS 75 : 4 (1931) 50–52 (A. Moritsch). – НЕ 3 (Сл.
Јовановић). – EJ 7 (M. Živanović). – ЕСИ 622–623 (P. Љушић).
Ббл, лит/ббл: Arhivist 12 (1962) 217–239 (R. Popović-Petković).
Лит/ббл: M. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.
2. Бгд 1972. Стр. 348–349.
Нек: СКА Год. 13 (1900) 165–166 (С. M. Лозанић) + 238–242 (A.
Протић). – ΠΓ 20 (1899) 1 (Аноним).
Лит: Распра између пређашње владе и Друштва српске словесности. Гл.
ДСС 11 (1859) 463–482. – М. Миловановић: Дипломатска историја од Ј.
Ристића. Дело 10 (1896) 296–305 и 14 (1898) 143–161. – Б. Петровић: Ј.
Ристић. Бгд 1912. – Љ. Јовановић (=Хроничар): Мисија Ј. Ристића у Бечу
почетком јуна 1876. Нови живот 6 (1924) 106–108 + 139–142 + 328–331. –
С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. –
Ловчевић I и II. – ПИ 116 (A. Белић). – С. Јовановић: Друга влада Милоша
и Михаила. Бгд 1923. – Ж. Живановић: Политичка историја Србије, књ. 4.
Бгд 1925. Стр. 140–185: J. Ристић. – Г. Јакшић: Пре пола века, владика
Штросмајер и намесник Ристић о српско-хрватском уједињењу 1871.
Политика 26 : 7546 (4, 5, 6 и 7 V 1929) 2. – Ж. Живановић: J. Ристић. Бгд
1929 [= Браство 23 (1929) 260–280]. – Sl. Jovanović: J. Ristić. Annuaire de
l'Association yougoslave de droit international 2 (1934) 61–63. – B. Чубриловић: J. Ристић. СКГ н. с. 32 (1931) 398–406. – Г. Јакшић: Први предлог
конкордата између Ватикана и Србије 1878. Политика 29 : 8612 (1, 2, 3. V
1932). – С. Милутиновић: Рад J. Ристића на књижевности. ПКЈИФ 18
(1938) 205–215. – Сл. Јовановић: О приступној академској беседи J. Ристића. СКГ н. с. 61 (1940) 97–103. – Сл. Јовановић: J. Ристић. У: Историјски списи J. Ристића. СКЗ 1940. – R. Popović-Petković: Zbirka dokumenata J. Ristića u Arhivu Istorijskog instituta SAN. Arhivski pregled 2 : 3–4
(1956) 39–43. – R. Popović-Petković: J. Ristić i pitanje prikupljanja naše građe
u stranim arhivima polovinom prošlog veka. Arhivist 7 : 3–4 (1957) 36–40. –
Ж. Живановић: Србија у ратовима. СКЗ 1958. Стр. 209–270. – Г. Јакшић,
В. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963.
– Р. Поповић-Петковић: Аутобиографија J. Ристића. Архивски преглед 1–
2 (1968) 194–219. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови
Сад 1968. – H. Љубинковић: Новија књижевност у Срба Ј. Ристића. КИ 1
(1969) 941–945. – М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 2. Бгд 1972. Стр. 223–232. – M. Ж. Живановић: О последњем необјављеном рукопису Ј. Ристића „Дворска завера у Београду 1. IV 1893“.
Miscellanea 5 (1977) 161–199. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина
1977. – V. Milinčević: Priznanje srpskih studenata u Berlinu 1852... КИ 55
(1982) 437–444. – P. Самарџић: Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986.
[Стр. 109–128: J. Ристић]. – C. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – 100
најзнаменитијих Срба, 225–231 (P. Љушић). – С. Рајић: Мемоари српских
либерала. У: Перо и повест – српско друштво у сећањима. Бгд 1999. Стр.
81–103. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000. –
Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин:
284
Преписка: Преписка између кн. Михаила и српског заступника у
Цариграду Ј. Ристића 1861–1867. Бгд 1897. – Писма Jована Ристића
Филипу Христићу од 1870 до 1873. и од 1877 до 1880. СКА 1931.
Архив: Архив Историјског института, Ристићева заоставштина. – АСАНУ писма
(ПИ 116, 215).
Фотографија: САНУ–Ф 271, 271/1–3, I
РЈЕПИН Иља Јефимович
Илья Ефимович Репин
(Чугујев, 5. VIII 1844 – Куокала (Рјепиново имање Пенати), 29. IX 1930)
сликар.
Аутобгр: И. Е. Репин: Далекое близкое. Москва – Ленинград 1944.
Бгр, ббл, лит/ббл: БСЭ 22 (1975) 97–101 (Аноним).
Бгр, ббл: Bénézit 8 (1976) 698.
Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (1966) 102 (S. Batušić).
Ббл: И. E. Репин: Каталог выставки эго призведений. Ленинград 1936.
Лит: С. Стојановић: Импресије из Русије. Бгд 1928. – П. Аскоченски:
Репин. Нова Европа 21 (1930) 63–67. – Fr. Táborsky: I. J. Repin. AČAVU 41
(1931) 93–956. – И. А. Бродский и Ш. Н. Маламуд: Репин в „Пенатах“.
Ленинград – Москва 1940. – Репин в Третьяковской галлерие. Москва
1944. – К. Чуковский: Репин. Москва – Ленинград 1945. – Н. Г.
Машковцев: И. J. Рјепин. Бгд, Загреб 1948 [162–163: лит/ббл; 165–166:
ббл.]. – М. В. Бабенчиков: И. Репин. Москва 1949. – И. А. Репин, сборник
докладов и материалов. Москва 1952. – И. Грабар: Репин, т. 1–2. Москва
1963–1964. – Г. С. Чурак: И. Ј. Рјепин 1844–1930. САНУ 1986 (Галерија
57). – Творчество И. Е. Репина и русское искусство 2-й половины 19–20 в.
Ленинград 1987. – Н. Кусовац: Рјепину у част. Свеске 10 : 18 (1987) 106–
113. – Ј. Brodski: I. Riepin. Warszawa 1987.
Преписка: И. Е. Репин: Преписка с Третьяковым 1873–1898. Москва –
Ленинград 1946. – И. Е. Репин: Письма к художникам и художественным
делятелям. Москва 1952.
РОБЕР Сиприен
Cyprien Robert
(Анже, 1. II 1807 – ?) филолог, слависта; професор на Collège de France.
Лит: Michel Obrenovitch: Miloch Obrénovitch, un coup d'oeuil sur l'histoire
de la Serbie, de 1813 à 1839 pour servir de réponse à M. Cyprien Robert.
Paris 1850 = Михаило Обреновић: Милош Обреновић или поглед на
историју Србије од 1813 до 1839. [Земун] 1850 и Бгд 1863 и 1891. – J.
Живановић: Неколико примечанија на књигу Славени у Турској од К.
Роберта. СКА, 1890 (Споменик 6). – Н. Петровић: Оглед француске
библиографије о Србима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – Б.
285
1850. Бгд 1901. – Б. Миљковић: ДСС. – Rudolf Maixner: Cyprien Robert i
grupa oko „Slavenskog juga“. Građa za povjest književnosti hrvatske 19
(1950) 145–162. – H. Прибић: Један позив С. Робера у Српским
новинама. ЛМС 384 (1959) 198–202. – Дурковић-Јакшић: Сарадња
Југословена и Пољака 1848–1849. ИЧ 19 (1972) 185–261. – П. Секеруш:
С. Робер и Јужни Словени. ЗзС 41 (1991) 7–49. – Водич кроз архив ДСС.
– Р. Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995.
РОЗВАДОВСКИ Јан
Jan Rozwadowski
(Чарна, 7. XII 1867 – Варшава, 13. III 1935) филолог; др филозофије,
професор универзитета (Краков).
Бгр: ЛБАН 9 (1927) 36 (Л. Милетичь, В. Н. Златарски).
Бгр, ббл: СКА Год. 25 (1912) 334–339.
Бгр, лит/ббл: NBS, 484 (J. Petr).
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 305–306 (W. Bienkowski). – КМЕ 3,
482–485 (Е. Томова, П. Пенев).
Нек: ЈФ 13 (1933–1934) 180–182 (A. Белић). – ПКЈИФ 15 (1935) 322–327
(П. Ђорђић). – S. Rev. 14 (1935–1936) 692–694 (W. J. Rose). – RES 16
(1936) 185–189 (T. Lehr-Spławiński). – СКА Год. 44 (1936) 157–158 (Б.
Гавриловић). – ЛБАН 18 (1936) 50–64 (Ст. Романски). – SO 15 (1936) 1–6
(M. Rudnički). – RSU 8 (1936) 99–111 (M. Weingart).
Лит: A. Белић: Два пољска јубилеја. ЈФ 6 (1926–1927) 221–222. – E.
Klich: Działalność J. Rozwadowskiego w zakresie polonistyki. SO 15 (1936)
6–15. – К. Nitsch: Ze wspomnień językoznawcy. Warszawa 1960. Str. 217–
230. – J. Petr: Styky A. Muky s krakowskymi slavisty. Wroclaw 1970. Str. 21–
34. – W. Kupiszewski: Das Wirken polonischer Sprachwissenschaftler an der
Leipziger Univerzität. ZS 21 (1976) 669–677.
Преписка: Ј. Rozwadowski: Wybór pism, I–III. Warszawa 1959–1960.
РОСАНДИЋ Тома
крштено име : Tomaso Vincenzo
(Сплит, 22. I 1878 – Сплит, 1. III 1958) вајар; професор Уметничке
школе (Београд).
СКА: прави члан ( Академије уметности) од 2. III 1946.
1948.
Бгр: СКА Год. 53 (1950) 163–169.
Бгр, ббл, лит/ббл: Р. Антић: T. Росандић. Бгд 1963.
Бгр, лит/ббл: ELU 4 (R. Antić).
Нек: Bulletin JAZU 6 (1958) 129–132 (Α. V. Mihičić). – Гл. САН 10
(1959) 46–50 (С. Стојановић).
Лит: A. Ujević: Т. Rosandić. Zagreb 1920. – Т. Манојловић: T. Росандић. Мисао 6 (1921) 262–267. – К. Страјнић: T. Росандић. СКГ н. с. 22 (1927) 127–
286
131. – К. Страјнић: T. Росандић – поводом маузолеја породице Петриновића у Супетру. ЛMC 313 (1927) 223–233. – V. Brajević: Mauzolej porodice
Petrinovića u Supetru. Алманах Јадранска стража за 1927. Бгд 1927. Стр.
590–594. – J. R. van Stuwe: Т. Rosandić. Elsevier's geïllustreerd mandschritt
(sept. 1927) 153–167 / види: Аноним [=Б. С. П. ]: Т. Росандић од J. Р. ван
Стувеа. СКГ н. с. 22 (1927) 620–623. – Đ. Oraovac: Т. Rosandić. УП 1: 3
(1937/38) 83–86. – З. Кулунџић: Вајар Т. Росандић. Београдске општинске
новине 58 (мај 1940) 467–479. – И. Секулић: Аналатички моменти – Т.
Росандић... СКГ н. с. 6 (1940) 355–364. – М. Kašanin: Savremeni beogradski
umetnici. Bgd 1953. – Аноним: Легати Музеју града Београда. ГГБ 2 (1955)
537–540. – M. Kolarić: T. Rosandić. Bgd 1959. – T. Росандић. Глас САНУ
252 (1961) 40–48. – Р. Антић: T. Росандић. Бгд 1963. – M. Кашанин: Сусрети и писма – Т. Росандић. ЛМС 409 (1972) 319–328. – J. Марковић:
Мајсторска радионица Т. Росандића. Бгд 1985. – К. Шуловић, А. Карановић: Тома Росандић (1878–1958): каталог изложбе. Нови Сад 2003.
РУБЕРТИС Ђовани де
Giovanni de Rubertis
(Аквавива, 25. XII 1813 – Аквавива, 20. IV 1889) директор гимназије
(Cosacolende).
Лит: G. Vegezzi-Ruscalla: Le colonie serbo-croate del circondario di Larino,
provincia di Molise. Torino 1864. – [Писмо СУД]. Гл СУД 63 (1885) 36–37.
– P. Ковачић: Српске насеобине у јужној Италији. Гл. СУД 62 (1885)
273–340. – Д. A. Живаљевић: Неколике биографско-библиографске
биљешке. БВ 16 (1901) 133–135. – История Славянской Филологіи, 618
(В. Ягичъ). – J. Barač: Hrvatske kolonije u Italiji. Split 1904. – J. Smodlaka:
Poseta apeninskim Hrvatima. Svačić, kalendar 3 (1906) 42–45. – M. Rešetar:
Die Serbokroatischen Kolonien Süditaliens. Wien 1911. – G. Scotti: Z one
bane mora – tragom hrvatskih naselja u srednjoj i junoj Italiji. Rijeka 1980.
Str. 66–67. – S. Krpan: Giovanni – Ivan de Rubertis (1813–1889). Matica,
iseljenički kalendar. Zagreb 1983. Str. 202–204. – P. Neri: I paesi slavi del
Molise. Campobasso 1987. Str. 150–152.
РУВАРАЦ Димитрије
(Стари Бановци, 25. X 1842 – Сремски Карловци, 3. XII 1931) свештеник
и историчар; протојереј и библиотекар Патријаршијске библиотеке у
Сремским Карловцима.
Бгр: НЕ 3 (Н. Радојчић). – EJ 7 (R. Veselinović). – Енциклопедија Новог
Сада 24 (2004) 45–47.
Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 428–456. – Д. Руварац: Аутобиографија и
библиографија. Нови Сад 1927. – ELU 4 (M. Kolarić).
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 341–342 (S. К. Kostić). – BLZ 10, 296–
297. – ЕСИ 626–627 (A. Веселиновић).
Нек: СКГ н. с. 34 (1931) 637–638 (У. Џонић). – Гл. СПЦ 12 (1931) 376–
377 (Аноним = Д. Ј.). – СКА Год. 40 (1932) 115–116 (Б. Гавриловић). –
287
ГИДНС 5 (1932) 145–156 (Н. Радојчић). – ЛМС 331 (1932) 243–244
(Аноним). – Браство 26 (1932) 254–256 (Ј. Хаџи-Васиљевић). – Записи
10 [11!] (1932) 37–42 (Р. Ковијанић). – ПКЈИФ 12 (1932) 163–164 (У.
Џонић).
Лит: Д. Руварац: Moja седамдесетогодишњица. Архив за историју Српске
православне карловачке митрополије 2 (1912) 321–327. – Свечана седница
у част поч. члана г. Д. Руварца. ГИДНС 3 (1930) 342–350. – У. Џонић: Д.
Руварац. ГНЧ 41 (1932) 229–244. – Р. Перовић: Д. Руварац. ЈИЧ 1 (1935)
262–265. – Браћа Руварац у српској историографији и култури. САНУ
1997. – Зборник радова научног скупа Јован Рајић – историчар, песник и
црквени великодостојник. Нови Сад 2002. – Д. Медаковић: Димитрије
Руварац (1842–1931) и његов Архив (1911–1914). Архив за историју Српске
православне карловачке митрополије 1 (2006) 8–11.
Преписка: БК 17 (1911) 366–367 + 382 + 444–445 + 478–479 + 509 +
537–538 + 559–560 (M. Грбић Д. Руварцу).
Архив: АСАНУ рукописна заоставштина (ПИ 116, 215)
РУВАРАЦ Иларион
световно име Јован
(Сремска Митровица, 1. IX 1832 – Гргетег, 8. VIII 1905) историчар;
архимандрит манастира Гргетег и ректор Карловачке богословије.
Приступна беседа: Писмо – изјава од 19. IV 1888. Шт.: СКА Год. 2
(1888) 167–168. Проглашен 19. VI 1888. (СКА Год. 2 (1888) 165–170).
Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 261–265. – Енциклопедија Новог Сада 24
(2004) 56–57.
Ббл: Српски Сион 15 (1905) 505–510 + 545 + 571 (Д. Руварац). – ГИДНС
5 (1932) 245–247 (Ф. Гранић). – BLZ 10, 297.
Бгр, лит/ббл: BLGS 4 (1981) 69–70 (М. Stoy).
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 342 (S. К. Kostić). – EJ 7 (Đ. Sp.
Radojičić). – ЕСИ 627–629 (A. Веселиновић).
Нек: ЛМС 233 (1905) 106–120 (J. Радонић). – Српски Сион 15 (1905)
469–474 (J. Вучковић) и 475–476 (Д. Бранковић). – ASPh 27 (1905) 634–
635 (V. Jagić). – Дело 6 (1905) 227–232 (Љ. Јовановић). – СКГ 15 (1905)
397–400 (J. H. Томић). – Богословски гласник 8 (1905) 107–113 (В.
Прибићевић). – СКА Год. 19 (1906) 348–362 (Ј. Н. Томић). – ВВр. 13
(1906) 256 ( Аноним = Г. И.).
Нек, ббл: Lj. JAZU 21 (1907) 168–173 (T. Smičiklas).
Лит: J. Радонић: О И. Руварцу. ЛМС 244 (1907) 1–21 и 245 (1907) 51–70. –
Н. Радојчић: Руварчева тежња за истином. БК 15 (1909) 241–259. – M.
Костић: „Serbia sacra“ И. Руварца. ГИДНС 5 (1932) 256–261. – С. Станојевић: У спомен И. Руварца. СКГ н. с. 36 (1932) 581–584. – Н. Радојчић: И.
Руварац и црвена Хрватска. Записи 12 (1933) 31–34. – Ј. Радонић: И. Руварац. ЛМС 331 (1932) 56–73. – Д. Вуксан: И. Руварац и Ј. Сундечић. ЛМС
341 (1934) 243–249. – ПИ 116 (A. Белић). – J. Радонић: Слике из историје
књижевности. Бгд 1938. Стр. 469–499: И. Руварац. – В. Новак: Штро288
смајерово интересовање за разлоге због којих се одрекао И. Руварац
избора за вршачког владику. ЛМС 354 (1940) 409–412. – Д. Страњковић:
Поводом 50-годишњице смрти И. Руварца. Гл. СПЦ 36 (1955) 122–133. –
Ђ. Сп. Радојичић: Руварчево место у српској историографији. ЗМС/ДН
13–14 (1956) 193–206. – M. Жеравчић: Др H. Милаш, задарски епископ и
И. Руварац... о питању патарена. Гл. СПЦ 57 (1976) 154–155. – К.
Милутиновић: И. Руварац и Ј. Томић. ЈИЧ 19 (1980) 1–43. – 100 најзнаменитијих Срба, 237–242 (Р. Самарџић). – Браћа Руварац у српској
историографији и култури. САНУ 1997. – М. Ђорђевић: И. Руварац и српска епика као историјски извор. Зборник Филозофског факултета у Приштини 8 (1998) 241–247. – Ч. Попов: О историји и историчарима. Сремски
Карловци 1999. Стр. 161–179 : И. Руварац и Јован Ристић. – Ј. Томић:
Критика Руварчеве школе. Бгд 2000. – М. Ђорђевић: Стваралачки дух и
аналитички чин, 1. Приштина 2001. – Б. Сувајџић: Иларион Руварац
између историје и традиције. У: Словенско средњевековно наслеђе. Бгд
2002. Стр. 637–652. – К. Шуловић: Иларион Руварац (1832–1905) : каталог
изложбе. Нови Сад 2007.
Споменица: Д. Руварац [прир.]: Споменица умрломе архимандриту
гргетешком И. Руварцу од братства манастира. Ср. Карловци 1905. –
Зборник И. Руварца. СКА 1934. – Н. Радојчић [прир.]: Споменица И.
Руварцу. Нови Сад 1955 (148–161: ббл.).
Преписка: БК 11 (1905) и 15 (1909) и 16 (1910) и 17 (1911). –
Богословски гласник 21 (1912) 32–39. – Писма И. Руварца игуману Сави
Орловићу. Сремски Карловци 2005.
Архив: АСАНУ рукописна заоставштина и преписка са више од 2.000 докумената
(ПИ 116, 215). АСАНУ 6801 (заоставштина). Део заоставштине и у Историјском
институту САНУ.
РУЖИЧИЋ Никанор
(Свилеува, 15. IV 1843 – Београд, 15/28. X 1916) епископ; епископ нишки и жички и професор и ректор Београдске богословије.
СУД: редовни члан Одбора за науке философске и филолошке од 27. II
Бгр: Савременици и последници P 425/11 (В. Алексијевић). – Српски
јерарси, 357 (С. Вуковић).
Ббл: Каталог књига на језицима југословенских народа 1868–1972. Бгд :
Народна библиотека Србије, 1982. Стр. 259–261.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 629 (С. Рудић).
Лит: Ј. Tomljenović: Istorija... N. Ruičića. Vienac 25 : 27 (1893) 435–440. –
Православна Српска црква у Краљевини Србији. Бгд 1895. Стр. 230–233.
– Н. Дучић: Одговор на критику г. еп. Н. Ружичића. Бгд 1898. – Ј. Радонић:
Историја... H. Ружичића. ASPh 22 (1898) 456–457. – Аноним (=Мирски):
E. Никанор као историчар. Хришћански весник 27 : 9 (1910) 666–672.
Сабрана дела: Књижевна дела еп. нишког Никанора. Ниш 1907–1909.
Преписка: Богословска смотра 25 (1937) 161–172 + 291–300.
Фотографија: CAHУ–Ф 159, 159/1
289
РУЖИЧКА Лавослав
(Вуковар, 13. IX 1887 – Цирих, 26. IX 1976) хемичар; др хемије, професор у Савезној техничкој великој школи у Цириху (ΕΤΗ). Нобелову награду за хемију добио 1939.
САН: редовни члан (Одељења природно – математичких наука) од 22. III
1948. Инострани члан (Одељења природно – математичких наука) од 31.
VII 1960.
Аутобгр: L. Ružička: In the borderland between bioorganic chemistry...
Annual review of Biochemistry 42 (1973) 1–20.
Бгр: Lj. JAZU 53 (1941) 125 (V. Varićak et al.). – EJ 7 (R. Podhorsy).
Бгр, ббл, лит/ббл: ME 5 (M. D. G). – Biografical Memoirs of Fellows of the
Royal Society 26 (1980) 411–501 (V. Prelog, O. Jeger).
Нек: ÖAW 127 (1978) 467–470 (U. Schmidt). – JBAW (1978) 222–227 (F.
Lynen). – Lj. JAZU 80 (1979) 193–200 (К. Balenović). – САНУ Год. 85
(1979) 541–545 (В. М. Мићовић).
Лит: М. Deželić: Prof. L. Ruička i njegov rad. Arkiv za kemiju i tehnologiju
13 (1939) 73–97. – A. Friedrich, J. Butenandt: L. S. Ruička. U: Nobel Lectures
: Chemistry 1922–1941. Amsterdam 1966. Str. 466–496 (493–496: bgr). – Ед.
Paj: Л. Ружичка и његов утицај на развој хемије... XПр. 17(1976) 26–34. –
Spomen muzej nobelovcu L. Ružički u rodnoj kući u Vukovaru – osnovan
1977. Vukovar 1977. – V. Prelog, O. Jeger: L. Ružička : 1887–1976. Zagreb
1987.
Споменица: L. Ružička – centennial symposium. Zurich 1987. – L. Ružička
– centennial symposium. Rad JAZU 443 (1989) ceo broj.
РУМИ Ђорђе Карло
Karl Georg Rumy
(Спишска Нова Вес, 18. XI 1780 – Острогон, 5. IV 1847) правник, полихистор; професор права у Острогону и директор гимназије у Сремским
Карловцима.
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 327–328 (I. Chalupecky, Z. Fallenbüchl).
Лит: Ђ. Магарашевић: Руми Карло. ЛМС 7 (1826) 179–182. – Б.
Миљковић: ДСС. – М. Костић: Један латински пасквил карловачких
гимназиста против директора Румија. ГИДНС 10 (1937) 348–350. – К.
Петровић: Из историје Карловачке гимназије 1751–1851. ГИДНС 12
(1939) 145–166. – Историја Карловачке гимназије. MC 1951. – H.
Радојчић: Карловачка гимназија и Димитрије Давидовић. ЗМС/ДН 4
(1952) 95–99. – М. Јовановић: Др К. Руми, некадашњи директор
Карловачке гимназије и J. Хаџић Светић. ЗМС/ДН 6 (1953) 196. – H.
Радојчић: Трећи директор Карловачке гимназије – Ђ. К. Руми. ЛМС
384 (1959) 140–143. – И. Удовички: Два писма Теодора Павловића
Руми Карољу. ЗМС/КЈ 29 (1981 ) 95–98. – Ж. Милисавац: Историја
Матице српске, 1. MC 1986.
290
РУТАР Симон
(Крн код Толмина, 12. Χ 1851 – Љубљана, 3. V 1903) историчар, археолог и географ; професор гимназије (Горица, Котор, Сплит и Љубљана).
Аутобгр: Ѕ. Rutar: Dnevnik (1869–1874). Trst, Nova Gorica 1972.
Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (М. Кос). – BLZ 10, 296. – SBL 9 (1960) 175–177 (V.
Bohinec). – ÖBL 44 (1987) 337 (M. Rybár).
Нек: СКА Год. 17 (1904) 339–343 (Аноним).
Лит: Р. Перушек: С. Рутар, биографско-библиографске цртице. Коло 5
(1903) 555–558. – B. Marušić: S. Rutar i njegova „Zgodovina Tolminskega“.
U: S. Rutar: Zgodovina Tolminskega. Nova Gorica 1972. Str. III–XVI.
САБИНА Карел
Karel Sabina
(Праг, 29. XII 1813 – Праг, 9. XI 1877) књижевник и новинар.
Бгр, ббл: Sl. N 8 (1870) 7–8 (Anonim). – MSN 6 (1932) 413–414
(Anonim).
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 361–362 (J. Koralka).
Лит: История Славянской Филологіи, 594–595 (В. Ягичъ). – V. H.
Blahnik: К. Sabina. Praha 1911. – J. Purš: K prípadu K. Sabini. ČAV 1959.
– M. Tomčik: Slovenska literarna kritika. Bratislava 1977.
Фотографија: ФД–508 (MSN 6 (1932) 413)
САВИЋ Павле
(Солун, 10. I 1909 – Београд, 30. V 1994) физико-хемичар; професор универзитета (Београд).
САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења природноматематичких наука) од 22. III 1948, и једновремено, до 20. IV 1949. и
редовни члан (Одељења техничких наука). Члан Одбора за вођење
послова Академије од 3. V до 17. VII 1947. Председник САНУ од 16. XII
1971. до 28. V 1981. Члан Председништва САНУ од 22. III 1948. до 21.
XII 1961.
Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 186–188 и 84 (1978) 189–194 и 94 (1988) 289–
292. – Lј. JAZU 54 (1949) 278. – L. SAZU 23 (1973) 59–61. – Spomenica
ANU BiH 1951–1976. Sarajevo 1976. Str. 295–296. – Годишњак ЦАНУ 9
(1983) 114–117. – Л. МАНУ за 1974 (1975) 123–124. – Slovenska akademija
znanosti in umetnosti ob petdesetletnici. SAZU 1988. Str. 217–218.
Нек: САНУ Год. 101 (1995) 635–637 (С. Рибникар).
Лит: S. Bokšan: Desetogodisnjica Kiri-Savićevog otkrića lantana dobivenog
cepanjem urana. Nauka i tehnika 3 (1947) 591–592. – S. Bokšan: Kiri291
Savićevo otkriće radioaktivnog lantana i cepanja urana. Nauka i tehnika 3
(1947) 593–614 + 689–697 + 820–827 + 1022–1028 i 4 (1948) 30–37 + 154–
158 + 235–242. – Д. Трифуновић: Теорија o понашању материјала под
високим притиском. Васиона 24 : 2–3 (1976) 33–49. – М. Bertolino:
„Nauka i društvo“ P. Savića. Dijalektika 14 : 3–4 (1979) 159–163. – M. M.
Марковић: Академици. Бгд 1986 (25–34: Један од пионира нуклеарне
науке). – P. Savić, R. Đorđević: Akademik P. Savić o otkriću fisije i
istraivanjima u savremenoj fizici [intervju]. Dijalektika 24: 3–4 (1989) 5–9. –
S. V. Ribnikar: Doprinos P. Savića atomističkim naukama. Dijalektika 24 : 1–
2 (1989) 5–18. – E. Stipanić: Domaći i strani naučnici o akad. P. Saviću.
Dijalektika 24 : 1–2 (1989) 19–28. – П. Савић: Казивања П. Савића о
периоду 1944–1960. Бгд 1993. – С. Коички: Развој физике код Срба.
Стогодишњица САНУ II, 63–73 (70–73: П. Савић). – П. Савић, С. Аст:
„Ништа није вечно сем природе“ [интервју]. Флогистон 1 (1995) 115–
133. – Живот и дело српских научника, 5. САНУ,1999. Стр. 415–422 (С.
Рибникар).
Сабрана дела: Изабрана дела: П. Савић: Наука и друштво. СКЗ 1978 (В.
Дедијер: Прилози животопису, 183–337; М. Мужијевић: ббл, лит/ббл.
339–367).
САЛТИКОВ Никола
(Вишњиј Волочок, 11. V 1872 – Београд, 28. IX 1961) математичар; др
математике, професор универзитета (Харков и Београд).
1948.
Бгр: Руска емиграција II, 300 (A. Арсењев).
Бгр, ббл: СКА Год. 42 (1934) 221–229 и 53 (1950) 133–153.
Ббл: Материалы для библіографіи књ. 1, 273–274 + књ. 2, 289–293.
Нек: Весник математичра и физичра HP Србије 13 (1961) 281–284 (Т.
Пејовић).
Лит: H. Салтиков: Извештај о научном путовању у Келн и Дубровник.
СКА Год. 44 (1936) 291–296. – К. Орлов, Б. Рашајски, Ђ. Карапанџић: Др
H. Салтиков, 1886–1961. Математички весник 5 : 18 : 33 (1981) 335–339.
– Стогодишњица САНУ II, 25–26 (М. Томић). – Живот и дело српских
научника, 6. САНУ 2000. Стр. 43–71 (Ј. Кнежевић-Милановић).
СЕКУЛИЋ Исидора
(Мошорин, 4/16. II 1877 – Београд, 5. IV 1958) књижевник; професор
гимназије (Друга женска, Београд).
292
САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948. и
редовни члан од 14. XI 1950. Дописни члан (Одељења ликовне и
музичке уметности) од 20. IV 1949. и редовни члан од 14. XI 1950.
Приступна беседа: Говор академика Исидоре Секулић. Шт.: Гл. САН 2 :
2 (1950) 250–254. Проглашена 23. XI 1950.
Бгр: НЕ 4 (В. Петровић).
Бгр, ббл: САН Год. 57 (1951) 521–522.
Бгр, ббл, лит/ббл: Живот 7 (1958) 309–311 + 566–568 (Ж. П. Јовановић).
– Критички радови И. Секулић. МС итд, 1977. Стр. 409–433(С. Леовац).
Ббл: Књижевност 32 (1961) 441–462 (Е. Поповић). – Сабрана дела И.
Секулић. МС 1966. Књ. 12, стр. 457–539 (Љ. Милачић и др.).
Ббл, лит/ббл.. : КЈ 13 [XIV] (1966) 101–113 (И. Разић-Удовички) и 24
(1977) 321–325 (Д. Морачић).
485 + 514.
Нек: Гл. САН 10 : 2 (1958) 147–154 (A. Белић, В. Глигорић, Д. Павловић).
– НЈ н. с. 9 : 3–4 (1958) 141–142 (Б. Николић).
Лит: Т. Манојловић: И. Секулић, Сапутници. ЛМС 295 (1913) 78–81. – Ј.
Дучић: И. Секулић, Сапутници. СКГ 32 (1914) 581–589. – Р. Петровић: И.
Секулић. Време (1. III 1931) 4. – M. Ђилас: Легенда о Његошу. Бгд 1952. –
J. Скерлић: Писци и књиге. Бгд 1955. Књ. 3, стр. 457–473. – A. Белић: И.
Секулић „Говор и језик – културна смотра народа". НЈ 7 : н. с. 5–6 (1956)
131–139. – М. Лесковац: Госпођа И. Секулић. ЛМС 380 (1957) 3–7. – Ј.
Христић: Духовни лик И. Секулић. Књижевност 26 (1958) 129–134. – С.
Леовац: Хеленска мисао у делу И. Секулић. Израз 12 (1962) 33–55. – M.
Павловић: И. Секулић као критичар поезије. Дело 11 (1965) 361–371. – С.
Велмар-Јанковић: Осећање пролазности у прози И. Секулић. У:
Књижевност између два рата. Бгд 1965. Књ. 1, стр. 98–112. – M. Кашанин:
Сусрети и писма II. ЛМС 405 (1970) 597–617 (= Сусрети и писма. МС
1974). – Ж. Стојковић: Књижевна служба И. Секулић. У: И. Секулић:
Проза. МС, СКЗ 1971. Стр. 7–20 (Српска књижевност у 100 књига, 73). –
И. Удовички: Есеј И. Секулић. Бгд 1977. – С Леовац, И. Секулић. У:
Критички радови И. Секулић. МС итд, 1977. Стр. 7–24. – П. Палавестра:
Критика и авангарда у модерној српској књижевности. Бгд 1979. – P.
Поповић: Исидорина бројаница. Бгд 1979. – Ј. В. Вукчевић: И. Секулић и
Српска академија наука. ЗМС/КЈ 28 (1980) 117–122. – С. Вукобрат: Из
Исидорине енглеске мастионице. ЗМС/КЈ 30 (1982) 41–52. – М. Флашар:
Проза у поезији и Хомер у прози: поетолошка разматрања И. Секулић.
ЛМС 431 (1983) 234–249. – В. Рибникар: Појам књижевне критике у делу
И. Секулић. Књижевност 39 : 78 (1984) 1623–1639. – ЗИК 11 (1986) цео
број. – С. Леовац: Књижевно дело И. Секулић. Бгд 1986. – В. Рибникар:
Књижевни погледи И. Секулић. Бгд 1986. – M. Лесковац: Српске
књижевне теме. MC 1988. – 100 најзнаменитијих Срба, 495–500 (A.
Пејовић). – В. Крњевић: Исидорине опомене. Бгд 2000.
Сабрана дела: Сабрана дела И. Секулић. Књ. 1–12. MC 1961–1966.
293
СЕНТКЛАРАЈИ Јене
Jenő Szentkláray
(раније презиме Недић променио око 1867)
(Нови Бечеј, 21. I 1843 – Темишвар, 12. X 1925) књижевник, историчар;
др филозофије, директор Немачке гимназије (Кикинда).
Бгр, ббл, лит/ббл: М. Életr. Lex. 2, 757. – Szinnyei, 760–762. – ЕСИ 633–
634 (С. Ћирковић).
Лит: Гл. СУД 63 (1895) Додатак, стр. 34. – М. Јакшић: [Историја парохија
бискупије чанадске, написао др Е. Сентклараји...] ЛМС 203 (1900) 325–
330. – Ј. Радонић: Szentkláray J., A szerb monastreregyharak...ЛMC 251
(1908) 93–98. – J. Karácsonyi: Szentkláray J. MTA 1926. – K. Ђурић: Др Јене
Сенткларај. ГИДНС 12 (1939) 186–192.
СИМИЋ Алекса
(Бољевци, 18. III 1800 – Београд, 10. II 1872 ) политичар; члан Државног
савета и попечитељ просвешченија, финансија, иностраних дела,
правосуђа и унутрашњих дела.
ДСС: почасни члан од 4. I 1853. Председник ДСС 16. XI 1849. до 25. XI
1852.
Бгр: Кнез Милош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – Поменик
637–642 (M. Ђ. Милићевић). – M. Петровић: Финансије и установе
обновљене Србије до 1841. Књ. 1 и 3. Бгд 1898 и 1901. – Ловчевић I, 19. –
HE 4 (Сл. Јовановић). – Савременици и последници Ρ 425/12 (В.
Алексијевић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 46–
47:Алекса Симић.
Лит: M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд
1899–1901. – Б. Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша
Обреновића 1804–1850. Бгд 1901. – М. Гавриловић: Милош Обреновић.
Књ. 2 и 3. Бгд 1909–1912. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–2. СКА 1922–
1923 (ЗИЈК 7, 8). – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд
1925. – Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – Ловчевић I.
– Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. – В. Михаиловић:
Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860. САНУ 1951 (ПИ
180). – Перуничић, 561–562. – P. Љушић: Лицеј. – Р. Љушић: Кнежевина
Србија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – P. Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995. – Сећања A. Симића на књаза Милоша.
Крагујевац, Каленић, 1997. – М. Маринковић: A. Симић, капућехаја у
Цариграду од 1842 до 1843. ЗМС/И 58 (1998) 145–157. – М. Мојашевић:
Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649). – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849.
САНУ 2004 (Споменик 138).
294
СИМИЋ Милан
(Београд, 17. III 1827 – Београд, 14. VII 1880) правник; управник Народног позоришта у Београду.
ДСС: редовни члан од 3. I 1851. Казначеј ДСС 1856, 1857, 1858 (до 25. IX)
Бгр: НЕ 4 (Р. Одавић). – Савременици и последници Ρ 425/12 (В.
Алексијевић). – Театрон 89 (1994) 152.
Нек: Србадија 1 (1881) 333–336.
Лит: Ђ. Малетић: Грађа за историју Српског народног позоришта у
Београду. Бгд 1884. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном
позоришту у Београду. Бгд 1971. – Р. Љушић: Лицеј. – Р. Јовановић и др.:
125 година Народног позоришта у Београду. САНУ 1994 (Галерија 77).
СИМИЋ Стојан
(Бољевци, 15. III 1797 – Београд, 10. III 1852) трговац и политичар;
изасланик кнеза Милоша и председник Државног савета.
Бгр. Поменик, 643–648 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 7–8.
Нек. бел.: Гл. ДСС 5 (1853) 294 (Аноним).
Лит: Аноним: Старе мане, стари яди. У Бгд 1869 [садржи полемику Ст.
Симића са Ђ. Протићем]. – Ђ. Симић: Шта је био Ст. Симић?. Бгд 1875.
– Кнез Милош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – М. Петровић:
Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ. 1 и 3. Бгд, 1898 и
1901. – Б. Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. Бгд 1901. – М. М. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – М.
Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 2 и 3. Бгд 1909–1912. – Мемоари
Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – Ловчевић I. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. – Из мемоара С. Симића. Развитак
3 : 2 (1963) 52–58. – Р. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ
1986 (ПИ 570). – P. Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995. –
М. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung
по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649). –
С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској
1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).
СИМОНОВИЋ Евгеније [Симеоновић]
световно име Јевтимије
(Бела Црква, 6. I 1815 – Неготин, 24. IV 1880) епископ; епископ
неготински и професор и ректор Богословије (Београд).
ДСС: почасни члан од 1. VIII 1848.
Бгр: Православна Српска црква у Кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 214: Епископ
Евгеније. – НЕ 4 (Р. Грујић). – Споменица Тимочке епархије 1834–1934.
Сремски Карловци 1934. Стр. 9. – Савременици и последници Ρ 425/12 (В.
Алексијевић). – Српски јерарси, 182 (С. Вуковић).
295
136–165. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911.
– Б. Миљковић: ДСС.
Архив: АСАНУ ИЗ 7380/ 47 [аутобиографија]
СИМОНОВИЋ Максим
(Темишвар, 1797 – стрељан негде у Банату (Велики Бечкерек ?) 1849)
правник адвокат професор Лицеја (Београд), издавач новина „Српски
улак".
Може се претпоставити да je из политичких разлога изостављан са
спискова чланова Друштва. Стрељан je, гроб му се не зна. Спомиње се
само у: Гласник СУД 18, XIX.
Лит: С. Шумаревић: Читалиште. Бгд 1938. Стр. 14, 25. – A. Radenić:
Prve novine u Srbiji. U: Počeci štampe jugoslovenskih naroda. Bgd 1969.
Str. 59–120. – B. Грујић. Лицеј и Велика школа. – Р. Љушић: Лицеј. –
Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994.
Стр. 193–194. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног факултета
(1808–1905). Бгд 1997.
СИМОНОВИЋ Платон
(Сремска Каменица, 15. VI 1795 – Београд, 14. VII 1866) професор;
главни инспектор училишта у Србији, императорски руски саветник у
Одеси.
Бгр: Ловчевић I, 165. – Енциклопедија Новог Сада 25 (2005) 56–57.
136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – M. M. Николић: Крагујевачка гимназија
1833–1933. Крагујевац 1934. – Ј. Митровић: Платон Симоновић 1795–
1866. ЗМС/И 14 (1976) 159–170. – В. Грујић: Гимназијско образовање у
Београду за време уставобранитељског режима. ГГБ 24 (1977) 77–106. –
Споменица Гимназије у Крагујевцу 1933–1983. Крагујевац 1989. – Р.
Љушић: Лицеј. – В. Гајић: Основношколско образовање у Србији, 54–55.
– В. Грујић: Лицеј и Велика школа. – Научно наслеђе Правног факултета у
Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 374 итд. – В. Грујић: Гимназијско
образовање. – Водич кроз архив ДСС.
СЈЕНКЈЕВИЧ Хенрик
Henryk Sienkiewicz
(Вола Окшејска, 5. V 1846 – Вевеј (Швајцарска), 15. XI 1916) књижевник.
Бгр, лит/ббл: WEP 10 (Ј. Krzyżanovski). – EBri 20 (L.R.Lr.).
296
Бгр. ббл. лит/ббл: Лауреаты нобеловской премии. Москва 1992. Стр.
386–389.
Ббл.лит/ббл: Pamiętnik słowiański 8 (1959) 189–206 (J. Wierzbicki:
Bibliografia Jugosłowiańskich Sienkiewiczianów).
Нек,ббл: AČAV27(1917) 169–183 (A. Černý).
Лит: Аноним: X. Сјенкијевић. БК 6 (1900) 1645–1646. – Ж. Калинић: Историјски романи X. Сјенкјевича. ЛMC 351 (1939) 18–35. – J. Jurnjak: Bibliografski pregled hrvatskih i srpskih prijevoda iz poljske literature od god.
1835 do 1947. U: Današnja Poljska. Zagreb 1948. Str. 207–252. – J. Benešić:
Przekłady z literatury Polskiej u Chorwatów i Serbów od 1835 do 1947. Pamiętnik Słowiański 2 (1951) 89–106. – Ж. П. Јовановић: X. Сјенкијевич код Срба.
Република 21 : 429 (19. I 1954) 5. – Ђ. Живановић: H. Sienkiewicz, Dzieła,
LIX. Państwowy Instytut Wydawniczny. Warszawa 1953. ПКЈИФ 23 (1957)
140–143. – J. Sliziński: Sienkiewicziana słoweńskie. Slavistična revija 13 (1961–
1962) 298–301. – С. Суботин: X. Сјенкјевич у српској и хрватској књижевној критици и публицистици. ПКЈИФ 29 (1963) 209–220. – J. Krzyżanowski: H. Sienkiewicz, 1846–1916. U: Literatura polska w okresie realizmu i
naturalizmu. Knj. 2. Warszawa (PAN) 1966. Str. 201–239 [bbl.: 229–239]. – Đ.
Živanović: Sienkiewicz w literaturach serbskiej i chorwackej. Pamiętnik
Słowiański 17 (1967) 96–119. – H. Sienkiewicz: Quo vadis?. Ed. Rombaldi
1969. (La Collection de Prix Nobel de Littérature) [Sadrži studije i bibliografju].
– J. Krzyżanowski: Twórczość H. Sienkiewicza. Warszawa 1973. – D. Płygawko: Sienkiewicz w Szwajcarii. Poznań 1986. – П. Буњак: Почеци рецепције
Сјенкјевичевог романа Quo vadis? код Срба. У: Сто година полонистике у
Србији: зборник радова. Бгд 1996. Стр. 177–185. – Р. Bunjak: Zarys recepcji
dziel H. Sienkiewicza wsród Serbów. ЗзС 52 (1997) 129–138. – П. Буњак:
Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Бгд 1999.
Сабрана дела: H. Sienkiewicz, Dzieła, Państwowy Instytut Wydawniczny.
Warszawa 1953.(60 knjiga u redakiji J. Kšižanovskog).
СЈЕРПИНСКИ Вацлав
Wacław Sierpinski
(Варшава,14. III 1882 – Варшава, 21. Χ 1969) математичар; др математике, професор универзитета (Лавов и Варшава).
САН: дописни члан (Одељења природно математичких наука) од 22. III
1948, а од 31. VII 1960, инострани члан (Одељења природно математичких наука).
Бгр: СКА Год. 40 (1932) 193–195. – Lj. JAZU 51 (1939) 129–130 (Ž.
Marković, V. Varićak). – Lj. JAZU 66 (1962) 186 (Anonim). – Biogramy
uczonych polskich. Warszawa, PAN, 1986. Knj. 3, 330–337 (A. Sródka et al.).
Бгр, ббл: W. Sierpinski: Oeuvres choisies. PAN 1974. Knj. I, str. 9–14 (К.
Kuratowski) + 15–62 (A. Schnizel) i knj. III, 687–688. – Scienziati e
tecnologi contemporanei. Milano 1974. Knj. 2, 497–498 (K. Kuratowski).
Нек: Nauka Polska 17 : 6 (1969) 169–172 (К. Kuratowski). – Гл. САНУ 21 :
2 (1970) 147–149 (M. Стојаковић). – Vestník ČSAV 79 (1970) 549–560 (M.
Katetov). – Lj. JAZU 75 (1971) 381–383 (Đ. Kurepa). – Математички
весник н. с. 9 (1972) 313–321 (Ђ. Kypeпа).
297
Лит: K. Kuratowski: W. Sierpinski, wiceprezes PAN. Nauka Polska 4 : 1 (1956)
67–70. – A. Schnizel: Travaux de W. Sierpinski sur la théorie des nombres. U:
W. Sierpinski: Oeuvres choisies. Warszawa, PAN, 1974. Knj. I, 65–72. – S.
Hartman: Les travaux de W. Sierpinski sur l'analyse. U: W. Sierpinski: Oeuvres
choisies. Warszawa, PAN, 1974. Knj. I, 217–221. – A. Mostowski et al.:
Travaux de W. Sierpinski sur la théorie des ensembles et ses applications. U: W.
Sierpinski: Oeuvres choisies. Warszawa, PAN, 1975. Knj. II, 9–36.
Сабрана дела: W. Sierpinski: Oeuvres choisies, I–III. Warszawa, PAN 1974–
1976.
СКАРИЋ Владислав
(Сарајево, 10/22. VI 1869 – Сарајево, 6. VIII 1943) историчар и географ;
директор Земаљског музеја у Сарајеву.
Бгр, ббл: СКА Год. 43 (1935) 220–226.
Ббл: ГЗМ н. с. 3 (1948) 261–264 (М. Марковић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 637–638 (Ђ. Тошић).
Нек: САН Год. 51 (1946) 239 (Ј. Радонић). – Godišnjak Istorijskog društva
BiH 1 (1949) 233–235 (H. Kapidžić).
Лит: J. H. Томић: [Реферат о спису В. Карића „Српска православна црква
и народ у Сарајеву у 17. и 18. в.]. СКА Год. 27 (1914) 69–70. – Н. Радојчић:
Из српског 17. и 18. века. ЛМС 334 (1932) 277–280. – М. Екмечић: В.
Скарић – човјек и дјело. У: В. Скарић, Изабрана дјела, 2. Сарајево 1985.
Стр. 9–25.
Сабрана дела: В. Скарић: Изабрана дјела 1–3. Сарајево, 1985.
СКЕРЛИЋ Јован
(Београд 8/20. VIII 1877 – Београд, 2/15. V 1914) историчар књижевности
и књижевни критичар; др књижевности, професор универзитета (Велика
школа, Универзитет; Београд).
Бгр, ббл: СКА Год. 23 (1910) 469–475 и 26 (1914) 264–266.
Бгр, ббл, лит/ббл: М. Begić: J. Skerlić, čovek i delo. Bgd 1966. Str. 353–581
(M. Rizvić i M. Begić). – J. Скерлићу y спомен o 50-годишњици његове
смрти. Бгд 1969 [Ббл, лит/ббл. Стр. 241–382 + 413–417 (M. Живанов)].
Ббл: ПГ 38 (1921) 567–572 + 628–635 (У. Џонић). – ПКЈИФ 6 (1926) 123–
125 (Р. Димитријевић). – Венац 13 (1927–1928) 343–345 (Р. Димитријевић).
Лит/ббл: ПКЈИФ 22 (1956) 359–363 и 23 (1957) 178–180 (Љ. Поповић). –
KJ 11 : 3 (1964) 120–125 (Д. Морачић). – Б. Грбић, С. Филипи-Матутиновић: Библиографија о Београдском универзитету 1838–1987. Бгд 1988.
Стр. 313–319.
Нек: ЛМС 299 (1914) 104–113 (Аноним).
Лит: Б. Лазаревић: Др Ј. Скерлић. ЛМС 299 (1914) 32–60. – Б. Поповић: J.
Скерлић као књижевни критичар. Бгд 1921. – У. Џонић: Скерлићева подела
српске књижевности. У: Зборник у част Б. Поповића. Бгд 1929. Стр. 158–
298
161. – В. Глушац: Др Ј. Скерлић. Бгд 1931. – В. Милојевић: J. Скерлић. Бгд
1937. [225–245: ббл, лит/ббл.]. – Ж. Младеновић: Младост J. Скерлића.
Бгд 1940. – J. Живановић: J. Скерлић као политички човек. СКГ н. с. 61
(1940) 580–586. – M. P. Николић: J. Скерлић y Минхену и Паризу. ПКЈИФ
23 (1957) 291–294. – Ж. Младеновић: J. Скерлић и Бугари. ПКЈИФ 29
(1963) 157–185. – Ж. Младеновић: Ј. Скерлић и Стефан Бопчев. ПКЈИФ
30 (1964) 21–35. – Ј. Скерлић-Ћоровић: О Скерлићевим родитељима.
ПКЈИФ 30 (1964) 5–19. – М. Begić: J. Skerlić, čovek i delo. Bgd 1966. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – П. Протић:
Последњи бард националног романтизма. Књижевност 52 : 2 (1971) 143–
168. – С. Гордић: Књижевна мерила Б. Поповића и Ј. Скерлића. КЈ 17 : 3–4
(1971 ) 18–27. – Ј. Скерлић у српској књижевности 1877–1977: зборник радова. Бгд 1980. – Р. Самарџић: Писци српске историје. Књ. 2. Бгд 1981.
[Стр. 271–281: J. Скерлић и историја]. – M. Црњански: Есеји и прикази.
Нови Сад 1991. – 100 најзнаменитијих Срба, 506–512 (М. Пантић). – Ж.
Младеновић: Живот и дело Ј. Скерлића. Бгд 1998. – С. Стипчевић: Скерлић у Дубровнику. Даница 6 (1999) 221–225. – В. Крестић: Ј. Скерлић о Хрватима и југословенству. ЛМС 464 (1999) 149–171. – Друштвено-политичка мисао Јована Скерлића : зборник радова са научног скупа САНУ одржаног 27. и 28. септембра 2001. Бгд 2004. – С. Шаранчић-Чутура: Јован
Скерлић у Андрићевим есејима и критикама. Међај 57/58 (2005) 47–59. –
А. Ћосић-Вукић: Сагласја Богдана Поповића и Јована Скерлића. КИ
125/126 (2005) 149–159.
Споменица: Скерлићева споменица – свечана седница Југословенског
одбора. Ниш 1915. – СКГ н. с. 12 (1924) цео број. – СКГ н. с. 42 (1934)
цео број. – Скерлићева споменица. СКЗ 1964. – Ј. Скерлићу у спомен о
50-годишњици његове смрти. Бгд 1969 [Ббл, лит/ббл. Стр. 241–382 +
413–417 (M. Живанов)].
Сабрана дела: Изабрана дела J. Скерлића. Бгд 1967. – J. Скерлић: Критички радови. Приредио П. Палавестра. МС итд. 1977. [П. Палавестра: Критичка традиција J. Скерлића. Стр. 7–41 ; Ббл, лит/ббл. Стр. 613–630]. –
Изабрана дела Јована Скерлића. Бгд : Завод за уџбенике и наставне средства, 2000–
Преписка: ПКЈИФ 30 (1964) 77–112 (J. Скерлић-Ћоровић).
СКОК Петар
(Јурково Село (Јастребарско) 1. III 1881 – Загреб, 3. II 1956) лингвиста,
ономастичар и историчар књижевности; др филозофије, професор
Бгр: НЕ 4 (А. Барац). – EJ 7 (V. Putanec).
Бгр, ббл: СКА Год. 38 (1930) 167–172. – Lj. JAZU 54 (1949) 193–213. –
L. SAZU 5 (1954) 89–91.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 638 (А. Лома).
Ббл: Slavistična revija 10 (1957) 332–333 (Z. Hampejs). – ЗМС/ФЛ 12 (1969)
262–266 (Ж. Муљачић).
Нек: Slavistična revija 9 (1956) 171–176 (S. Škerlj). – RES 33 (1956) 381–
382 (A. Vaillant). – ЖА 5 [1956] 407 (M. Будимир). – ИЧ 6 (1956) 268–270
299
(M. Будимир). – ЈФ 21 (1955–1956) 503–505 (M. Будимир). – ПКЈИФ 22
(1956) 163–165 (M. Будимир). – ЗМС/ФЛ 1 (1957) 189–191 (М.
Павловић). – Гл. САН 8 (1957) 123–124 (Аноним). – Slovo 6–8 (1957)
342–345 (Anonim). – L. SAZU 8 (1958) 77–82 (F. Bezlaj). – Lj. JAZU 63
(1959) 199–201 (M. Hraste).
Лит: Lj. Jonke: Slovenska solidarnost na lingvističkom polju. ČJR 3 (1932–
1933) 253–257. – M. Ибровац: 40-годишњица научног рада г. П. Скока.
Страни преглед 9–10 (1938–1939) 221–222. – В. Божовић: Француска
књижевност 19. и 20. века од др-а П. Скока. ЛМС 353 (1940) 446–451. –
F. Bezlaj: Р. Skok 70-letnik. Slavistična revija 4 (1951) 93–95. – П. Скок: O
српскохрватском језику садашњице. ЛМС 372 (1953) 431–436. – I. Ribar:
Souvenirs de jeunesse. AIF 2e s. 4–5 (1955–1956) 5–7. – A. Vaillant: P. Skok
romaniste et slaviste. AIF 2e s. 4–5 (1955–1956) 8–10. – G. Nadris: Notes on
East European Toponymy and some Reminiscences of P. Skok. S. Rev. 36
(1957–1958) 496–501. – M. Павловић: П. Скок, Етимологијски рјечник..
ЈФ 29 (1973) 539–544. – Ž. Klajić: Un précurseur de la linguistique
contrastive, P. Skok. Studia Romanica et Anglica Zagrabiensia 41–42 (1976)
167–179. – Zbornik u čast P. Skoka o stotoj obljetnici rođenja. JAZU 1985. –
V. Skračić: Reambulacija Skokovih toponima na otocima sjeverne Dalmacije.
Onomastica Jugoslavica 14 (1991) 21–28. – Р. Драгићевић: Нека питања
дијахронијске семантике у Етомологијском рјечнику П. Скока. Научни
састанак слависта у Вукове дане 34 : 1 (2005) 165–172.
СЛАДКОВСКИ Карел
Karel Sladkovský
(Праг, 23. VI 1823 – Праг, 4. III 1880) правник, политичар и новинар; др
права.
СУД: почасни члан од 25. I 1870. [Гл. СУД 27 (1870) дод. XXIX].
Бгр: Malá československá encyklopedie ČAV 5 (1987) 664 (Anonim).
Бгр, лит/ббл: MSN 6, 677–678.
Лит: J. Pešek: К. Sladkovský. Praha 1924. – J. Matoušek. К. Sladkovský a
česky radikalism za revoluce a reakce. Praha 1929. – A. Bouček: K.
Sladkovský. Praha 1948.
СМИЧИКЛАС Тадија, Таде
(Рештово (крај Сочице), 1. X 1843 – Загреб, 8. VI 1914) историчар и
политичар; професор универзитета (Загреб), заступник у Хрватском
сабору, председник ЈАЗУ (1901–1914) и Матице хрватске.
Бгр: СКА Год. 25 (1912) 339–343. – НЕ 4 (В. Новак).
Бгр, лит/ббл: BLGS 4 (1981) 145–147 (М. Stoy). – BLZ 10, 316.
Бгр, ббл, лит/ббл: Savremenik 11 : 3–4 : suppl. (1916) 14–15 (F. Šišić).
Нек: СКГ 32 (1914) 916–923 (Φ. Шишић). – ПГ 35 (1914) 411–412
(Аноним). – Veda 4 (1914) 404–407 (A. Jenko). – AČAVU 25 (1915) 148–
155 (F. Pastrnek). – Nastavni vjesnik 23 (1915) 55–57 (B. Krnić). – ASPh
36 (1916) 599–601 (C. Jireček).
300
Лит: В. Vizner-Livadić: Jugoslavenska enciklopedija ili konverzacijoni
leksikon. Savremenik 10 (1915) 397–399. – Stj. Širola: Spomen na d-ra T.
Smičiklasa. Vijenac 3 (1924) 440. – P. Karlić: T. Smičiklas kao predsjednik
„Matice hrvatske“... Vijenac 5 (1925) 26–34. – В. Новак: Настанак и
нестанак „Monumenta Serbica“ – Дипломатара И. К. Сакцинскога.
Глас САН 234 (1959) 1–48. – M. Kostrenčić: T. Smičiklas. JAZU 1962.
Фотографија: ФД–525 (Савременик 9 (1914) 341)
СМОЛЕР Јан Арношт
Jan Arnošt Smoler (Schmaler)
пс. Jarosław.
(Мерцдорф, 3. III 1816 – Будишин, 13. VI 1884) књижар и књижевник.
Бгр, ббл, лит/ббл: NBS, 511–513 (J. Cyž). – P. Kunze: J. A. Smoler.
Budyšin 1995.
Нек: Časopis Maćicy Serbskeje 37 (1884) 172–185 (K. A. Jenč).
Лит: История Славянской Филологіи, 730–731 (В. Ягичъ). – J. Cyž: J.
A. Smoler. Budyšin, 1975. – P. Kunze: J. A. Smoler. Budyšin 1995.
Фотографија: ФД–526 (NBS, 511)
СОБОЉЕВСКИ Алексеј Иванович
Алексей Иванович Соболевский
(Москва, 26. XII 1856 / 7. I 1857 – Москва, 24. V 1929) филолог, слависта
и палеограф; др филологије (русской словесности), професор универзитета (Кијев и Петроград).
Бгр: СКА Год. 22 (1909) 364–365. – БСЭ, 24 : 1 (1976) 8 (Аноним).
Бгр, ббл, лит/ббл: БС ИУ Св. Владиміра, 618–620 (В. С. Икониковь). –
Материалы для Біографическаго Словаря 4 (1917) 157–170. – СДР, 311–
313 (Р. М. Цейтлин). – Булахов, 200–215. – КМЕ 3, 694–699 (В. Измирлиева).
Ббл: Погодин I–1, 184.
Нек: Seminarium Kondakovianum 3 (1929) 286–288 (Α. Прибыловскїй). –
RES 9 (1929) 338–340 (G. A. Iľinskij). – Sl. R 1 (1929) 812–814 (E.
Karskij). – СКА Год 38 (1930) 127–128 (Сл. Јовановић). – Slavia 8 (1929–
1930) 831–839 (H. Дурново). – Časopis pro moderni filologii 16 (1930) 83–
87 (M. Weingart). – ЛБАН 12 (1931) 183–187 (M. Попруженко). – ПКЈИФ
12 (1932) 297–300 (П. Поповић).
Нек, ббл: ИАН СССР VII с. (1930) 17–24 (В. Н. Перетц) + 24–31 (П. К.
Симони).
Нек, лит/ббл: AČAVU 40 (1930) 132–168 (М. Weingart).
Лит: Al. Schachmatow: Изследованія въ области русской грамматики, А.
Соболевского. ASPh 7 (1884) 57–77. – В. Качановский: Лекціи по исторіи
Русскаго язика... Вестникъ Славянства 3 (1889) 129–137. – V. Jagić: Акад.
А. И. Соболевскїй, Лингвистическія и археологическая наблюденїя... ASPh
34 (1913) 282–284. – Η. Дурново: К 40-летию „Очерков" А. И. Соболевского. Slavia 3 (1924–1925) 757–758. – Л. Милетичь и В. Златарски: А. И
301
Соболевски. ЛБАН 9 (1927) 26–27. – А. Погодин: Теория акад. А. И. Соболевского о двояком происхожденіи славянскаго племена. Slavia 9 (1930–
1931 ) 726–736. – А. Л. Погодинь: А. И. Соболевски. Записки Русского
Научнаго Института въ Б±лград± 3 (1931) 31–70. – G. Hüttl-Folter: Α. I.
Sobolevskij, istorija russkogo literaturnogo jazyka... WSJ 27 (1981) 182–185.
Споменица: ИАН СССР VII с. (1930) цео број.
СОЛОВЈЕВ Сергеј Михаилович
Сергей Михайлович Соловьев
(Москва, 5/17. V 1820 – Москва, 4/16. X 1879) историчар.
Бгр: Sl. N 8 (1870) 783–784 (J. Pervolf).
Ббл: С. M. Соловьев: Сочиненія. Спб. 1882. Стр. 529–536 (Н. А. Попов).
Бгр, ббл, лит/ббл: СИЭ 13 (1971) 328–331 (В. И. Корецкий). – БСЭ 24 :
1 (1976) 157–158 (В. И. Корецкий). – СДР, 315 (Е. П. Аксенова).
Нек: СН 47 : 248 (1879) 1104–1105 и 249 (1879) 1108–1109 (П. А. Кулаковски). – Rad JAZU 54 (1880) 160–177 (F. Rački).
Лит: П. В. Безобразов: С. М. Соловьев. Спб. 1894. – Е. Ф. Шмурло: С.
М. Соловјев. Записки Русского Научнаго Института въ Б±лград± 1
(1930) 279–295.
Сабрана дела: С. М. Соловьев: Собрание Сочиненія. Спб. [1901]. – С.
М. Соловьев: История России с древнейших времен. Т. 1–15. Москва
1959–1966.
СПАСИЋ Алекса
(Смедерево, 1831 – Београд, 25. X 1920) економиста и дипломата;
секретар посланства Србије у Букурешту, Цариграду и Бечу.
Бгр: Л. Павловић: Смедерево у 19. в. Смедерево, 1969. Стр. 241–242.
Лит: Г. Марјановић: Један поборник класичне грађанске политичке
економије у Србији 19. века : Алекса Н. Спасић. Глас САНУ 307 (1978)
293–313. – О. Благојевић: Економска мисао у Србији, стр. 261–268: А.
Спасић. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији.
Бгд 2002.
СПАСИЋ Милован
(Рековац, окр. јагодински, 24. II / 8. III 1818. – Београд, 11/24. VI 1908)
политичар и педагог; др философије, начелник у министарству просвете,
управник Управе фондова и члан Државног савета.
ДСС: редовни члан од 10. II 1845. Казначеј ДСС 1845.
302
29. VII 1864. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.
Секретар Одсека за науке историјске и државне СУД 1868/1869.
Нек: Тежак 39 : 25 (22. VI 1908) 233–235 (В. Богдановић). – СКА Год. 22
(1909) 118 (Ст. Новаковић).
Аноним: Са прославе 50-годишњице јавног књижевног рада првог
председника Српског пољопривредног друштва. Тежак 23 : 7 (23. II 1892) 1.
– В. Богдановић: Др М. Спасић. Тежак 23 : 7 (18. II 1892) 51–59. – Аноним
= А. Г.: Прослава M. Спасића. Учитељ 11 (1892) 523–524. – Б. Миљковић:
ДСС. – M. Подољски: Др М. Спасић и његов рад у Народној библиотеци.
Мисао 35 (1931) 62–70 + 195–204 + 331–336. – ПИ 116 (A. Белић). – M.
Кићовић: Народна библиотека у Београду... ГГБ 3 (1956) 221–238. – Lj.
Durković-Jakšić: Vojćeh Cibuljski i Jugosloveni. U: Polsko-jugoslowianskie
stosunki literackie. PAN 1972. Str. 89–107. – Ђ. Живановић: Стеријине
полемике. САНУ 1985 (ПИ 564). – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у
књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – В. Гајић: Основно школско образовање
у Србији. – Љ. Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије на
обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579.
СПАСОВИЧ Владимир
Włodzimierz Spasowicz
(Речица код Минска, 16. I 1829 – Варшава, 26. X 1906) правник, публициста, историчар књижевности; професор универзитета (Петроград).
Бгр: Sl. N 8 (1870) 828 (Anonim).
Бгр, ббл, лит/ббл: Bibliografia Literatury Polskiej, 573–582 (Anonim). –
СДР, 316 (А. А. Илюшин).
Нек: СКГ 17 (1906) 719 (A. Белић). – СКА Год. 20 (1907) 145 (Ст. Новаковић).
Лит: V. Jagić: Обзоръ исторіи славянскихъ литературъ... Književnik (Zagreb) З (1866) 152–156. – V. Jagić: Исторія славянскихъ литературъ А. Н.
Пыпина и В. Д. Спасовича. ASPh 4 (1880) 465–476. – J. Onyskewič:
Исторія славянскихъ литературъ А. Н. Пыпина и В. Д. Спасовича. ASPh
4 (1880) 476–482. – К. Tieftrunk: Исторія славянскихъ литературъ, von А.
N. Pypin und V. D. Spasovič. ASPh 6 (1882) 273–278. – A. Brückner: Исторія
славянскихъ литературъ Α. Η. Пыпина и В. Д. Спасовича. ASPh 7 (1884)
299–308. – История Славянской Филологіи, 584–585 (В. Ягичъ). – Е.
Slawecka: Włodzimierz Spasowicz jako krytyk literatury rosyjskiej. PAN 1969.
[129–131: bbl]. – J. Kulczycka-Saloni: Włodzimierz Spasowicz, 1829–1906. U:
Literatura polska w okresie realizmu i naturalizmu. Warszawa, 1969. Str. 541–
563. [558–563: bbl, lit./bbl.]. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995.
– П. Буњак: Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског
рата). Бгд 1999.
303
СПЕКТОРСКИ Евгеније
(Острог, Украјина, 15. X 1875 – Њујорк, 3. III 1951) правник; др права,
професор универзитета (Варшава, Кијев, Београд, Праг, Љубљана и
Њујорк).
Бгр, ббл: СКА Год. 42 (1934) 230–239.
Бгр: Архив 15 (1927) 160 (Аноним). – Руска емиграција II, 308 (А.
Арсењев).
Бгр, лит/ббл: SBL 3, 422 (Syr.).
Ббл: Материалы для библіографіи вып. 1, 294–297 и 2, 310–317. – С. Паланчанин: Руско-српскохрватска књижевна библиографија. MC 1979,
132.
Лит: Аноним: Два руска правна филозофа. Архив 7 : 3 (1923) 238–239. –
Ђ. Тасић: E. Spektorskij, Zgodovina sociјalne filozofije... Архив 24 : 5
(1932) 420. – В. Furlan: Šezdesetletnica prof. Spektorskega. Slovenski pravnik 49 (1935) 454–455. – A. Билимовић: Индикативне и нормативне науке. Архив 38 : 4 (1939) 289–298. – Г. В. Демченко: Нормативне науке и
право. Архив 41 : 1–2 (1940) 17–29. – Ђ. Тасић: Дискусија о индикативним и нормативном наукама. Архив 41 : 6 (1940) 425–427. – Д.
Станимировић Мацакања: Учење о држави Е. Спекторског. Руска емиграција I, 198–202. – Ђ. Бодрожић: Е. В. Спекторски, Историја социјалне филозофије. Српска политичка мисао 3–4 (1997) 187–197. – С. Врачар: Популаризована студија Е. Спекторског о држави. У: Е. Спекторски, Држава и њен живот. Бгд 2000. Стр. 5–16. – Д. Суботић: Богословско-руски појмовник по Е. Спекторском. Бгд 2001.
СПЕРАНСКИ Михаил Несторович
Михаил Несторович Сперанский
(Москва, 19. IV / 1. V 1863 – Москва, 12. IV 1938) историчар књижевности
и етнограф; др, професор универзитета (Москва).
Бгр: НЕ 4 (A. Белић). – СДР, 317 (А.Н. Горяинов).
Бгр, ббл: Историко-филологическїй институтъ в Н±жин± 1875–1900,
преподаватели и воспитанники. Н±жинъ 1900. Стр. 60–62. – СКА Год. 20
(1907) 300–310. – М. Н. Сперанский: Рукописные сборники 18 века. АН
СССР 1963. Стр. 205–265 (Аноним).
Бгр, ббл, лит: КМЕ 3, 723–726 (А. Милтенова, К. Минкова).
Нек: СКА Год. 48 (1939) 150 (A. Белић).
Лит: Б. Цоневъ: М. Н. Сперански. ЛБАН 9 (1927) 28–29. – В. Д.
Кузьмина: М. Н. Сперанский как славист. У: Славянские литературы.
V Международный съезд славистов, София 1963. АН СССР 1963. Стр.
125–152.
304
СРЕЗЊЕВСКИ Измаил Иванович
Исмаил Иванович Срезневский
(Јарослав, 1/13. VI 1812 – Пeтeргбург, 9/25. II 1880) слависта; професор
унивeрзитeта (Харков).
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (A. Белић).
Бгр, ббл, лит/ббл: СДР, 318–321 (С. Б. Бeрнштeйн, M. Ю. Досталъ). –
NBS, 518–519 (L. P. Laptewa). – КМЕ 3, 729–736 (М. Йовчева, Л. Тасева).
Ббл: СбОРЯС 22 : 6 (1882) 19–129 (Α. Φ. Бычков).
Лит: Α. Η. Пипин: И. И. Срезњевски. ПГ 13 (1892) 666–670. – История
Славянской Филологіи, 319–330 + 466–477 (В. Ягичъ). – A. Гавриловић:
Словенска путовања. Бгд 1922. – В. Вулетић: Срезњевски и Вук. АФФ 4
(1964) 83–96. – М. Живанчевић: Стогодишњица смрти И. И. Срезњевског.
ЗзС 19 (1980) 73–108. – М. Живанчевић: Непознати текстови И. И.
Срезњевског на српскохрватском језику. ЗМС/КЈ 29 (1981) 487–493. – M.
Ю. Досталъ: Общественно-политические взгляды И. И. Срезневского. У:
Исследования по историографии славяноведения и балканистики. Москва
1981. Стр. 191–214. – М. Живанчевић: И. И. Срезњевски према илирском
покрету. ЗзС 22 (1982) 31–58. – В. Вулетић: Руско-српска књижевна
поређења: епоха српског препорода. MC 1987. – Г. Добрашиновић: Вуков
животопис од И. И. Срезњевског. У: И. И. Срезњевски: Вук Стефановић
Караџић. Бгд 1987. Стр. 103–119. – Југословени и Русија : документи из
архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Р. Kunze: J. A. Smoler.
Budyšin 1995.
Споменица: Памяти И. И. Срезневского. СПб 1916. – Славянские языки,
пысменостъ и культура. Киев, АН УССР, 1993.
СРЕМАЦ Стеван
(Сента, 11/23. XI 1855 – Соко Бања, 12/25. VIII 1906) књижевник;
професор гимназије (Ниш и Друга београдска).
СКА: прави члан (Академије уметности) од 3. II 1906.
Бгр: БК 12 (1906) 1137 (Аноним).
Ббл, лит/ббл: СКГ 22 (1909) 609–615 + 678–685 (У. Џонић). – Ст. Сремац:
Сабрана дела у 6 књига. Бгд 1977. Књ. 6, стр. 377–382 + 429–437 (Ђ.
Гавела).
Лит/ббл: В. Глигорић: Антологија српске прозе, I. Бгд 1955. Стр. 318–
320 (Ж. П. Јовановић). – KJ 3 (1980) 419–421 (Д. Морачић).
Нек: СКГ 17 (1906) 319–320 [419–420!]. – Л MC 239 (1906) 108–114 (С.
Матавуљ). – БК 12 (1906) 1025–1028 (Аноним). – Savremenik 2 (1906)
263–265 (V. Milićević). – СКА Год. 20 (1907) 142 (Ст. Новаковић). – Рад
MC 1906–1907 (1907) 69–70 (A. Хаџић). – Дело 42 (1907) 3–5 (M. Шевић).
Лит: С. Матић: Сећање на Ст. Сремца. Нови живот 24 (1925) 57–63. – М.
Тривунац: Из Успомена на Сремца. ЛМС 313 (1927) 396–405. – М. Шевић:
305
Прво и последње писмо Ст. Сремца. ГИДНС 3 (1930) 490–491. – Г. Геземан: Ст. Сремац и карактерологија Балкана. Мисао 40 (1932) 1–12. – M.
Павловић: Родитељи Ст. Сремца. Књижевни север 11 (1935) 304–308. –
Аноним: Ka познавању Ст. Сремца. ПКЈИФ 16 (1936) 281–287 (П. Стевановић, Ђ. Сп. Радојичић, M. Радовић, M. A. Марковић). – M. Петровић: Једна недовршена или загубљена приповетка Ст. Сремца. ПКЈИФ 18 (1938)
254–258. – М. Павловић: Ст. Сремац. Бгд, Југоисток [б. г.]. – Ђ. Сп.
Радојичић: Ст. Сремац као слободни зидар и ложа „Немања" у Нишу.
ГИДНС 12 (1939) 93–99. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 379–385 + 482, 505–506: Ст. Сремац. – Б. Новаковић:
Историске приповетке Ст. Сремца. Годишњак Филозофског факултета у
Новом Саду 3 (1958) 185–212. – Б. Новаковић: Прилози биографији Ст.
Сремца. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 9 (1966) 207–
211. – Љ. Никић: „Праведникова молитва“ Ст. Сремца. ПКЈИФ 40 (1974)
267–269. – A. Пејовић: Белешке У. Џонића о Ст. Сремцу. ЗМС/КЈ 22
(1974) 369–378. – [У. Џонић]: Белешке о Ст. Сремцу. ЗМС/КЈ 22 (1974)
370–378. – М. Кашанин: Судбине и људи. Бгд 1968. Стр. 214–251: Хумор и
меланхолија. – M. Селимовић: Писци, мишљења, разговори. Сарајево
1972. Стр. 7–38: С. Сремац. – П. Поповић: Павле Поповић и историјска
критика. Бгд 1979. Стр. 191–298: О делу Ст. Сремца. – В. Стојанчевић: С.
Сремац о етнопсихичким карактеристикама и менталитету људи наших крајева. ГЕИ 30 (1981) 19–40. – А. Радин: Уметност приповедања Ст.
Сремца. Ниш 1986 [лит/ббл: 149–153]. – С. Маринковић: С. Сремац : живот и књижевно дело. Бгд 1988. – 100 најзнаменитијих Срба, 363–369 (М.
Пантић). – Књижевно дело С. Сремца – ново читање. Ниш 1997.
Сабрана дела: Сабрана дела Ст. Сремца. Књ. 1–6. Бгд 1977.
Фотографија: САНУ–Ф 276, 276/1–2, XV
СРЕТЕНОВИЋ Сава
(Дедовци код Чачка, 14. I 1828 – Београд, 30. IX / 12. X 1893) богослов;
начелник у Министарству просвете и професор богословије (Београд).
наименован 29. VII 1864. и Одбора за ширење наука и књижевности у
народ од 1883. Секретар Одсека философског и филолошког 1869–1870,
1889, 1890–1891.
Бгр, ббл: Дод. Поменику, 150–151 (М. Ђ. Милићевић).
Нек, ббл: ГНЧ 14 (1894) 398–400 (Аноним).
Нек: СКА Год. 7 (1894) 182 (М. Ђ. Милићевић). – Наставник 5 (1894)
476 (Ђ. С. Ђорђевић).
Миљковић: ДСС. – И. Грицкат-Радуловић: Један пример борбе за
овладавање савременим српским језиком. Упоредна истраживања 14 : 3
306
СРЕЋКОВИЋ Пантелија, Панта
(Крчмари, 3. XI 1834 – Београд, 8/21. VII 1903) историчар; професор
Велике школе (Београд).
29. VII 1864. Секретар Одбора за науке друштвене и историјске 1883,
1884.
Секретар Академије друштвених наука од 22. II 1898. до 22. II 1900.
Приступна беседа: Расправа о Константину Теху. Шт.: СКА Глас 2
(1887) 1–90. Проглашен 13. XII 1887 (СКА Год. 1 (1887) 135–137).
Аутобгр: П. П. Срећковић: Детињство. Бгд 1986.
Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1888) 246–247 и 13 (1900) 291–300. – НЕ 4 (Н.
Радојчић). – EJ 8 (S. Ćirković).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 644–645 (А. Веселиновић).
Лит/ ббл: BLZ 9, 222–223.
Нек: БК 9 (1903) 928 (Аноним). – СКГ 9 (1903) 480 (Аноним). – ЛМС 221
(1903) 104–105 (J. Радонић). – СКА Год. 17 (1904) 330–339 (J. H. Томић).
Лит: И. Руварац: Претходни приказ књиге „Историја српског народа“
књ. прва „Жупанијско доба“ (600–1159), написао П. Срећковић, на свет
издало СУД у Београду 1884. Бгд 1885. – И. Руварац: Montenegrina. БК 3
(1897) 574. – ПИ 116 (A. Белић). – Ј. Грчић: Портрети с писама, 5. Нови
Сад 1939. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа, 98–102. – Б. Сувајџић: Два
промишљања српске историје: И. Руварац и П. Срећковић. Даница 4
(1997) 212–215. – Водич кроз архив ДСС. – Академик Пантелија
Срећковић. Рача 2005 (Митолошки зборник 14). – Б. Бешлин: Европски
утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови
Сад 2005.
СТАМАТОВИЋ Павле
(Јаково, 11. IV 1805 – Нови Сад, 14. IX 1864) књижевник, историчар и
политичар; катихeта и учитељ у Сeгeдину, протопрeзвитeр карловачки и
урeдник Српске пчeлe и Летописа Mатице српске.
ДСС: корeспондeнтни члан од 11. VI 1842.
Бгр: Помeник 659–663 (M. Ђ. Милићевић). – Саврeмeници и последници
P 425/12 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 26 (2005) 117–118.
Бгр, ббл: НЕ 4 (Н. Радојчић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 646–647 (Ђ. Бубало).
Лит: Ђ. Магарашевић: [Писма П. Стаматовићу]. Сербска пчела 5 (1834)
143–146. – J. Радонић: Како ce уређивао Летопис. Покрет 1 (1899) 4–13. –
Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–
91. – Новосадске биографије 5, 66–72 (В. Стајић). – Ђ. Живановић: Срби и
пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Ж. Милисавац: Прва деценија Летописа Матице српске. ЛМС 434 : 6 (1984) 781–807. – Ж.
Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC 1986. – К. Милутиновић: О
српској проилирској ревијалној штампи у доба Илирског покрета. У: Теодор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 91–134. – Југословени и Ру307
сија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Историјско-политички и биографски списи Јована Суботића из доба Српског покрета у Војводини 1848–1849. МС 2003. Стр. 79–82: Представка Славенском конгресу Ј. Суботића и П. Стаматовића.
СТАМЕНКОВИЋ Андреја
(Крагујевац, 1822 – Београд, 14. I 1861) председник окружног и гургусовачког суда, члан Државног савета.
ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. – Казначеј ДСС 1850, 1851.
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (Ј. Продановић).
Нек: Гл. ДСС 15 (1862) 318–320 (Ј. Грујић).
Лит: Ј. Грујић: Живот Андрије Стаменковића. Бгд 1869. – Б. Миљковић:
ДСС. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић:
Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – Ловчевић II. – Перуничић, 221. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. – Водич кроз архив ДСС.
СТАНИМИРОВИЋ Игњат
(Суботица, 18. X 1812 – Београд, 12. I 1878) правник; професор Лицеја
(Београд; статистика и криминологија) и члан Апелационог суда.
Бгр, ббл, лит/ббл: Алексијевић [5 стр.].
Нек: CH 45: 14 (1878) 4.
Лит: И. Пржић: Оснивање Правног факултета у Србији. Архив (јули-авг.
1940) 11–19. – Б. Миљковић: ДСС. – M. M. Николић: Лицеум књажества
србског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Грујић:
Лицеј и Велика школа, 38–40 +47–49 и даље. – Научно наслеђе Правног
факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. – Б. Јордановић: Ректори
Лицеja : 1839–1854. Пола века науке и технике у обновљеној Србији
1804–1854. Стр. 192–201. – Љ. Кандић, J. Даниловић: Историја Правног
факултета (1808–1905). Бгд 1997.
СТАНИШИЋ Павле
(Смедерево, 10. III 1802 – Београд, 21. IX 1863) официр; пуковник, попечитељ финансија и члан Совета књажества Србије.
Бгр: Поменик, 666–667 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 48. – HE 4 (Сл.
Јовановић).
Лит: M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ.
1 и 3. Бгд 1898 и 1901. – M. Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд
1912. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – Ловчевић I. – Водич кроз архив ДСС. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).
308
СТАНКОВИЋ Синиша
(Зајечар, 26. III 1892 – Београд, 24. II 1974) биолог, зоолог, лимнолог и
политичар; др зоологије, професор универзитета (Београд).
1948. и Одељења ликовне и музичке уметности од 22. IV 1949. до 1960.
Члан Председништва САН од 22. III 1948. до 7. IV 1966.
Бгр: НЕ 4 (J. Хаџи). – L. SAZU 5 (1954) 103–104.
Бгр, ббл: СКА Год. 42 (1934) 221–227 и 74 (1971) 517–521. – Lj. JAZU 56
(1952) 286–288.
Лит/ббл: Библиографија о Београдском универзитету 1838–1987. Бгд
1988. Стр. 321–322 (Б. Грбић и С. Филипи-Матутиновић).
Нек: Савремена биологија 19 (1974) 1–2 (Р. Анђус). – Bulletin scientifique,
sér. Α. 19 (1974) 325–326 (P. Stevanović). – Arhiv bioloških nauka 26 (1974)
1–8, sa bbl. (M. Todorović). – Dijalektika 9 : 3 (1974) 5–8 (M. Janković, M.
Todorović). – Lj. ANU BiH 7 (1975) 93–95 (T. Vuković). – L. SAZU 25
(1975) 93–94 (J. Bole). – САНУ Год. 81 (1976) 227–228 (П. Стевановић). –
Lj. JAZU 78 (1978) 552–553 (T. Varićak).
Лит: С. Станковић: Истраживања на македонским језерима. Приступни
предавања, прилози и библиографија на новитe члeнови на МАНУ. Скопје
1970. Стр. 137–149. – Р. Недељковић: С. Станковић, хидробиолог и
лимнолог. Саврeмeна биологија 19 (1974) 3–6. – J. A. Шапкарeв: Проф. др
С. Станковић... Годишен зборник на ПМФ : Биологија 26 (1974) 5–13. –
M. Петровић: Музејски фонд С. Станковића у Историјском музеју Србије.
Зборник Историјског музеја Србије 15–16 (1979) 222–227. – С Мучибабић
и др.: Проф. С. Станковић, велико име југословенске науке. Савремена
биологија 20 (1984) 1–6. – M. Марковић: Академици. Бгд 1986. Стр. 59–
66: Продор у непознато. – Стогодишњица САНУ II. Стр. 159–186: САНУ
и развој биологије (В. Петровић и др). – Живот и дело српских научника, 6.
САНУ 2000. Стр. 195–264 (М. Тодоровић, Р. Поповић).
СТАНОЈЕВИЋ Станоје
(Нови Сад, 12/24. VIII 1874 – Беч, 30. VII 1937) историчар; др
филозофије, професор универзитета (Београд).
члан (Академије друштвених наука) од 16. II 1920.
Приступна беседа: Постанак српског народа.. Шт.: (а) Политика 30 :
9206 (29. XII 1933) 4–5; (б) СКГ н. с. 41 (1934) 110–117, и посебно:
Београд 1934, 1–8. Проглашен 28. XII 1933. (СКА Год. 42 (1933) 144–
151).
Бгр: НЕ 4 (Н. Радојчић). – Енциклопедија Новог Сада 26 (2005) 197–201.
Ббл: ПКЈИФ 17 (1937) 369 (Аноним). – ГИДНС 11 (1938) 160–192 (Р.
Перовић). – BLZ 9, 231–237.
Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 372–374 и 28 (1921) 251–253.
Бгр, лит/ббл: СКГ н. с. 51 (1937) 637–642 (Ж. П. Јовановић). – BLGS 4
(1981) 168–169 (M. Stoy). – ЕСИ 650–651 (M. Спремић).
309
Нек: ЛМС 348 (1937) 98–100 (Аноним). – ПКЈИФ 17 (1937) 267–269 (М.
Ласкарис). – Byz. 12 (1937) 708–710 (M. Lascaris). – Seminarium
Kondakovianum 9 (1937) 86–87 (G. Ostrogorsky). – СКГ н. с. 51 (1937) 595–
599 (В. Чубриловић). – ЈИЧ 3 (1937) I–VI (В. Новак). – Glasnik Muzejskega
društva za Slovenijo 18 (1937) 140–142 (J. Mal). – ГИДНС 10 (1937) 377–
378 (Аноним) и 11 (1938) 3–4 + 145–150 (Аноним). – СКА Год. 47 (1938)
155–156 (А. Белић). – S. Rev. 16 (1937–1938) 698–700 (D. Stranjaković). –
RSU 10 (1938) 205–214 (M. Paulová). – Браство 29 (1938) 221–222 (J. ХаџиВасиљевић).
Лит: Historicus: Istorija srpskog naroda. Savremenik 6 (1911) 100–105. – Д.
Страњаковић: Аустријске власти и Историја српског народа... ГИДНС 5
(1932) 454–462. – Т. Тарановски: С. Станојевић, Студије о српској дипломатици... Архив II коло 31 : 6 (1935) 637–638. – Ј. Радонић: О Ст.
Станојевићу. ЛМС 348 (1937) 132–148. – В. Ћоровић: С. Станојевић. ЈИЧ
4 (1938) 1–39. – Д. Страњаковић: Историја српског народа у cpeдњем веку.
СКГ н. с. 53 (1938) 57–59. – С. Станојевић: Дневник... ГИДНС 11 (1938)
106–114. – А. Олесницки: Кад је убијен цар Мурат? ЈИЧ 4 (1938) 86–94. –
Ј. Радонић: Слике из историје и књижевности. Бгд 1938. Стр. 509–528: С.
Станојевић. – Ђ. Тасић: „Расистичке" теорије Цвијића и Ст. Станојевића. СКГ н. с. 6 (1940) 146–150. – Ђ. Сп. Радојичић: Јиричекове примедбе
на докторску дисертацију Ст. Станојевића. ЗМС/КЈ 14 (1966) 375–376.
– К. Милутиновић: Прве историјске критике С. Станојевића. ИГ 1–2
(1982) 95–107. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије.
Бгд 1986. – Љ. Трговчевић: Дневник С. Станојевића, октобар 1915 – јули
1916. Miscellanea 19 (1989) 119–154. – J. Митровић: Историографски лик
С. Станојевића. ЗМС/И 42 (1990) 173–177. – J. Томић: Критика
Станојевићеве „Историје српског народа". Бгд 2000. – Ј. Пејин: Историчар С. Станојевић према архивској грађи и архивима. У: Архивска грађа
као извор за историју: научни скуп. Бгд 2000. Стр. 247–254.
Споменица: ГИДНС 11 (1938) цео број.
Преписка: Писма Хермана Вендела С. Станојевићу. ЗМС/И 47–48
(1994) 167–184.
Архив: АСАНУ Инв. бр. 11396 [Дневник 1915–1916].
Фотографија: САНУ–Ф 278, 278/1–2, XVI
СТЕВАНОВИЋ Андра
(Београд, 12/24. XI 1859 – Београд, 15. XI 1929) архитекта; професор
(Академије уметности) од 6. II 1912. Секретар Академије уметности
СКА од 6. III 1924. до 6. III 1928.
Приступна беседа: „О Дечанима“. Беседа није штампана. Проглашен 7.
III 1920. (СКА Год. 28 (1914–1919) 99, 204).
Бгр, ббл: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906. Стр. 142–143. –
Књ. 1, стр. 114.
Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (1966) 322 (В. Nestorović).
Нек: СКГ н. с. 28 (1929) 567 (В. Ћоровић). – СКА Год 38 (1930) 128 (Сл.
Јовановић). – Старинар 3. сер. 5 (1930) 233–236 (П. Ј. Поповић). –
310
Браство 24 (1930) 181–182 (Ј. Хаџи-Васиљевић). – ПКЈИФ 11 (1931)
270–271 (П. Ј. Поповић).
Лит: Љ. Недић: Научно путовање по Старој Србији. Српски преглед 1
(15. I 1895) 32–33. – П. J. Поповић: A. J. Стевановић. СКГ н. с. 29 (1930)
353–359. – ПИ 116 (A. Белић). – Η. Несторовић: Грађевине и архитекти у
Београду прошлог столећа. Бгд 1937. Стр. 86–88. – И. Здравковић:
Архитекти научници. Старинар н. с. 19 (1969) 281–285. – Б. Несторовић:
Преглед споменика архитектуре у Србији 19. в. Саопштења 10 (1974)
141–169. – Б. Несторовић: Београдски архитекти А. Стевановић и Н.
Несторовић. ГГБ 22 (1975) 173–185. – Д. Ђурић-Замоло: Градитељи
Београда 1815–1914. Бгд 1981. Стр. 96–99. – A. Jelić: Arhitektura A.
Stevanovića. Moment 20 (1991) 106–111. – В. Шолаја и A. Магдић:
Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – А. Кадијевић: Један век
тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX –
средина XX века). Бгд 1997. – S. Bogunović: Arhitektonska enciklopedija
Beograda XIX i XX veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 1087–1091.
СТЕЈИЋ Јован
(Арад, 1803 – Београд, 23. XI 1853) књижевник и лекар; др медицине,
главни секретар Државног савета.
ДСС: редовни члан наименован 27. V 1842. Секретар ДСС 1844,
потпредседник,1852.
Бгр: Поменик, 675–676 (М. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 162. – P.
Јеремић: Прилози за биографски речник Срба лекара Војвођана 1756–
1940. Нови Сад 1952. Стр. 128. – Савременици и последници Ρ 425/12
(В. Алексијевић).
Бгр, ббл: JKL, 780 (Ž. Boškov).
Нек: Гл. СУД 6 (1854) 340–341 (Аноним). – ЛМС 89 (1854) 128–134 (Г.
Поповић).
Лит: Ђ. Рајковић: Писмо др-а J. Стејића В. Караџићу. Јавор 11 (1877) 345–
354. – К. Богдановић: Јован Стејић. У: Чланци и прилози о српској
књижевности прве половине 19. в. MC 1914. Стр. 82–109. – Б. Миљковић:
ДСС. – А. Ивић: J. Стејић и Милетина буна. ПКЈИФ 2 (1922) 41–49. – J.
Стејић: Из мојих успомена. Нови Сад 1924. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi.
Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – A. Ивић: Песме Ј. Стејића. ПКЈИФ 14 (1934)
182–184. – ПИ 116 (A. Белић). – В. Михаиловић: Први дипломирани
лекари у обновљеној Србији. СА 3 (1937) 1–16. – Ј. Скерлић: Историја нове
српске књижевности, Бгд 1953. – М. Селимовић: За и против Вука. Бгд
1987. – Ђ. Живановић: Стејићев превод Пушкинове „Полтаве“. ЗзС 16
(1979) 125–152. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC
1986. – J. Nuorluto: J. Steić's Language. Helsinki 1989. – Д. Јеремић:
Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – А. Младеновић: О неким
погледима J. Стејића на српски књижевни језик. ЗМС/ФЛ 37 (1994) 395–
402. – Љ. Поповић: Стејићева концепција српског књижевног језика. КЈ 43
: 3–4 (1995) 1–31. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности
Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83. – Водич кроз архив ДСС. – Ј.
Радош: Почеци филозофије права код Срба. Нови Сад 2000. – А.
311
Младеновић: Млади Ј. Стејић – о српском књижевном језику и писму на
почетку свог списатељског рада. ЈФ 56 : 1–2 (2000) 687–697.
Сабрана дела: Скупљени списи Др-а Ј. Стејића. Део 1–3. Панчево [б.г.]
СТЕФАНОВИЋ Лазар
(Зајечар, 1834 – Београд, 27. III 1890) лекар; др медицине и хирургије,
начелник санитетског одељења Министарства унутрашњих дела.
Бгр, ббл: Дод. Поменику, 153–154 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и
Лит: В. Грујић: Лицеј и Велика школа. Стр. 63, 64. – Р. Љушић: Лицеј.
СТЕФАНОВИЋ Стеван, Тенка
(Пореч, V 1797 – Београд, 2. IX 1865) политичар; министар правде и
просвете и председник Државног савета.
ДСС: почасни члан од 5. II 1845. Председник ДСС од 10. III 1848. до 22.
VII 1848.
Бгр: Поменик, 673–675 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 8–9. –
Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, стр. 38–39: Стефан
Стефановић Тенка.
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (Ј. Продановић).
Ббл/лит: BLZ 10,341.
Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ. 1 и 3.
Бгд 1898 и 1901. – Б. Миљковић: ДСС. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3.
СКА 1922–1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд
1925. – Ловчевић I. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. –
Д. Страњаковић: Вучићева буна 1842. г. СКА 1936 (ПИ 112). – В.
Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860.
САНУ 1951 (ПИ 180). – P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ
1986 (ПИ 570). – M. M. Николић: Лицеум књажества србског у Крагујевцу.
Крагујевац 1988. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Гајић: Основношколско
образовање y Србији, 20. – В. Грујић: Гимназијско образовање. – Р.
Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995. – Р. Поповић:
Исповест С. Стефановића Тенке. Miscellanea 21 (2003) 21–40.
Фотографија: ФД–547 (У. Кнежевић: портрету Народном музеју. репр. у
Министри просвете Србије 1811–1918)
СТОЈАДИНОВИЋ Владислав
(Јазак, 1802 – Будим, 1847) секретар Попечитељства просвешченија.
Бгр: JKL 782 (Т. Militar). – Савременици и последници Ρ 425/12 (В.
Лит. М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд
1899–1901. Стр. 555–556, 568, 629. – Б. Миљковић: ДСС. – Ж. Милисавац:
312
Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – A. Ердељанин: Збрка око
Чикоша, Владислав Чикош није Владислав Стојадиновић. ЗМС/КЈ 43
(1995) 121–130. – Р. Љушић: Лицеј. стр. 77.
СТОЈАКОВИЋ Ђорђе
(Бачка Паланка, 11. IV 1811 – Беч, 16. XI 1863) правник; др права,
адвокат, дворски саветник при унгарској канцеларији у Бечу, актуар и
писар Матице српске, правни и политички саветник кнеза Милоша и
Михаила.
ДСС: дописни члан [неутврђено: јавља се само у некролошкој белешци
у Гл. ДСС 17 (1864) 330].
Бгр: Савременици и последници Ρ 425/12 (В. Алексијевић). –
Бгр. бел.: Ј. Игњатовић, Мемоари. СКЗ 1966, стр. 551 (Ж. Бошков). – Ж.
Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC 1986. Стр. 492.
Нек: Србски дневник 216 (1863) (С. Милетић). – ЛМС 109 (1865) 292–
295 (A. Хаџић).
Лит: A. Сандић: Српски гробови: на Санкт-Марксову гробљу у Бечу. БК 3
(1897) 531–536. – М. Полит-Десанчић: Покојници. Нови Сад 1899. Стр.
83–85. – Н. Грујић: Аутобиографија. Сремски Карловци, 1907. Стр. 59–
60. – J. Суботић: Живот (аутобиографија). Књ. 2. Нови Сад 1902. Стр. 80.
– В. Стајић: С. Милетић, Живот и рад. Нови Сад 1926. Стр. 144. –
Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – М. П. Костић:
Нова грађа о Милетићу. У: Документи о Светозару Милетићу. MC
[1951]. Стр. 10–11. – M. Костић: Већање у бечкој влади о постулатима
Благовештенског сабора за обновом Српске Војводине. ИЧ 12–13 (1963)
239–270. – Ј. Игњатовић: Мемоари. СКЗ 1966. – Историја српског
народа. Књ. 5, т. 2. СКЗ 1981. – Р. Љушић: Нацрт устава Ђ.
Стојаковића за Кнежевину Србију из 1860. ЗМС/И 26 (1982) 179–209. –
Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Д.
Медаковић: Срби у Бечу. Нови Сад 1998.
Архив: Универзитетска библиотека (Београд), Архив Ј. Вујића: Писма кн. Милоша
Ђ. Стојаковићу (бр. 1448–1464).
Фотографија: ФД–549 (Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986.
Стр. 493 (портрет, рад П. Симића)
СТОЈАНОВИЋ Димитрије
(Пожаревац, 27. X 1841 – Опатија, 15. IX 1905) инжењер и политичар;
професор Велике школе (Београд), директор железница, министар и
саветник.
СУД: редовни члан (Одсека јестаственичког и математичарског) од 6. II
Нек: Србобран 22 : 198 (1905) 4. – СКА Год. 19 (1906) 380–382 (Б.
Гавриловић).
Лит: Стогодишњица САНУ II, стр. 14 (M. Томић). – В. Шолаја и A.
Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Р. Љушић: Лицеј.
– Путеви српског инжењерства током 19. века. САНУ 1994 (НС 73). –
Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996. Књ.
1, стр. 344; Књ. 2, стр. 326.
313
СТОЈАНОВИЋ Исидор
(Стари Бечеј, 1808 – Београд, 12. VII 1849) правник; професор Лицеја
(Београд; општа историја).
ДСС: редовни члан од 27. V 1842. Секретар ДСС 1848.
Бгр, ббл: Поменик, 680–681 (М. Ђ. Милићевић). – Утемељење нове
српске државе. Прир. Н. Љубинковић. Велика Плана 1999. Стр. 55–56
(M. Радевић).
Бгр, ббл, лит/ббл: Алексијевић, [1–5 + I–III]. – Савременици и
Ббл: BLZ 9, 252.
Нек: Гл. ДСС 2 (1849) 285–286 (Аноним).
Лит: И. Стојановић: План како би се могло доћи до србске историје. Гл.
ДСС 2 (1849) 164–173. – M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД
24 (1868) 1–135. – Б. Миљковић: ДСС. – Аноним: Моралне басне и
стихови И. Стојановића. ЛМС 33 (1833) 177. – П. Срећковић: Из
архиве И. Стојановића. Споменик СКА 30 (1896) 1–22. – М. Петровић:
Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – М.
М. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – Д.
Страњаковић: План И. Стојановића за писање монографије о
Карађорђу. ЈИЧ 3 (1937) 292–294. – О. Перић: Три необјављена писма
из Вукове преписке. Библиотекар 21 : 1 (1969) 5–12. – M. M. Николић:
Лицеум књажества србског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Д.
Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – P. Љушић: Лицеј.
– Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. Пола века науке и
технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – В. Грујић:
Гимназијско образовање.
СТОЈАНОВИЋ Љубомир
(Ужице, 6/18. VIII 1860 – Праг, 16. VI 1930) филолог и политичар;
професор Велике школе (Београд), народни посланик, министар
просвете, председник владе и државни саветник.
СКА: дописник (Академије философских наука) од 6. I 1890. Прави члан
од 25. I 1894. Други привремени секретар СКА од 19. I 1896. до 21. Χ
1896 [ван функције 21. Χ 1896 до 20. I 1897]. Привремени секретар СКА
од 14. II 1913. до 5. XI 1923 [ван функције 10. IX до 5. XI 1923].
Секретар Академије философских наука СКА од 22. II 1900. до 22. II
1904; од 22. II 1910. до 22. II 1913.
Приступна беседа: Приступна академска беседа Љуб. Стојановића [„о
индивидуалисању српског језика“]. Шт.: СКА Глас 52 (1896) 1–29.
Проглашен 11. I 1896. (СКА Год. 9 (1895) 172–179).
Аутобгр: СКГ н. с. 30 (1930) 476–480.
Бгр: СКА Год. 9 (1896) 233–235 и 32 (1924) 152–165. – НЕ 4 (A. Белић). –
Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, стр. 126–127: Љубомир
Стојановић.
Ббл: ИАН СССР 7 серия (1928) 462–466 (П. Лавров и др.). – СКГ н. с. 30
(1930) 557–560 (Аноним). – ПКЈИФ 11 (1931) 277–289 (У. Џонић). – BLZ
9, 252–254.
314
Бгр, ббл, лит/ббл: EJ 8 (В. Miljković). – ЕСИ 655–656 (С. Ћирковић). –
КМЕ 3, 764–766 (С. Райчинов).
Нек: СКГ н. с. 30 (1930) 358–361 (Ј. Продановић). – СКА Год. 39 (1931)
110–114 (Б. Гавриловић). – ИАН СССР 7 серия 2 (1931) 131–135 (М. Н.
Сперанский). – ЛБАН 13 (1931) 68–70 (Аноним). – RSU 3 (1931) 188–
200 (Ј. Polívka). – ТИС 1 (1932) 386–391 (В. Кораблев). – ЈИЧ 1 (1935)
259–261 (Д. Страњковић).
Лит: V. Jagić: Стари српски хрисовуљи... ASPh 13 (1891) 118–128. – Р.
Врховац: Граматика старога словенског jезика. Стражилово 5 (1892)
285–287 + 301–303 + 316–318. – J. Живановић: Бранич српскога jезика.
Стражилово 5 (1892) 331–333 + 363–368. – В. Јагић: Јагић и Облак о
приступној академској беседи Љ. Стојановића. Дело 14 (1897) 347–353
[Одговор Љ. Ст. 353–362]. – J. Цвијић: [О раду Љ. Стојановића као
секретарa Академије]. СКА Год. 32 (1924) 113. – П. Поповић: Љ.
Стојановић, Живот и рад В. Ст. Караџића. ПКЈИФ 4 (1924) 301–307. –
А. Белић: Љ. Стојановић. ЈФ 9 (1930) 296–316. – J. M. Жујовић: Заслуге
Љ. Стојановића. СКГ н. с. 30 (1930) 342–345. – Љ. Давидовић: Сећања
на Љ. Стојановића. СКГ н. с. 30 (1930) 345–349. – A. Белић: Љ.
Стојановић човек и научник. СКГ н. с. 30 (1930) 349–355. – В. С.
Вељковић: Љ. Стојановић као јавни радник. СКГ н. с. 30 (1930) 355–
357. – Ј. М. Продановић: Љ. Стојановић. СКГ н. с. 30 (1930) 358–361. –
П. Поповић: Сећање на Љ. Стојановића. ПКЈИФ 11 (1931) 30–49. – У.
Џонић: Љ. Стојановић. ГНЧ 40 (1931) 170–185. – В. Ћоровић: Љ.
Стојановић. ПКЈИФ 11 (1931) 1–29. – В. Францев: Moj први сусрет са
Љ. Стојановићем. ПКЈИФ 11 (1931) 54–56. – A. Белић: Наши учитељи.
НЈ 3 : 7 (1935) 193–200. – ПИ 116 (A. Белић). – D. Šepić: O misiji Lj.
Stojanovića i A. Belića u Petrogradu 1915. godine. ZHI JAZU 3 (1960) 449–
497. – Љ. Никић: Избор П. П. Ђорђевића и Љ. Стојановића за праве
чланове СКА. ПКЈИФ 45 (1982) 103–108. – Љ. Никић: Задужбинарство
Љ. Стојановића. ПКЈИФ 46 (1984) 104–113. – A. Младеновић: Запис о
Љ. Стојановићу. Археографски прилози 3 (1981) 335–342. – Р.
Самарџић: Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986. [Стр. 143–156: Љ.
Стојановић]. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање
Југославије. Бгд 1986. – A. Младеновић: Љ. Стојановић о Мркаљевој и
Вуковој реформи српске ћирилице. ЗМС/ФЛ 31 (1988) 95–100. – Ђ.
Трифуновић: Едициона пракса Љ. Стојановића. ЗзС 35 (1988) 83–95. –
Д. Медаковић: Љ. Стојановић и српска историја уметности. ЗЛУМС
25 (1989) 135–146. – М. Ивић: О језику Вуковом и вуковском. Нови Сад
1990. – 100 најзнаменитијих Срба, 404–408 (И. Грицкат-Радуловић). –
Сто година Лексикографског рада у САНУ. САНУ 1993. – И. ГрицкатРадуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379
(1996) 1–83. – ЕСИ 26–27 (С. Ћирковић) + 29–31 (Р. Михаљчић). – М.
Радојевић: Љ. Стојановић у Првом светском рату. Историја 20. века 18
(2000) 9–29. – Научни скуп Љ. Стојановић: живот и дело. Ужице 2002. –
Н. Родић: Љубомир Стојановић и Мирослављево јеванђеље. У: Љубомир
Стојановић О Мирослављевом јеванђељу. Горњи Милановац, 2004.
Стр.183–199.
Преписка: ПКЈИФ 11 (1931) 45–53 (M. Решетар). – WSJ 8 (1960).
315
СТОЈАНОВИЋ Стеван Ћоса
(Трњани, 1792 – Београд, 1. VII 1855) официр; капетан Млаве и члан
Државног савета.
Бгр: Поменик, 681–684 (M. Ђ. Милићевић).
Нек: Гл. СУД 7 (1855) 337 (Аноним). – Шумадинка 4 : 55 (1855) 220.
Лит: M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841.
Књ. 1 и 3. Бгд 1898 и 1901. – Б. Миљковић: ДСС. – Мемоари Стефана
Стевче Михаиловића. СКА 1928. – Ловчевић I, 14 и 31. – Водич кроз
архив ДСС. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и
Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).
СТОЈАЧКОВИЋ Александар
(Сомбор, 25. V 1822 – Будимпешта, 21. VI 1893) богослов и правник;
правно-историјски писац.
Бгр: Дод. Поменику, 156 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (Н. Радојчић). –
Савременици и последници Ρ 425/12 (В. Алексијевић). –
Бгр, ббл, лит/ббл: EJ 8 (V. Krestić). – ЕСИ, 658 (С. Ћирковић).
Ббл: BLZ 9, 250–251.
Бгр, лит/ббл: BLGS 75 : 4 (1981) 207–208 (В. Grolshammer).
Нек: Стражилово 6 (1893) 416 (Аноним). – Српски Сион 3 (1893) 461–
462 (Аноним).
Лит: Н. Радојчић: A. Стојачковић као историк. У: Извештај Српске
велике гимназије. Сремски Карловци 1910–1911. Стр. 19–55. – Ј.
Радонић: Н. Радојчић, А. Стојачковић као историк. ЛМС 280 : 8 (1911)
71–74. – Б. Миљковић: ДСС. – Историја Карловачке гимназије. MC
1951. – Н. Радојчић: Век и по проучавања Душанова законодавства. У:
Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН
1951. Стр. 207–268. – M. Вуксановић: Књиге A. Стојачковића.
Сомборске новине 27 (25. XI 1981) 8–9. – J. X. Швикер: Политичка
историја Срба у Угарској. MC 1988. – В. Крестић: Историја српске
СТОЈКОВИЋ Арсеније
(Мокрин, 28. X 1804 – Сентандреја, 29. III 1892) епископ; епископ
будимски.
СУД: почасни члан од 30. I 1873 [Гл. СУД XXXVIII, 327]
316
Бгр: НЕ 4 (Р. Грујић). – Српски јерарси, 36 (С. Вуковић). – Енциклопедија
Новог Сада 27 (2006) 66–67.
Нек: БВ 7 (1892) 159–160. – Весник СЦ З (1892) 408–410. – Јавор 19
(1892)270. – Српски Сион 2 (1892) 213–214.
Лит: М. Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд 1912. – С. Пецињачки: Писмо С. М. Љубише администратору Арсенију Стојковићу.
ПКЈИФ 40 (1974) 73–75. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1.
MC 1986. – Л. Костић: О политици, о уметности: новински чланци 2,
1881–1883. МС 1990. – M. Тодоровић: A. Стојковић, епископ будимски и
његова библиотека. Годишњак Библиотеке MC (1995) 79–87.
СТОЈКОВИЋ Герасим
(Велики Арад (Мађарска) 1811 – Неготин, 11. VII 1865) епископ;
епископ неготински, наставник богословије (Београд).
213–214: Герасим. – Поменик, 690–691 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (Р.
Грујић). – Српски јерарси 128–129 (С. Вуковић).
Нек: Србобран 5: 59 (1865).
Миљковић: ДСС. – J. Пејин: Прилог биографији Г. Стојковић. Гл. СПЦ
65 : 2 (1984) 36–38. – Водич кроз архив ДСС.
СУБОТИЋ Јован
(Добрињци, 30. I 1817 – Земун, 16. I 1886) књижевник и политичар; др
права, члан Апелационог суда (Загреб).
Аутобгр: Живот Др Јована Суботића. Књ. 1–5. Нови Сад 1901–1910.
Бгр: Поменик, 702–705 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (В. Петровић, H.
Радојчић). – Савременици и последници Р 425/12 (В. Алексијевић). –
Бгр, ббл, лит/ббл: EJ 8 (Б. С. Стојковић). – ЕСИ, 664–665 (П. Марјановић).
Лит/ббл: М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.
2. Бгд 1972. Стр. 346.
Нек: Гл. СУД 68 (1889) 59–60. – Јавор 13 (1886) 97–100. – ЛMC 149
(1887) 174–175.
Лит: История Славянской Филологіи, 400–401 + 423 (В. Ягичъ). – A.
Ивић: J. Суботић у 1850. години. ПКЈИФ 8 (1928) 230–233. – Љ. Марковић: Ј. Суботић. ЛМС 344 (1935) 155–188. – Љ. Марковић: Књижевни рад
J. Суботића. Глас MC 1938. – T. Петровић: J. Суботић као уредник Летописа. ЛМС 366 (1949) 116–127. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – А. Шмаус: Ј. Суботић и Скендербег. ЛМС 404
(1969)154–161. – М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 2. Бгд 1972. Стр. 83–92. – В. Милинчевић: Кукуљевићеве Сла317
вјанке и Суботићев Цветник српске словесности. ПКЈИФ 42 (1976) 336–
347. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC 1986. – В. Вулетић:
О Суботићевом преводу Карамзинове „Марте Посаднице“. ЗМС/КЈ 35
(1987) 275–282. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – А. Влашкалин: Др Ј. Пачу и његов круг. Бгд,
Нови Сад 1996. – С. Гавриловић: J. Суботић у српском народном покрету
1848/49. ЗМС/И 58 (1998) 55–73. – Г. Ђилас: Шест посленика Библиотеке
Матице српске. Нови Сад 1998. – Водич кроз архив ДСС. – З. Несторовић:
Ј. Суботић драмски писац. MC 2000. – С. Војиновић: Српски народни покрет 1848–1849 у прози Јована Суботића. У: Зборник радова научног
скупа Српски покрет у револицији 1848–1849. Нови Сад 2000. Стр. 311–
317. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд
2003. – Историјско-политички и биографски списи Јована Суботића из
доба Српског покрета у Војводини 1848–1849. МС 2003.
СУНДЕЧИЋ Јован
(Голињево (код Ливна) 24. VI 1825 – Котор, 6/19. VII 1900) песник и
свештеник; професор богословије (Задар) и један од оснивача Цетињске
богословије.
Бгр, ббл: Д. Ј. Мартиновић: Портрети. Књ. 1 и 5. Цетиње 1983, 1990.
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (Р. Петровић). – Ј. Скерлић: Историја нове српске
књижевности, Бгд 1953. Стр. 280–282 + 499 (Ж. П. Јовановић).
Нек: Српски Сион 10 (1900) 457 (Аноним). – ЛMC 204 (1900) 384–305
(Т. Остојић).
Лит: М. Цар: J. Сундечић. ЛМС 215 (1902) 1–32. – J. Скерлић: Омладина
и њена књижевност. Бгд 1906. Стр. 474–476: J. Сундечић. – M. П.
Божовић: J. Сундечић. Бгд 1928. – Д. Д. Вуксан: В. Јагић и J. Сундечић.
Записи 15 (1936) 65–73. – K. Milutinović: O vezama Dalmacije i Vojvodine
u doba ilirskog pokreta. U: Dalmacija u narodnom preporodu 1835–1848.
Zadar 1987. Str. 285–306. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина
1977. – S. Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989.
Споменица: Споменица прославе 50-годишњег књижевног рада
пресвјетлог господина J. Сундечића српског пјесника. Цетиње 1899.
Преписка: ЛМС 341 (1934) 243–249 (Д. Вуксан) [преписка И. Руварца
и Ј. Сундечића].
ТАДИЋ Jopjo
(Стариград на Хвару, 5. VI 1899 – Београд, 4. X 1969) историчар; др
историје, професор универзитета (Београд).
САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948. Редовни
члан од 17. XII 1959. Секретар Одељења друштвених наука САН од 1. III
318
1963. до 6. IV 1966; од 10. V 1966. до 4. X 1969. Члан Председништва САН
од 15. IV 1960. до 1. III 1963; од 24. IV до 4. X 1969.
Бгр, ббл: СКА Год. 49 (1940) 239–243. – Lj. JAZU 56 (1952) 293–295.
Бгр, лит/ ббл: ЕСИ, 667–668 (Ђ. Тошић).
Ббл: ЗФФ 11:1 (1970) 17–26 (Д. Живојиновић и Ј. Литричин).
Нек: Архивист 19 : 2 (1969) 80–81 (Р. Јеумовић). – ИГ 2 (1969) 193–195
(Г. Станојевић). – JIČ 4 (1969) 215–216 (D. Živojinović). – Acta HMPhV 9
(1969) 285–288 (D. Živojinović). – Balkan Studies 10 (1969) 450–452 (D.
Đorđević). – Гл. САН 21 (1970) 200 (В. Чубриловић). – ZČ 25 (1970) 103–
107 (I. Voje). – В. Sci. Sec. В 6 :10–12 (1970) 448 (V. Novak). – EB 1 (1970)
113–114 (N.Todorov). – ИЧ 18 (1971) 7–11 (T. Поповић). – Balcanica 2
(1971) 459–461 (Д. Ђорђевић).
Лит: J. Радонић: [Реч поводом избора J. Тадића за дописног члана]. СКА
Год. 49 (1940) 217–218. – P. Самарџић: J. Тадић као историчар. – ЗФФ 11
: 1 (1970) 1–16. – Р. Самарџић: Истраживачки метод J. Тадића. ИЧ 29–
30 (1982/3) 257–262. – P. Самарџић: Писци српске историје. Књ. 3. Бгд
1986. [Стр. 201–207: J. Тадић].
Преписка: ЈИЧ 42–43 (1995–6) 327–330 [Ј. Тадић – И. Синдик]
Фотографија: САНУ Ф–409, 409/1–2
ТАЉАНДЈЕ Рене
звани Сен Рене
René (Gaspard-Ernest) Taillandier, dit Saint-René
(Париз, 16. XII 1817 – Париз, 23. II 1879) књижевник, књижевни критичар
и историчар; професор универзитета (Сорбона – Париз) и члан Француске
академије.
Бгр, ббл: GE, 874 (Аноним). – НЕ 4, 112: Сен-Рене Таландије (H. Радојчић).
Ббл: H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и
Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – С. Рене Таљандије: Србија у 19. веку.
Краљево 1990.
ТАРАНОВСКИ Теодор Васильевич
Θеодорь Васильевичь Тарановскій
(Плонск, 12/24. V 1875 – Београд, 23. I 1936) правник и историчар
словенског права; др права, професор универзитета (Варшава,
Петроград, Харков, Симферопољ и Београд).
СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 15. II 1932.
Приступна беседа: Majestas Carolina и Душанов законик, прилог за
историју сталешке државе у средњевековној Европи... Шт.: СКА Глас 157
(1933) 15–88. Проглашен 7. III 1933. (СКА Год. 41 (1932) 129, 171–174).
Бгр. НЕ 4 (Д. Поповић). – Руска емиграција II, 311 (A. Арсењев).
Ббл: Материалы для библіографіи 1, 309–311 и 2, 337–338.
Бгр, ббл: СКА Год. 44 (1936) 207–235.
319
Бгр, лит/ббл: ЕСИ, 669–670 (Р. Михаљчић).
Нек: СКА Год. 44 (1936) 154–157 (Б. Гавриловић). – RSU 9 (1936) 130–
132 (T. Saturnik). – Гл. СПЦ 16 (1936) 96 (С. Троицки). – ЈИЧ 2 (1936)
459–466 (A. Соловјев). – Архив 32 (1936) 205–208 (A. Соловјев).
Лит: Аноним: Два руска правна филозофа. Архив 7 (1923) 238–239. – Н.
Радојчић: Нове студије о старом српском праву. ЛМС 311 (1927) 207–209.
– С. С. Бобчев: Т. Тарановски. ЛБАН 12 (1931) 135–136. – A. Јелачић: Т.
Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави. СКГ 36 (1932)
381–382. – Е. Спекторски: Живот и личност проф. Т. Тарановског. Архив
32 (1936) 217–228. – Ђ. Тасић: О енциклопедији права Тарановског. Архив
33 (1936) 1–5. – П. Б. Струве: Θ. В. Тарановскій какь историкь западнаго и
русскаго права. Записки Русскаго научнаго института вь Белграде 13
(1936) ХХІ–ХХVIІ. – А. В. Соловьевь: θ. В. Тарановскій как историк
славянскaгo права. Записки Русскаго научнаго института вь Белграде 13
(1936) XXIX–XLVIII. – А. В. Соловјев: T. Тарановски. ЈИЧ 29 (1936) 459–
466. – J. Радонић: Слике из историје и књижевности. Бгд 1938. Стр. 501–
507: T. Тарановски. – H. Радојчић: О проучавању старог српског права.
СКГ н. с. 61 (1940) 109–114. – Н. Радојчић: Српски државни сабори у
средњем веку. СКА 1940 (ПИ 130). – Н. Радојчић: Век и по проучавања
Душанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – Р. Михаљчић: Историја
српског права у делима Т. Тарановског. Руска емиграција I, 169–179. – J.
Даниловић: Допринос T. Тарановског српској правној историографији. Руска емиграција I, 180–190. – M. Д. Симић: Место „Енциклопедије права“
Т. Тарановског у српској правној мисли. Руска емиграција I, 191–197. – J.
Даниловић: Изучавање наше правне историје између два рата: Т.
Тарановски. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941,
Бгд 1994. Стр. 334–347. – С. Шаркић: Неколико напомена о законодавној
улози државе у Средњем веку. У: Научно наслеђе Правног факултета у
Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 348–355. – М. Поповић: Филозофија
вредности, аксиолошке филозофије права и Енциклопедија права Т. Тарановског. ЗМС/ДН 104/5 (1998) 37–63. – М. Поповић: О филозофији права
код Срба. Бгд 2000.
ТЕКЕЛИЈА Сава Поповић
(Арад, 17/28. VIII 1761 – Пешта, 21. IX / 7. X 1842) др права, народни
добротвор; председник Матице српске.
Аутобгр: ЛМС 119 (1877) 1–81 и 120 (1879) 1–96. – С. Текелија: Описаније живота. Бгд 1966 [ббл: 403–404 (A. Форишковић)]. – Дневник С. Текелије, бесмртног благодетеља народа српског вођен у Бечу 1795–1797.
Темишвар 1992.
Бгр: Поменик 706–710 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици и последници Ρ 425/13 (В. Алексијевић)
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕЈ 8 (Ž. Sečanski).
Бгр. лит/ббл: JKL 828–829 (Ž. Milisavac).
320
Нек: Сербске народне новине (Пешта) 5 : 75 (1842) 305. – Пештанско –
будимски скоротеча 1: 26 (1842) 164.
Лит: J. Суботић: Живот С. Текелије. Будим 1861. – Б. Миљковић: ДСС. –
I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – В. Петровић:
Сабрана дела. књ. 2.: Време и догађаји. Нови Сад 1954. – J. Matasović:
Putovanja S. Tekelije. Starine JAZU 45 (1955) 7–90. – H. Радојчић: С.
Текелија. ИЧ 12–13 (1963) 1–12. – H. Радојчић: Штампани радови С
Текелије. ЗМС/КЈ 12 (1964) 189–196. – A. Албин: Прилог проучавању
језика С Текелије. Прилози проучавању језика 4 (1969) 1–21. – Ж.
Милисавац: Сава Текелија последњи заточник славено-сербског језика.
ПКЈИФ 42 (1976) 270–279. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске,
Део 1. MC 1986. – В. Милосављевић: Текелијина библиотека. Нови Сад
1990. – С. Војиновић: С. М. Сарајлија о родоначелнику породице Текелија. Даница 2 (1995) 63–68. – Р. Мићић: Портрети из српске културне
историје. MC 1995. Стр.: 7–70: Вук и Текелија. – Водич кроз архив ДСС.
– Библиотека С. Текелије. Нови Сад 1997. – В. Милосављевић: Сава
Текелија и српска мисао. Бгд 1998. – Ж. Милисавац: Питања и
недоумице о Текелији. Темишварски зборник 2 (2000) 5–9. – Б. Бешлин:
Карловци, Нови Сад 2005. – С. Гавриловић: Извештај из 1812 о Сави и
Петру Текелији. Темишварски зборник 4 (2006) 111–115.
Преписка: С. Текелија – Теодору Павловићу. MC, Рукописно одељење. –
ЛMC 107 (1863) 160 и 109 (1865) 169–170 [ Јанко Драшковић – С.
Текелија]. – Вукова преписка, 1. Бгд 1907. Стр. 494–504. – Вука Стеф.
Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеноме Платону
Атанацковићу... Бгд 2004.
Тестамент: ЛМС 97 (1858) 192–200 (J. Ђорђевић).
ТЕРМИЈЕ Пјер-Мари
Pierre-Marie Termier
(Лион, 3. VII 1859 – Гренобл, 23. X 1930) геолог; професор универзитета
(Париз) и генерални надзорник рудника.
Бгр, лит/ббл: DSB 13 (Anonim). – Poggendorff 4 (1904) 1485. – ИАН 6.
сер. 19 (1925) 831–832 (А. Карпинский и др.)
Нек: СКА Год. 39 (1931) 115 (Б. Гавриловић).
Нек, ббл: Bulletin de la Société géologique de France 1 (1931) 429–495 (E.
Raguin). – AČAVU 41 (1931) 916–929 (R. Kettner).
Лит: E. Raguin: Pierre Termier. Paris 1932. – A. George: P. Termier. Paris
1933. – Emmanuel de Marguerie: Funérailles de P. Termier... Notices et
discours de l'Académie des sciences (Paris) 1 (1937) 317–322. – Ж.
Маринковић: Исповест једног научника. Хришћанско дело 4 : 2 (март
1938) 153–158.
321
ТЕСЛА Никола
(Смиљан, 28. VI / 10. VII 1856 – Њујорк, 7. I 1943) инжењер електротехнике, физичар и проналазач.
СКА: дописник (Академије природних наука) од 25. I 1894. Прави члан од
16. II 1937.
Приступна беседа: Писмо – изјава. [Депеша без датума]. Шт.: СКА Год.
46 (1936) 225–226. Проглашен 7. III 1937. (СКА Год. 46 (1936) 141, 219,
225–226).
Бгр: НЕ 4 (М. Поповић).
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕЈ 8 (V. Popović).
Ббл: J. Т. Ratzlaff & L. I. Anderson: Dr Nikola Tesla Bibliography. Palo Alto
1979. – P. Дугић, Б. Јовановић: Каталог Теслиних патената. Бгд 1987. –
Живот и дело српских научника 2 (1997) 22–67 [са лит/ббл.].
Нек: САН Год. 51 (1946) 146–147 (Ј. Радонић) и 52 (1948) 131 (В.
Мишковић).
Лит: М. Pupin: On Polyphase Generators. AIEE Transactions 12 (1891)
562–599. – Mr. Tesla's Lecture. Electrical Review 12 (1892) 192. – Ђ. M.
Станојевић: H. Тесла и његова открића. Бгд 1894. – Т. С. Martin: N. Tesla's Untersuchungen über Mehrphasenstrome und über Wechselstrome hoher
Spannung und Frequenz. Halle, 1895. – J. A. Fleming: The Principles of Electric Wave Telegraphy. London 1906. – B. A. Behrend: The Induction Motor
and other Alternating Current Motors. New York 1921. – С. Бокшан: Дело
Николе Тесле. Бгд 1926. – С. Косановић: Код Николе Тесле. Бгд 1927. –
С. Бокшан: Н. Тесла и његов пионирски рад у електротехници. Бгд 1930.
– S. Bokšan: N. Tesla und Sein Werk. Leipzig-Wien-New York 1932. – J. J.
O'Neil: Prodigal Genious. New York 1944. [= на српском: Бгд 1956 и 2006].
– С. Бокшан: H. Тесла и његово дело. Бгд 1950. – V. Popović: N. Tesla.
Bgd 1951. – Tribute to Tesla. Ed. V. Popović. Bgd 1961. – I. Hunt, W. W.
Draper: Lightning in his hand – The life story of N. Tesla. Denver 1964. – Г.
K. Цверава: H. Тесла. Ленинград 1974 [= на српском: Бгд 2006]. – N. Tesla: Dnevnik istraživanja, Kolorado Springs 1899–1900. Bgd 1961 (= na engl.
Bgd 1978). – Simpozij Nikola Tesla. Vol. 1–2. JAZU 1978. – M. Cheney: Tesla, Man out of Time. Prentice Hall 1981 [= на српском: Бгд 2006]. – IV
International N. Tesla Symposium. SANU 1991. – 100 најзнаменитијих
Срба, 387–394 (A. Маринчић). – Α. Маринчић: Живот Николе Тесле.
САНУ 1994 (Галерија 76). – Живот и дело српских научника, 2. САНУ
1997. Стр. 1–69 (A. Маринчић, Б. Јовановић). – Н. Тесла: Дневник из
Стразбура = Tagebuch aus Strassburg [1883–1884]. Бгд 2002. – М. Џ. Сајфер: Чаробњак : живот и време Николе Тесле – биографија једног генија.
Нови Сад 2006. – А. Џ. Бекхард: Геније електрицитета Никола Тесла. Бгд
2006. – Nikola Tesla un die Technik in Graz. Graz 2006. – R. Lomas : Tesla –
čovjek koji je izumio dvadeseto stoljeće. Zagreb 2006. – С. Шарбох: Патенти Николе Тесле. Бгд 2006. – Д. Пит : У трагању за Николом Теслом.
Бгд 2006. – А. Маринчић : Живот Николе Тесле. Бгд 2006. – Reprints of
Tesla’s Articles in Electrical Experimenter. Bgd 2007. – Тесла : визије, дело,
живот : [зборник радова са научног скупа „150 година од рођења Н. Тесле“ 10 јул 2006]. Бгд 2007. – Теслин чудесни свет електрицитета. Бгд
2007. – S. Šarboh, G. Lalović: The Patents of Nikola Tesla – towards the definite catalog. Bgd 2007.
322
Сабрана дела: Изабрана дела: N. Tesla: Lectures, Patents, Articles. Bgd
1956. – Η. Тесла: Моји изуми. Бгд 1995. – Η. Тесла: Предавања. Бгд 1995.
– Η. Тесла: Чланци. Бгд 1995. – Изабрана дела Н. Тесле. Књ. 1–7. Бгд
1995–1997 = N. Tesla Selected Works. Vol 1–7.
Споменица: Никола Тесла – споменица поводом његове 80-годишњице.
Бгд 1936. – Тесла : издање посвећено 100-годишњици Теслиног рођења...
Бгд 1956. – Centenary of the Birth of N. Tesla. Bgd 1959.
Преписка: D. Smiljanić, Z. Civrić: N. Tesla, Prepiska s rodbinom. Bgd 1991. –
Н. Тесла: Моји изуми [и] Преписка Н. Тесле са Хугом Гернсбеком. Бгд
2007.
Архив: Музеј Николе Тесле у Београду [заоставштина и др.].
ТИЈЕР Анри
Henri Thiers
(? – 1895) књижевник, публициста
Лит. бел.: [E. Р. Лабулеј]: Један француски глас о Србији. Јединство 4 :
124 (1872) 255. – Аноним: Како мисли Лабулеј o Србији и Србима.
Застава 7 : 67 (1872). – H. Thiers: La Serbie, son passé et son avenir. Paris
1862. Str. VII–VIII. – H. Петровић: Оглед француске библиографије о
Србима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900.
Архив: АСАНУ (Акта СУД за 1879 = Гл. СУД 49 (1881) 393).
ТИРОЛ Димитрије
(Чаково, 31. V 1793 – Темишвар, 18. III 1857) писац, преводилац и издавач;
управник српских школа у Темишвару и инспектор Државне штампарије
(Београд).
ДСС: редовни члан од 27. V 1842. – Казначеј ДСС 1842, 1843.
Бгр: ЭС 65 (1901) 233 (А. Л.). – Савременици и последници Ρ 425/13 (В.
Алексијевић). – EJ 8 (Ν. Kusovac). – JKL, 830 (V. Milinčević).
Бгр, ббл. : Поменик, 713–714 (M. Ђ. Милићевић).
Нек: Гл. ДСС 9 (1857) 320–324 (Аноним).
Лит: J. Хаџић: [Словенска граматика Д. Тирола]. ЛМС 21 (1830) 128–
129. – Н. Мурзакевич: [Д. Тирол, Српски споменици]. ЛМС 54 (1841)
112–114. – Б. Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша
Обреновића 1804–1850. Бгд 1901. – Ј. Скерлић: Историја нове српске
књижевности. Бгд 1914. – Б. Миљковић: ДСС. – Љ. Стојановић: Живот и
рад Вука Ст. Караџића. Бгд 1924. – М. М. Николић: Крагујевачка
гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – С. Станојевић: Историја
српског народа у средњем веку. Књ. 1. Бгд 1937. Стр. 313–323. – С.
Јосифовић: О Банатском алманаху Д. Тирола. ЗМС/ДН 4 (1952) 56–63. –
Б. Павићевић: Казивање старих Требјешана. Никшић 1973. Стр. V–
XLVIII. – Споменица посвећена 130-годишњици живота и рада
Библиотеке САНУ. САНУ 1974. Стр. 135–136: С. Комадинић, [Д. Тирол и
Библиотека ДСС]. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC
1986. – Г. Добрашиновић: Д. Георгијевић Тирол, сликар и Вуков писар. У:
323
Манастир Шишатовац: зборник радова. САНУ 1989. Стр. 159–174. –
Водич кроз архив ДСС. – Љ. и М. Церовић: Ходољубља Д. Тирола. Нови
Сад 1995.
ТИТЕЛБАХ Владислав
(Лешница код Прага, 9. VI 1847 – Београд, 6. II 1925) илустратор и
етнолог; професор гимназије (Нови Сад, Београд; математика и нацртна
геометрија).
СУД: редовни члан (Одбора за уметност) од 30. I 1885.
Ббл: ГЕМ 6 (1931) 126–130 (П. Ж. Петровић) и 7 (1932) 129–131 (Р.
Заплата).
Нек: Самоуправа 39 (1925) 3 (М. С. Јовановић).
Лит: Аноним: В. Тителбах, професор учитељске школе у Београду. Opao
20 (1894) 105–106, 125–126. – Аноним: Изложба етнографских слика. БК
3 (1897) 544. – Аноним: За лондонску изложбу. Трговински гласник 17 : 56
(1907) 3. – J. Z. Raušar: Vzpomínka na krajana prof. Vlad. Titelbacha v
Belehrade. Pardubicich, 1927. – П. Ж Петровић: Живот и рад В. Тителбаха.
У: В. Тителбах: Акварели и цртежи. Бгд 1931 (ПИ Етнографског музеја,
2). – Д. Маринковић: Питање држављанства неколицине наших сликара
19. века. ЗНМ/ Б 4 (1964) 425–431. – Б. Голубовић: В. Тителбах: 1847–
1925. Галерија MC 1989 [каталог изложбе]. – Л. Шелмић: Сликар В.
Тителбах. Свеске 19 (1991) 69–70.
ТИХОНРАВОВ Николај Савич
Николай Саввич Тихонравов
(Шеметово, 3/15. X 1832 – Москва, 27. XI / 9. XII 1893) историчар
књижевности и археограф; професор и ректор универзитета (Москва).
Бгр, лит/ббл: ЭС 65 (1901) 295–298 (А. С Архангелскiй). – СДР 330–
331 (Н. А. Мещерский).
Лит: Памяти H. С. Тихонравова. Москва 1894. – История Славянской
Филологiи, 558–562 (В. Ягичъ). – А. Г. Руднев: Академик Н. С. Тихонравов и его труды по изучению памятников древнерусской литературы.
Варшава 1914. – Н. К. Гудзий: Н. С. Тихонравов. Москва 1956.
Сабрана дела: Спб 1898.
ТИЦЕ Емил
Emil Tietze
(Вроцлав, 15. VI 1845 – Беч, 4. III 1931) геолог; директор Геолошког завода
у Бечу.
324
Бгр: НЕ 4 (J. М. Жујовић).
Бгр, ббл: Poggendorff 3, 1349.
Ббл. реф.: J. М. Жујовић: Геологија Србије. Бгд 1893. Књ. 1, 16–17: Е.
Тице. – GBJ 1, 288–289.
Нек: Priroda 24 : 4 (Brno 1931) 150 (J. V. Zelisko). – Mitteilungen der
Geologischen Gesellschaft in Wien 24 (1932) 134–136 (W. Hammer). –
Bulletiin of the Geological Society of America 43 (1932) 115 (E. B.
Mathews).
Лит: W. Hammer: Zur Erinnerung an E. Tietze. Jahrbuch der Geologische
Bundes-Anstalt 81 (1931) 403–446. – В. Јовић: Из историје геологије у
Фотографија: САНУ–Ф 168, 168/1–3, XXXVII
ТКАЛАЦ ИГЊАТИЈЕВИЋ Имбро
(Карловац, 6. V 1824 – Рим, 6. I 1912) публициста и политичар; др права
и философије, секретар Загребачке трговачке коморе и саветник у
Министарству спољњих послова Италије.
Аутобгр: И. И. Ткалац: Успомене из младости у Хрватској, 1–2. СКЗ
1925, 1926.
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (М. Прелог). – Савременици и последници Ρ 425/13
(В. Алексијевић).
Нек: СКА Год 25 (1912) 221 (Ст. Новаковић). – СКГ 28 (1912) 239–240
(У. Џонић).
Лит: М. Р. Веснић: И. И. Ткалац. ГНЧ 33 (1914) 1–56. – E. Haumant: La
Yougoslavie. Paris 1919. Str. 153–166: La Croatie dans les Souvenirs de M.
de Tkalats. – B. Стајић: Др И. И. Ткалац. ЛMC 311 (1927) 234–236. – R.
Maixner: La propagande antiautrichienne de Tkalac en 1866. AIF 26–27
(1945) 271–279. – V. Bogdanov: Brošura I. I. Tkalca „Croaten, Serben und
Magyaren..." HZ 2 (1949) 383–386. – M. Despot: Prilog biografiji I. I.
Tkalca. HZ 5 (1952) 189–190. – Г. Добрашиновић: И. И. Ткалац и Вук.
Ковчежић 2 (1959) 61–69. – A. Tamborra: I. I. Tkalac in Italia. U: Studi in
onore di Ettore lo Gatto e Giovanni Maver. Roma 1962. Str. 623–634. – S.
Dvoržak: I. I. Tkalac, ivot i djela. Starine JAZU 52 (1962) 333–419 [bbl/lit:
415–417]. – S. Dvoržak: Karlovački portreti. JAZU 1963. Str. 5–89: I. I.
Tkalac [bbl./lit: 88–89]. – B. Raditsa: Angelo Tamborra, I. I. Tkalac e l'Italia.
Balkan Studies 7 (1966) 227–231. – Р. Ковијанић: Поводом једне значајне
књиге И. Ткалца. Библиотекар 5/6 (1967) 271–279. – Lj. Kuntić: O nekim
problemima djelatnosti I. I. Tkalca u emigraciji. HZ 19–20 (1966–67) 429–
446. – B. Крестић: Подршка српске омладине у Бечу И. И. Ткалцу.
ЗМС/КЈ 24 (1976) 178. – Водич кроз архив ДСС. – M. Мојашевић:
Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ 649).
Преписка: HZ 19–20 (1966–67) 405–408 (С. Гавриловић).
Архив: АСАНУ 7380/51 [Аутобгр, ббл.]
325
ТОДОРОВИЋ Коста
(Београд, 22. VI / 4. VII 1887 – Београд, 19. IX 1975) лекар, инфектолог;
др медицине, професор универзитета и управник Инфективне клинике
(Београд).
СКА: дописник (Академије природних наука) од 9. IV 1947.
САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења медицинских
наука) од 22. III 1948. Секретар Одељења медицинских наука САН од 22.
III 1948. до 4. V 1972. Члан Председништва САН од 4. V 1972. до 22. V
1975.
Аутобгр: К. Тодоровић: Предвиђања и остварења. Бгд 1971.
Бгр, ббл: Lj. JAZU 54 (1949) 280–284. – САН Год. 65 (1959) 229–238 и 73
(1970) 554 и 74 (1971) 515–516. – Kurzer Abriss der Biographie des Prof. Dr
К. Todorović.Bgd 1962. – Aperçu biographique et scientifique du prof. K.
Todorović. Bgd 1964.
Бгр, ббл, лит/ббл: ME 6 (Z. Levntal). – Споменица академику Кости
Тодоровићу поводом стогодишњице његовог рођења. САНУ 1988. Стр.
135–208 (J. Павковић)
Нек: СА 103 (1975) 911–914 (Ж. Перишић). – Acta HMPhV 15 : 2 (1975)
129–132 (J. Туцаков). – САН Год. 82 (1976) 189 (В. Даниловић).
Лит: СА 28 (1926) 222–226 + 411–416 (полемика К. Тодоровића и М. Матерног о дифтерији). – I. Petrić: К. Todorović, Akutne infektivne bolesti.
Liječnički vjesnik 55 (1933) 176–177. – M. Зелић: К. Тодоровић, Акутне
инфективне болести. СКГ н. с. 39 (1933) 387–389. – Р. Јовановић: К. Тодоровић, Акутне инфективне болести. Војно-санитетски гласник 4 (1933)
229–234. – Ф. Михаљевич: К. Тодоровић, Акутне инфективне болести...
Acta Medica Iugoslavica 1 (1947) 326–328. – Б. M. Станојевић: К. Тодоровић, Акутне инфективне болести... СА 46 (1948) 479–482. – Зборник радова саопштених у Секцији за историју медицине и фармације СЛД 5
(1969) 5–14 (В. Станојевић, M. Велимировић, С. Пејић). – M. Велимировић: Др. К. Тодоровић. Развитак 15 : 4–5 (1975) 58–75. – Педесет година
рада Клинике за инфективне болести Медицинског факултета у Београду
1926–1976. Бгд, „Галеника“, 1976. – M. Марковић: Академици. Бгд 1986.
Стр. 127–133: Творац савремене инфектологије. – Стогодишњица САНУ
II, 295–296 + 304. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета;
Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992. – В. Јокановић: О Хипократовим следбеницима у Србији. Нови Сад 1997. – V. Jokanović: Apostoli milosrđa. Novi Sad 2001. Str. 93–99 : Kosta Todorović. – V. Šuvaković: Kosta Todorović, lekar I humanista (1887–1975). Acta Infectologica Yugoslavica 6 : 2
(2001) 243–249.
Споменица: Споменица академику Кости Тодоровићу поводом стогодишњице његовог рођења. САНУ 1988.
ТОДОРОВИЋ Лазар [ТЕОДОРОВИЋ]
(Каона, Подриње, 1781 – Цариград, 1. II 1846) политичар; министар
правде и просвете, члан Државног савета и посланик Србије у
Цариграду.
326
Бгр: Поменик, 715–716 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (J. Продановић). –
Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 34–35: Лазар
Теодоровић.
Нек: Сербске народне новине (Пешта) 9 : 16 (1846) 63.
Лит: J. Павловић: Слово при држаном парастосу многозаслуженог
капућехаје србског... Л. Теодоровића. Бгд 1846. – M. Ђ. Милићевић:
Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – M. Петровић: Финансије и
установе обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Б. Куниберт:
Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. Бгд
1901. – М. М. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – М. Гавриловић: Милош
Обреновић. Књ. 1–3. Бгд 1908–1912. – Мемоари Стефана Стевче
Михаиловића. СКА 1928. – P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839).
САНУ 1986 (ПИ 570). – Водич кроз архив ДСС. – С. Гавриловић: Грађа
за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004
(Споменик 138).
Фотографија: ФД–572 (Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994)
ТОДОРОВИЋ Стеван
(Нови Сад, 1832 – Београд, 22. V 1925) сликар; професор гимназије
(Београд, реалка).
СУД: редовни члан (Одсека уметничког) од 6. II 1869. Секретар
Одбора уметничког 1884,1885.
СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије уметности)
од 4. II 1899. Прави члан од 5. II 1901. Секретар Академије уметности
СКА од 22. II 1908. до 7. III 1921.
Приступна беседа: Изложба сликарских радова приређена за Свечани
скуп СКА од 26. II 1904. Проглашен 26. II 1904. (СКА Год.18 (1904)
143–145).
Аутобгр. ббл. : С. Тодоровић: Аутобиографија. MC 1951 [Бгр, ббл: 23–61
+ 69–89].
Бгр, ббл: СКА Год. 12 (1899) 189–207 и 15 (1902) 283–285. – Савременици и последници Р 425/13 (В. Алексијевић).
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (В. Петровић). – ELU 4 (V. Ristić).
Ббл, лит/ббл: ЗНМ/Б 13 : 2 (1987) 131–136 (В. Краут). – BLZ 12, 686.
Нек: СКГ н. с. 15 (1925) 238–239. – СКА Год. 34 (1926) 267 (A. Белић).
Лит: С. В. Поповић: С. Тодоровић. Јавор 5 (1878) 805–810. – С. Тодоровић:
Одговор г. Михаилу Валтровићу на његову књижицу „Православност у
данашњем живопису у Србији“. Београд 1887. – Аноним: Педесетогодишњица сликарског рада проф. Ст. Тодоровића. Нова искра 2 (1900) 193–
194. – Ст. Тодоровић: Један листак из историје Српског народног позоришта. СКГ 23 (1909) 680–683. – Љ. Никић: „Аутобиографија С. Тодоровића“. Књижевност 13 (1951) 167–176. – Д. Медаковић: Предлог С.
Тодоровића за главну завесу Нродног позоришта. У: Један век Народног
позоришта. Бгд 1968. – В. Краут: Скице С. Тодоровића за Таковски устанак. ЗЛУМС 7 (1971) 357–363. – Н. Кусовац: Црквено сликарство Ст.
Тодоровића. Гл. СПЦ 56 : 10 (1975) 191–193. – В. Краут: С. Тодоровић.
ЗЛУМС 18 (1982) 103–130. – 125 година Народног позоришта у Београду.
327
САНУ 1997 (НС 86). – О. Милановић: Позоришне визије С. Тодоровића.
Театрон 100 (1997) 37–44. – Н. Кусовац и др: Стеван Тодоровић 1832–
1925. Бгд, Нови Сад 2002 (Српска уметност од XVIII до XX века). – Н. Кусовац: Поводом ретроспективне изложбе Стевана Тодоровића (1832–
1925) у Народном музеју у Београду. Viminacium 13/14 (2003) 273–280. – О.
Вукотић: Сликарство С. Тодоровића. Кораци 33 : 1–2 (2003) 157–160.
ТОЛСТОJ Лав Николајевич
Лев Николаевич граф Толстой
(Јасна Пољана, 28. VIII / 9. IX 1828 – Астапово, 7/20. XI 1910) књижевник.
Бгр, ббл: СКА Год. 23 (1910) 383–460 (прев. Α. Μ. Иванић).
Бгр, ббл, лит/ббл: EBri 22 (1963) 278–281 (Anonim). – БСЭ3 26 (1977) 51–
55 (В. Я. Лакшин).
Ббл: СКГ 21 (1908) 458–461 + 791 + 792 и н. с. 25 (1928) 73–80 (У.
Џонић). – А. Л. Бем, В. И. Срезневский: Библиографический указатель
творений Л. Н. Толстого. АН СССР 1926. – Библиографски вјесник 13 :
2 (1984) 5–55 (В. Бојович).
Лит/ббл: H. H. Гусева: Л. H. Толстой. Москва 1941. – История русской
литературы 19. в. : библиографический указатель. АН СССР 1962. Стр.
681–706. – RES 50 (1977) 375–377 и 52 (1979) 632–636 (Anonim).
Ббл, лит/ббл: Погодин I/1, 198–223 и II/2, 293–358. – С. Паланчанин: Рускосрпскохрватска књижевна библиографија 1 (1918–1941). MC 1979. Стр.
137–151 + 249–254. – J. Užarević, J. Lukšić: Ruska književnost u hrvatskim
književnim časopisima 1917–1945. Zagreb 1981. Str. 116–131 + 270–273. –
Handbook of Russian Literature. New Haven 1985. Str. 476–480 (G. Jahn).
Нек, ббл: СКА Год. 24 (1911) 207–208 (Ст. Новаковић).
Лит: М. Глишић: О Толстом. У: Л. Н. Толстој, Рат и мир. СКЗ 1899. Књ. I,
5–54. – В. Petronijević: L. Tolstoj i njegova etička doktrina. Savremenik 9
(1914) 421–430. – T. Maretić: Govor u spomen L. N. Tolstoju. Lj. JAZU 25
(1911) 82–105. – T. Maretić: Govor u spomen stogodišnjice rođenja L. N. Tolstoja. Lj. JAZU 42 (1930) 82–98. – И. E. Репин и Л. H. Толстой. Москва-Ленинград, 1949. – Л. Н. Толстой : сборник статей и материалов. АН СССР,
1951. – J. Badalić: Lav Tolstoj kod Hrvata. Radovi Slavenskog instituta 1
(1956) 1–30. – V. Bojović: Prilozi o ivotu i radu L. N. Tolstoja u srpskoj
knjievnosti do kraja 19. vijeka. KJ 25 : 1 (1978) 16–25. – С A. Толстој: Moj
живот. ЛMC 424 (1979) 808–1173 + 1387–1445. – В. Nabokov: Eseji iz ruske književnosti. Bgd 1984. – V. Bojović: Tolstoj u Srba. Ljubljana 1985. – H.
Богдановић: Књижевне анализе. Нови Сад 1987. – Џ. Стајнер: Толстој и
Достојевски. Нови Сад 1989. – Л. Толстој: Исповест. Бгд 1993. – Р. Вешовић: Толстој и проблеми моралног и религиозног васпитања. Подгорица
1994. – Б. Петронијевић: Толстојева теорија уметности. У: Критичка
мисао филозофа и научника. Нови Сад, Бгд 1995. Стр. 158–182. – М. Логинова: Л. Н. Толстой: жизнь и творчество – документы, фотографии, рукописи. Москва 1995. – Л. Громова-Опульская: Новые материалы Л. Н. Толстого и о Толстом : из архива Н. Н. Гусева. München 1997. – Толстой и о
Толстом : материалы и исслед. 1–2. Москва 1998. – Л. Н. Толстой : pro et
328
contra. Санкт-Петербург 2000. – И. Буњин: Толстојево ослобађање. Бгд
2003. – Ш. Цвајг: Толстој и Ниче. Подгорица 2003. – Н. Милошевић: Толстој парапсихолог – Ана Карењина. Златна греда 30 (2004) 15–20. – Б.
Ћурчић: Обележавање стогодишњице рођења Л. Н. Толстоја у Београду
1928. Славистика 8 (2004) 193–200. – Е. Д. Мелешко: Христианская этика
Л. Н. Толстого. Москва 2006.
ТОМАН Ловро
(Камна Горица код Радовљице, 10. VIII 1827 – Родаун код Беча, 15 VIII
1870) правник, политичар и песник; адвокат и државни посланик у Бечу.
СУД: дописни члан именован 29. VII 1864.
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (И. Графенауер). – EJ 8 (F. Kobler). – SBL 12 (1980)
100–102 (F. Koblar).
Лит: A. Praprotnik: Dr Lovro Toman. Ljubljana 1876. – I. Grafenauer: Zgodovina novejšega slovenskega slovstva, II. Ljubljana, 1911. – A. Slodnjak: Zgodovina slovenskega slovstva, II. Ljubljana, 1959. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989.
TOMEK Вацлав Владивој
Václav Vladivoj Tomek
(Храдец Кралове, 31. V 1818 – Праг, 12. VI 1905) историчар; професор
универзитета (Праг).
Аутобгр: W. W. Tomek: Pameti z mého žiwota, I–II. Praha, 1904.
Бгр: Almanach ÖAW 56 (1906) 342–345 (Anonim).
Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 129–130.
Бгр, ббл, лит/ббл: Kudĕlka, 476.
Нек: AČAVU 16 (1906) 103–108 (J. Kolóusek). – Lj. JAZU 20 (1906)
160–161 (T. Smičiklas). – СКА Год. 19 (1906) 394–396.
Нек, ббл: AKAW 56 (1906) 342–345 (J. von Karabacek).
Лит: V. V. Tomek (1818–1918) na památku jeho stých narozenin. Praha,
1918 [bbl.: 50–71].
ТОМИЋ Димитрије
(? – умро око 1871. [Последњи пут се наводи у ДК 1871]) члан
Апелационог суда.
Миљковић: ДСС. – М. М. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933.
Крагујевац, 1934. – Споменица Гимназије у Крагујевцу 1833–1983.
Крагујевац 1989. – Р. Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд
1995. Стр. 94–97.
329
ТОМИЋ Јован
(Нова Варош, 9. V 1869 – Београд, 22. VII 1932) историчар; управник
Народне библиотеке (Београд).
од 3. II 1906. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II 1908.
до 22. II 1913 ; 6. III 1928. до 7. III 1931.
Приступна беседа: Град Клис у 1596 години. Шт.: СКА [ПИ 27], 1908, IX
+ 298. Проглашен 22. II 1907. (СКА Год. 20 (1906) 136, 174–179).
Бгр, ббл: СКА Год. 16 (1903) 284–292 и 18 (1905) 359–360.
Ббл: ПКЈИФ 12 (1932) 307–322 (У. Џонић). – BLZ 10, 367.
Бгр.ббл, лит/ббл: ЕСИ 678–679 (М. Јанковић).
Нек: ПКЈИФ 12 (1932) 127–128 (Е. Оман). – Narodna starina 11 (1932)
229–231 (Anonim). – Записи 11 (1932) 147–150 (P. Драгићевић). – СКГ н.
с. 36 (1932) 560 (Аноним). – Мисао 39 (1932) 463–464 (J. Тошковић). –
СКА Год. 41 (1933) 137–139 (Б. Гавриловић). – ГНЧ 42 (1933) 133–156
(У. Џонић). – ЈИЧ 1 (1935) 270–272 (Д. Страњаковић).
Лит: В. Ћоровић: J. H. Томић. ПКЈИФ 12 (1932) 70–100. – П. Поповић: J.
H. Томић и архивски рад. ПКЈИФ 12 (1932) 101–113. – У. Џонић: Рад J.
H. Томића у Народној библиотеци. ПКЈИФ 12 (1932) 114–122. – М.
Ибровац: J. Томић као професор књижевности. ПКЈИФ 12 (1932) 123–
126. – В. Ћоровић: Рад J. Томића на историји. СКГ н. с. 36 (1932) 503–
505. – A. Белић: Рад Ј. Томића у Академији наука. СКГ н. с. 36 (1932)
505–507. – М. Л. Зечевић: Рад Ј. Томића у Народној библиотеци. СКГ н.
с. 36 (1932) 507–510. – М. Васић: Ј. Томић. СКГ н. с. 36 (1932) 609–615. –
Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В.
Стојанчевић: Ј. Томић као историчар српског народа. ИЧ 38 (1991) 301–
312. – Јован Томић, живот и дело. Историјски институт САНУ 1995. – С.
Мирчов: Јован Н. Томић : библиотекар и научник. Бгд 2007. Стр. 345–
412 : Библиографија Ј. Н. Томића.
Архив: АСАНУ рукописна заоставштина Ј. Н. Томића, сигн. 8711 и 14509.
ТОПАЛОВИЋ Димитрије Мита
(Панчево, 27. IX / 9. X 1849 – Панчево, 5/18. I 1912) композитор; хоровођа
Српског црквеног певачког друштва, учитељ у Девојачкој школи.
Бгр: НЕ 4 (К. Манојловић).
Бгр, ббл: Прилози биографском речнику српских музичара, 52–55 (В. Р.
Ђорђевић). – МГ 1 : 3 (1922) 3 (В. Р. Ђорђевић). – Muz. E 3 (R. Pejović).
Ббл: Оглед српске музичке ббл, 139 + 223–225 (В. Р. Ђорђевић). – ЛМС
339 (1934) 248–250 (В. Р. Ђорђевић).
Нек: ЛМС 285 (1912) 118–120 (П. Коњовић). – СКА Год. 25 (1912) 221 (Ст.
Новаковић).
Лит: Л. Поповић: Мита Топаловић. Стражилово 5 (1892) 442–443. – Аноним: Двадесетпетогодишњица M. Топаловића. БК 6 (1900) 509–510. – П.
Коњовић: Личности. Загреб 1919. – M. Томандл: Споменица Панчевачког
црквеног певачког друштва. Панчево, 1938. – М. Петровић: Ирмоси Н.
Ђурковића, К. Станковића и М. Топаловића. Нови звук 7 (1996) 95–104. –
330
К. Светличић: M. Топаловић (1849–1912) : каталог изложбе. Нови Сад
1999. – Ч. Ђорђевић: Поводом 150-годишњице рођења М. Топаловића.
Свеске 51/52 (2000) 219–221.
ТОРБАР Јосип
(Крашић (крај Јастребарског), 1. IV 1824 – Загреб, 26. VII 1900) математичар, физичар и педагог; професор гимназије (Загреб), секретар и председник ЈАЗУ.
Аутобгр: Lj. JAZU 15 (1901) 127–152.
Ббл: Lj. JAZU 15 (1901) 152–164 (А. Mohorovčić).
Нек: ПГ 21 (1900) 256 (Аноним). – БК 6 (1900) 958 (Аноним).
Лит: J. Torbar 1824–1900. HAZU 2002.
ТРИВУНАЦ Милош
(Алексинац, 16/28. VII 1876 – Београд (?), новембар 1944) филолог,
германиста; др филологије, професор универзитета (Београд).
СКА: прави члан (Академије философских наука) од 16. II 1939. Секретар
Академије философских наука СКА од 26. II 1942. до 10. III 1944.
Приступна беседа: Божа Кнежевић, човек и мислилац. Беседа није
штампана у интегралном облику. Постоји извод: Политика, 38 : 11383 (9.
II 1940) 7. [У оквиру текста: Свечани скуп СКА..]. Проглашен 8. II 1940.
(СКА Год. 49 (1939) 148–153).
Аутобгр: ЛМС 313 (1927) 396–405.
Бгр, ббл: СКА Год. 48 (1939) 205–209. – Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906. Стр. 122–123.
Бгр, ббл, лит/ббл: Научна критика компаративистичког смера. Нови Сад
– Бгд, МС – Институт за књижевност и уметност, 1983. Стр. 501–507. –
Љ. Никић, О. Момчиловић: Библиографија часописа Страни преглед I,
1927 – Χ, 1939. САНУ 1989. Стр. 50–53.
Ббл: M. Тривунац. Бгд, шт. Ђорђа Мунца и М. Карића, 1914.
Лит: A. Милићевић: Рад по француској читанци... ГПД 3 (1923) 451–453. –
С. Баница: Др М. Тривунац, Гете. ЛМС 332 (1932) 238–240. – Аноним: Три
расправе о Шекспиру. Глас MC 3 : 41–62 (1. VII 1936) [1–2]. – К. H. Милутиновић: Три расправе др М. Тривунца о Шекспиру. Јавност 2 (1936) 977–978.
– К. Н. Милутиновић: Др М. Тривунац, „Немачки утисци о нашем језику".
Круг 1 (1938) 19–20. – С. Јосифовић: Научни рад др М. Тривунца. ЛМС 351
(1939) 420–431. – Аноним: Свечани скуп СКАН. Беогрдске општинске новине 58 : 2 (1940) 153–155. – Б. Живојиновић: Теорија M. Тривунца о
„Вертеру“ Л. Лазаревића. ПКЈИФ 42 (1976) 431–438. – С. Пековић, С.
Слапшак: Истраживања традиције и страних књижевности. У: Научна
критика компаративистичког смера. Нови Сад – Београд, MC – Институт за
књижевност и уметност, 1983. Стр. 7–64. – Т. Bekić: M. Trivunac i njegov
doprinos razvoju domaće germanistike. Novi Sad 1990. – M. Мојашевић: Сећања и сведочења: M. Тривунац. ПКЈИФ 63/64 (1997/8) 115–126.
331
ТРНСКИ Иван
(Рача код Бјеловара, 1. V 1819 – Загреб, 30. VI 1910) књижевник, песник
и политичар; велики жупан бјеловарски, пуковник и организатор
Друштва хрватских књижевника.
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (А. Барац).
Нек: СКГ 25 (1910) 77–80 (Е. Н.). – Savremenik 5 (1910) 597–600
(Anonim) + 549–553 (J. Milaković). – HK 6 (1910) 365–367 (Anonim). –
Дело 55 (1910) 479–480 (Аноним).
Лит: M. Савић: I. Trnski, Svakolika mu djela. ЛМС 138 (1884) 104–116. –
Ђ. Шурмин: И. Трнски. Коло З (1902) 27–31. – Ј. Milaković: Trnski.
Savremenik 2 (1907) 166–171 + 233–237. – J. Храниловић: И. витез
Трнски. ЛМС 268 (1910) 34–44. – N. Andrić: I. Trnski (1819–1919).
Savremenik 14 (1919) 209–210. – V. Dukat: I. Trnski i Šulekovi Riječnici.
Rad JAZU 277 (1943) 1–64. – В. Крестић: Змај и Хрвати. ЗМС/И 36
ТРОЈАНОВИЋ Сима
(Шабац, 2. II 1862 – Београд, 21. XI 1935) етнолог и антрополог; др
биологије и антропологије, професор универзитета и управник Етнографског музеја (Београд).
Бгр: НЕ 4 (Д. Поповић). – Županičev zbornik. Ljubljana 1939. Str 426–428
(P. Ž. Petrović). – ГЕМ 41 (1977) 64 (H. Пантелић).
Бгр, ббл: СКА Год. 29 (1921) 199–205 и 35 (1927) 270–272.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 685–686 (Н. Павковић).
Нек: ЈИЧ 1 (1935) 770–773 (Ј. Ердељановић). – ГЕМ 10 (1935) 165–166
(П. Ж. Петровић). – СКА Год. 44 (1936) 158–159 (Б. Гавриловић). –
ГЈПД 16 (1936) 294–295 (Б. Дробњаковић). – ПКЈИФ 16 (1936) 414–415
(Т. Р. Ђорђевић). – RSU 8 (1936) 131–133 (D. Stránská). – Slavia 14 (1936–
37) 279–281 (B. M. Drobnjaković). – Год СФФ 3 (1938) 241–243 (M. С.
Филиповић).
Лит: M. M. Васић: Старинска српска јела и пића (од С Тројановића). БК
6 (1900) 873–878. – П. Влаховић: С. Тројановић као истраживач српског
народа и његове културе. ГЕИ 25 (1976) 89–97. – О. Московљевић:
Успомене једног бившег музеалца. ГЕМ 41 (1977) 65–71. – На почетку :
Др С. Тројановић, истраживач, научник и први чувар Етнографског
музеја. Бгд 2002 [=електронско издање CD ROM 2004]. – Б. Жикић: С.
Тројановић као претеча етнолошког проучавања људског тела у Србији.
ГЕМ 67/68 (2004) 9–21. – С. Митровић: Преглед архивске грађе о С.
Тројановићу. ГЕМ 67/68 (2004) 323–333. – В. Бижић-Омчикус: Сима
Тројановић из Шапца. Museum : Годишњак Народног музеја у Шапцу 6
(2005) 371–388.
332
ТРОЈАНСКИ Александр Степанович
Александръ Степанович Троянскій
(Казан, 2. X 1835 – 28. VIII 1905) кандидат Казанске духовне академије;
писац и дипломата (генерални конзул у Палерму и Женеви) државни
саветник.
Бгр, ббл: ЭС 66 (1901) 914 (Аноним).
Лит: [Белешке о избору за члана СУД] Гл. СУД 27 (1870) дод. XXXI–
XXXII +XXXXI (sic!). – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска
и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977.
Напомена: Рад A. Тројанског: Покушенiя римскихъ папъ подчинить своему престолу православный южно-славянскiя церкви, објављен je у преводу Светозара Никетића у Гл. СУД 23 (1868) 74–154: Насртање римских
папа на српску и хрватску цркву. У Гласнику није нигде наведено да je у
питању превод дела A. Тројанског. Ауторство чланка реконструисано на
основу био-библографије A. Тројанског у ЭС 66 (1901) 914.
ТРСТЕЊАК Даворин
(Краљевци, 8. XI 1817 – Стари Трг код Словенградеца, 3. II 1890) песник
и писац; жупник и професор гимназије (Марибор).
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (И. Графенауер). – SBL 12 (1980) 196–198 (A.
Slodnjak).
Лит: История Славянской Филологiи, 614–615 (В. Ягичъ). – F. Ilešić:
Četiri priloga istoriji našeg preporoda. Lj. JAZU 31 (1917) 43–69.
ТУЛА Франц
Franz Toula
(Беч, 20. XII 1845 – Беч, 3. I 1920) геолог и минералог; професор универзитета (Беч).
Бгр: НЕ 4 (J. М. Жујовић).
Ббл: Franz Toulas wisenschaftlische Arbeiten bis zum vollendetensiebzigsten
Lebensjahre. Wien, 1916. – J. M. Жујовић: Геологија Србије. Бгд 1893.
Књ. 1, 18–19: Ф. Тула. – GBJ 1, 292–293.
Бгр. ббл: Poggendorff 3, 1361 и 4, 1516–1517 и 5, 1265.
Нек: ЛБАН 5 (1922) 69–71 (Л. Вакковъ).
Лит: В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
Фотографија: САНУ–Ф 173/1–3
333
ТУРОМАН Јован
(Уштица код Новске, 1840 – Нови Сад, 20. V 1915) класични филолог; др
филозофије, професор Велике школе (Београд).
VI 1879.
СКА: прави члан од 15. XI 1892 (изабран од стране СУД). Прави члан
(Академије философских наука) од 28. XII 1892. Секретар Академије
философских наука СКА од 22. II 1904. до 22. II 1910.
Приступна беседа: Борба за хуманистичку гиманазију и борба против
ње. Шт.: СКА Глас 48 (1895) 1–35. Проглашен 22. II 1895. (СКА Год. 8
(1894) 78–79).
Бгр. ббл: СКА Год. 8 (1895) 185–187 и 18 (1905) 356–357.
Нек: Политика 12: 4141 (6. IX 1915) 1–3 (Ј. Лукић).
Лит: Аноним: Проф. др Ј. Туроман. Јавор 2 (1875) 1023–1024. – J.
Бошковић: Др J. Туроман, Латинска синтакса. ЛМС 115 (1876) 254–255.
– J. Туроман: Одговор на одговор госп. Вебера. ЛМС 119 (1876) 150–173.
– J. Туроман: Шта вреди изучавати класичне jезике и литературу. Јавор
3 (1876) 147–154 + 177–184. – Г. Лазић: Допуне и примедбе на латинску
граматику... Сремски Карловци 1902. – Ж. Милисавац: Историја Матице
српске, 1. MC 1986. – Д. Тодоровић: Полемика Туромана и Малине око
латинске граматике. ЗМС/КС 3 (2001) 93–104. – В. Недељковић: Јован
Туроман. У: Saecula confluentia. Бгд 2004. Стр. 91–99.
ТУЋАН Фран
(Дивуша, 26. IX 1878 – Загреб, 22. VII 1954) минералог и петрограф; др
филозофије, професор универзитета и управник Минералошко
петрографског музеја (Загреб).
САН: дописни члан (Одељења природно – математичких наука) од 22. III
1948.
Бгр: НЕ 4 (J. M. Жујовић).
Бгр, ббл: СКА Год. 44 (1936) 236–243.
Ббл: GBJ 1, 294–297 и 2, 360–364.
Нек: Muzeji 9 (1954) 14–17 (Lj. Golub). – ЛМС 374 (1954) 431–433 (Д.
Чолић). – Гл. САН 6 (1955) 142–143 [С. Павловић]. – Lj. JAZU 61 (1956)
215–220 (M. Tajder).
Лит: Dr. Thaller: Slučaj dr Tućana. J. Nj. 4 : 12 (1920) 267–269. – F. Bubanović: Autističko mišljenje i debata o našem narodnom jedinstvu. Javnost 3
(1937) 953–955. – F. Tućan: Anketa o pitanjima srpskohrvatskog jezika i
pravopisa. ЛМС 374(1954)157–163. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
Фотографија: САНУ–Ф 415, 415/1–5, XXIII
334
ЋИРИЋ Ђорђе Пироћанац
(Дубовац, 1820 – Београд, 25. X 1868) професор и директор гимназије
(Крагујевац; математика и земљопис).
Нек: СН 35 : 22 (1868) 1.
24 (1868) 136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – М. М. Николић: Крагујевачка
гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – В. Грујић: Гимназијско образовање. – Споменица Гимназије у Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац
Фотографија: ФД–589 (M. M. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934)
ЋОРОВИЋ Владимир
(Мостар, 15/27. X 1885 – 17. IV 1941. погинуо у авионској несрећи код
египатске обале) историчар, писац и филолог; др филозофије, професор
друштвених наука СКА од 6. III 1940. до 17. IV 1941.
Приступна беседа: Територијални развој босанске државе у Средњем
веку. Шт.: (а) СКА Глас 167 (1935) 1–47+ 3 карте; (б) Mémoires de la
Société de Géographie de Beograd 4 (1935) 1–55: Die Territorialentwicklung
des Bosnischen Staates im Mittelalter. Übersetzt von E. Humbayer.
Проглашен 16. V 1935. (СКА Год. 43 (1934) 133, 164–172).
Бгр: Споменик САНУ 131 (1992) 241–259 (Ј. Д. Митровић).
Бгр, ббл: НЕ 4 (Н. Радојчић). – СКА Год. 30 (1922) 326–330.
Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 1, 540–541 (К. Milutinovic). – ЕСИ 688–690 (Р.
Михаљчић). – В. Ћоровић: Scripta minora. Ваљево 1998.
Нек: RSU 12 (1947) 167–170 (M. Paulova). – САН Год. 52 (1948) 130 (В.
В. Мишковић).
Лит: М. Rešetar: Dr V. Ćorović, Serbokroatische Gramatik... ASPh 35 (1914)
294–296. – К. Meyer: Ćorović, Serbokroatisches Lesebuch mit Glossar... ASPh
36 (1916) 276–279. – V. Brajković: Dr V. Ćorović, Pokreti i dela. J. Nj. 5 (1921)
898–899. – И. Андрић: В. Ћоровић, Босна и Херцеговина. ЛМС 305 (1925)
120–121. – Đ. Šurmin: Građanska lirika. Vijenac 6 (1926) 261–263. – Д. С.
Николајевић: Шта je историјска истина? Правда (22–23. III 1933). – Д. J.
Поповић: Историја Југославије. Мисао 41 (1933) 501–502. – A. Ивић: В.
Ћоровић, Историја Југославије. ЛМС 336 (1933) 180–182. – D. Stranjaković: Une nouvelle histoire de Yougoslavie. Le Monde Slave n. s. 3 : 7 (1934)
87–129. – F. Šišić: V. Ćorović, istorija Jugoslavije. JIČ 1 (1935) 130–135. – Ст.
Станојевић: Територијални развој босанске државе у cpeдњем веку. ЈИЧ 1
(1935) 614–615. – Аноним: „На раскрсници“. Глас MC 3 : 41–46 (1936) 79–
80. – К. H. Милутиновић: Др Јарослав Бидло о др В. Ћоровићу. Javnost 3
(1937) 250. – M. Пурковић: Др В. Ћоровић, Хисторија Босне. ГЈПД 21
335
(1941) 451–458. – В. Поповић: Ћоровићева Историја Босне. СКГ н. с. 62
(1941) 390–393. – N. Radojčić: Die wichtigsten Darstellungen der Geschichte
Bosniens. Südost-F. 19 (1960) 146–163. – 100 најзнаменитијих Срба, 529–
534 (P. Самарџић). – T. Јовановић: В. Ћоровић као сакупљач и проучавалац
старих српских записа и натписа. Археографски прилози 19 (1997) 323–
328. – М. Стефановић: Непознати рукопис В. Ћоровића. ЛМС 463 (1999)
554–562. – С. Тутњевић: Мостарски књижевни круг. 2001. Стр. 331–357:
В. Ћоровић. – Б. Маринковић: Скривени свет Владимира Ћоровића. Билећа–Гацко 2006.
Фотографија: САНУ–Ф 287, 287/1–9, 287/10–13г
ЋУДИНА Јаков
Giacomo Chiudina
(Св. Филип код Задра, 17. VII 1826 – Сплит, 11. III 1900) правник и
публициста; др права, јавни бележник у Сплиту и наставник на
наутичко-трговачкој академији у Трсту.
Бгр, ббл, лит/ббл: Hr E 4 (M. Breyer). – LPJ 1, 550 (D. Berić).
Лит: N. Tomaseo. Canti del popolo Slavo... Il Dalmata (Zara) 2 : 99 (1867) 4. –
К. Попадић: Др Јаков витез Кјудина. БВ 9 (1894) 161–162. – Аноним:
Доктор Јаков командер Ћудина. Нова искра 1 (1899) 104. – Р. Kasandrić: Il
giornalismo dalmato dal 1848 al 1860. Zadar 1899. – Д. A. Живаљевић:
Неколике биографско-библиографске биљешке. БВ 16 (1901) 133–135. – Д.
A. Живаљевић: Његош у талијанској књижевности. Коло 2 (1901) 445–
448. – Д. Берић: Неколико података о првом преводу Горског вијенца на
италијански језик. ИЗ 7 (1951) 108–113. – A. Cronia: La Conescenza del
mondo slavo in Italia. Padova 1958. Str. 435–552.
УБАВКИЋ Петар
(Београд, 19. IX 1850 – Београд, 27. VI 1910) вајар; професор гимназије
(београдска гимназија; цртање).
Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (V. Ristić).
Лит: M. Коларић: Грађа за монографију П. Убавкића, вајара. ЗНМ/Б 3
(1962) 213–231 [230–231: каталог радова]. – M. Коларић: П. Убавкић и
портрет Ђ. Даничића. ЗЛУМС 8 (1972) 461–463. – Л. Трифуновић:
Петар Убавкић. Бгд 1973 [47–53: каталог радова]. – Љ. Никић: Прилози и
грађа о П. Убавкићу. ЗЛУМС 12 (1976) 321–406 [лит/ббл: 376–405]. – Љ.
Никић: Три прилога о П. Убавкићу. ЗЛУМС 13 (1977) 323–338. – H.
Симић: П. Убавкић. Бгд 1989.
336
УБИЧИНИ Жан-Оноре
Jean-Honoré (Abdolonyme) Ubicini
(Исудин, 20. Χ 1818 – Рошекорбон, 28. Χ 1884) публициста; професор
гимназије (Joigny; реторика).
Бгр, ббл: НЕ 4 (М. Ибровац). – GE 31 (A. Bayet).
Бгр. бел.: Ловчевић II, 122.
Лит: Ђ. Стратимировић: Срби у Турској. Видовдан 6 (1866) 22–29. – Н.
Петровић: Оглед француске библиографиje о Србима и Хрватима 1544–
1900. СКА 1900. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за
време кнеза Михаила. Бгд 1963. Стр. 297–299.
УРОШЕВИЋ Сава
(Врмџа код Соко Бање, 13. I 1863 – Београд, 14. IX 1930) минералог и
геолог; професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).
(Академије природних наука) од 26. I 1909. Секретар Академије
природних наука СКА од 22. II 1912. до 22. II 1914.
Приступна беседа: Један поглед на постанак кристаластих шкриљаца. Шт.: СКА Глас 85 (1911) 164–183. Проглашен 22. II 1911. (СКА Год.
24 (1910) 175, 208–210).
Ббл: GBJ 1, 99–300.
Бгр, ббл: СКА Год. 17 (1904) 381–383.
Нек, ббл: ГА 11 (1930) 1–9 (Б. Димитријевић).
Лит: Живот и дело српских научника, 4, 1999. Стр. 67–90. (В. Јовић, С.
Карамата). – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
УСПЕНСКИ Фјодор Иванович
Θеодорь Иванович Успенскй
(Горки, 7/19. II 1845 – Лењинград, 10. IX 1928) византолог и слависта; др
историје, професор универзитета (Одеса и Петроград).
Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 331–333. – ĽArt byzantin chez les Slaves. Paris
1932. Vol. 2, I–VI + IX–XXXII (V. N. Beneševič).
Ббл, лит/ббл: ВBp. 1 (1947) 270–314 и 23 (1963) 308–314 (С. H. Каптерев).
Бгр, ббл, лит/ббл: Материалы для Біографическаго Словаря 2, 194–199. –
СДР 338–339 (Г. Г. Литаврин). – БСЭ3 27 (1977) 119–120 (З. В. Удалъцова).
– КМЕ 4, 234–237 (К. Иванова).
Нек: RES 8 (1928) 323–325 (G. Millet). – Byzantinisch-Neugriechische
Jahrbücher. 6 (1928) 598–600 (G. Ostrogorsky). – BZ 28 (1928) 479–480 (A.
H.) – Byzantinoslavica 1 (1929) 165–181 (M. Weingart). – Богословље 4
(1929) 52–62 (Д. Анастасијевић). – СКА Год. 37 (1929) 98 (A. Белић). –
AČAVU 29 (1929) 168–191 (Th. Saturnik). – ЛБАН 12 (1931) 143–156 (Β.
Η. Златарски).
337
Лит: J. Радонић: Најстарији датовани ћириловски натпис. БК 6 (1900)
83–86. – F. Uspenskij: Notes sur l'histoire des études byzantines en Russie.
Byzantion 2 (1926) 1–17. – M. Г. Попруженко: Сорокал±тіе ученой
деятельности ак. θ. И. Успенскаго. Одесса 1912. – Г. Вернадскій: Академикъ Θ. И. Успенскй. Seminarium Kondakovianum 1 (1927) 307–308. – Ch.
Diehl: : L'Oeuvre de Th. Uspenskij. U: L' Art byzantin chez les Slaves. Paris
1930. Vol. 1, str. VII–X. – G. Millet: Répertoire de la liste des travaux de Th.
Uspenskij. U: L' Art byzantin chez les Slaves. Paris 1930. Vol. 2, str. XXXIII–
XL. – Б. Т. Горянов: Φ. И. Успенский и его значемние в византиноведении.
ВВр. 1 (1947) 29–108. – Г. Острогорски: Ф. И. Успенски, История
византискои империи. ИЧ 2 (1949/50) 206–209. – Љ. Максимовић: Ф.
Успенски и његова Историја Византијског царства. У: Ф. Успенски:
Историја Византијског царства од 6. до 9. века. Бгд 2000. Стр 5–13.
Споменица: Памяти Θ. И. Успенского 1845–1928. Ленинград, АН СССР,
1929 [Бгр, ббл: 1–23]. – ВВр. 1 (1947) цео број.
ФИЛИПОВИЋ Иван
(Велика Копаница, 11/23. VI 1823 – Загреб, 16/28. X 1895) педагог; учитељ
(Винковци, Нова Горици, Славонска Пожега) и школски надзорник
(Загреб).
Бгр, ббл. : Дод. Поменику, 162–164 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и
Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (A. Белић). – LPJ 2 (Р. М. Jeftić). – ÖBL 4 (1956) 314
(Anonim). – HBL 4, 230–232 (B. Pleše).
Нек: Дело 8 (1895) 160 (Аноним). – Учитељ 15 (1895/6) 214–216.
Лит: D. Trstenjak: Život i rad I. Filipovića. Zagreb 1897. – Anonim: I.
Filipović. Vijenac 2 (1923) 152–154. – J. Škarić: I. Filipović organizator
učiteljstva i pedagoški rad. Učitelj 20 : 4–5 (1939/40) 257–262.
Споменица: Споменица Ивану Филиповићу о стогодишњици од рођења
1823–1923. Бгд 1923 (Учитељ 4, 1923).
Преписка: V. Šifer: Pisma I. Filipovića i P. Preradovića Josipi pl. Vancaš.
Savremenik 5 (1910) 408–414.
Фотографија: ФД–596 (HBL 4, 230–232)
ФЛОРИНСКИ Тимофеј Дмитриевич
Тимофей Дмитриевич Флоринский
(Санкт Петербург, 28. X / 9. XI 1854 – Кијев, 2. V 1919) филолог,
слависта; професор универзитета (Кијев).
Бгр, ббл: Булахов, 261–263.
Ббл: Погодин I, 380. – BLZ 10, 97.
Бгр, ббл, лит/ббл: СДР 342–344 (Е. П. Наумов). – ЕСИ 697 (С.
Ћирковић). – КМЕ 4, 282–286 (М. Милтенова).
338
Нек: AČAVU 33 (1923) 75–80 (V. Francev). – Pamiętnik historycznoprawny 3 : 5 (1927) 402–406 (T. Taranowski).
Лит: A. Сандић: Рус у Карловцима. Застава 22 (1887) 38. – W. Vondrák:
Florinskij, Т. Лекціи по славянскому языкознанію. ASPh 20 (1898) 343–
360 + 360–367 (V. Jagić). – J. Радонић: Најстарији датовани ћириловски
натпис. БК 6 (1900) 83–86. – Новый сборник по славянов±д±нію, XXXI–
XXXIII. – J. Цвијић: Проф. Т. Д. Флоринскiй, Славянское племя. СКГ 21
(1908) 554–556. – Н. Радојчић: Век и по проучавања Душанова
законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара
Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – С. Данченко: Руски научници у
Србији од 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981) 105–128.
ФОРТУНАТОВ Филип Фјодорович
Филип Федорович Фортунатов
(Вологда, 2/14. I 1848 – Косолма, 20. IX / 3. X 1914) слависта и индоевропеиста; професор универзитета (Москва).
Бгр, ббл: Indogrmanisches Jahrbuch 8 (1920–1921) 266–271 (M. Vasmer). –
Φ. Φ. Фортунатов: Избранные труды, 1. Москва, АНСССР, 1956. Стр. 5–20
(M. H. Петерсон, В. К. Поржезинскй). – Булахов 264–272.
Бгр, ббл. лит/ббл: Материалы для Біографическаго Словаря 2 (1917) 215–
218. – СДР 344–346 (В. В. Колесов). – БСЭ3 27 (1977) 555 (А. А. Реформатский). – КМЕ 4, 292–296 (М. Райкова).
Нек: ИИАН VI сер. 8 : 14 (1914) 967–974 (А. А. Шахматовъ).
Лит: Šahmatov, Jagić: F. F. Fortunatov. ASPh 37 (1920) 243–251. – A. Белић:
Руска лингвистичка школа. ЈФ 2 (1921) 169–179. – M. M. Покровский:
Памяти Φ. Φ. Фортунатова. Slavia 3 (1924–1925) 776–786. – С. Еремин:
Архив акад. Φ. Φ. Фортунатова. Изв±стiя по русскому языку и словесности 1 (1928) 245–249. – Проблеми сравнительно-исторического языкознания сопряжении с лингвистическим наследием Ф. Ф. Фортунатова. Москва 1998. – Фортунатовский сборник. Москва 2000. – Научное наследие
академика Ф. Ф. Фортунатова и современное языкознание. Петрозаводск
2004.
ФРАКНОЈИ Вилмош
Fraknόi Vilmоs
(Урмени, 27. II 1843. – Будимпешта, 20. XI 1924) историчар; каноник
велико-варадински, директор Мађарског историјског института (Рим) и
председник Мађарске академије наука.
Бгр. ббл, лит: BLGS 1,520–521 (К. Nehring). – M. Életr. Lex. 1, 535. – ÖBL
4 (1956) 341 (Anonim).
Лит: A. Aldásy: F. Vilmos. Százasdok 57/58 (1923–1924) 837–841. – L. Tóth:
Fraknόi Vilmos. Budapest 1925.
339
ФРАНГЕШ МИХАНОВИЋ Роберт
(Митровица, 2. X 1872 – Загреб, 12. I 1940) вајар; професор Уметничке
академије (Загреб).
Бгр: Lj. JAZU 39 (1926) 55 (К. Crnčić).
Бгр, ббл: СКА Год. 37 (1929) 125–128.
Бгр, ббл, лит/ббл: НЕ 4 (А. Шнајдер). – ELU 2 (D. Kt. i M. Ve.). – ÖBL 4
(1956) 342–343 (Anonim). – HBL 4, 367–371 (I. Šimat Banov).
Нек: Obzor 80 (13. V 1940) 1–2 (Anonim). – СКА Год. 49 (1940) 175 (J.
Радонић). – Lj. JAZU 53 (1941) 28–30 (Lj. Babić).
Лит: V. Lunaček: Franges Mihanović. Zagreb 1920. – Z. Marković: O postanku
Frangešovih medalja i plaketa. Književni Jadran 2 : 14 (1953) 1 и 3. – Z.
Marković: Frangeš-Mihanović. Zagreb 1954. – M. Montani: Korespondencija
Vlaha Bukovca. Bulletin JAZU 1–2 (1961) 90–100. – A. Adamec: Kiparsko
stvaralaštvo R. Valdeca i R. Frangeš-Mihanovića : izložba u Gliptoteci JAZU.
Zagreb 1972. – G. Gamulin: Za R. Frangeš-Mihanovića. Radovi instituta za
povijest umjetnosti 12–13 (1991) 309–313.
ФРИМАН Едвард
Edward Augustus Freeman
(Харборн, 2. VIII 1823. – Аликанте, 16. III 1892) историчар; професор
универзитета (Оксфорд).
Бгр, ббл: GE 18, 128 (Anonim). – EBri 9, 732 (Anonim).
Ббл: Bulletin of the John Rylands University Library 72 (1990) 27–71 (P.
McNiven).
Лит: [Белешка о избору у СУД]. Гл СУД 57 (1884) дод. L и 59 (1884) дод.
99–100. – W. R. W. Stephens: The life and the letters of Edward A. Freeman.
Vol. 1–2. London 1895. – B. M. Јовановић: Енглеска библиографија о
Источном питању у Европи. СКА 1908 (Споменик 48) и Бгд 1978. – Н.
Cronne: E. А. Freeman 1823–1892. History 28 (1943) 78–82. – С. Кнежевић:
Фримен у Бару. Овдје 31 : 367/369 (1999) 134–135.
Архив: John Rylands University Library of Manchester.
ФУКЕ Фердинан
Ferdinand (André) Fouqué
(Мортен, 21. VI 1828 – Париз, 7. III 1904) геолог, вулканолог, петрограф; професор на Collège de France.
Бгр, ббл: DSB 5 (1972) 88–89 (J. В. Burke).
Ббл: Notice sur les travaux scientifiques de M. Fouqué. Paris, 1869; нова
изд. 1876, 1881.
Бгр, ббл, лит/ббл: GE 17 (L. Sagnet). – DBF 81 (1978) 692–694 (St. le
Tourneur).
Нек: AKAW 54 (1904) 338–339 (J. von Karabacek).
340
Лит: M. Lévy: Funérailles de M. F. A. Fouqué membre de l'Académie. Paris
: Institut, 1904. – M. Berthelot: Notice sur la vie et les travaux de F. Fouqué.
Paris, 1906. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.
ХАЖДЕУ Богдан
Hasdeu Bogdan Petriceicu
(Криштинешти, 26. II 1838 – Кимпина, 25. VIII 1907) историчар и филолог; професор универзитета и генерални директор Архива (Букурешт).
Бгр: НЕ 4 (A. Белић). – EIR, 168 (Anonim).
Бгр, ббл: GE 19, 901 (Ν. Iorga).
Бгр, лит/ббл: BLGS 2 (1976) 123–125 (Anonim).
Лит/ббл: Bibliografia istorica a României I : 1944–1969 (1970) 11 и III :
secolul XIX (1974) 145–148 и V : 1974–1979 (1980) 26.
Нек. бел.: СКА Год. 21 (1908) 203 (Ст. Новаковић).
Лит: P. P. Panaitescu: Rolul lui В. P. Hasdeu in slavistica Romineasca.
Romanoslavica 6 (1962) 235–248. – Al. Rosetti: B. Ρ Hasdeu si studiul limbii
romine. AAR 13 (1963) 239–243. – Al. Graur: B. P. Hasdeu si lingvistica
indo-europeana. AAR 13 (1963) 245–248. – A. Dima: В. P. Hasdeu,
scritorul. AAR 13 (1963) 249–255. – V. Maciu: Activitea istoriografica a lui
B. P. Hasdeu. AAR 13 (1963) 257–267. – V. Maciu: L'activité d'historien B.
P. Hasdeu. Revue roumaine d'histoire 3 : 1 (1964) 52–66. – N. Zečev: Sur les
relations entre B. P. Hasdeu et les savants bulgares à la fin du XIXe s. EB 1
(1964) 139–145. – G. Mihaila: Din legaturile lui Fr. Miklosich cu A. I.
Odobescu, B. P. Hasdeu si Joan Bogdan. Romanoslavica 12 (1965) 235–239.
– V. Gr. Chelaru: Joan Bogdan si scoală istorico-filologica a lui В. Р. Hasdeu.
Romanoslavica 13 (1966) 247–271. – Р. Флора: Из преписке Ст.
Новаковића Б. П. Хаждеу. ПКЈИФ 32 (1966) 260–264. – С. Poghirc: В. Р.
Hasdeu lingvist si filolog. Bucareşti 1968.
ХАНЗЕН Теофило
Theophilus (Edvard) Hansen
(Копенхаген, 18. VII 1813 – Беч, 17. II 1891) архитекта; барон, професор
на Академији уметности (Беч).
Бгр, ббл, лит/ббл: GE 19, 829 (B-s). – ÖBL 7 (1958) 181–182 (Anonim).
Нек, бел: Гл СУД 73 (1891) : дод, стр. 17.
Лит: G. Niemann und F. von Feldegg: Th. Hansen und seine Werk. Wien
1893. – M. Fischer: Th. Hansen's Leben und Frühwerke. Graz 1946. – R.
Wagner-Rieger, M. Reissberger: Theophil von Hansen. Wiesbaden 1980 (Die
Wiener Ringsrasse, 8). – U. Jenni: Th. Hansen, Entwürfe zur Akademie der
Bildenden Künste in Wien. Wien 1985. – M. Јовановић: Теофил Ханзен,
„Ханзенатика“ и Ханзенови српски ученици. ЗЛУМС 21 (1985) 235–258.
– А. Кадијевић: Један век тражења националног стила у српској
архитектури (средина XIX – средина XX века). Бгд 1997.
341
ХАТАЛА Мартин
Martin Hattala
(Трстена, 4. XI 1821 – Праг, 11. XII 1903) филолог, слависта; професор
универзитета (Праг).
Бгр, ббл: GE 19, 913 (Anonim). – Lj. JAZU 1 (1877) 96–97.
Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 8 (1958) 208 (Anonim) – Kudĕlka, 144–146 (E.
Jóna). – NBS, 180–181 (J. Petr). – КМЕ 4, 372–373 (М. Младенова).
Нек: AČAVU 15 (1905) 137–145 (V. E. Mourek). – ЛБАН 5 (1905) 64–75
(Л. Милетичъ). – Lj. JAZU 20 (1906) 158–160 (Α. Musić).
Лит: V. Jagić: Obrana rukopisu Královédorskeho... ASPh 33 (1912) 575–578.
– История Славянской Филологіи, 725–728 (В. Ягичъ). – Р. Ковијанић:
Јован Бошковић у младости. ЗМС/ДН 4 (1952) 24–55. – J. Ružička: M.
Hattala 1821–1903. V Trstenej 1971. – J. Mudra: Praska Serbowka w dobje
dohladowarstwa M. Hattale. Letopis (Budyšin) A 21(1974) 58–93. – Водич
кроз архив ДСС. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности
Преписка: Letopis (Budyšin) А 21 (1974) 94–102 (J. Mudra).
ХАУПТМАН Људмил
(Грац, 5. II 1884 – Загреб, 19. IV 1968) историчар; др филозофије, професор универзитета (Љубљана и Загреб).
Бгр, Lj. JAZU 41 (1928) 86 (G. Manojlović).
Бгр. ббл: Lj. JAZU 40 (1927) 137–138. – СКА Год 44 (1936) 243–247 и 70
(1965) 375. – L. SAZU 1 (1943) 166–167.
Бгр. ббл. лит/ббл: SBL 2 (1926) 298 (Kd).
Бгр, лит/ббл: BLGS 2 (1976) 130–131 (R. Malli).
Нек: ZČ 22 (1968)311–312 (В. Grafenauer). – Südost-F. 27 (1968) 371–373
(В. Saria). – L. SAZU 19 (1969) 51–62 (В. Grafenauer). – Гл. САНУ 22
(1971) 7–9 (В. Новак).
Лит: N. Radojčić: Priroda i istorija u Jugoslovenskom razvoju. J. Nj. 7:1
(1923) 262–263. – N. Jorga: Hypothèses slaves et avares. RH SE 12 (1933)
1–2. – В. Grafenauer: Ob osemdesetletnici Lj. Hauptmanna. Razpreve SAZU
5 (1966) 3–9. – F. Zwitter: Oddelek za zgodovino na Filozofski fakulteti
Univerze v Ljubljani. ZČ 27 (1973) 133–143.
Споменица: Razpreve SAZU 5 (1966) цео број [ббл: 11–15]
ХАЏИ Јован
(Темишвар, 22. XI 1884 – Љубљана, 11. XII 1972) биолог, зоолог; др
филозофије, професор универзитета (Љубљана).
342
1948.
Бгр, ббл: Lj. JAZU 35 (1921) 43–46 (D. Gorjanović-Kramberger). – СКА
Год 44 (1936) 264–274. – L. SAZU 1 (1943) 29–37. – Biografije in
bibliografije univerzitetnih učiteljev in sodelovavcev. Ljubljana 1957, 1969:
Knj. 1, 18–22 и Knj. 2, 545–546. – HBL 5, 378–379 (J. Šikić).
Ббл: Zgodovina Slovenske univerze v Ljubljani do leta 1929. Ljubljana 1929.
Str. 509–510. – Biološki vestnik 3 (1954) 12–17 (M. Zei). – Bibliografije
članov SAZU. SAZU 1988. Str. 55–66 (M. Fabijančić).
Нек: L. SAZU 23 (1973) 119–120 (J. Bole). – Arhiv bioloških nauka 25
(1973) 95–97 (M. Pljakić). – Lj. JAZU 77 (1973) 225–231 (L. Lorković). –
ЗМС/ПН 45 (1973) 203–205 (В. Хабијан). – Гл. САНУ 24 : 2 (1973) 209–
210 [П. Стевановић].
Лит: Ј. Хаџи: За унапређење природњачког испитивања отаџбине. ЛМС
344 (1935) 42–55. – Ж. Славнић: Ј. Хаџи. ЗМС/ПН 7 (1954) 128–130. – M.
Zei: Znanstveno delo prof. J. Hadija. Biološki vestnik 3 (1954) 7–12. – Живот и дело српских научника, 6. САНУ 2000. Стр. 113–194 (Б. Ћурчић,
M. Фабјанчић, О. Карамата). – Б. Ћурчић, M. Фабјанчић, О. Карамата:
Живот и дело академика Ј. Хаџија. Бгд 2000, [исто и на енглеском].
ХАЏИЋ Антоније
(Суботица, 20. XI / 2. XII 1831 – Нови Сад, 17. I 1916) књижевник;
управник Народног позоришта (Нови Сад) и председник Матице српске.
СУД: редовни члан (Одсека филолошког и философског) од 6. II 1869.
Бгр: НЕ 4 (Р. Одавић). – Савременици и последници P 425/14 (В.
Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 2 (1979) 351–352 (N. Đorđević).
Лит: Аноним: A. Хаџић. БК 5 (1899) 743–749. – Аноним: A. Хаџић. БК 7
(1901) 126–127. – Б. Будисављевић: Једна педесетогодишњица. БК 15
(1909) 545–548. – Anonim: A. Hadić. Savremenik 4 (1909) 588–589. – P.
Врховац: A. Хаџић. ЛМС 318 (1928) 278–281. – Д. Кириловић: Српско
народно позориште: период A. Хаџића 1868–1916. ГИДНС 4 (1931) 241–
274. – М. Шевић: Koje се године A. Хаџић родио? ГИДНС 4 (1931) 488. –
М. Шевић: Ђ. Јакшић A. Хаџићу – последње познато писмо Ђурино.
ЛМС 342 (1935) 136. – M. Шевић: Писмо Ст. В. Каћанскогa. Хаџићу.
ЛМС 344 (1935) 128. – Уједињена омладина српска: зборник радова.
Нови Сад 1968. – Ж. Петровић: Једна драгоцена књига. KJ 2 (1974) 90–
100. – Т. Милитар: A Хаџић и Српско народно позориште. У: Споменица
Српског народног позоришта у Новом Саду. Нови Сад 1961. – Л.
Ћурчић: Антоније – Тона Хаџић: секретар и председник Матице српске.
Рад MC 21 (1984) 69–79. – В. Милинчевић: Творци и тумачи : из српског
романтизма. Бгд 1984. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC
1986. – М. Фрајнд: Позоришна периодика – покушај дефинисања
особености, проблема и типологије. ЗМС/КЈ 37 : 2 (1989) 387–397. – Ј.
Савић: Драма и позорница. Нови Сад 1996.
343
Преписка: Р. Димитријевић: Писма Ст. Новаковића A. Хаџићу. Анали
ФФ 3 (1963) 105–126. – Б. Ковачек: Преписка између J. Ђорђевића и A.
Хаџића. Нови Сад 1973.
ХАЏИЋ Јован
пс. Милош Светић
(Сомбор, 8. IX 1799 – Нови Сад, 23. IV 1869) књижевник; др права,
оснивач и први председник Матице српске.
Аутобгр: Стражилово 45 (1886).
Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 2, 354–356 (Đ. Đorđević). – BLGS 2 (1976) 111–113
(G. Hering). – ЕСИ 703 (С. Бојанин).
Бгр, лит : EJ 3 (M. Kićović). – Савременици и последници P 425/14 (В.
Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – П.
Срећковић: Из архиве И. Стојановића Споменик СКА 30 (1896) 1–22. –
М. Савић: Живот и рад дра J. Хаџића-Светића. Нови Сад 1899. – Б.
Миљковић: ДСС. – Ситнији списи Ђ. Даничића 1. СКА 1925. Стр. 334–
337. – Сл. Јовановић: Из наше историје и књижевности. Бгд 1931. Стр. 35–
78. – М. Кићовић: J. Хаџић. Нови Сад 1930. – A. Белић: Вукова борба за
народни и књижевни језик. Бгд 1948. – J. Данић-Станојчић: О животу и
преводилачкој делатности Л. Зубана. ЗФФ 2 (1952) 405–415. – С. Јосифовић: Марцијал и Хаџић Светић. ЗМС/КЈ 3 (1955) 172–173. – K. S.
Pavlowitsch: Anglo Rusian Rivalry in Serbia 1837–1839: the Mission of Colonel Hodges. Paris, Den Haag 1961. – J. Скерлић: Писци и књиге. Бгд 1964. I,
236–240+250–267. – В. Капор: J. Хаџић као писац закона у Србији.
ЗМС/ДН 61 (1976) 9–22. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC
1986. – P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570).
– Р. Љушић: Лицеј. – Љ. Суботић: Језик J. Хаџића. Нови Сад 1989. – Д. Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – А. Младеновић: О
књижевном језику J. Хаџића. ЗМС/ФЛ 34 (1991 ) 218–221. – Ж. Милисавац: Победе и порази J. Хаџића. ЗМС/ДН 97 (1994) 7–19. – Д. Стојановић:
Природноправне и филозофске идеје у великим кодификацијама грађанског
права 19. века и Српском грађанском законику. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији : 1804–1854. Стр. 522–532. – Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844–1994). САНУ 1996
(НС 81). – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије.
Глас САНУ 379 (1996) 1–83. – М. Флашар: Хаџићева пастирска песма
„Обрад и Златоје“... као просфонетикон. ЗМС/ КС 1(1998) 237–272. – Ч.
Попов: Двеста година од рођења Ј. Хаџића. ЛМС 464 : 4 (1999) 519–530. –
Љ. Суботић: J. Хаџић: 1799–1869. Даница : српски народни илустровани
календар за 1999. Бгд 1998. Стр. 339–350. – В. Крестић: Историја српске
штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138). – Н. Јовановић: Космички мотиви у поезији Ј. Хаџића. Стање
ствари 7 (2004) 239–261.
344
ХЕРБЕЗ Теодор
(Херцеговина, 1790 – Београд, 9/10. III 1866) официр и политичар; пуковник, министар финансија и члан Државног савета.
Бгр: Ловчевић I, 24. – Савременици и последници P 425/14 (В. Алексијевић).
Нек: Застава 1: 21 (1866).
Лит: М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ.
1 и 3. Бгд, 1898 и 1901. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила.
Бгд 1923. – Записи Јевремa Грујића. Књ. 1–2. СКА 1922–1923 (ЗИЈК 7, 8).
– Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – Перуничић, 286. –
P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – H.
Павковић: Етнографски записи Јеврема Грујића. СЕЗ 96 (1992) 132–133. –
P. Љушић: Лицеј. – M. Лакетић: Кућа Јеврема Грујића. Дуга 533 (6–19.
VIII 1994) 88–92. – Водич кроз архив ДСС. – М. Хербез: Једна непозната
биографија – прилог за историју српске полиције. Безбедност 46 : 6 (2004)
975–981.
Фотографија: ФД 610 [Портрет Т. Хербеза, власништво породице Наумовића,
Београд.]
ХОРАК Јиржи
Jiří Horák
(Бенешов, 4. XII 1884 – Мартин, 14. VIII 1975) слависта, етнограф; др
филологиje, професор Универзитета (Праг).
Бгр, ббл: Encyciopédia Slovenska 2, 290 (Anonim).
Бгр, ббл, лит/ббл: Kudĕlka, 160–162 (M. Kudĕlka).
Бгр, лит/ббл: NBS 202 (J. Petr).
Нек: Vestnik ČSAV 84 (1975) 335–337 (A. Robek). – Slаvia 45 (1976) 106–
109 (К. Krejči). – ЗзС 11 (1976) 217–218 (H. Ђорђевић). – САНУ Год. 83
(1977) 286–287 (H. Ђорђевић). – ПКЈИФ 43 (1977) 139–140 (H. Ђорђевић).
Лит: J. Dolansky: Prof. J. Horák, učitel dějin slovansckych literatur. Česky
lid 9 [41] (1954) 251–253. – A. Robek, J. Petr, Z. Urban: J. Horák, život a
dílo. Praha 1975. – A. Robek, J. Petr, Z. Urban: Bibliograficky soupis práci
akad. J. Horáka s přehledem jeho činnosti. Praha 1979.
ХОФМАН Феликс
Felix Hofmann
(Нова Молдава, 4. XII 1830 – Бела Црква, 17. II 1914) рударски инжењер.
СУД: почасни члан од 2. VI 1875. Редовни члан (Одбора за науке природне и математичке) од 30. I 1884.
345
Ббл: GВЈ 1, 119.
Нек: СКА Год. 27 (1914) 204–205 (Ст. Новаковић). – ГСГД 3 (1914) 291–
293 (Д. Антула).
Лит: V. Simić: Dolazak F. Hofmana u Srbiju. Rudarski glasnik 3 (1962) 70–
76. – V. Simić: Rudarstvo na olovno-cinkovom rudištu kod sela Kučajne.
Rudarski glasnik 1 (1965) 113–134. – B. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у
књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – В. Јовић: Из историје геологије у
Фотографија: САНУ–Ф 180, 180/1–2, 180/Зг
ХРИСТИЋ Филип
(Београд, 15/27. III 1819 – Мантон (Француска), 29. I / 11. II 1905)
правник и државник; др права, лични секретар кнеза Милоша, министар
иностраних дела и просвете и члан Државног савета.
ДСС: редовни члан од 13. I 1846. [29. XII 1845, Перуничић].
29. VII 1864.
Аутобгр: В. Стојанчевић: Две аутобиографије Ф. Христића. Miscellanea
17–18 (1988) 161–177.
Бгр: НЕ 4 (С. Јовановић). – Савременици и последници P 425/14 (В.
Алексијевић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 74–75.
– Настајање нове српске државе. Велика Плана 2000. Стр. 27 : Ф.
Христић (M. Радевић).
Нек: СКА Год. 18 (1905) 159 (С. М. Лозанић).
Христић: Србија и Енглеска пре пола века. Мисија Филипа Христића у
Лондону 1863. Бгд 1910. – Ј. Ристић: Спољашњи отношаји Србије новијег
времена, књ. 1–2. Бгд 1887–1898. – Б. Миљковић: ДСС. – С. Јовановић:
Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Влада Милана
Обреновића, књ. 2. Бгд 1926. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова
влада. Бгд 1925. – Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. –
Ловчевић I и II. – Д. Страњаковић: Михаило и Јулија. Бгд 1940. – Ј.
Продановић: Историја политичких странака и струја у Србији, књ. 1. Бгд
1947. Стр. 267 и даље. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије
за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о
Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. – Р. Љушић: Лицеј. – С. Терзић:
Србија и Грчка. Бгд 1992. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–
1889. Бгд 2000. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003.
Преписка: Писма Jована Ристића Филипу Христићу. СКА 1931. – Писма
Филипа Христића Јовану Ристићу. САН 1954.
Архив: АСАНУ преписка и Аутобгр. (ИЗ 7380/52).
Фотографија: САНУ–Ф 181,181/1–4
346
ХУБЕ Ромуалд
Romuald Hube
(Варшава, 1803 – Варшава, 6. VIII 1890) правник; професор универзитета
(Варшава и Петроград) и члан Државног савета.
СУД: дописни члан од 19. X 1880.
Бгр, ббл: GE 20, 342–343 (L. Léger).
Бгр, ббл, лит/ббл: PSB 10 (1962) 70–73 (W. Sobocinski).
Нек: Lj. JAZU 6 (1891) 127–146 (F. Rački).
Лит: История Славянской Филологіи, 587–589 (В. Ягичъ). – Н.
Радојчић: Век и по проучавања Душанова законодавства. У: Зборник у
част шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр.
207–268. – J. Slizin'ski: Der Briefwechsel F. Miklosich mit R. Hube. WSJ 8
(1960) 220–224. – Ђ. Живановић: Пољски извод из Вукове „Црне
Горе“... Ковчежић 10 (1972) 104–120.
ХУЈЕР Олджих
Oldřich Hujer
(Пацержице, 25. XI 1880 – Праг, 4. VI 1942) филолог; др филологије,
професор универзитета (Праг).
Бгр: AČAV 24 (1914) 62–63. – ЛБАН 9 (1925–1926) 40. – СКА Год. 44
(1936) 274–276.
Ббл, лит/ббл: Soupis Práci O. Hujera. Praha 1940. – ЈФ 9 (1930) 327–343 (J.
Курц).
Бгр, ббл, лит/ббл: Kudĕlka, 175–176 (R. Večerka).
Нек: RES 22 (1946) 299–300 (A. Mazon). – RSU 12 (1947) 98–100 (В.
Havránek). – ЈФ 18 (1949–1950) 508–512 (P. Бошковић).
Лит: A. Белић: O. Хујер. ЈФ 9 (1930) 316–318. – И. Грицкат-Радуловић:
Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.
ХУРБАН Милослав Јозеф
Jozef Miloslav Hurban
(Бецко, 19. III 1817 – Хлбоке, 21. II 1888) њижевник; др теологије и евангелистички пастор.
Бгр: GE 20, 417 (L. Léger).
Бгр. ббл, лит: Encyclopedia Slovenska 2, 362–363 (Anonim). – Sto slávnyh
Slovákov, 83 (M. Ferko).
Бгр, лит/ббл: BLGS 2 (1976) 196–198 (H. Glassl).
Лит: J. Škultéty: Pamiatka Dr. J. M. Hurbana. Martin 1888. – Б. Миљковић:
ДСС, 58. – S. Š. Osušky: Filozofia šturovcov 2., Hurbanova filozofia. Myjava
1928. – J. Kusy: J. M. Hurban. Bratislava 1948. – O. Mrlian: J. M. Hurban.
Martin 1959. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад
1968. – Б. Ковачевић: Хурбанови „Slovenské pohlády“ о Вуку и Његошу. Ковчежић 9 (1971) 150–152. – V. Minač: Zobrané spory J. M. Hurbana. Bratislava
347
1974. – P. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. – T.
Winkler: Perom a mečom – biografia J. M. Hurbana. Bratislava 1982.
Сабрана дела: Zobrané spory J. M. Hurbana. Bratislava 1974.
ЦАР Марко
(Херцег Нови, 30. VIII 1859 – Београд, 1. XI 1953) књижевник; инспектор
Уметничког одељења Министарства просвете.
САН: дописни члан (Одељења литертуре и језика) од 22. III 1948.
Бгр: СКА Год. 32 (1924) 166–168. – EI 8, 919–920 (A. Cronia). – HE 4
(B. Петровић).
Бгр, ббл: Бока 9 (1977) 351–377 (M. Злоковић).
Бгр, ббл, лит/ббл: Д. Витошевић: Критика у Скерлићево доба. MC и др.
1975. Стр. 557–563. – LPJ 1, 418–420 (D. Berić). – HBL 2, 577–578 (M.
Kaminski).
417–418 + 510 (Ж. П. Јовановић).
Нек: Гласник САН 5 : 2 (1953) 379–380 (Ст. Јаковљевић). – ЛМС 373
(1954) 81–82 (К. Н. Милутиновић).
Лит: [Аноним:] Изјава M. Цара. БК 8 (1902) 1183–1184. – [Аноним:] М.
Цар. БК 9 (1903) 1122–1123. – М. Д. Петрановић: Марко Цар. БВ 19 (1904)
21–22. – С. Матавуљ: [Писмо] M. Цару. БК 9 (1903) 1153–1154. – M.
Марковић: M. Цар. ЛМС 342 (1935) 61–72. – С. Јосифовић: M. Цар,
истине и полуистине. ЛМС 354 (1940) 161–164. – И. Тартаља: Дијалози
критичара: Љ. Недић и M. Цар. ЛМС 415 (1975) 59–68. – К. Милутиновић: Књижевни лик M. Цара. Бока 9 (1977) 157–217. – О. Ступаревић:
Полемике М. Цара у задарском периоду: 1880–1919. ЗМС/КЈ 36 (1988) 83–
110. – О. Ступаревић: Вук, часопис-манифест М. Цара... ЗМС/КЈ 37
(1989) 239–248. – Д. Иванић: Часопис „Вук“ Марка Цара. Зборник о Србима у Хрватској 1 (1989) 245–255. – О. Ступаревић: M. Цар књижевни
критичар. Херцег Нови, Бгд 1991. – Г. Тешић: Српска авангарда у полемичком контексту. Бгд, Нови Сад 1991. – С. Војиновић: Покушај М. Цара
да у Задру покрене књижевни часопис „Књижевник“. Зборник о Србима у
Хрватској 5 (2004) 129–135.
Преписка: О. Ступаревић: Преписка M. Цара са А. Де Губернатисом.
3MC/KJ 25 (1977) 171–176.
ЦВИЈИЋ Јован
(Лозница, 25. IX / 7. X 1865 – Београд, 16. I 1927) географ, антропогеограф, етнограф; др филозофије, професор универзитета (Београд).
(Академије друштвених наука) од 4. II 1899. Секретар Академије
природних наука СКА од 22. II 1904. до 22. II 1905; од 22. II 1911. до 22.
II 1912. Председник Академије од 12. (18) IV 1921. до 7. (31) III 1924; од
13. (31) III 1924. до 16. I 1927.
348
Приступна беседа: Структура и подела планина Балканскога
Полуострва. Шт.: СКА Глас 63 (1902) 1–71. Проглашен 2. I 1900. (СКА
Год. 13 (1899) 155–159).
Аутобгр: J. Цвијић: Из Успомена из живота. [Нови Сад] 1923. – J. Цвијић:
Аутобиографија и други списи. СКЗ 1965.
Бгр, ббл: СКА Год. 12 (1899) 180–187 и 16 (1903) 262–266 и 18 (1905) 353–
355 и 31 (1923) 169–184. – Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906.
Стр. 100–104.
Бгр, ббл, лит: НЕ 4 (П. Вујовић). – BLGS 1, 353–355 (J. Matl). – LPJ 1, 470–
473 (Ž. P. Jovanović).
Ббл: GBJ 1, 65–68. – J. Цвијић, Сабрана дела. Бгд 1987. Књ. 1, стр. 195–202
(Б. Ж. Милојевић, Д. Петровић, M. Васовић). – ГСГД 77 : 2 (1997) 3–20 (Д.
Петровић). – Б. Грбић, С. Филипи-Матутиновић: Библиографија о
Београдском универзитету. Бгд 1988. Стр. 333–338.
Нек: СКА Год. 35 (1927) 133–135 (А. Белић). – ГЈПД 7 (1927) 75–80 (Б. M.
Дробњаковић). – ЛМС 311 (1927) 177–182 (В. Стајић). – RES 7 (1927)
170–175 (Y. Chataigneau). – AČAVU 38 (1927) 82–97 (J. V. Daneš). – Браство 22 (1928) 225–226 (J. X. Васиљевић).
Лит: N. Iorga: J. Cvijić, La Péninsule balkanique... Bulletin de l'Institut pour
l'étude de l'Europe sud-orientale 9 (1922) 65–73. – J. V. Daneš: J. Cvijić, k jeho
60-tym narozeninám. Praha 1925. – ПИ 116 (A. Белић). – B. Ђоровић:
Национални значај J. Цвијића. СКГ н. с. 50 : 3 (1937) 182–189. – Педесетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови. СКА 1936. Стр. 213–215 :
Задужбина Јована Цвијића. (ПИ 117). – В. Милић: Социолошка концепција J. Цвијића. Књижевност 23 (1956) 161–179 + 313–335 + 457–468. –
В. С. Радовановић: J. Цвијић из перспективе савремене научне мисли...
ГЕИ 2–3 (1957) 1–66. – Y. Chataigneau: Quelques termes de géographie en
serbo-croate. RES 40 (1964) 43–45. – Б. Букуров: Цвијић и Матица. ЛМС
396 (1965) 319–328. – A. Mitrović: Jugoslavija na Konferenciji mira
1919/1920. Bgd 1969. – Љ. Трговчевић: Политичка делатност J. Цвијића у
Лондону 1915. године. ИЧ 20 (1973) 385–396. – Љ. Трговчевић: Ј. Цвијић у
Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. – М. Јовановић: Цвијић о
ношњи као етничкој одредници. ГЕИ 27 (1978) 57–61. – М. N. Radovanović, А. В. Stojković: Naučni rad J. Cvijića po merilima njegovih ocenjivača.
Dijalektika 13:1 (1978) 67–101. – A. Грубић: Тектоника у радовима J. Цвијића. Гласник Природњачког музеја у Београду, сер. A. 35 (1980) 86–108. –
Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В.
Чубриловић: Живот и рад J. Цвијића. У: Јован Цвијић, Сабрана дела. Бгд
1987. Књ. 1, стр. 13–156. – Стогодишњица САНУ II, 100–158 (П. Стевановић) + 204–247 (Д. Дукић). – J. Трифуноски: Цвијићево проучавање
словенског становништва у Албанији. Лесковачки зборник 27 (1987) 223–
227. – N. Pantić, P. Vlahović: J. Cvijić u svom i našem vremenu. Dijalektika 23 :
1–2 (1988) 77–84. – 100 најзнаменитијих Срба, 419–426 (M. Васовић). – M.
Васовић: J. Цвијић. Бгд 1996. – С. М. Станковић: J. Цвијић од Лознице до
бесмртности. ГСГД 77 : 1 (1997) 3–22. – П. Влаховић: Допринос Ј. Цвијића проучавању етничких садржаја и етноса. ГСГД 77 : 1 (1997) 23–30. –
Живот и дело српских научника 2. САНУ 1997. Стр. 235–322 (М. Васовић). – В. Милинчевић: Ј. Цвијић – сарадња са чешким научницима и ин-
349
ституцијама. Даница 7 (2000) 75–85. – М. Марковић: Ј. Цвијић о „националном раду“ и карактеру српског народа. ЛМС 472 : 1–2 (2003) 74–89. –
Јован Цвијић и Подриње. Лозница 2004. – С. Ристановић: Јован Цвијић.
Бгд 2005. – Cvijić und Karst = Cvijić et Karst. SANU 2005. – K. Clewing, E.
Pezo: J. Cvijić als Historiker und Nationsbildner. In: Beruf und Berufung.
Münster 2005. Str. 265–297.
Споменица: Зборник радова посвећен J. Цвијићу поводом 35-годишњице
научног рада од пијатеља и сарадника. Бгд 1924. – У спомен 30-годишњице смрти J. Цвијића. САНУ 1957. – Цвијићев зборник. САНУ 1968. –
Споменица посвећена 100-годишњици рођења J. Цвијића. САНУ 1970. –
Научно дело Ј. Цвијића, поводом 50-годишњице његове смрти. САНУ
1982.
Сабрана дела: Јован Цвијић, Сабрана дела. Књ. 1–14. Бгд 1987–1996.
Фотографија: САНУ–Ф 289, 289/1–4, XVIII
ЦЕНИЋ Ђорђе
(Београд, 25. I / 6. II 1825 – Беч, 24. IX / 7. X 1903) правник и политичар;
професор Лицеја (Београд; кривично право), председник Апелационог суда и
члан Државног савета.
ДСС: редовни члан од 8. I 1850. Секретар ДСС 1851.
Бгр: Ловчевић II, 104. – НЕ 4 (С. Јовановић).
Бгр, лит: LPJ 1, 430 (М. Nikolić).
Нек: Бранич 9 (1903) 380–382 (М. Миљковић). – Глас права, судства и
администрације 2 (1903) 957–959 (M. С. Марковић).
Лит: П. Срећковић: Одговор г. Ђ. Д. Ценићу на његову критику Нилове
књиге „Србија после Париског мира“. Бгд 1872. – Б. Миљковић: ДСС. –
С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић:
Влада Милана Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – Ловчевић II. – Т.
Васиљевић: Ђорђе Д. Ценић: развој кривичноправне мисли у Србији 19.
века. САНУ 1987 (Извори српског права, 7). – Р. Љушић: Лицеј. – Љ.
Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије на Универзитету у
Берлину : (1842–1853). У: Пола века науке и технике у обновљеној
Србији 1804–1854. Стр. 570–579. – Научно наслеђе Правног факултета у
Београду 1841–1941, Бгд 1994. – Љ. Кандић, J. Даниловић: Историја
Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Љ. Радуловић: Ђорђе Д.
Ценић : допринос развоју кривичноправне мисли у Србији XIX века. У:
Наука и техника у Србији друге половине XIX века. Крагујевац 1998.
Стр. 551–564. – Водич кроз архив ДСС.
Споменица: Споменица Ђ. Д. Ценићу председнику Државног савета у
пензији. Бгд 1903.
Архив: АСАНУ ИЗ 7380/53 [Аутобгр. ]
350
ЦИБУЛСКИ Војћеx Адалбер
Wojciech (Adalbert) Cybulski
(Конин, 10. IV 1808 – Вроцлав, 16. II 1867) филолог, слависта; др филологије, професор универзитета (Берлин и Вроцлав).
Бгр: WEP 2, 644.
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Lj. Durković Jakšić: V. Cibuljski i Jugosloveni. U:
Polsko-jugosławiańskie stosunki literackie. Wrocław 1972. Str. 89–107. – Lj.
Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańsko-polskich 1772–1840.
Wrocław 1977. – Љ. Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије на
обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. – П. Буњак: Преглед
ЦИЦИH Николај Васиљевич
Николай Васильевич Цицин
(Саратов, 6/18. XII 1898 – Москва, 17. VII 1980) биолог, ботаничар;
директор Главне ботаничке баште АН СССР.
VII 1960.
Бгр: Вестник АН СССР 39 : 2 (1969) 126–127 и 49 : 4 (1979) 132–133
(Аноним). – Lj. JAZU 72 (1967) 182 (Аноним).
Нек: Вестник АН СССР 50 : 10 (1980) 107–108 (Аноним). – Lj. JAZU 84
(1980) 467–468 (J. Potočanec). – САНУ Год. 88 (1982) 427–428 (Ж. Тешић).
Лит: В. Глигић: Борци за бољу бербу и жетву. Бгд 1945. – И. Н. Елагин:
Дела всей жизни. Весник АН СССР 58 : 12 (1988) 86–93.
ЦРНОБАРАЦ Димитрије
(Београд, 25. X 1818 – Беч, 14. VI 1872) правник и политичар; др права,
министар правде и просвете и члан Државног савета.
ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. – Председник ДСС од 3. III 1858. до
31. I 1859.
29. VII 1864. – Секретар Одсека за науке историјске и државне 1864. до
14. X 1865.
Бгр: Поменик, 797–799 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 159–160. – НЕ 4
(С. Јовановић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 50–51 :
Димитрије Црнобарац.
Миљковић: ДСС. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–2. СКА 1922–1923.
(ЗИЈК 7, 8). – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. –
С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – Ловчевић I–II
– Љ. Дурковић-Јакшић: Сарадња Југословена и Пољака 1848–1849. године.
351
ИЧ 19 (1972) 185–261. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Павловић: Српски студенти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987) 187–202. – Водич кроз архив ДСС.
Архив: АСАНУ, Мемоари Д. Црнобарца.
Фотографија: ФД–622 (Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994 (ориг.
фот. у АСБ)
ЦРНОГОРАЦ Коста
(Београд, 12. VIII 1836 – Врање, 25. III 1906) агроном; професор
природних наука и пољопривреде и директор гимназије (Београд).
СУД: редовни члан (Одсека јестаственичког и математичарског) од 17.
II 1874. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.
Нек: СКА Год 20 (1907) 144 (Ст. Новаковић). – Наставник 17 (1907)
172–175 (М. К. Драгутиновић).
Лит: В. Грујић: Гимназијско образовање. – Р. Љушић: Лицеј.
ЦУКИЋ Константин Коста
(Краљево, 13. IV 1826 – Беч, 5. III 1879) економиста и политичар; др
философије, професор Лицеја (Београд; народна економија) министар
финансија и просвете.
ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. Председник ДСС од 22. XII 1861.
до 1863. Секретар ДСС 1849.
литерарне) наименован 29. VII 1864.
Бгр: Поменик, 799–806 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић II, 6. – HE 4 (С.
Јовановић). – Савременици и последници P 425/14 (B. Алексијевић). –
Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 64–65: Коста Цукић. –
О. Благојевић : Развој економских наука у Србији 1804–1854: посебан
допринос К. Цукића. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији
1804–1854. Стр. 45–57. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. У:
Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–
201.
Нек: Беседа коју je на опелу Г. К. Цукића... говорио Чедомиљ Мијатовић.
Бгд 1879.
Миљковић: ДСС. – Ж. Живановић: Политичка историја Србије, књ. 1–2.
Бгд 1923. – Ловчевић II. – ПИ 116 (A. Белић). – С. Јовановић: Друга влада
Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова
влада. Бгд 1925. – Писма J. Ристића Ф. Христићу. СКА 1931. – Г. Јакшић,
В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963.
– В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 :
грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Грујић: Гимназијско образовање. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј.
Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Д. Боаров: Апостоли српских финансија. Бгд 1997. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад
2005.
Фотографија. САНУ–Ф 67, 67/1–5
352
ЧАЈКАНОВИЋ Веселин
(Београд, 28. III / 9. IV 1881 – Београд, 6. VIII 1946) класични филолог и
историчар религије; др филологије, професор универзитета (Београд).
Бгр: НЕ 4 (В. Новак).
Ббл: В. Чајкановић: Мит и религија у Срба. СКЗ 1973. Стр. 653–666 (Р.
Марић). – В. Чајкановић: Стара српска религија и митологија. САНУСКЗ 1995. Стр. 385–421 (Р. Цајић).
Бгр, ббл: Научни и школски рад Б. Чајкановића. Бгд. 1914. – СКА Год. 30
(1922) 318–320.
Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 1, 479–480 (М. М. Nikolić). – ЕСИ 709–710 (А.
Лома).
Лит: Д. Карапанџић: Латинске читанке... саставио др В. Чајкановић.
ГПД 8 (1928) 454–455. – Р. Марић: Др. В. Чајкановић. ГЕИ 2–3 (1953–
1954) 67–80 [ббл: 74–79]. – Ј. Nikolić: Narodne pripovetke iz istočne
Srbije u redakciji dr V. Čajkanovića. Slovenski etnograf 18–19 (1966) 115–
122. – П. Влаховић: Уз стогодишњицу рођења В. Чајкановића. ГЕИ 30
(1981) 157–165. – З. Карановић: Народна поезија у делу В. Чајкановића.
ЗМС/КЈ (1994) 227–238. – M. Митровић: В. Чајкановић о старој
српској вери. ЗМС/ДН 99 (1995) 61–71. – Ј. Божић: Војин Матић о В.
Чајкановићу. Гласник Народне библиотеке Србије 1 (2000) 149–158. –
М. Мојашевић: Сусрет, једини, с В. Чајкановићем и нешто мало тим
поводом. ПКЈИФ 67 : 1–4 (2001) 357–360. – А. Лома: В. Чајкановић
компаративни историчар религије. У: Saecula confluentia. Бгд 2004.
Стр. 51–66. – М. Вранић-Игњачевић: Веселин Чајкановић 1881–1946 :
каталог изложбе. Бгд 2006.
Сабрана дела: В. Чајкановић: Сабрана дела из српске религије и
митологије. Књ. 1–5. Ред. В. Ђурић. СКЗ 1994.
ЧАПЛОВИЧ Јан
Ján Čaplovič
(Хорни Прибељци, 21. IX 1780 – Беч, 29. V 1847) правник, новинар и
етнолог; секретар пакрачког епископа.
Бгр: HE 4 (Д. Поповић). – Савременици и последници P 425/14 (В.
Бгр, ббл, лит: LPJ 1 484 (Р. Jeftić). – BLGS 1, 290 (К. Oberdorffer). –
ЕСИ 712 (С. Милеуснић). – HBL 3, 25–26 (D. Pinterović).
Лит: Б. Миљковић: ДСС. – V. Jankovič: J. Čaplovič, život, osobnost,
dielo. Turc. Sv. Martin, 1945. – Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик о новој
српској књижевности. САНУ 1988. – Овде живе Срби: страни путници
и путописци о Карловцима од XV до прве половине XX века. Ветерник
2001.
353
ЧВАРКОВИЋ Александар
(Сремски Карловци, III 1815 – Београд, 11. X 1872) богослов и правник;
професор гимназије (Чачак и Крагујевац).
24 (1868) 136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – Споменица Гимназије у
Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац 1989. – В. Грујић: Гимназијско
Архив: АСАНУ 7380/54 [ Аутобгр. ]
ЧЕРМАК Јарослав
Jaroslav Čermák
(Праг, 1. VIII 1831 – Париз, 23. IV 1878) сликар.
Бгр: EJ 2, 171 (Anonim).
Бгр, ббл, лит: HBL 3, 50–51 (Z. Šenoa).
Нек. бел.: Гл. СУД 47 (1879) 321 (Аноним).
Нек: Slovinac 1:2 (1878) 15–16. – Vienac 17:18 (1878) 295.
Лит: Аноним: Кнез В. А. Черкаси и J. Чермак. Српска зора 3 : 5 (1878)
92–93 + 101. – Аноним: А. Чермак. Opao 5 (1879) 97–98. – M. Đurić:
Stariji češki umjetnici i grafičari. Umjetnost 4 : 5 (1922) 6–8. – V. Černi: J.
Čermаk 1830–1878. Zapisi 3 (1928) 7–15. – Педесетогодишњица једног
великог чешког сликара. Политика 25 : 7168 (1928) 5. – [Ј. Шеба, М. Леко]
: У славу J. Чермака. Гласник Црвеног крста Краљевине Југославије 8 :1
(1928) 91–96. – V. Černý [et al.]: Život a dílo J. Čermáka. Praha 1930. – Р.
Palavičini: Slovenstvo u češkoj likovnoj umetnosti. Javnost 3:14 (1937) 265–
267. – Аноним: Љубав чувеног чешког сликара J. Чермака и лепе
дубровачке пучанке. Време 17 : 5470 (1937) 2. – Јарослав Чермак 1830–
1878 – сликар Црне Горе [каталог изложбе]. Цетиње 1974. – V.
Soukupova: J. Čermák. Praha 1981.
ЧЕРНИ Патрик
(? – 12. II 1884) лекар; др медицине, окружни физикус у Неготину.
Лит: Перуничић, 700. – Водич кроз архив ДСС, 403.
ЧОЛАК-АНТИЋ Лазар
(Крушевац, 1839 – Крушевац, 20. IX 1877) официр и војни писац;
артиљеријски потпуковник и професор Војне академије (Београд;
артиљерија).
354
СУД: прави члан (Одсека јестаственичког и математичарског) од 24. I
1871.
Нек: Д. Ђурић: Спомен Лазару К. Чолак-Антићу. Надгробна реч. Бгд
1877. – CH 44 : 206 (1877) 6.
Нек. бел: Гл. СУД 47 (1879) 321 (Аноним).
Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925.
Бгд 1925. Стр. 221.
Архив: АСАНУ 7380/55 [аутобиогр. ]
ЧОЛОВИЋ [Чолаковић] Виктор
(Калофер, Румелија 1797 – Београд, 31. V 1888) епископ; епископ нишки.
Бгр: Православна Српска црква у краљевини. Србији. Бгд 1895. Стр.
227: Виктор.
Ббл, лит: СБР 2, 203–204 (М. Самарџић).
Нек: Браник 4:66 (1888) 70. – Хришћански весник 10 : 6–7 (1888) 56.
Лит: Православна Српска црква у краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.:
230–233. – Т. Урошевић: Виктор Чолаковић – Хилендарац. Весник
Српске цркве. април (1930) 268–272. – J. Mousset: La Serbie et son église
(1830–1904). Paris 1938. – С Ојкић: Свргнуће митрополита Михаила и
епископа 1881 год. Гл. СПЦ 63 (1982) 106–107. – Српски јерарси, 80–81
(С. Вуковић).
ЧРЕМОШНИК Грегор
(Ползела, 24. II 1890 – Љубљана, 12. XI 1958) историчар; др филозофије,
професор универзитета (Скопље, Љубљана)
Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932) 188–191. – Biografije in bibliografije
univerzitetnih učiteljev in sodelavcev. Ljubljana 1957. Str. 51–52.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 713 (Д. Ковачевић-Којић).
Ббл: ZČ 12–13 (1958–59) 321–325 (Anonim). – BLZ 10, 69.
Нек: Südost-F. 18 (1959) 391–394 (J. Žontar). – ZČ 12–13 (1958–59) 313–
321 (B. Grafenauer).
Лит: V. Mošin: Dr G. Čremošnik, Bosanske i humske povelje srednjega
vijeka. HZ 2 (1949) 315–321. – F. Zwitter: Oddelek za zgodovino na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani. ZČ 27 (1973) 133–143. – I. Grdina: G.
Čremošnik in ćirilska paleografija. ZČ 44 : 2 (1990) 159–169. – I. Voje:
Dele G. Čremošnika pri proučevanju zgodovine srednjeveškega Dubrovnika
in balkanskih drav. ZČ 44 : 2 (1990) 278–284.
355
ЧУМИЋ Аћим
(Трешњевица (крагујевачка) 1836 – Кусадак, 27. VII / 9. VIII 1901)
правник и политичар; професор Велике школе (Београд), председник
београдске општине.
СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 25. I 1870.
Бгр: НЕ 4 (С. Јовановић).
Нек: Бранич 8 (1901) 756–758 (Аноним). – СКА Год. 15 (1902) 257–261
(Ј. М. Жујовић).
Лит: Ж. Живановић: Политичка историја Србије, књ. 1. Бгд 1923. Стр.
299 и даље. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд
1926–1927. – Писма J. Ристића Ф. Христићу. СКА 1931. – К. Христић:
Записи старог Београђанина. – P. Љушић: Лицеј. – Љ. Кандић: Утицај
европских универзитета на образовање професора Правног факултета
Велике школе у другој половини 19. века. У: Научно наслеђе Правног
факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 311–333. – Љ. Кандић, J.
Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Ј.
Милојковић-Матић: А. Чумић о проблему традиције и модернизације
Србије у претпрошлом веку. Политичка ревија 1 (2002) 75–82. – Ј.
Милановић: Аћим Чумић 1836–1901. Бгд 2007.
Споменица: Споменица А. Чумићу: 1839–1901. Бгд 1901.
ЏОНСОН Даглас
Douglas Johnson
(Паркерсбург, 30. XI 1878 – Себринг (Флорида), 24. II 1944) геоморфолог, географ и геолог; професор универзитета (Харвард и Колумбија).
Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 322–329.
Бгр, ббл, лит/ббл: DSB 7, 143–145 (R. J. Chorley).
Нек: Proceedings of the Geological Society of America: Annual Report for
1944. New York, 1945. Str. 223–239 (F. J. Wright, A. Z. Wright). – СКА Год.
53 (1950) 213–214 (Б. Ж. Милојевић).
Лит: Д. Кириловић: Питање Војводине на конференцији мира и улога С.
Станојевића на њој као стручњака. ГИДНС 11 (1938) 120–129. – R. J.
Chorley: Diastrophic Background to Twentieth – Century Geomorphological
Thought. Bulletin of the Geomorphological Society of America 74 (1963) 953–
970. – A. Mitrović: Jugoslavija na Konferenciji mira 1919/1920. Bgd 1969. –
Љ. Трговчевић: J. Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. –
Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986.
ШАПЧАНИН Милорад Поповић
(Шабац, 7. VII 1841 – Београд, 14/26. II 1895) књижевник; управник
Народног позоришта (Београд), администратор краљеве Цивилне листе
и крунских добара.
356
од 21. I 1868. и Одбора уметничког. Секретар Одбора уметничког СУД
1889, 1890, 1891.
Бгр: Дод. Поменику, 165–167 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (В. Петровић).
– J. Скерлић: Омладина и њена књижевност. Бгд 1906. Стр 516–524.
Бгр, лит/ббл: ЛМС 373 (1954) 265–268 + 339–341 (Ж. П. Јовановић). – Ј.
Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 319–322 +
481+502.
Ббл: ПКЈИФ 17 (1937) 376–384 (У. Џонић: Преводи М. П. Шапчанина).
Нек: СКА Год. 8 (1895) 113–114 (М. Ђ. Милићевић). – Дело 5 (1895) 349–350
(Аноним).
Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Љ.
Недић: M. П. Шапчанин. Српски прегелед 1 : 4 (1895) 108–115. – A.
Хаџић: Милорад Шапчанин. БК 2 (1896) 501–505 + 530–541. – Ј.
Миодраговић: М. П. Шапчанин као педагог. ГНЧ 24 (1905) 66–101. – У.
Џонић: Ka познавању М. П. Шапчанина. ПКЈИФ 16 (1936) 64–77. –
Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – Г.
1971. – Ж. Петровић: Једно путовање М. П. Шапчанина у Пешту.
ЗМС/КЈ 28 (1980) 107–115. – Љ. Јеремић: Трагични видови старијег
српског романа. Нови Сад 1987. – 125 година Народног позоришта у
Београду. САНУ 1994 (Галерија 77). – M. Милинковић: Књижевно дело
М. П. Шапчанина. Шабац 1996.
ШАНТИЋ Алекса
(Мостар, 27. V 1868 – Мостар, 2. II 1924) књижевник.
Бгр, ббл, лит: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.
Стр. 402–404 + 483–484 + 508 (Ж. П. Јовановић). – Зборник за
славистику 2 (1971) 162 (H. i Z. Wagner). – A. Шантић: Изабрана дјела.
Сарајево, 1972. Књ. 5. Стр. 323–623 (Ђ. Хуњак) + 625–707 (М. Богавац)
+ 709–712 (Аноним).
Бгр: СКА Год. 27 (1914) 215.
Ббл: КЈ 3 (1968) 105–109 (Д. Морачић). – Оглед српске музичке ббл,
235–236 (B. P. Ђорђевић).
Нек: ГЈПД 4 (1924) 46–48 (В. Матић). – СКГ н. с. 11 (1924) 279–283 (С.
Петровић). – Нови живот 17 (1924) 92–94 (Аноним). – S. Rev. 3 (1924) 194
(Anonim = D. P. S.). – Književna republika 1 (1924) 116–118 (M. Krleža).
Лит: В. Ћоровић: Алекса Шантић и критика. СКГ н. с. 11 (1924) 283–
290. – П. Поповић: Сећања на A. Шантића. СКГ н. с. 11 (1924) 290–297.
– G. Čremošnik: Radna soba pok. A. Šantića. ГЗМ 40 (1928) 161–164: ил. –
S. Papierkowsky: Alekzy Szantic. Bgd 1932. – K. Георгијевић: S.
Papierkowsky, Alekzy Szantic. СКГ не 38 (1933) 464–467. – В. Ћоровић: A
Шантић о новијим нашим писцима. СКГ н. с. 41 (1934) 341–344. – Ј. Дучић: Алекса Шантић. ГЈПД 17 (1937) 929–941. – В. Сушић: А. Шантић
357
на оптуженичкој клупи. СКГ н. с. 61 (1940) 262–267. – Ј. Радуловић: А.
Шантић као музичар и пропагатор српске националне музике. ЛМС 371
(1953) 457–467. – М. Павловић: Есеји о српским песницима. Бгд 1981. – Д.
Живковић: Европски оквири српске књижевности. Бгд 1994. – М. Ненин:
Несклади и судари А. Шантића. ЛМС 462 (1998) 491–503. – П. Поповић:
Нова књижевност: од Бранка до Шантића. Бгд 1999 (Сабрана дела П. Поповића, 6). – A. Шантић, живот и дјело: зборник радова. Бања Лука 2000.
Фотографија: САНУ–Ф 428, 428/1, XV
ШАФАРИК Јанко
(Киш Кереш (пештанска жупанија), 14. XI 1814 – Београд, 18. VII 1876)
историчар; др медицине, професор Лицеја (Београд).
ДСС: редовни члан од 1. VIII 1844. Потпредседник ДСС 1853, 1857–1858,
1861–1862.
29. VII 1864. Секретар и касир СУД од 29. VII 1864–1865, 1866;
председник СУД од 1869–1875.
Ббл: BLZ 10, 353.
Нек: Јавор 3 (1876) 956–960. – Rad JAZU 41 (1877) 190–226 (St.
Novaković).
Миљковић: ДСС. – ПИ 116 (A. Белић). – M. Кићовић: Први руководиоци
Народне библиотеке у Београду. ГГБ 4 (1957) 261–294. – Г. Ковијанић:
Библиотека Јанка Шафарика. Библиотекар 21 : 5 (1969) 648–661. – М.
Николић: Јанко Шафарик (1814–1876). Годишњак Народне библиотеке
Србије 2 (1978) 11–28. – М. Драгић: Др Јанко Шафарик и његове заслуге
за науку, књижевност и просвету у Србији. СА 109 : 8 (1981) 1101–1108.
– Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Р. Љушић:
Лицеј. – С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – Б.
Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. Пола века науке и технике у
обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – В. Грујић: Гимназијско
ШАФАРИК Павле Јосиф
(Кобељарево, 13. V 1795 – Праг, 26. VI 1861) слависта, етнограф и
археолог; професор и директор гимназије (Нови Сад) и библиотекар
Чешког музеја у Прагу.
Ббл: BLZ 10, 353.
Бгр, ббл, лит: Kudĕlka, 443–449 (M. Kudĕlka). – ЕСИ 720–721 (Ђ.
Бубало). – КМЕ 4, 524–529 (Л. Лашкова, Д. Атаносова).
Нек: ЛМС 107 (1863) 164–165.
88–149. – К. Jireček: P. J. Šafárik mezi Jihoslovany. V Praze 1895. – C. H.
358
Томић: Књижевни и научни рад Павла Joc. Шафарика. Нови Сад 1900.
(прештампано из ЛМС 197–202 (1899–1900). – A. Гавриловић:
Књижевне слике. Бгд 1904. Стр. 69–103: Шафарик. – История
Славянской Филологіи, 267–273 + 517–518 (В. Ягичъ). – Б. Миљковић:
ДСС. – Ситнији списи Ђ. Даничића 1. СКА 1925. Стр. 262. – В. Стајић:
Милетићев магистрат о смрти Шафарика. ГИДНС 9 (1936) 99. – Ђ.
Живановић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Н.
Радојчић: Век и по проучавања Душанова законодавства. У: Зборник у
част шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр.
207–268. – К. Rosenbaum: P. J. Šafárik. Martin 1961. – H. Радојчић:
Учитељ наш. У: П. Ј. Шафарик (1795–1861) MC 1963. Стр. 7–22. – Р.
Ковијанић: Шафарик, Колар и Палацки у Колу српске омалдине. У: П. Ј.
Шафарик (1795–1861) MC 1963. – В. Бехињова: В. Караџић у делима
Павла Шафарика. Ковчежић 7 (1966) 5–18. – Ђ. Живановић: Значај
боравка П. Ј. Шафарика у Новом Саду за развитак славистике код
Југословена. ПКЈИФ 34 (1968) 219–236. – J. Novotný: P. J. Šafárik. Praha
1971. – Н. Ђорђевић: Шафарик и наша народна књижевност. ЗзС 5
(1973) 174–179. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC
1986. – Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик о новој српској књижевности.
САНУ 1988. – P. J. Šafárik a slovenské národné [Zbornik] Martin 1989. – Sto
slávnyh Slovákov, 71 (M. Ferko). – P. Kunze: J. A. Smoler. Budyšin 1995. –
З. Бојовић: Место јужнословенских књижевности у историјама
књижевности П. Ј. Шафарика. ЗзС 48/49 (1995) 123–131. – Павел J.
Шафарик : живот и дело : зборник радова са скупа... MC, 1996. – Pavol
Jozef Šafárik a Slavistika. Martin 1996. – Павел Јозеф Шафарик : зборник.
Стара Пазова, 1997. – Водич кроз архив ДСС. – М. Д. Стефановић:
Данашња руска наука о П. Ј. Шафарику. ЗзС 54/55 (1998) 217–279. – Б.
ШАХМАТОВ Алексеј Александрович
Алексей Александрович Шахматов
(Нарва, 5/17. VI 1864 – Петроград, 16. VIII 1920) филолог и историчар
књижевности; др филологије; професор универзитета (Петроград).
Аутобгр: Памяти A. A. Шахматова. ИОРЯС 25 (1920).
Бгр: СКА Год. 17 (1904) 384–385. – НЕ 4 (A. Белић).
Бгр, ббл. лит: СДР, 366–369 (B. B. Колесов). – Булахов 1 (1976) 280–296.
– (Л. Т. Жуковская). – A. A. Шахматов 1864–1920. АН СССР, 1930. –
КМЕ 4, 529–534 (Д. Димитрова).
Бгр, ббл: Материалы для Бioграфическаго Словаря 3 : 2 (1917) 230–235.
Нек: ИРАН 14 (1920) 177–184 (B. M. Истринь).
Лит: В. Јагић: A. A. Шахматов. СКГ н. с. 1 (1920) 343–348. – S. M.
Kul'bakin: L'oeuvre de A. A. Šachmatov. RES 1 (1921) 144–152. – A. Meillet:
Les vues de Šachmatov sur la constitution de la nation Russe et des dialectes
russes. RES 1 (1921 ) 181–197. – A. Белић : Руска лингвистичка школа. ЈФ
2 (1921) 169–179. – Б. Ляпунов: Памяти A. A. Шахматова. ИОРЯС 28
359
(1924) 214 и 29 (1925) 56–106. – С. Еремин: Бумаги A. A. Шахматова.
Известия по русскому языку и словесности АН 2 (1929) 675–686. – A.
Јелачић: A. A. Шахматов. ЛМС 326 (1930) 220–223. – В. В. Виноградов:
История русского литературного языка в изображении акад. A. A.
Шахматова. Filološki pregled 1–2 (1964) 65–88. – В. И. Макаров: А. А.
Шахматов : Пособие для учащихся. Москва 1981. – Фольклорное
наследие А. А. Шахматова : сборник. Санкт-Петербург 2005.
ШАХОВИЋ Ксенофон
(Охрид, 7. I 1898 – Париз, 5. I 1956) лекар, патолог; др медицине, професор универзитета (Београд).
САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења медицинских наука) од 22. III 1948.
Бгр: Споменица СЛД, 222–223 (В. Станојевић).
Ббл: К. Шаховић: Излагање титула и научних радова К. Шаховића. Бгд
1927.
Бгр, ббл: САН Год. 58 (1951) 419–432.
Бгр, ббл, лит: ME 6 (Z. L evental).
Нек: Гл. САН 8 : 1 (1956) 117–119 (В. Арновљевић). – Универзитетски
весник 9 : 109 (25. I 1956) 3 (М. Нешковић).
Лит: Активност и допринос чланова САНУ у развоју медицинске науке.
У: Српска академија наука и уметности и развој науке и уметности у
Срба. Књ. 1. САНУ 1989. Стр. 269–306.
ШВИКЕР Јохан Хајнрих
Johann Heinrich Schwicker
(Бешенова, 28. IV 1839 – Будимпешта, 7. VII 1902) историчар, педагог и
публициста; професор гимназије (Пешта) и посланик Ердељских Caca у
Сабору.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 721–722 (С. Гавриловић).
Бгр, лит: BLGS 4 (1981) 106–107 (G. Seewann).
Нек: БК 8 (1902) 864 (Аноним).
Лит: [J. X. Швикер: Писмо]. Гл. СУД 63 (1885) Додатак: 35. – М.
Томандл: Преписка између J. X. Швикера и епископа Теофана
Живковића. ГИДНС 8 (1935) 422–438 и 9 (1936) 65–78. – А. Tafferner:
Donauschwäbische Wissenschaft. Donauschwäbisches Archiv 5 (1973) 40–
60. – J. X. Швикер: Историја унијаћења Срба у Војној крајини. 2 изд.
Нови Сад, Крагујевац 1995. Стр. 4–14: H. Живковић: Предговор. – J. X.
Швикер: Политичка историја Срба у Угарској. MC 1998. Стр. 7–9: С.
Гавриловић: Реч о J. X. Швикеру.
360
ШИШИЋ Фердо
(Винковци, 9. III 1869 – Загреб, 21. I 1940) историчар; др филозофије,
професор универзитета (Загреб).
Бгр, лит: BLGS 4 (1981) 132–133 (M. Stoy).
Ббл: Šišićev zbornik. Zagreb 1929. Str. VII–XVI. – Lj. JAZU 54 (1949) 430–
443 (V. Novak). – BLZ 10, 356.
Нек: ЛМС 353 (1940) 160 (Ф. Малин). – Sl. R 12 (1940) 139–144 (J.
Macurek). – Vidici 3 : 1–2 (25. I 1940) 64 (Anonim). – Savremenik 1 (1940)
87–89 (S. Antoljak). – Südost-F. 6 (1941) 725 (F. Valjavec). – BS 9 (1947–48)
166–169 (V. Novak). – RSU 12 (1947) 200–202 (M. Paulova).
Лит: J. Радонић: Хрватска повијест Ф. Шишића, II књ. СКГ 22 (1909)
225–226. – М. Tentor: U povodu Šišićeva predavanja: Kako se u Hrvata
razvijala politička i dravna svijest. Vijenac 3 (1924) 193–196. – H. Радојчић:
Историја Хрвата за народне династије. ЛМС 307 (1926) 180–192. –
Anonim: O smrti pok. F. Šišića. Vidici 3 (10. II 1940) 95. – V. Novak: F Šišić.
Lj. JAZU 54 (1949) 362–443. – I. Erceg: Bilješke o Šišićevoj korespondenciji.
Arhivist 1 (1954) 76–84.
ШИШМАНОВ Иван
(Свиштов, 4. VII 1862 – Осло, 23. VI 1928) историчар књижевности,
етнограф и политичар; др филозофије, професор универзитета (Софија).
Бгр, лит: БСЕ3 29 (В. И. Блыднев). – BLGS 4 (1981) 133–134 (H. J. Hoppe).
Бгр, ббл: СКА Год. 11 (1899) 159–163. – Сто година БАН. София, 1969.
Стр. 821–823.
Heк.: RES 8 (1928) 320–321 (A. Mazon). – Le Monde Slave 7 (1928) 90–
107 (L. Lamouche). – СКГ н. с. 24 (1928) 479–480 (В. Ћоровић). – ЛБАН
11 (1929) 75–77 (M. Арнаудовъ). – СКА Год. 37 (1929) 97–98 (A. Белић).
– Страни преглед 3 (1929) 92–93 (M. Ибровац).
Лит: Г. Димов: И. Шишманов. БАН 1956. – G. Dimov: I. Šišmanov et ľ étude
historique comparée de la littérature et de la civilisation des peuples
balkaniques. EB 4 (1966) 31–52. – P. Mijatev: I. Schischmanov und seine
Beziehungen zu den ungarischen Gelehrten. Slavica 8 (1968) 171–179. – M.
Радева: Философските и политическите вьзгледи на И. Д. Шишманов.
Годишник на Софийския Университет 67 (1973–1974) 169–198. – Г.
Димов: И. Шишманов. София 1988.
Споменица: Сборник въ честь на проф. Ив. Д. Шишманов по случай на
тридесетогодишната му на научна дейность. София 1920 [стр. 1–13:
ббл].
Сабрана дела: Иван Д. Шишманов: Изабрани съчинения в два тома.
БАН 1966.
Преписка: Südost-F. 33 (1974) 234–248 (J. Hahn).
361
ШЛАЈХЕР Август
August Schleicher
(Мајнинген, 19. II 1821 – Јена 6. XII 1868) филолог, слависта; професор
универзитета (Праг и Лајпциг).
Бгр: НЕ 4 (A. Белић). – EJ 6 (Anonim).
Нек: Rad JAZU 6 (1869) 180–203 (V. Jagić).
Бгр, ббл, лит: КМЕ 4, 547–549 (А. Стойкова).
Лит: К. Руварац: Кратки нацрт повеснице словенског jезика (по
Шлајхеру). ЛМС 103 (1862) 70–81. – История Славянской Филологіи,
716–718 (В. Ягичъ). – J. Dietze: August Schleicher als Slawist, Sein Leben
und Werk in der Sicht der Indogermanistik. Berlin 1966. – K. Körner:
Linguistics end evolution theory. Amsterdam 1983. – Th. Syllaba: August
Schleicher und Böhmen. Prague 1995.
ШТРЕКЕЉ Карел
(Горјанско на Красу, 24. II 1859 – Грац, 7. VII 1912) филолог, слависта и
етнограф; др филологије, професор универзитета (Грац).
Бгр, ббл: СКА Год. 23 (1910) 463–469.
Бгр, ббл, лит: SBL 3, 693–696.
Нек: Veda 2 (1912) 529–542 (M. Murko). – ASPh 34 (1913) 317–320 (V.
Jagić). – СКА Год. 26 (1914) 134 (Ст. Новаковић).
Лит: J. В. de Courtenay: Morfologie des Görzer Mittelkarstdialectes... von К.
Štrekelj. ASPh 10 (1887) 603–615. – V. Jagić: O Levčevom slovenskem
pravopisu in njega kritikah. ASPh 33 (1912) 493–497. – M. Murko:
Rozpravy z oboru slovanské filologie. Praha 1937. Str. 425–438. – J. Matl:
Zur Geschichte der slavischen Philologie an der Universität Graz. WSJ 8
(1960) 190–194. – M. Murko: Izabrano delo. Ljubljana 1962. Str. 158–171 +
373. – V. Novak: Raziskovalci slovenskega življenja. Ljubljana 1986.
ШТРОСМАЈЕР Јосип Јурај
Josip Juraj Strossmayer
(Осијек, 4. II 1815 – Ђаково, 8. IV 1905) бискуп и политичар; др теологије, бискуп ђаковачки и професор универзитета (Беч; канонско
право).
Бгр: НЕ 4 (М. Прелог). – NÖB 9 (1956) 73–83 (Ј. Matl). – ELU 4 (Z. Ša).
Бгр, лит: BLGS 4 (1981) 214–217 (S. M. Džaja).
Ббл: BLZ 10, 345–346.
Нек: Српски Сион 15 (1905) 182–184 (Д. Руварац). – ЛМС 231 (1905)
125–128 (J. Радонић). – СКА Год. 19 (1906) 139–140 (Ст. Новаковић).
362
Лит: Т. Smičiklas: Misli i djela biskupa Strossmayera. Rad JAZU 89 (1888)
210–224. – С. Поточњак: Штросмајер као политичар према нашој
народноj мисли. СКГ 15 (1905) 189–198 + 262–273 + 344–360. – Slavni
Štrosmajer biskup đakovački. Zagreb 1921. – Fr. Grivec: V. Solovjev i biskup
Strossmayer. Zagreb 1925. – Strossmayerov spomenik svom narodu. Zagreb
1926. – Ф. Шишић: Идеје бискупа Штросмајера. Бгд 1928. – N. Radojčić:
Strossmayer i Rački. ГИДНС 2 (1929) 237–247. – M. Prelog: Rusija u svetlosti
korespondencije Rački – Strossmayer. Руски архив 12 (1931) 75–91. – N.
Bartulović: Štrosmajerova ideologija i uloga Beograda i Zagreba. Krug 1
(1938) 101–104. – J. Радонић: Слике из историје и књижевности. Бгд 1938.
Стр. 373–379. – Д. Марић: Штросмајер и митрополит Михаило.
Хришћанско дело 5 (1939) 35–40. – В. Новак: Штросмајерово интересовање за разлоге због којих се одрекао И. Руварац избора за вршачког владику. ЛМС 354 (1940) 409–412. – В. Новак: Гледстон и Штросмајер.
Британија 5 (1940) 1–7. – V. Novak: Dva antipoda. Bgd 1940. – M. A. Mujić:
Tri turska izveštaja o delovanju J. J. Strossmayera. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vlašću. 6–7 (1956/57) 259–
274. – V. Košćak: Strossmayerova ostavština u arhivu JAZU. HZ 11–12
(1958/59) 351–371 и 13 (1960) 263–275 и 14 (1961) 329–353. – Г. Јакшић, В.
Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. –
В. Крестић: Југословенска политика J. J. Штросмајера. ИГ 1 (1969) 9–30.
– A. Kadić: Bishop Strossmayer and the First Vatican Council. Sl. Rev. 49
(1971) 382–409. – H. Стипчевић: Да ли су Штросмајер и Рачки походили
Н. Томазеа? ИГ 1–2 (1975) 141–144. – С. J. Slovak: J. J. Strossmayer as a
balkan bishop. Balkan Studies 18 (1977) 121–144. – В. Н. Кондратјева:
Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских
архива. Нови Сад 1977. – M. Zöller: O односу J. J. Штросмајера према
Црној Гори. ИЗ 35 (1978) 175–197. – H. Sirotković: O liku J. J. Štrosmajera,
pokrovitelja JAZU. JAZU 1980. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – S. Marjanović: Štrosmajer,
političar i mecena. Osijek 1990. – B. Крестић: Бискуп Штросмајер у светлу
нових извора. САНУ 2001.
Преписка: Архив 3 (1907) 265–280 + 353–369 и 4 (1907) 1–21 (С.
Новаковић). – Дело 63 (1912) 97–106 + 262–266 + 423–429 и 64 (1912)
224–230 +416–421 и 65 (1912) 83–93. – F. Šišić: Korespondencija RačkiStrossmayer. T. 1–4. Zagreb 1928–1931.
ШТУР Људевит
(Ľudovít Štúr)
(Зањ-Ухровац, 29. X 1815 – Модра, 12. I 1856) филозоф, политичар и књижевник; професор на Лицеју (Братислава; чешки језик и књижевност).
Бгр, ббл, лит: Kudĕlka, 466–468 (V. Blanár). – Sto slávnyh Slovákov, 81 (M.
Ferko).
Лит: A. Гавриловић: Књижевне слике. Бгд 1904. Стр. 153–179: Штур. –
История Славянской Филологіи, 520–521 (В. Ягичъ). – М. Шевић: Из
Бранкова и Даничићева круга. У: Даничићев зборник. СКА 1925. Стр.
227–287. – М. Клицин: Љ. Штур учитељ Св. Милетића и будилац
словенске узајамности. Нови Сад 1927. – Ђ. Живановић: Срби и пољска
књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Р. Ковијанић: Јован Бошковић у
363
младости. ЗМС/ДН 4 (1952) 24–55. – Н. Ђорђевић: Његошева песма
Штуру и њен превод на словачки језик. ПКЈИФ 25 (1959) 44–53. – L. Štúr
[Zbornik], Bratislava, 1956. – И. Тартаља: Ђуре Даничића лекције из
естетике. Бгд 1968. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови
Сад 1968. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. –
P. Ковијанић: Његошева пјесма Штуру. ЗМС/КЈ 30 (1982) 69–86. – Ј.
Hučko; Život a dielo L. Štura. Martin 1984. – Ж. Милисавац: Историја
Матице српске, 1. MC 1986. – M. Живанчевић: Љ. Штур у илирском
покрету. ЗзС 34 (1988) 49–96. – Југословени и Русија : документи из
архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Р. Kunze: J. A. Smoler.
Budyšin 1995. – V. Benková: Z našej minulosti. Nový Sad 2002. – Б.
ШУЛЕК Богослав
(Соботиште (Словачка), 20. IV 1816 – Загреб, 30. XI 1895) публициста,
полихистор и природњак; др филозофије, секретар ЈАЗУ.
Ббл: В. Šulek: Izabrani članci. JAZU 1952. Str. 34–43 (R. Maixner, I. Esih).
Бгр, лит: BLGS 4 (1981) 226–228 (A. Moritsch).
Бгр, ббл, лит: Kudĕlka, 468 (J. F.).
Нек: Дело 8 (1895) 327–328 (Аноним). – СКА Год. 9 (1896) 363–370 (Ј. M.
Жујовић). – Mjesečnik Pravničkoga družtva u Zagrebu 22 (1896) 58–62.
Лит: J. Torbar: O ivotu i djelovanju dra В. Šuleka. Lj. JAZU 11 (1897) 101–
193. – История Славянской Филологіи, 430–432 (В. Ягичъ). – A. Baneković: Dr В. Šulek. ČJR 2 (1931–1932) 21–24. – V. Dukat: Ivan Trnski i Šulekovi
rječnici. Rad JAZU 277 (1943) 1–64. – R. Maixner: Prilozi poznavanju
novinarske djelatnosti В. Šuleka i M. Bogovića. Građa za povjest književnosti
hrvatske 25 (1955) 179–191. – V. Matula: Mladi Šulek i Slovačka. Starine
JAZU 55 (1971) 101–111. – M. Живанчевић: Б. Шулек у илирском покрету.
ЗзС 36 (1989) 57–84. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф.
Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.
Преписка: S. Gavrilović: Pisma В. Šuleka u Matici srpskoj. Starine JAZU
53 (1966) 205–222.
ШУЛЦЕР МИГЕНБУРГ Стефан
Stefan Schulzer von Müggenburg
(Видушевац, 19. VIII 1802 – Винковци, 5. II 1892) ботаничар (миколог);
директор Војне школе у Винковцима.
Бгр: НЕ 4 (Н. Кошанин). – M. Életr. Lex. 2, 603.
364
Лит: F. Rački: Zanovetanje Sch. v. M-а. Obzor 30 (1889) 1–3.
Напомена: Постоји белешка J. Панчића о Шулцеру у: Гл. СУД 45
(1877) 350 и 49 (1881) 391.
ШУРМИН Ђуро
(Сишчани, 13. IX 1867 – Загреб 22. III 1937) историчар књижевности;
професор универзитета (Загреб).
Бгр: НЕ 4 (А. Барац). – ЕЈ 8 (M. Šicel, H. Matković).
Бгр, ббл: СКА Год. 25 (1912) 332–334.
Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 732–733 (Ђ. Бубало).
Нек: Sl. R 9 (1937) 209–210 (O. Berkopec). – ČJR 7 (1937) 35 (Anonm). –
Javnost 3 (1937) 258 (Anonim). – ЛМС 347 : 2 (1937) 211 (Ј. Грчић). –
СКА Год. 47 (1938) 158 (А. Белић) + 160 (Ј. Радонић).
Лит: V. Jagić: Povjest knjievnosti hrvatske i srpske. ASPh 21 (1899) 245–
251 = Дело 22 (1899) 475–481. – T. Матић: Gјuro Šurmin, Hrvatski
preporod I. ЛМС 231 (1905) 104–111. – A. Barac: Đuro Šurmin. Slavia 17
(1939–1940) 212–217.
Преписка: Građa za povјest književnosti hrvatske 23 (1952) 7–35 (B.
Magarašević)
365
366
СКРАЋЕНИЦЕ
А
AAR = Analele Academiei Române. Bucureşti
ABAW = Almanach der Königlich Bayerischen Akademie der Wissenschaften, München
Acta HMPhV = Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae / Acta historica medicinae,
pharmaciae, veterinae / Acta historica medicinae, stomatologiae, pharmaciae, veterinae, Beograd
AIF = Annales de I' Institut Français de Zagreb
AKAW = Almanach der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, Wien
Алексијевић = В. Алексијевић: Биографије и библиографије професора, суплената и предавача у Београду на Великој
школи и Лицеју. Рукопис се чува у Библиотеци Правног факултета (Београд), сигн. 159. 903.
Almanach ÖAW = Almanach. Akademie der Wissenschaften / Österreichische Akademie der Wissenschaften, Wien
AH = Академия наук
Анналы = Анналы. Журнал всеобщей истории Российской АН. С. Петербург
Анали ФФ = Анали Филолошког факултета, Београд
Anali HID = Anali Historijskog instituta u Dubrovniku
АПФ = Анали Правног факултета у Београду
Архив = Архив за правне и друштвене науке, Београд
АСАНУ = Архив Српске академије наука и уметности
АСБ = Архив Србије, Београд
ASPh = Archiv für slavische Philologie, Wien
Аутобгр. = Аутобиографија
АČА = Almanach České Akademie Cisare Františka Josefa pro vědy, slovesnost a umêni, Praha
AČAVU = Almanach České Akademie ved a umeníˆ
Б
БАН = Блгарска академия на науките, София
BAW = Bayerische Akademie der Wissenschaften, München
Ббл. = библиографија
Ббл / лит. = библиографија члана и библиографија литературе о члану
Бгр. = биографија
Бгр /лит. = биографија и литература о члану
БВ = Босанска вила, Сарајево
Beiträge zur Geschichte der Slawistik = Beiträge zur Geschichte der Slawistik. Deutsche Akademie der Wissenschaften
zu Berlin 1964 (Veröffentlichungen des Instituts für Slawistik, 30).
Bénézit = E, Bénézit: Dictionnaire critique et documentaire des peintres, sculpteurs, dessinateurs et graveurs. Nouvelle
édition. T. 1–10. Paris 1976.
БК = Бранково коло, Сремски Карловци
BLGS = Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München
BLZ = Bibliografija rasprava i članaka. T. 1–14. Zagreb, Jugoslavenski leksikografski zavod., 1956–1986.
Б. Миљковић: ДСС = Б. Миљковић: Друштво српске словесности од 1841 до 1864. У: Чланци и прилози о српској
књижевности прве половине XIX века. Нови Сад, Матица српска, 1914. Стр. 18–81. (Књиге MC, 46)
Brockhaus = Brockhaus Enzyklopäedie. T. 1–20. F. A. Brockhaus, Wiesbaden 1966–1974.
BS = Byzantinoslavica, Praha
BSci = Bulletin Scientifique. Conseil des Académies de la RPF Yougoslavie
БС ИУ Св. Владимїра = Бїографическïй словарь професоровъ и преподавателей Им. Университета Св. Владимïра
(1834–1884). Составленъ и под ред. проф. В. С. Иконникова. Кïевъ 1884.
БСЭ = Большая советская энциклопедия, Москва
Булахов = М. Г. Булахов, Восточнославянские јазьковеды. Библиографический словарь, Минск 1976.
Bulletin JAZU = Bulletin Instituta za likovne umjetnosti JAZU, Zagreb
Byz. = Byzantion, Bruxelles
BZ = Byzantinische Zeitschrift, Leipzig
367
В
В. Гајић: Основношколско образовање у Србији = Владимир Гајић: Основношколско образовање и васпитање у
Србији до стицања државне независности. САНУ 1994. (Споменик САНУ 133)
В. Грујић: Гимназијско образовање = В. Грујић: Гимназијско образовање у Србији до I светског рата. САНУ 1997
(Споменик САНУ 135).
В. Грујић: Лицеј и Велика школа = В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ, 1989. (Споменик САНУ 128)
BBp. = Византийскій временникъ, С. Петербург
VZA = Vjesnik Kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva, Zagreb
VE = Vojna enciklopedija. T 1–10, 1970–1975, Beograd
Венгеровъ = С. А. Венгеровъ, Критико-Бioграфическій словарь русских писателей и ученыхь, С. Петербург, 1897.
Весник СЦ = Весник Српске цркве, Београд
Водич кроз архив ДСС = С. Илић, M. Станић: Водич кроз архив Друштва српске словесности (1842, 1845–1864),
Београд 1999.
WEP = Wielka Encyklopedia Powszechna PWN, Warszawa
WSJ = Wiener Slavistisches Jahrbuch, Wien – Köln – Graz
Г
ГА = Геолошки анали Балканског полуострва, Београд
GBJ = Geološka bibliografija Jugoslavije / sredio S. Milojević. Beograd, 1952GE = Grande Encyclopédie, Paris
ГЕМ = Гласник Етнографског музеја у Београду
ГЕИ = Гласник Етнографског института САНУ, Београд
ГЗМ = Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини / Гласник Земаљског музеја у Сарајеву
ГГБ = Годишњак града Београда / Годишњак Музеја града Београда
ГГД = Гласник Географског друштва, Београд види и ГСГД
ГИДБиХ = Годишњак Историског друштва Босне и Херцеговине, Сарајево
ГИДНС = Гласник Историјског друштва у Новом Саду
ГЈПД (GJPD) = Гласник Југословенског професорског друштва
Гл. ДСС = Гласник Друштва српске словесности
Гл. САН = Гласник Српске академије наука, Београд
Гл. СПЦ = Гласник Српске православне патријаршије / Гласник Српске православие цркве, Београд
Гл. СУД = Гласник Српског ученог друштва, Београд
GMFA = Glasnik matematičko-fizički i astronomski. Zagreb
ГНЧ = Годишњица Николе Чупића, Београд
ГПД = Гласник Професорског друштва, Бгд
ГСГД = Гласник Српског географског друштва, Београд
Год СФФ = Годишњак Скопског филозофског факултета
ГПД = Гласник Професорског друштва,. Београд
ГХД = Гласник Хемиског друштва Краљевине Југославије, Београд
Д
DBF = Dictionnaire de Biographie Française, Paris
ДК = Државни календар Краљевине Србије
DNB = Dictionary of National Biography, London
DSB = Dictionary of scientific biography, New York
ДСС = Друштво српске словесности (1841 – 1864)
Дод. Поменику = M. Ђ. Милићевић: Додатак Поменику од 1888. Београд 1901. (Издања Чупићеве задужбине, књ.
46 [45]).
Е
ЕА = Encyclopedia Americana. New York, Chicago, Washington
EB = Études balkaniques, Sofia
Е Бълг. = Енциклопедия България. БАН, София
EBri = Encyclopaedia Britanica
368
EI = Enciclopedia Italiana, Roma
EIR = Enciclopedia istoriografiei româneşti, Bucureşti, 1978.
EJ = Enciklopedija Jugoslavije / Leksikografski zavod. Zagreb, 1955–1971.
ЭС = Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. Т. 1–82
ELU = Enciklopedija likovnih umetnosti / Leksikografski zavod, Zagreb, 1959–1966
ELZ = Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb, 1966–1969
ЕСИ = Енциклопедија српске историографије / приредили С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997.
ESl = Encyclopaedia Slovenska
Ж
ЖА = ŽA = Жива антика, Скопље
Живот и дело српских научника = Живот и дело српских научника. САНУ, 1996 (Биографије и библиографије 1-)
ЖМНП = Журналъ министерства народнаго просвъщеыя, Санкт Петербургъ
ЖР = Живот и рад, Београд
З
Забавник = Забавник, Додатак „Српских новина“, Крф
Записи = Записи. Гласник Цетињског историјског друштва, Цетиње
ЗИАН = Записки Императорской академии наук
ЗИЈК = Зборник за историју, језик и књижевност, Београд, СКА; САНУ
ЗИК = Зборник историје књижевности,. Београд, САНУ
ЗЛУМС = Зборник за ликовне уметности Матице српске = Зборник Матице српске за ликовне уметности
ЗМС/ДН = Зборник Матице српске, серија друштвених наука
ЗМС/И = Зборник Матице српске за историју
ЗМС/КЈ = Зборник Матице српске за књижевност и језик.
ЗМС/КС = Зборник Матице српске за класичне студије
ЗМС/ПН = Зборник Матице српске, серија природних наука / Зборник MC за природне науке
ЗМС/ФЛ = Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
ЗзС = Зборник за славистику, Нови Сад = Зборник Матице српске за славистику
Знаменити Срби = A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века I–III, Загреб 1901–1904
ЗОИФП = Записки Общества истории, филологии и права при Варшавском университете
ЗРВИ = Зборник радова, Византолошког института, Београд
ЗНМ/Б = Зборник Народног музеја, Београд
ZSPh = Zeitschrift für Slavische Philologie, Leipzig
ZS = Zeitschrift für Slawistik, Berlin
ЗФФ = Зборник Филозофског факултета, Београд
ZHI JAZU = Zbornik Historijskog instituta JAZU
ZČ = Zgodovinski časopis, Ljubljana
И
ИГ = Историјски гласник, Београд
ИЗ = Историјски записи, Цетиње
ИАН = Известия Академии наукъ СССР, Ленинград
ИИАН = Извъстія Императорской Академіи наукъ, С. – Петербургъ
ИОРЯС = Извъстія Отделения русского языка и словесности Академіи наукъ, С-Петербургъ
ИРАН = Известия Российской Академии наук, Ленинград
Историја Карловачке гимназије = К. Петровић Историја Православне Велике гимназије Карловачке, Нови Сад :
Матица српска, 1951.
История Славянской Филологіи = И. В. Ягичъ: История Славянской Филологіи, С-Петербургъ 1910 (Энциклопедия
Славянской Филологіи, 1).
ИЧ = Историјски часопис, Београд
Ј
JAZU = Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb
JBAW = Jahrbuch. Bayerische Akademie der Wissenschaften, München
369
Јеремић = Ристо Јеремић: Прилози за биографски речник војвођанских Срба лекара од 1756 до конца 1940. године,
Јеремић, Грађа = Ристо Јеремић: Прилог историји здравствене културе Војводства Србије, САНУ 1974 (Грађа 17).
JKL = Jugoslovenski književni leksikon. 2. izd. Novi Sad, Matica srpska, 1984.
J. Nj. = Jugoslavenska njiva, Zagreb
ЈП = Јужни преглед,. Скопље
ЈФ = Јужнословенски филолог, Београд
К
КИ = Књижевна историја, Београд
KJ = Књижевност и језик, Београд
КМЕ = Кирило-Методијевска енциклопедия, I–IV, БАН, София, 1985–2003.
КН = Књижевне новине, Београд
КСИС = Краткие сообщения Института славяноведения АН СССР, Москва
Kudĕlka = M. Kudĕlka, Z. Šimeček et al.: Československé práce o jazyce, dejinách a kulture slovansk'y národu od r. 1760
: Biograficko–bibliografický slovnik. Česka akademia vêd a umênî 1972
Л
L. SAZU = Letopis Slovenske akademije znanosti in umetnosti, Ljubljana
ЛБАН = Лътопис на Българската академия на науките, София
ЛБКД = Лътопис на Българското книжовно дружество въ София
LEJ = Likovna enciklopedija Jugoslavije. Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, 1984–1987.
Letopis (Budyšin) А = Letopis Instituta za serbski ludospyt w Budyšinje / Akademie der Wissenschaften der DDR. Rjad A,
Budyšin
Лит. = литература о члану
Лит/ббл. = библиографија литературе о члану
ЛИФО = Лътопись Историко-филологическаго общества при Императорскомъ Новороссмскомъ университетъ, Одесса
Л. МАНУ = Летопис / Македонска академија на науките и уметностите, Скопје
ЛМС = Летопис Матице српске. Нови Сад
Ловчевић I и II = Ст. Ловчевић: Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу. Књ. 1 и 2. САНУ, 1931 (ЗИЈК 21 и
22).
LPJ = Leksikon pisaca Jugoslavije, Novi Sad
Љ
Lj. ANU BiH = Ljetopis Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Sarajevo
Lj. JAZU = Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb
M
Мали поменик = Л. Лазаревић: Мали поменик, Београд : „Планета“, б. г.
Материалы для библioграфiи = Материалы для библioграфiи русскихъ научныхъ трудовъ за рубежомъ Вып. 1
(1920–1930) и 2 (1930–1940). Изданіе Русскаго научнаго института въ Б±лград± 1931, 1941.
Материалы для Біографическаго Словаря = Материалы для Біографическаго Словаря д±йствительныхъ членовъ
Императорской Академіи Наукъ. Петроградъ 1915–1917–
Mеyers Lexicon = Mеyers Enzyklopädisches Lexicon. T. 1–25. Mannheim, Wien, Zürich, 1971–1980.
МГ = Музички гласник, Београд.
МЕ = Medicinska enciklopedija. Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“. Zagreb
M. Életr. Lex. = Magyar Életrajzi Lexikon, Budapest 1967–1981.
Министри просвете = Министри просвете Србије 1811–1918, Београд, 1994.
Miscellanea = Мешовита грађа / Miscellanea, Београд (Историјски институт)
Михаиловић: Из историје санитета = В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860.
САНУ 1951 (ПИ 180).
МП = Македонски преглед, София
MPD = Mjesečnik Pravničkoga družtva u Zagrebu
MC = Матица српска, Нови Сад
370
MSN = Masarykův slovník naučný, Praha 1925–1933.
MTA = A Magyar tudományos akademia
MTAT = A Magyar tudományos akademia tagjai, Budapest 1975.
Muz. E. = Muzička enciklopedija. Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb.
MH = Matica hrvatska
H
NV = Nastavni vjesnik, Zagreb
HE = Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд
нек. = некролог
НЈ = Наш језик, Београд
NBS = Nowy biografiski słownik : k stawiznam a kulturje Serbów, Budyšin 1984.
Новый сборник по славянов±д±нію = Новый сборник статей по славянов±д±нію Составленный и изданный
учениками В. И. Ламанскаго, С. Петербргъ, 1905.
NÖB = Neue Österreichische biographie 1915–1918. Zürich, Leipzig, Wien Amalthea-Verlag
Новосадске биографије = В. Стајић: Новосадске биографије. Св. 1–7, Нови Сад, 1936 –
Noesis = Noesis : travaux du Comité roumain d'histoire et de philosophie des sciences. Académie de la République
Socialiste de Roumanie, Bucarest
HC = Научни скупови САНУ
NS = Narodna starina, Zagreb
HT = Наука и техника, Београд
O
О. Благојевић: Економска мисао у Србији = О. Благојевић: Економска мисао у Србији до другог светског рата. Бгд
1980 (ПИ САНУ 525).
OBL = Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950. Graz, Köln, 1961
Overs. Dan. Vid. Selsk. = Oversigt over selskabets virksomhed det Kongelige Danske Videnskabernes Selskab, København
Оглед српске музичке ббл. = В. Р. Ђорђевић: Оглед српске музичке библиографије: до 1914. године, Београд 1969.
OSN = Ottův Slovník nаučný, Praha
П
PAN = Polska Akademia Nauk, Warszawa
ПГ = Просветни гласник, Београд
Перуничић = Б. Перуничић: Друштво српске словесности 1841–1864, САНУ 1973.
ПИ 116 = Педесетогодишњица Српске краљевске академије. Књ. 1: Друштво српске словесности 1841–1864 –
Српско учено друштво 1864–1892 – Српска краљевска академија 1886–1936. СКА 1939–1941 (Посебна издања
СКА. 116. Споменице, 7)
ПИ 117 = Педесетогодишњица Српске краљевске академије. Књ. 2: Задужбине и фондови. Београд 1936.
(Посебна издања СКА. 117. Споменице, 8)
ПИ САНУ = Посебна издања Српске академије наука и уметности, Београд
ПИ СКА = Посебна издања Српске краљевске академије, Београд
PIM = Publications de L'Institut Mathématique. Académie serbe des sciences, Belgrade
ПКЈИФ = Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд
Poggendorff = J. C. Poggendorff's Biographisch-Literarisches Handwörterbuch zur Geschichte der exacten Wissenschaften,
Leipzig
Погодин I–1 и I–2 = А. Погодин: Руско-српска библиографија 1800–1925. СКА. Књ. I, део I 1932; Књ. I, део II, 1936
(ПИ СКА 92, 110).
Пола века науке и технике = Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854: реферати са научног
скупа одржаног 25. и 26. октобра 1995, Крагујевац, 1996.
Поменик = М. Ђ. Милићевић: Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Београд 1888.
PSB = Polski Słownik Biograficzky, PAN, Warszawa et al.
Прилози биографском речнику српских музичара = В. Р. Ђорђевић: Прилози биографском речнику српских
музичара. САН1950 (ПИ САН 169).
371
Р
P. Љушић: Лицеј = Лицеј 1838–1863 : зборник докумената. Приредио Р. Љушић, Београд : Универзитет, 1988.
Стр. XXIV, 713.
Рад BM = Рад Војвођанских музеја, Нови Сад
REB = Revue des études byzantines, Bucarest
Ректори = Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду 1838–1988, Београд: Универзитет, 1988.
RES = Revue des études slaves, Paris
RIEB = Revue international des études balkaniques, Beograd
RSU = Ročenka Slovanského Ústavu v Praze, Praha
Руска емиграција = Руска емиграција y српској култури XX века : зборник радова. I–II. Београд : Филолошки
факултет, 1994.
RH SE = Revue historique du sud-est européen, Bucarest
С
СА = Српски архив за целокупно лекарство, Београд
Савременици и последници = В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф.
Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у
Београду. Сигн.: P 425/1–16
SAZU = Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana
САН = Српска академија наука (1947 – 1960)
САНУ = Српска академија наука и уметности ( 1960 –
САНУ Год. = Годишњак Српске академије наука и уметности
Саопштења = Саопштења / Републички завод за заштиту споменика културе CP Србије, Београд
SBL = Slovenski biografski leksikon. Ljubljana, SAZU.
Сборникъ Н. П. Кондакова = Сборникъ статей посвященныхъ памяти Н. П. Кондакова = Recueil d'études dédiée à
la mémoire de N. P. Kondakov, Прага = Prague : Seminarium Kondakovianum, 1926.
СбОРЯС = Сборник Отделения русского языка и словесности Императорской АН
СБР = Српски биографски речник. Матица српска 2004 –
Свеске = Свеске. Душтво историчара уметности Србије, Београд
СДЗ = Српски дијалектолошки зборник / Београд, СКА – САНУ
СДР = Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979.
СЭ = Славянскій Эжегодникъ. Составлен подъ редакциею Т. Д. Флоринскаго, Кїевъ
СЕЗ = Српски етнографски зборник, Београд, СКА – САН
Seminarium Kondakovianum = Анналы Института им. Н. П. Кондакова, Прага.
Szinnyei = József Szinnyei: Magyar írók élete és munkái. T. I–XIV. Budapest 1890–1914.
СИ = Славянскія Известя, С. – Петербургъ
СИЭ = Советская историческая энциклопедия, Москва 1961Sitzungsberichte BAW = Sitzungsberichte der Königlich Bayerischen Akademie der Wissenschaften, München
СКА = Српска краљевска академија (1886–1947)
СКА Год. = Годишњак / Српска краљевска академија
СКГ = Српски књижевни гласник, Београд
СКЗ = Српска књижевна задруга, Београд
CH = Српске новине, Београд.
Sl. N = Slovník naučný. Red. Fr. Lad. Rieger, Praha 1865.
Sl. R = Slavische Rundschau, Prag
SO = Slаvia Occidentalis, Warszawa – Poznan
Споменица СЛД = Споменица Српског лекарског друштва 1872–1972, Београд 1972.
Споменица УБ = Споменица о отварању Универзитета, Београд 1906.
СПЦ = Српска православна црква
S. Rev. = The Slavonic and East European Review, London
Српске илустроване новине = Српске илустроване новине за забаву, поуку, уметност и књижевност. Нови Сад
Српски јерарси = Вуковић Сава: Српски јерарски од деветог до двадесетог века. Београд, Подгорица, Крагујевац, 1996.
100 најзнаменитијих Срба = Сто најзнаменитијих Срба. Београд, Нови Сад 1993.
Стогодишњица САНУ II = Српска академија наука и уметности и развој науке и уметности у Срба. Књ. 1:
Природно-математичке, техничке и медицинске науке. Београд : САНУ, 1989. (Стогодишњица Српске академије
наука и уметности 1886–1986, књ. 2).
372
Sto slávnyh Slovákov = M. Ferko, Sto slávnyh Slovákov, Matica slovenská Martin, 1997.
Studia Slavica Hung. = Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae, Budapest
Südost-F. = Südost-Forschungen. München
SWPP = Słownik współczesnych pisarzy polsckich, PAN, Warszawa et al. 1964.
Т
ТИС = Труды Института Славяноведения АН СССР, Москва
У
УВ = Универзитетски весник, Београд
УЖ = Универзитетски живот, Београд
УЗИС АНСССР = Ученые записки Института славяноведения АН СССР, Москва
УП = Уметнички преглед, Београд
ФД = Фотодокументација Библиографског одељења Библиотеке САНУ
X
HBL = Hrvatski biografski leksikon, Zagreb, 1983–
Хемија у Србији = Лазаревић-Бојовић, Снежана: Хемија у Србији у XIX веку, Београд 1989.
HК = Hrvatsko kolo, Zagreb
HZ = Historijski zbornik, Zagreb
H Nj = Hrvatska njiva, Zagreb
ХПр. = Хемијски преглед, Београд
HP = Historijski pregled. Zagreb
Hr В Rj = Hrvatski biografijski rječnik, Zagreb (JAZU) 1916, ogledni arak (Prilog br. III i IV god. XI Savremenika)
Hr E = Hrvatska enciklopedija, Zagreb, 1941–1945
Ч
ČAV = Československá akademie věd, Praha
ČJR = Československo-Jihoslovanská revue, Praha-Beograd
ČČH = Český časopis historický. Praha
ČMF = Časopis pro moderní filologii. Brzen
373
374
ПРИЛОЗИ
Председништво Академије 1886–1947
Академија природних наука 1886–1947
Академија философских наука 1886–1947
Академија друштвених наука 1886–1947
Академија уметности 1886–1947
Хронологија избора правих чланова 1886–1947
Хронологија избора дописника 1886–1947
Хронологија проглашења правих чланова 1886–1947
Почасни чланови Српске краљевске академије
375
376
ПРЕДСЕДНИШТВО АКАДЕМИЈЕ 1886–1947.
Према Основном закону Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. (чл. 19) Председништво
Академије чине: председник Академије, стални секретар Академије и секретари стручних академија – Академије
природних наука, Академије философских наука, Академије друштвених наука и Академије уметности.
ПРЕДСЕДНИЦИ АКАДЕМИЈЕ 1886–1947.
Јосиф ПАНЧИЋ
5. апр. [28. апр.] 1887 – 25. фебр. 1888.
Чедомиљ МИЈАТОВИЋ
6. фебр. 1888 – 24. дец. 1888 [3. јан. 1889] [заступник] ;
24. дец. 1888. [3. јан. 1889] – 18. окт. [30. окт.] 1889.
Димитрије НЕШИЋ
18. нов. [30. нов.] 1892 – 18. нов. 1895 [З. јан. 1896]
Стојан НОВАКОВИЋ
1. фебр. [3. фебр.] 1906 – 1. фебр. [3. фебр.] 1909; 1.
фебр. [3. фебр.] 1909 – 1. фебр. [17. фебр.] 1912 ; 7.
фебр. [17. фебр.] 1912 – 4. фебр. 1915.
Јован М. ЖУЈОВИЋ
2. апр. 1915 – 31. окт. 1918; 31. окт. 1918 – 7 – март [11.
апр.] 1921.
Милан Ђ. МИЛИЋЕВИЋ
1. јан. [3. јан.] 1896 – 1. jан. [18. јан.] 1899.
Јован ЦВИЈИЋ
12. апр. [18. апр.] 1921 – 7. март [31. март] 1924; 13.
март [31. март] 1924 – 16. јан. 1927.
Јован РИСТИЋ
11. јан. [18. јан.] 1899 – 23. авг. 1899.
Слободан ЈОВАНОВИЋ
31. јан. [13. фебр.] 1928 – 31. jан. [16. фебр.] 1931.
Сима М. ЛОЗАНИЋ
1. септ. [10. септ.] 1899 – 2. март [13. март] 1900.
Богдан ГАВРИЛОВИЋ
12. фебр. [16. фебр.] 1931 – 25. jан. [12. фебр.] 1934;
25. jан. [12. фебр.] 1934 – 25. јан. [1. март] 1937.
Јован МИШКОВИЋ
16. апр. [24. апр.] 1900 – 1. фебр. [10. фебр.] 1903 ; [ван
функције: 2. дец. 1902 – 1. фебр. [10. фебр.] 1903]
1. фебр. [10. фебр.] 1903 – 1. фебр. [3. фебр.] 1906.
Александар БЕЛИЋ
17. фебр. [1. март] 1937 – 17. фебр. [6. март] 1940;
28. мај [12. јун] 1940 – 22. март 1948 [ван функције: 4.
нов. 1941 – 30. jан. 1945; 25. апр. 1947 – 17. Јун 1947. ]
Сви датуми закључно са 14. јан. 1919. год. пo старом су календару, у то време званичноме у Краљевини Србији.
Према Основном закону Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. (чл. 27, ст. 3) председника
Академије постављао je Краљ Србије указом, на предлог министра просвете и црквених послова, „између правих
чланова, a на три године дана“.
Одлуку да Ч. Мијатовић буде заступник председника донело je, због болести Ј. Панчића, Председништво
Академије (XIII састанак, 6. фебр. 1888) и Мијатовић je ту дужност вршио и после Панчићеве смрти, све до постављења за председника Академије. Иначе, председника „замењује у дужности стални секретар“, како то
прописује Основни закон (чл. 19, ст. 2) и како je доцније и чињено.
Датуми у загради означавају: код почетног датума – датум ступања на дужност, a код завршнога – датум
престанка вршења дужности председника.
377
СЕКРЕТАРИ АКАДЕМИЈЕ 1886–1947.
28. апр. 1887 – 22. фебр. 1888; 22. фебр. 1888 – 13.
март 1889.
Љубомир СТОЈАНОВИЋ
14. фебр. 1913 – 19. фебр. 1921; 19. фебр. 1921 – 5. нов.
1923 [ван функције: 10. септ. 1923 – 5. нов. 1923].
13. март 1889 – 4. септ. 1895.
Александар БЕЛИЋ
10. септ. 1923 – 5. нов. 1923 [в.д.]; 5. нов. 1923 – 18.
фебр. 1927; 18. фебр. 1927 – 15. фебр. 1930; 15. фебр.
1930 – 10. фебр. 1933; 10. фебр, 1933 – 17. фебр. 1936;
17. фебр. 1936 – 17. фебр. [1. март] 1937.
4. септ. 1895 – 28. дец. 1905 [први привремени
секретар: 19. јан. 1896 – 20. јан. 1897; 27. септ. 1899 –
18. нов. 1902].
19. јан. 1896 – 20. јан. 1897 [други привремени
секретар; ван функције: 21. окт. 1896 – 20. јан. 1897].
Јован РАДОНИЋ
1 – 11. март 1937 [в.д.] ; 11. март 1937 – 16. фебр. 1940;
16. фебр. 1940 – 10. фебр. 1943; 10. фебр. 1943 – 2. мај
1945; 2 – 11. мај 1945 [в.д.].
Пера П. ЂОРЂЕВИЋ
27. септ. 1899 – 18. нов. 1902 [други привремени
секретар]
Војислав В. МИШКОВИЋ
11. мај 1945 – 22. март 1948 [ван функције: 3. мај 1947
– 17. jул 1947].
Љубомир КОВАЧЕВИЋ
28. дец. 1905 – 29. март 1912; 29. март 1912 – 14. фебр.
1913 [в.д.] .
Сви датуми закључно са 14. јан. 1919. год. пo старом су календару, у то време званичноме у Краљевини Србији.
Основни закон Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. прописивао je да Академија има
сталнога секретара који има положај и права професора Велике школе (чл. 19, ст. 2 и чл. 21, ст. 4). Сталнога
секретара постављао je Краљ Србије указом, на предлог министра просвете и црквених послова, између
тројице правих чланова кандидованих од стране Академије, a постављење се вршило „стално“, тј. не на
одређено време (чл. 26, ст. 2 и чл. 27, ст. 3 и 4).
Закон о изменама и допунама у Основном закону Краљевско-српске академије од 10. фебр. 1892. год.
узаконио je од почетка Академијина рада уведену праксу бирања привременог секретара, прописујући: „Ако
није попуњено место сталног секретара, ову дужност може привремено вршити академик, којег изабере
Српска Краљевска Академија, и којем награду одређује из свога годишњег буџета“ (чл. VI).
За сво време важења Основног закона од 1. нов. 1886. год. Академија није имала сталног секретара; сви
секретари Академије у периоду 1886–1947. били су бирани од стране Академије и имали су, пo закону, статус
привременог секретара.
Једно време (19. јан. 1896 – 20. јан. 1897 и 27. септ. 1899 – 18. нов. 1902) Академија je имала два
привремена секретара – првога и другога, и између којих je била извршена подела дужности секретара.
378
СЕКРЕТАРИ АКАДЕМИЈЕ ПРИРОДНИХ НАУКА 1886–1947.
27. мај 1887 – 22. фебр. 1888; 22. фебр. 1888 – 2. апр.
1889; 2. апр. 1889 – 22. фебр. 1890; 22. фебр. 1890 – 22.
фебр. 1891; 22. фебр. 1891 – 22. фебр. 1892.
7. март 1923 – 6. март 1924; 6. март 1924 – 7. март
1925; 7. март 1925 – 7. март 1926; 7. март 1926 – 7.
март 1927; 7. март 1927 – 6. март 1928.
Љубомир КЛЕРИЋ
22. фебр. 1892 – 22. фебр. 1893; 22. фебр. 1893 – 22.
фебр. 1894; 22. фебр. 1894 – 22. фебр. 1895.
Богдан ГАВРИЛОВИЋ
1930; 7. март 1930 – 7. март 1931.
Јован М. ЖУЈОВМЋ
22. фебр. 1895 – 22. фебр. 1896.
Владимир К. ПЕТКОВИЋ
1933.
Сима М. Л03АНИЋ
22. фебр. 1896 – 22. фебр. 1897; 22. фебр. 1897 – 22.
фебр. 1898.
Љубомир КЛЕРИЋ
22. фебр. 1898 – 22. фебр. 1899; 22. фебр. 1899 – 22.
фебр. 1900.
22. фебр. 1900 – 22. апр. 1901; 22. апр. 1901 – 22. фебр.
1902.
Михаило ПЕТРОВИЋ
22. фебр. 1902 – 22. фебр. 1903; 22. фебр. 1903 – 22.
фебр. 1904.
22. фебр. 1904 – 22. фебр. 1905.
Живојин ЂОРЂЕВИЋ
7. март 1933 – 7. март 1934; 7. март 1934 – 16. мај
1935.
Милутин МИЛАНКОВИЋ
16. мај 1935 – 6. март 1936; 6. март 1936 – 7. март
1937.
Иван ЂАЈА
1939.
Антон Д. БИЛИМОВИЋ
1941.
7. март 1941 – 26. фебр. 1942 [ ван функције: 6. апр.
1941 – 6. окт. 1941] .
22. фебр. 1905 – 22. фебр. 1906.
22. фебр. 1906 – 8. маЈ 1907; 8. мај 1907 – 22. фебр.
1908; 22. фебр. 1908 – 30. јун 1909; 30. јун 1909 – 22.
фебр. 1910; 22. фебр. 1910 – 22. фебр. 1911.
22. фебр. 1911 – 22. фебр. 1912.
Сава УРОШЕВИћ
22. фебр. 1932 – 22. фебр. 1913; 22. фебр. 1913 – 22,
фебр. 1914.
22. фебр. 1914 – 7. март 1920; 7. март 1920 – 7. март
1921; 7. март 1921 – 7. март 1922; 7. март 1922 – 7.
март 1923.
19. jул 1941 – 6. окт. 1941 [ в.д.].
26. фебр. 1942 – 10. фебр. 1943; 30. фебр. 1943 – 8. Јун
1943.
Војислав В. МИШКОВИЋ
8. јун 1943 – 10. март 1944; 10. март 1944 – 2. мај 1945.
Живојин ЂОРЂЕВИЋ
2. мај 1945 – 28. март 1946; 28. март 1946 – 17. jул
1947 [ван функције: 3. мај 1947 – 17. jул 1947.]
17. jул 1947 – 22. март 1948.
379
СЕКРЕТАРИ АКАДЕМИЈЕ ФИЛОСОФСКИХ НАУКА 1886–1947.
Милан КУЈУНЏИЋ
27. мај 1887 – 22. фебр. 1888; 22. фебр. 1888 – 2. апр.
1889; 2. апр. 1889 – 22. фебр. 1890; 22. фебр. 1890 – 22.
фебр. 1891.
Светислав ВУЛОВИЋ
22. фебр. 1891 – 22. фебр. 1892.
Стојан НОВАКОВИЋ
22. фебр. 1892 – 22. фебр. 1893; 22. фебр. 1893 – 22.
1895 – 22. фебр. 1896.
Светислав ВУЛОВИЋ
22. фебр. 1896 – 22. фебр. 1897.
Павле ПОПОВИЋ
6. март 1924 – 7. март 1925; 7. март 1925 – 7. март 1926;
7. март 1926 – 7. март 1927; 7. март 1927 – 6. март 1928.
Никола ВУЛИЋ
Бранислав ПЕТРОНИЈЕВИЋ
6. март 1932 – 7. март 1933.
Владимир Р. ПЕТКОВИЋ
7. март 1933 – 7. март 1934; 7. март 1934 – 16. мај 1935.
Јован ЕРДЕЉАНОВИЋ
16. мај 1935 – 6. март 1936; 6. март 1936 – 7. март 1937.
Пера П. ЂОРЂЕВИЋ
22. фебр. 1897 – 22. фебр. 1898; 22. фебр. 1898 – 22.
фебр. 1899; 22. фебр. 1899 – 22. фебр. 1900.
22. фебр. 1900 – 22. апр. 1901; 22. апр. 1901 – 22. фебр.
1902; 22. фебр. 1902 – 22. фебр. 1903; 22. фебр. 1903 –
22. фебр. 1904.
Јован ТУРОМАН
22. фебр. 1904 – 22. фебр. 1905; 22. фебр. 1905 – 22.
фебр. 1906; 22. фебр. 1906 – 8. мај 1907; 8. мај 1907 – 22.
фебр. 1908; 22. фебр. 1908 – 30. јун 1909; 30. јун 1909 –
22. фебр. 1910.
22. фебр. 1910 – 22. фебр. 1911; 22. фебр. 1911 – 22.
фебр. 1912; 22. фебр. 1912 – 22. фебр. 1913.
Алексдндaр БЕЛИЋ
22. фебр. 1913 – 22. фебр. 1914; 22. фебр. 1914 – 7. март
1920; 7. март 1920 – 7. март 1921; 7. март 1921 – 7. март
1924.
Јован ЕРДЕЉАНОВИЋ
7. март 1941 – 26. фебр. 1942 [од 12. нов. 1941 заступао
га Владимир Р. Петковић].
Милош ТРИВУНАЦ
26. фебр. 1942 – 10. фебр. 1943; 10. фебр. 1943 – 10.
март 1944.
10. март 1944 – 2. мај 1945.
2. мај 1945 – 28. март 1946; 28. март 1946 – 17. јул 1947
[заједнички секретар Академиjе философских наука и
Академије друштвених наука; ван функције: 3. мај 1947
– 17. jул 1947] ; 17. jул 1947 – 22. март 1948 [заједнички
секретар Академије философских наука и Академије
друштвених наука].
380
СЕКРЕТАРИ АКАДЕМИЈЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА 1886–1947.
Чедомиљ МИЈАТОВИЋ
27. мај 1887 – 22. фебр. 1888; 22. фебр. 1888 – 2. апр.
1889.
2. апр. 1889 – 22. фебр. 1890 [од 18. дец. 1889. заступао
га Пантелија С. Срећковић].
Пантелија С. СРЕЋКОВИЋ
22. фебр. 1890 – 22. фебр. 1891; 22. фебр. 1891 – 22.
фебр. 1892.
22. фебр. 1892 – 22. фебр. 1893; 22. фебр. 1893 – 22,
1895 – 22. фебр. 1896.
Стојан БОШКОВИЋ
22. фебр. 1896 – 22. фебр. 1897; 22. фебр. 1897 – 22.
фебр. 1898.
Пантелиjа С. СРЕЋКОВИЋ
22. фебр. 1898 – 22. фебр. 1899; 22. фебр. 1899 – 22.
фебр. 1900.
22. фебр. 1900 – 22. апр. 1901; 22. апр. 1901 – 22. фебр.
1902; 22. фебр. 1902 – 22. фебр. 1903; 22. фебр. 1903 –
22. фебр. 1904; 22. фебр. 1904 – 22. фебр. 1905; 22. фебр.
1905 – 22. фебр. 1906.
Јован МИШКОВИЋ
22. фебр. 1906 – 8. маj 1907; 8. мај 1907 – 22. фебр. 1908.
Јован Н. ТОМИЋ
22. фебр. 1908 – 30. јун 1909; 30. јун 1909 – 22. фебр.
1910; 22. фебр. 1910 – 22. фебр. 1911; 22. фебр. 1911 –
22. фебр. 1912; 22. фебр. 1912 – 22. фебр. 1913.
22. фебр. 1913 – 22. фебр. 1914.
Слободан ЈОВАНОВИЋ
22. фебр. 1914 – 7. март 1920; 7. март 1920 – 7. март
1925.
Живко Г. ПАВЛОВИЋ
7. март 1927 – 6. март 1928.
Јован Н. ТОМИЋ
6. март 1928 – 7. март 1929; 7

Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД, СКА - SANU-a

Transkript

Podobné dokumenty

jak úspěšně podnikat v příhraničních regionech jihovýchodní moravy

Transformace současných analýz slovesného folkloru

brambor cibule česnek fazole kukuřice květák brokolice zelí čínské

COBISS Kooperativni online bibliografski sistem i servisi COBISS